Сви су се у ЦГ изјашњавали као Срби док није заведена страховлада
Kome su to jezik iscupali?
Srpkinjica_18. jul 2009.
… Pravopis „crnogorskog” jezika izradila je ekspertska grupa u kojoj su bili Milenko Perović, profesor filozofije u Novom Sadu, Josip Silić, lingvista iz Zagreba i Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine.
Najavljeno je da će „crnogorski” jezik dobiti svoj međunarodni kod koji dodeljuje Kongresna biblioteka u Vašingtonu.(RTS) …
Ove navodnike sam stavila ja, kad neće RTS.
Sve sami crni gorci radili na pravopisu.
A Srbi, čiji se jezik i pravopis krade, mudro cute i cekaju nebesku pravdu. Ili ih zabole patka kad će svi da govore „evropejski” posle 1 januara neke godine.
coofetime60 (pomazem komshiji)
18. jul 2009.
Ne vidim razlog da Crnogorci nemaj svoj jezik?
Ako je vuk karadzic izdajnik Crnogorskog naroda nisu svi Crnogorci protv svoje Države i kulture!
Jedino je to problem kod Srbijanaca sto su sebi zamislili da svi pravoslavci Balkana moraju da žive i da se žrtvuju za Srbiiju, a oni da s onom rabotom ne mrdnu!
Kad je Vuk mogao da proglasi Srpski jezik onda kad nije ni postojala Srpska država, zašto da to ne mogu Crnogorci kad imaju državu?
Prema tome Srpkinjice niko ne krade ničiji jezik vama i dalje ostaje poklon od Vuka Karadzica! Poklon koji vasi predci nisu bili u stanju niti ih je to itresovalo da naprave sami,
coofetime60
(pomazem komshiji)
***************************
ne seruckaj majke ti. Nikad se u CG nije pricao crnogorski niti je postojao crnogorski narod. Pa svi su se u CG izjasnjavali kao Srbi dok nije crvena marva zavela strahovladu pa pocela da stvara crnogorsku naciju! Ja sam iz CG pa dobro znam o cemu govorim. Ne trebaš ti da nam solis pamet kojim se jezikom prica u Cg, jer ti i onako pricas srpskim.
coofetime60 (pomazem komshiji)
18. jul 2009.
Da ne spominjem Bozicnu bunu i koliko je Srbijanska okupaciona vojska pobila Crnogoraca koji su pokusali da brane svoje!
******************************
Radovane kofitajm,
nisu ih ubijali Srbijаnci nego su se Crnogorci ubijali međusobno, kapish? To je bio rat kod nas kuci niti jedan oficir nije bio iz Srbije nego svi Crnogorci, to se naravno ne pominje. CG je tad bila podjeljenja i doslo je do rata kod kuce znaci kod nas a nisu Srbi dolazili da nas ubijaju. I znaš li kosu ti Crnogorci sto su „branili” svoje – to su ti bili brdski kriminalni i razbojnici koji su pljackali so CG.
I još nešto, reci mi ko je ubio 12 000 Crnogoraca u pohodu na Skadar? Jesu li tu Srbi(janci) krivi? Nisu Raso, nisu nego je kralju Nikoli zinula goozica, pa je digao narod u CG da bi poslije osvajanja Skadra morali da ga predaju Albaniji poslije 5 dana, na Berlinskom Kongresu čini mi se! To je najveca pogibija u Cg jer je tad cg brojala 100 000 ljudi! Ali ovo naravno niko ne spominje.
dituartu (eng) 19. jul 2009.
coofetime60 (pomazem komshiji)
Crna Gora nikad nije bila Srbija!
——————-
Za dvadeset godina preplavice vas Siptari po brojnosti i imacete zajednicu sa Albanijom.
Možda ste podsvesno to i hteli samo vam bilo teško da kazete.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!?
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
Црногорски језик са 32 слова
Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће два нова слова – меко „ш” и меко „ж” и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”
Од нашег сталног дописника
Подгорица, 10. јула – Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”. Досадашњи правопис је имао 30 слова, а два нова су умекшано „ш” и умекшано „ж”. За сада у латиничној варијанти слова ће се писати са цртицом изнад. Правопис, који је јуче потписао министар просвете и науке Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Граматика и школски правопис још нису урађени.
…
Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађанина, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076, ромски 2.857 грађана.
Новица Ђурић
[објављено: 11/07/2009]
sana , 11/07/2009,
Crnogorci stvaraju svoj jezik po ugledu na Hrvate. Sada u Hrvatskoj rastu generacije koje ne pamte kako su ranije izgovarane neke reči kao zrakoplov i slično. U Crnoj Gori uvode i hrvatizme, vraćaju neke stare izgovore, arhaizme i lokalizme uobičajene za planinske zabiti i koje nemaju veze sa književnim jezikom. Ubacuju ijekavicu i ljekavicu tamo gde nikad nije bila. Ušao momak pre neki danu banku i kaže došao sam da vidim jesu li mi ljegle pare. To lj doneo je ko zna otkud, a profesori će ga moguće ubaciti u pravopis. Od zamešateljstva hoće da naprave jezik što različitiji od srpskog koji će zapamtiti buduće generacije. Najpre su u školama davali da roditelji prvaka popunjavaju anketu sa pitanjem koji jezik će učiti vaše dete, ali kad su videli masovne odgovore „srpski“ batalili su anketiranje.
