Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Троношки љетопис или Троношки родослов

Posted in повесница by Соларић on јул 17, 2009

„Историја о сербских царјех и краљех“,

названа у науци Троношки летопис или

Троношки родослов.

Живот и рад Српског Друштва у Сан Франциску

Posted in Срби у расејању, књижевност, повесница by Соларић on јул 4, 2009

Carattere serviano della lingua antica Illirica

Posted in повесница by Соларић on јун 29, 2009

lingua antica illirica

Извор: Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti

books.google.com

„Servia si parla la lingua Dalmata”

Posted in повесница by Соларић on јун 23, 2009

lingua Dalmata

Надомак Сремске Митровице био је зид, граница између Срба окупираних од Ромљана и слободних Срба-Сармата

Posted in Србија, повесница, религија, SerbianCafe by Соларић on јун 19, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Sirmijum

medianka

23. april 2009.

Цар Ликиније родом из данашњег Зајечара је столовао у Сремској Митровици

Цар Ликиније родом из Зајечара столовао је у Сремској Митровици

Današnja Sremska Mitrovica skriva pravu veličinu antičkog Sirmiuma, jednog od najvažnijih gradova kasnog Rimskog carstva.
Osnovan u 1.veku Sirmium je svoj vrhunac doživeo u trećem veku naše ere (294 n.e) kada je bio proglašen jednom od četiri prestonice Carstva. Sistem puteva, akvedukata i vojnih utvrđenja, ostaci carske palate, termi, pozorišta, hipodroma, pokazuju da je ovaj grad bio centar (legijski logor, carski grad i episkopski centar) čitave oblasti – tadašnje Rimske provincije Panonije. U to vreme ovo je bio jedan od važnih trgovačkih i tranzitnih centara Carstva.
Kasnije, Sirmium postaje jedno od središta ranog hrišćanstva, ali i mesto stradanja hrišćanskih mučenika.
Rimske legije pojavile su se pred Sirijumom u poslednjim decenijama I veka pre nove ere. Tokom narednih vekova Sirmium je od pograničnog utvrđenja postao jedan od najznačajnijih gradova Carstva. Veliki broj careva je tokom III i IV veka boravio u gradu,a neki su tu i rođeni.Kada je čuveni car Dioklecijan 294. godine izvršio administrativnu reformu carstva Sirmium postaje jedno od četiri sedište careva. Otpočeo je zlatni period u istoriji grada. U njemu je izgrađena carska palata, žitnica, javna kupatila, kovanica novca, hipodrom i niz drugih građevina. U gradu je brzo napredovalo hrišćanstvo koje je dalo nekoliko svetaca Irineja, prvog episkopa, Anastaziju i Dimitrija po kome će kasnije naselje dobiti ime. Napadi varvara u V veku uništili su Sirmium. Prvo su to učinili Huni, a zatim posle kraćeg oporavka naselje su definitivno 582. godine razorili Avari. Prošlo je više vekova do obnove naselja pod novim imenom.

video klip o Simijumu


muskoka (arch)

23. april 2009.

Ispod parka u centru Mitrovice nalazi se rimski hipodrompo sondaznjim ispitivanjima, izgleda da je vrlo dobro ocuvan…jednom, kad se iskopa, biće to jedno od sacuvanih cuda starog sveta…sličan tome se nalazi samo u Rimu…

medianka

23. april 2009.

Podvodna istrazivanja na tri lokacije na dnu Save u 2003 godini, takođe su zabelezila značajne rezultate, a fotografije tada snimljene predstavljaju, prema dosadasnjim saznanjima, jedinstveni materijal za istrazivanja u kopnenim vodama.

Podvodna istrazivanja Sirmiuma, u četvrtom veku jednog od najlepsih gradova tadasnjeg Ilirika, započeta su 1994. godine, nakon što su ronioci izvadili iz Save rimski kameni žrtvenik posvecen Jupiteru. Iste godine pronadjena je velika kolicina arheoloskog pribora, nozeva, fibula, veliki broj komada bronzanog novca.

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

U Sirmijum je doputovao,posle raspeca Isusa Hrista, Sv,Apostol Anderej Prvozvani,Sv Apostola Petra brat,jedan od dvanaest Hristovih ucenika, Smatra se da je on upravo prvi među Srbima poceo siriti hrišćanstvo i da je on osnovao Sirmiumsku Arhiepiskopiju, koja kasnije u 6 veku prenesena u Solin, Ova arhiepiskopija bila je jednaka po svemu sa Rimskom Arhiepiskopijom.