Srbi imaju pravo na školovanje na svom jeziku i ja neću odustati da moje dete uči na srpskom. Sada je u opticaju „maternji“ i to znači da Srbi uče srpski, Crnogorci crnogorski, a svima se u svedočanstvu napiše da su učili onaj koji žele. Iako su učili isti. Sad će da upišu crnogorski i srpski, ali ja za ovaj prvi ne dam moje dete. Za ovaj njihov neka štampaju nove udžbenike ali će ih sigurno manjina kupiti. Bar za sada.
A kada mi moje djače dodje iz škole pa kaže mama šjedi da ti kažem što smo učili moraću da počnem da radim na tome da dete na više škole pošaljem u Srbiju. Hvala Bogu, kao i ja, pošto sam Srpkinja iz Srbije, ima srpsko državljanstvo. Znate li da na bankomatima Prve banke Đukanovićevih nude ukucavanje na crnogorskom, šiptarskom i još nekim jezicima, ali srpski nisam primetila.
Мудрац , 11/07/2009,
„100 godina samoce“-Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!? Зашто, када се ти језици ВИШЕ разликују него српски од „црногорског“ или „босанског“ (или већ како се зове). Зато што католичкој цркви, као главном заговарачу „осамостаљења“ балканских народа на СВАКОМ ПОЉУ, то не одговара, јер она зна да то разара народе. А ови несрећници и нису свесни да играју како Запад (САД) хоће. Западу одговара што већа смутња на Балкану, јер после може да се појави као „спасилац“ од нпр. крвожедних Срба. Ово са језицима још је један од начина да се мали народи Балкана скрену са животних проблема у својој земљи-са питања економије и опстанка.
Гледао сам пре око годину дана, мислим на Б92, емисију у којој су гостовали тадашњи амер. и британски амбасадори. На крају је британски рекао, уз смешак, да је „невероватно како се мали, новостворени балкански народи, упињу да искажу своју самосвојност, ПРЕ свега путем именовања језика и писма именом свога народа, иако је очито да је то ИСТИ ЈЕЗИК СА СРПСКИМ“.
Да ли ови паметњаковићи на овој страници који пљују нас Србе сматрају и да је овај Британац острашћени великосрбин?
Carattere serviano della lingua antica Illirica
Извор: Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti
books.google.com
„Због медијске сатанизације били смо злостављани до те мере да је маса Срба престала да се изјашњава оно што јесте“
Коментар преузет са SerbianCafe.com (Дискусије)
impensus (muzikant)
22. jun 2009.
Jedan predlog molim.Ako se kojim pukim slučajem situacija bude na bilo koji način okrenula na nasu srpsku stranu rado bih bila inicijator za pokretanje postupka za dusevnu bol i traume koje i danas osecam kojom smo svi mi srbi na zapadu bili masovno i danonocno izlozeni putem navidjene fasisticke medijske propagande svih prisutnih medija.
Dokaza imamo na sve strane od usadjivanja spermi domaćih zivotinja (pasa konkretno) kod muslimanki koje su tako postajale trudne PA NA STOTINE HILJADA DRUGIH. Na radnim mestima,ulici od strane komsija zemalja u kojim živimo smo bili takođe zbog medijske satanizacije bili zlostavljani do te mere da je masa srba prestala da se izjasnjava ono sto jeste već su bili prisiljeni da lažu i govore neistinu o svom poreklu plaseci se reakcije okoline ili pak gubitka posla ili prava na rad (i takve stvari su se desavale).
Izvinjavam se sto sam se malo udaljila od teme topica ali citajuci postove morala sam ovako da odreagujem
Надомак Сремске Митровице био је зид, граница између Срба окупираних од Ромљана и слободних Срба-Сармата
Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)
Sirmijum
medianka
23. april 2009.
Цар Ликиније родом из Зајечара столовао је у Сремској Митровици
Današnja Sremska Mitrovica skriva pravu veličinu antičkog Sirmiuma, jednog od najvažnijih gradova kasnog Rimskog carstva.
Osnovan u 1.veku Sirmium je svoj vrhunac doživeo u trećem veku naše ere (294 n.e) kada je bio proglašen jednom od četiri prestonice Carstva. Sistem puteva, akvedukata i vojnih utvrđenja, ostaci carske palate, termi, pozorišta, hipodroma, pokazuju da je ovaj grad bio centar (legijski logor, carski grad i episkopski centar) čitave oblasti – tadašnje Rimske provincije Panonije. U to vreme ovo je bio jedan od važnih trgovačkih i tranzitnih centara Carstva.
Kasnije, Sirmium postaje jedno od središta ranog hrišćanstva, ali i mesto stradanja hrišćanskih mučenika.
Rimske legije pojavile su se pred Sirijumom u poslednjim decenijama I veka pre nove ere. Tokom narednih vekova Sirmium je od pograničnog utvrđenja postao jedan od najznačajnijih gradova Carstva. Veliki broj careva je tokom III i IV veka boravio u gradu,a neki su tu i rođeni.Kada je čuveni car Dioklecijan 294. godine izvršio administrativnu reformu carstva Sirmium postaje jedno od četiri sedište careva. Otpočeo je zlatni period u istoriji grada. U njemu je izgrađena carska palata, žitnica, javna kupatila, kovanica novca, hipodrom i niz drugih građevina. U gradu je brzo napredovalo hrišćanstvo koje je dalo nekoliko svetaca Irineja, prvog episkopa, Anastaziju i Dimitrija po kome će kasnije naselje dobiti ime. Napadi varvara u V veku uništili su Sirmium. Prvo su to učinili Huni, a zatim posle kraćeg oporavka naselje su definitivno 582. godine razorili Avari. Prošlo je više vekova do obnove naselja pod novim imenom.
video klip o Simijumu
muskoka (arch)
23. april 2009.
Ispod parka u centru Mitrovice nalazi se rimski hipodrom…po sondaznjim ispitivanjima, izgleda da je vrlo dobro ocuvan…jednom, kad se iskopa, biće to jedno od sacuvanih cuda starog sveta…sličan tome se nalazi samo u Rimu…
medianka
23. april 2009.
Podvodna istrazivanja na tri lokacije na dnu Save u 2003 godini, takođe su zabelezila značajne rezultate, a fotografije tada snimljene predstavljaju, prema dosadasnjim saznanjima, jedinstveni materijal za istrazivanja u kopnenim vodama.
Podvodna istrazivanja Sirmiuma, u četvrtom veku jednog od najlepsih gradova tadasnjeg Ilirika, započeta su 1994. godine, nakon što su ronioci izvadili iz Save rimski kameni žrtvenik posvecen Jupiteru. Iste godine pronadjena je velika kolicina arheoloskog pribora, nozeva, fibula, veliki broj komada bronzanog novca.
pavlimir_ratnik (Edukator)
24. april 2009.
U Sirmijum je doputovao,posle raspeca Isusa Hrista, Sv,Apostol Anderej Prvozvani,Sv Apostola Petra brat,jedan od dvanaest Hristovih ucenika, Smatra se da je on upravo prvi među Srbima poceo siriti hrišćanstvo i da je on osnovao Sirmiumsku Arhiepiskopiju, koja kasnije u 6 veku prenesena u Solin, Ova arhiepiskopija bila je jednaka po svemu sa Rimskom Arhiepiskopijom.
Smatra se da je Sv Apostol Andrej Prvozvani prvi srpski arhiepiskop.
medianka
24. april 2009.
Najznačajniji arheološki lokaliteti u Srbiji, ne samo Sirmijum, spadaju Singidunum, Naissus, Felix Romuliana, Viminacijum, Justijana Prima i Trajanova tabla i sva njihova okruženja. Sirmirijum je prva vrata koja je omogućila ulazak rimske legije na srpskom tlu, prema tome Vizantija je imala burnu istorijsku prošlost. Svi ti rimski carevi i imperatori koji su dobili premeštaj ili rođeni na srpskom tlu imali su veliki uticaj.
pavlimir_ratnik (Edukator)
24. april 2009.
Stari pisci nedvosmisleno, preturajuci po antickim knjigama,koje nisu bile sakrivene,utvrdjuju i nalaze Srbe u Iliriku,oni kažu da su ILIRI I SRBI SINONIMI , i da se to odnosi na dva naziva i jedan narod,
Isti je Slučaj i sa Rečima DALMATINCI=SRBI KAO I RASANI=SRBI,
Do duse, oni u taj jezik koji nalaze , kod Dalmatinaca, Rasana,ubrajaju i poljski, sto u svakom slučaju stari Rimljani, ovim potvrdjuju da je u Ilirikumu bio jezik srpski, kasnije to neki zovu i slovenskim jezikom,
Evo nekih izvoda;
Joannis Cinnamus ;Historiae,Patrolgiae,Migne,Paris 1864,g,
„Eadem ferme tempstate,Servii,Dalmatica gens,a fide dedicentes Rasum castellum everterunt.”(T0mus 133.Pag.322.
Što se jasno vidi iz ovog teksta,gde kaže da su Dalmatinci ništa drugo no po krvi Srbi,kao i Rasani,
Laonicus Chalcocondylae ;HISTORIAE,Patrologiae ,Migne,Paris 1866,
„…ad Europae imperium ,genus Illiriorum,qui progressi ab Occdentali versus lonium regione,venerint ad Scopiorum urbem ,lingua etiammum non dissimili utentes.”(Tomus 19.Pag 35,) „Haud me fugit,Triballos,Illiriyos ,Polonos,et Sarmates eodem inter sese lingua uti,.(Pag 43.)
”Sarmatarum lingua simillis est Illiryorum,Ionium ad Venetes usque accolentum.„(Pag 138).
Ako se sve ovo uporedi izreceno u ovim tekstovima,vidi se jasno,da je to sve jedan isti narod Srbi,,koji normalno medjusobno se razume i sa Venetima,kao i sa Poljacima,
ZNAMO SVE KO POTICE U EVROPI OD VENETA,KO OD TRIBALA,ko su Poljaci,tako da možemo reći da ovaj narod je i doneo progres svake vrste,i proširio Evropom,sto i sami tekst kaže .
Trebalo bi se zamisliti nad ovim tekstovima, i ne srljati slepo u neke ,stvari koje su pisane u ime Porfirogneta,u 17 veku,iza nekog memnjivog zida u Vatikanu,gde su obično ta krvatska piskarala dobivala mesto, i zadatak im poveravan,
Ipak ovi stranci su puno realniji i svakako da im se treba verovati,jer ih se nije toliko ticalo ni Hrvata ni Srba,”
Danilov (student)
24. april 2009.
Vatikan priznaje u svojo enciklopediji da su Iliri i Noricanci-Sloveni..
Izvod iz clanka o Slovenima gde piše da su Iliri i Noricanci Sloveni…
The Noricans and Illyrians are declared to be Slavs, and Andronikos and the Apostle Paul are called Apostles to the Slavs because they laboured in Illyria and Pannocia.
http://www.newadvent.org/cathen/14042a.htm
pavlimir_ratnik (Edukator)
24. april 2009.
Ma, to ja znam i bez Vtikana,ja imam obicaj da tražim ,i kad mi je nešto sumnjivo,ako je tako u Vatikanu zapisano,JA TO DRUGOJACIJE TUMACIM I ObičnO DODJEM DO VRLO ISPRAVNOG ZAKLJUCKA,
medianka
24. april 2009.
Da li je Mačvanska Mitrovica bila u sastavu Sirijuma, ako nije ,onda iz kog je perioda?
pavlimir_ratnik (Edukator)
24. april 2009
Pa verovatno je bila pvezana mostom ili nekom skelom ,Vidite tu je blizu usce Drine u Savu,tu je Semberija,tu je Macva,tu je u blizini Tamnavski Stres,Tu je Srem,to je oduvek bilo srce Srpske zemlje,sa najbogatijm i najplodnijim zemljistom,takođe i sa vrlo zupnom klimom,tu su izvori tople vode,koji izbijaju i na povrsinu,tako ,da je tu bilo i pogodno za pravljenje banja i kupatila,kao i vodeni putevi ,normalno da su se ovi krajevi uvezivali u jednu celinu,i Macvanska Mitrovica,bar neko naselje mora datirati isto kad i ova Sremska,jer gde je prelaz ,tu je i naselje.
mandalina (vila)
26. april 2009.
U vreme pre hrišćanstva, nadomak Mitrovice sremske bio je zid, granica između Srba okupiranih od Romljana i slobodnih Srba-Sarmata.
Što se tiče priče o apostolima, uzmite u obzir da su jevanđenja pisana 60-90 godina kasnije od tzv.raspeća pa se tu ništa ne može tumačiti kao validno. Ali, da se ne zaboravi Kifa, pregrčen u Petra, bio je Zelot. U današnje vreme to je kao da je OVK ili UČK ratnik.
Сродне теме:
- „Србин, цар у Сремској Митровици је царевао Источном Римском Империјом”
- Врхобрезнички родослов
- Kralj Lesandro veliki, od Sàrblji gospodar
- Od kada su Sciptari na Balkanu?
- Carattere serviano della lingua antica Illirica
- „Servia si parla la lingua Dalmata”
Директан говор мржње и контекстуални антисрбизам „друге Србије”
Преузето са Нова Српска Политичка Мисао
Контекстуални антисрбизам
Драгомир Анђелковић
понедељак, 15. јун 2009.
„Људска природа је таква да мрзимо оне којима смо ми учинили зло.“
(Тацит)
Недавно нас је Слободан Антонић упечатљивим текстом „Изазивање националне, расне и верске мржње и друга Србија“ подсетио на страшне аутошовинистичке испаде „наших“ родомрзаца. За Николу Самарџића Срби су „биолошки отпад“, Марко Видојковић каже да смо „крезуби смрад“, а Петар Луковић мисли да смо „колективни кретени“. Нема сумње, да су било шта од тога рекли за Јевреје у Немачкој или већини других држава ЕУ, доспели би на суд и били осуђени.
Увреда смислом исказа и последицама дела
У тим земљама би одговарали и многи други припадници тзв. Друге Србије, због онога што говоре и чине, само када би се уместо Срба радило о Јеврејима. Под антисемитизмом се подразумева – како тај појам кратко и јасно дефинише Cassell Dictionary of Modern Politics – свако испољавање непријатељства према Јеврејима. …
„Одбрамбено“ прогањање Срба
Да се сада у светлу реченог осврнемо на речи Весне Пешић. Нећу да говорим о њеним шовинистичким испадима, чији је објекат био Емир Кустурица, већ о нечему што је заступала током деведесетих година. Госпођа Пешић је тада тврдила да је „код Хрвата у питању одбрамбени национализам за разлику од српског који је агресиван“. Из чега произилази да су Срби сами криви и за све лоше што су им Хрвати учинили, односно, како то хрватски шовинисти воле да кажу – да браниоци, с обзиром на начелни карактер њихових поступака, не могу да изврше ратне злочине, чак и када учине нешто што изгледа као злодело! …
Јасеновац и Аушвиц
Тешко би другачије могао да се схвати и поступак Бранислава Димитријевића, помоћника министра културе, који је у једној телевизијској емисији одбио да се изјасни у вези са минимизирањем броја јасеновачких жртава од стране актуелних хрватских власти. Понашао се, како је то написао С. Антонић, по принципу: „Нисам био тамо, дакле, то за мене и не постоји“! Замислите само каква би била политичка судбина неког израелског функционера, који би се слично понео у вези са нечијим оспоравањем званично утврђеног броја убијених Јевреја у Аушвицу. …
Република Српска и Израел
Да поменем и Теофила Панчића. Током ратова за југословенско наслеђе етничког чишћења је било на територијама под контролом свих зарађених страна. До истоветног процеса долазило је и током јеврејско-арапских сукоба у Палестини у доба стварања Израела, односно потоњих израелско-арапских ратова. Због оног лошег што се објективно десило у Сребреници и других злочина које су починили неки Срби – игноришући једнако страшних злодела почињених над нашим народом – Панчић за Републику Српску каже: „гнусна државолика краста“, „морбидна измишљотина“, „гломазна цркотина“. …
Нема сумње, оно што Теофил Панчић пише о Р. Српској представља директан говор мржње и контекстуални антисрбизам. О првом је непотребно ишта рећи. Што се другог тиче, не ради се само о томе да вређањем њиховог државног ентитета, многима прекодринским Србима наноси велики душевни бол и омаловажава њихова национална осећања, већ је ствар и у томе да од опстанка те „државотворне красте“ буквално зависи будућност скоро 1,5 милиона Срба у БиХ. …
КОМЕНТАРИ:
директан говор мржње и контекстуални антисрбизам друге Србије
понедељак, 15 јун 2009
Све је речено, треба нам акција! После Антонића, аутор је још експлицитнији – дигнути главу, време је за тужбе!
Ако сматрамо да нас има довољно и да нисмо крпе, хајде да се организујемо и пређемо на терен који друга Србија добро познаје и кога се плаши као ватре, тј.да их ударимо по џепу! Читао сам више пута да је у питању новац, тобоже, друга Србија га има, а прва нема, што једноставно није истина.
Ево, ја сам нешто мало зарадио у животу и припадам пр(а)вој Србији. Ако би се уредници или неко из јавног живота, коме се може веровати, потрудили да анимирају читаоце спремне на борбу и „без новчаних потешкоћа“, ја се јављам да плаћам адвокате, макар једним већим делом, и то оне добре, врхунске!
Не потписујем се из неких својих, одређених разлога, али сам на располагању уредништву ако дође до неке праве и организоване акције у смислу утужења перјаница друге Србије. У одређеним околностима не бежим ни од објављивања мојих генералија, јер живим далеко, у иностранству, а сигуран сам да ми друга Србија не може наудити ни пословно, ни било како, јер су њени припадници изван Србије напросто занемарљива мизерија…
Дакле, неко би морао да организује целу ствар, можда академици Ћосић и Бећковић(?), свакако неко од угледа и речи међу страдалницима и симпатитериам прве Србије. Финансирање судске акције не гледам као неки велики проблем, а познајем доста особа које би својим средствима радо припомогле…
Поздрав!
McMurphy
12 уторак, 16 јун 2009
Neposredno pred ovaj zadnji rat, jedan hrvatski funkcioner SKH je izjavio da je hrvatski nacionalizam opasniji (od srpskog) jer djeluje kroz institucije sistema. Sad, kad nas je D.A. podsjetio na najupečatljivije izjave iz NVO pa i iz same vlasti, moramo se upitati kako se hrvatski nacionalizam tako dobro infiltrirao u institucije u Srbiji. Tako sirovu nacionalnu nesnošljivost kakva stiže iz NVO odavno ne pokazuju ni hrvatski nacionalisti u Hrvatskoj. Čak je i jedan Stipe Mesić prividno nacionalno-tolerantniji u ulozi samodeklariranog „antifašiste“. Doduše, iz te pozicije mu je puno lakše kriviti Srbe za etničku čistoću u Hrvatskoj.
jelisaveta
уторак, 16 јун 2009
Ja se prvi put javlja i ako vec mesecima pratim samo ovaj sajt, jer mi se zgadilo da citam bilo sta drugo. Ovde nalazim utehu, jer kada otvorim OTROV od sajtova koa sto je B92 ili BLIC zaista se rastuzim. Tu sam da vam da punu podrsku i da vas zamolim da zaista krenemo u odlucniju akciju, nekih peticija, angazovanja nekih javnih licnosti, podizanja tuzbi. JER NE ZELIM DA IKO MOJU PRELEPU DECU zove biloskim otpadom ili da se moj sin nekom sutra izvinjava sto je Srbin. Razmisljala sam i privatno da podignem tuzbu, jer me kao gradjanku zaista vredjaju, znam da nemam sanse, ali barem da se zna, da im ne precutimo, da galamimo, da se nedamo.
Molim vas da se ozbiljnije organizujemo
Свака Вендка или Сорбкиња после удаје баца свој џинс и облачи народну ношњу
Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)
Tabanac (DR.voseca)
10. jun 2009.
Народна ношња лужичких Сербов
Prusi imaju u sebi isuvise slavenske genetike,osnova je balticka kultura jezik koji im je nanetnut,sirim narodnim masama.Inače sam jezik je izumro inače obradjivao sam ga tri i po meseca.Vladajuca klasa je bila i ostala cvrsto u pokatolicenim i ponemcenim vladajucim porodicama sve do 1918 godine…(pokatolicenim a kasnije protenstanti,koji su to krvavo platili od rimokatolickog klera). Moja porodica je bas iz takvih korena i po prici moje bake jedino je von Glasov imala pruske korene (Glaso znaci na pruskom…cilibar). Jedini kontakt koji održavam je sa plemicem Buguslavom (koji se vratio i otkupio svoj dvor u Istocnoj Nemackoj,78 godina star) posetite ga,pravi je srpski domaćin…
Inače i Katarina Velika je S(o)rbkinja…iz Zerbsta to joj i stoji u devojackoj pre udaje tituli…i vratila je milo za drago Poljacima(katolicima)za sve sto su uradili Sorbima,protestantima…
U Luzicama sam bio bar hiljadu puta…nazalost,oni su rascepkani sa dva jezika (Tu se vidi da su pravi SRBI…dva Srbina to su tri partije) rekoh dva od njih 40.000 govori se i piše i u upotrebi su Donjosrpski i gornjosrpski i da tu budu prava Srpska Posla dve vere su Rimokatolicke i protestanske.
Павле Јуришић Штурм
ALI rekoh ALI…vrlo su tvrdoglavi,ponosni i cuvaju jezik i obicaje hiljadu puta vise od svoje brace sa Balkana...izuzetno su povezani…Samo mali primer...svaka Wendka ili Sorpkinja posle udaje baca svoj dzins i oblaci svoju narodnu nosnju,sa kojom radi,izlazi...ono sto je nesvatljivo da žena ide svojom nosnjom kroz Srbiju…vikali bi momci po njoj sa ono…Seeeeljanko!!!
Meni su samo smesne kad voze biciklu u toj nosnji …i zaljubljen sam u kisele krastavce,koje su brend u svetu (posebno iz Sprevalda ili sorbski Blato)i smatraju se najukusnijim kiselim krastavcima a mrzim obicaj palovanje kokota,kada se kida petlu glava,u galopu sa konja,dok petao visi…lepi obicaj je za decu i starije „Pticja svadba”(Svadba se sorbski zove „kwas”)
Idite i posetite ih glavni grad im je Budiscin i za mene jedan predivan romantican grad i to srednjovekovni u kome su kuce i ulice još kao pre pestogodina (zamislite u Kalimegdanskoj tvrdjavi kuce i ulice kao pre pesto godina,bez onih parkova) Ulice su dvojezicne,dokumenta su dvojezicna,zastava ista kao i vasa,tu je parlament„Domowina”imaju svoj simfonijski orkestar,pozoriste,Sorbski Muzej,ulaz 1 euro (ako kazete da ste Srbi,besplatno ali ćete zavrsiti u „Serbsko Kohinjo”) procitacete „sorbske novini” i iznenadicete se koliko knjiga i casopisa izdaju…Toliko,izvinite nisam se pripremio za temu i pisao sam onako..
serialkiller (Ložač u paklu)
10. jun 2009.
tabanac, živim u Nemackoj i ponekad odem do Berlina na sluzben put.
Gde preporucujes da uzmem prenociste u Luzici?
Tabanac (DR.voseca)
11. jun 2009.
„seriakiller” nagovestili ste direktno da vas zanima Spreewald…preporucio bih vam hotel sa četiri zvezdicama (ali nemackih četiri ne spanskih ili turskih) SAS Radisson u Cottbusu…čak postoji mogućnost organizovanja četiri dana za 199 eura…sa prvim danom dolaskom i razgledanjem Cottbusa, drugog,voznja kroz kanale camcem (to je sve prosarano kanalima, ko Venecija) uz veslace u srpskoj nosnji i poseta ukusnih krastavaca(voznja je uracunata cenu)i taj čitav kraj je pod zastitom UNESCO od 1991.Treci dan sa vodicem i svim placenim dazbinama kroz Berlin…Preußenresidenz,najlepsi dvorski park na svetu Sanssouci…Kanzeleramt…Kapiju itd…
četvrti dan..posle dorucka povratak…
Ukoliko ste zainteresovani mogu vam ostaviti broj telefona ili internet adresu…postoji mogućnost da vas pokupe iz vaseg mesta stanovanja ili hotela…
Vise poznajem hotele i mesta gde su arheoloska ili istorijsko značajna mesta uvezi samih Slovena…ali postujem vasu zelju i ukus…o arheologiji i istoriji nema se puno sto tu ponuditi ukoliko vas ne zanima ethnologija…ali ipak je lepo videti taj deo Lausheviche (uh sto me podseti na ime i prezime vaseg glumca Zharka Laushevica, iz „Boj na Kosovu,šta je sa njim jer stvarno u zatvoru…)”
mandalina (vila)
11. jun 2009.
Pruska ili Prusija (nem. Preußen, lat. Borussia) je prvobitno bilo područje naseljeno od baltičkog plemena Prusa..
Латински назив је такође БОРУСИА..
Јосиф Добровски у своме Годишњаку за 1827 годину пише: „Истоветност Лужичких Срба и балканских Срба није случајна. Она потиче из прастарих времена када су се србиском именом сви Тадашњи Словени називали, пре него што је настало Словенско име.” Александар Гиљфердинг сматра да су: „…на бескрајном простору постајале разне државе Серба, које је везивао само заједнички језик…” (65.I.ст.44) …
Позната сербиска племена на северу била су још: Пруси, Боруси, Љутићи, Вагриани, Вилци и Бодрићи. Део пруског племена се налазио у Малој Азији, где је постојао чувени град Пруса. ..
Po srpskim istoričarima, Prusi su ustvari srpsko (znači proto-slovensko, a ne balkanskosrpsko) pleme Borusi koje je iz Male Azije prešlo da živi na Kritu, a otuda otišli na Sever, na današnju teritoriju..Vodja im se zvao Borus…Vreme dogadjanja-prilično mnogo pre pojave Grka na istorijskoj sceni…„
Na Kritu je bilo i jedno srpsko pleme koje se nije mešalo sa starosedeocima i koje je zadržalo sva svoja srpska svojstva. Bili su to Borusi, koji su, takođe, krenuli ka severu, ali kao odvojena grupa. Ti Borusi su doprli čak do Baltičkog mora, nastanivši se na njegovim obalama i zadržavši svoj arhajski srpski jezik sve negde do pre oko dvesta godina. Nažalost, ti germanizovani srpski Borusi pretvorili su se u savremene Pruse, koji o svom poreklu gotovo ništa ne znaju ili ne žele da znaju, uostalom kao i većina današnjih Nemaca koji su potpuno zaboravili na svoje slovensko ili tačnije srpsko poreklo. ”
pavlimir_ratnik (Edukator)
12. jun 2009.
Сарматски оклопници за време Дачких ратова приказани на Трајановом стубу у Риму
Od Hiperborejaca su nastali Sarmati,koji su Srbi, kasnije su se prema Antonu, Srbi podelili na Srbe i Jazige, zapravo Jazige su divergirale od Srba, Srbi se nikada nisu zvali Sloveni, to ime je preneseno na Jazige ili stavljeno, koji su posle upada u Dakiju umesto ranije Sarmati poceli dobijati imena Jazigi, Metnasote, Sedlovati, Prema Antonu od Slovena su Nastali Rusi i Cesi,Moravci , a od Srba-Anti,Vendi,od kojih kasnije su nastali,divergirali, Poljaci,Kasubi,Srbi,
Antonovo ucenje je jedno od retkih koje uvazava stare grcke autore i njihove zapse o Hiperboreji i Hiperborejcima,Hipеrborejom su nazivali severne oblasti iza Severnog mora(Boreja)o cemu govori i Veljtman u svojoj knjizi -Indogermani i Savjani.
Спољне везе:
Политичка књижевност сматра као део праве књижевности у ужем смислу
Српски Књижевни Гласник
Павле Поповић: АНТУН ФАБРИС.
Целокупан чланак: solaric.wordpress.com/antun-fabris/
… Једнога јутра, а баш у присуству Фабрисову, повео се, у кафани на Пилама, разговор међу неким млађим људима о томе који се све писци сматрају као прави писци, као они о којима књижевна критика води рачуна, јесу ли то, на иример, само песници и приповедачи или, сем њих, и други писци. Да би ствар извео на чисто и разговору дао конкретну основу, један од тих млађих људи запита: „па добро, је ли и Фабрис писац; да ли и он са својим политичким чланцима (који, у осталом. чине највећу н најглавнију партију његова писања) улази у оквир онога чиме се књижевна критика бави?“ Други од њих (Фабрис сам није учествовао у разговору), на којега је питање и било управљено, одговори: „све што има СТИЛА предмет је књижевне критике; ако у Фабрисовим политичким чланцима има стила, и ти чланци постају њен предмет, и Фабрис као такав писац спада у оне праве којима се књижевна критика бави“.
Тај други имао је право. Политичка књижевност одавна се, бар са својим главним представницима, сматра као део праве књижевности у ужем смислу. Мемоари Ришељеа и Наполеона, који имају много пасажа чисто политичког карактера, ту су да послуже томе као при-мер, а пре њих, и више од њпх ако хоћете, једно дело из класичнога света, познати „Коментари“ Цезарови. Тако и други, више политички писци у данашњем смислу Кастелар на пример. Кастелар је кад смо га поменули, баш пример оних политичких писаца који долазе до речитости, до јаких стилских пасажа, до необичног владања речју у свом писању. Што је он „по превасходству беседник, то ништа не смета да га ми овде и као пример за писца узимамо; ако је ипак потребно дати име једног чистог писца а политичара, који се сматра као добар стилист, и несумњиво спада у оне који су и књижевној критици драги, ми ћемо поменути оног непознатог аутора чувених „Јунијевих писама“, и његово име биће довољно као пример за нашу тврдњу. Политички писци, дакле, како они који пишу књиге, тако и они који пишу само чланке, могу се сматрати као писци књижевног интереса, јер могу доћи до момената кад је њихово писање и стилски лепо. Не само они, у осталом, него и многи писцп сличне врсте. „Свака јака и велика душа, каже Сент-Бев на једном месту, у моментима узбуђења и одушевљења, може владати речју, и било би врло чудно кад не би било тако“.
И Фабрис, према томе, може бити тако сматран, и он може, у свом политичком раду, бнти гледан не само као политичар него и као писац. То, за Фабриса посебно, може изгледати мало чудно на први поглед. У Фабрису се обично не гледа писац него политичар. Он је то, у осталом, и био првенствено. Њему је акција била главно а не писање. Што је год писао, писао је зато да тиме утиче на своје суграђане, на своју публику. У свакој политичкој ситуацији, при свакој политичкој појави, он је имао нешто да каже корисно, да да неко упутство, да покаже правац, да створи директиву, да определи акцију оних за које пише; н њему је то било гдавно. Сваким чланком скоро он је за тим ишао; сваки чланак извире из дате политичке ситуације и њу резимује; сваки чланак је само у речи сложена акција. И сад ми у тим чланцима гледамо писца! Јест, али је врло пријатно иза доброг политичара тражити доброг писца, испод лепе акције наћи и лепу реч.
Као писац, Фабрис је прост, јасан, концизан. У њега нема срачунате композиције, артистичког груписања ствари, спреманих ефеката, бујне реторике, полета, заноса, који плени и осваја на јуриш; у њега нема, можда ни једанпут, ни живописних елемената, који освежавају: У њега је све просто, голо. Идући за својом мишљу, он је гледао да само њу изрази, да јој да потребне јасности. Волео је уз то израз синтетичан, афористичну форму, максиму која обухвата сву мисао одједанпут, и то је можда једина више артистичка тежња коју је показао при писању. Иначе, старао се само да непосредно изрази мисао коју има, и то онако како је има. У том старању, он је увек и успевао да каже мисао како је осећа, и да тачно обележи своје расположење у датом тренутку. Како је мисао варирала према предмету, то је он у своме писању долазио до разних облика и особина изражавања. Сем јасности, он је показивао још и дискретност и обазривост нарочито у анализи, у дискутовању спорних или деликатних питања; затим је долазио каткад до јаког, жестоког тона; некад прелазио у хумор; некад, у иронију и сарказам; други пут, опет, кад му је мисао била специално драга, једна од основнпх његових, од оних које као да су с њим заједно срасле, он је у њих уносио и осећања своја, емоцију, топлоту, и долазио не ретко до праве речитости. А како је, опет, мисао код њега у току времена старила, упијала се у њ све више, постајала осећај његов, лепила се све јаче за песимизам његов и горчину који су га све више освајали, то и његово писање показује све те промене њене, рефлектује његову душу. Ко прочита све политичке чланке Фабрисове, редом, један по један, из године у годину, може пратити, степен по степен, како је мисао његова постајала све црња, како су се све сетнија расположења кристалисавала у њему. Његови члапци представљају и њега лично, бол његов који је сваким даном растао.
Ми ћемо сад прегледати те важније чланке, поли-тичке списе његове. Узгред буди речено, он међу својим политичким списима нема већих ствари, нема расправа ни књига. Једанпут је само мислио и на писање ових. Хтео је да напише овећи један есеј (и то баш за наш лист, за „Српски Књижевни Гласник„), „Српски покрет на Приморју“ како му је сам дао наслов, и хтео ту да изложи цео новији покрет, од 1880 на овамо, у пуној ширини и јасности, онако како је то потребно за ширу публику, која не познаје ствари из близа, и која није пратила догађаје редом како су се они јављали. На жалост, и специално на жалост овога листа, наш несуђени сарадник није тај есеј написао, нити какав други те врсте. Сва политичка књижевност његова остала је у оним кратким чланцима његовим, поглавито уводним, које је он писао у „Дубровнику“, од 1895, девет пуних година; и ми ћемо се на њима задржати, само мало наравно, и прегледати их по врстама у које се могу поделити.
Први и најглавнијп појам који о Фабрису имамо, то је да је он борац, јуначки бранилац српскога имена, одважан полемичар; прегледајмо зато најпре његове полемичне чланке, тј. непосредно полемичне (јер сви његови чланци имају полемичнога елемента), оне у којима он напада, протестује. У тим чланцима је мушко држање, лична одважност, жесток тон, јаке речи. Примера ради, наводим онај први, ако хоћете, којим је почео новинарску кариеру, из 1895, под насловом ,.Il signor Сiarocchi lo dice„, у којем је протестовао против полициске истраге над неким чиновницима, и који је био примећен одмах, учинио сензацију шта више; затим, оне о изборима општинским од 1899 године; или онај против општине, „Срби Дубровчани и општина„ (1901, бр. 16), где Фабрис протестује против кажњавања млађих Срба због нереда на Гундулићевој пољани; или онај, опет против општине (1901, бр. 38), без наслова. који је можда више црн негошто би нам данас изгледало да је имао бити; постављењима, професорима, систему у дубровачкој гимназији; или онај после изласка из тамнице, чланак куражан каквом се нико не би надао после тога фамозног догађаја; или оне о гимназиалној афери (1903, бр. 3, 6, 8 и др.) у којима је тражио да се она понова суди; или оне, многе, о управи у Босни и Херцеговини, о којој није престајао писати, итд. …
Сродне теме:
Брисање националне културе је (НЕ)културна послједица неолиберализма, тј. екстремне економске деснице
Коментар преузет са НСПМ
Наука о држави (по Слободану Антонићу)
Бранислав Димитријевић
уторак, 12. мај 2009.
Nikola
среда, 13 мај 2009
Gospodine Dimitrijeviću, da li je možda i Naomi Klajn (Klein) ekstremna desničarka?
Postoji jedna sličnost između Bagdada i Beograda – i u jednom i u drugom, poslije dolaska DOSa ili NATOa, ne radi Narodni muzej. U stvari, mislim da je onaj u Bagdadu proradio, ali tek kad su hiljade kulturnih artefakata nestale kao da nikad nisu ni postojale. To Naomi Klajn pominje u svojoj knjizi “Šok doktrina’’, koja se bavi neoliberalnim posljedicama u društvima sa raznih kontinenata. Brisanje nacionalne kulture je (NE)kulturna posljedica neoliberalizma, to jest ekstremne ekonomske desnice koju vi predstavljate u oblasti kulture.
Vrijednosti zajednica nastalih viševjekovnom evolucijom jednostavno nisu neoliberalna šolja čaja, i moraju biti eliminisane. To je u Iraku urađeno sveopštom krađom nacionalnog blaga, a kod nas – kartonskim kutijama namijenjenim za kontejner. To je Vaša (NE)kulturna politika. Jer kritička svijest je istorijska svijest, reče Herbert Markuze (da nije i on ’’ekstremni desničar’’?) i ostade živ, a neoliberalizam ne voli ljude koji razmišljaju svojom glavom.
Neoliberalizam voli zatvorene Narodne muzeje i važne istorijske dokumente na smetlištu (istorije?).
Drugo što valja istaći je što se veliki kulturni dekontaminator poziva na film ’’Invasion of the Body snatchers’’ Abela Ferare, inače poznatog reditelja rimokatoličke vjeroispovjesti i predvodnika njujorškog konzervativnog filmskog talasa. Dimitrijević se poziva na desničarski film da bi dokazao da je Slobodan Antonić – desničar. Pa to je genijalno.
Ali mora se priznati da je najfascinantija stvar ipak ’’reforma’’ Crkve. Ja nisam tako genijalan kao gospodin Dimitrijević pa ne znam kako može da se reformiše vjerovanje da Bog – postoji? Mnogo mi to komplikovano. Možda jede krompiriće? Možda ne jede krompiriće. Možda je Bog – krompirić? Možda je krompirić tijelo Isusovo? Izgleda da to nećemo saznati do sljedećeg visokoumnog teksta sina Dragana, ovaj Dimitrijevića.
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment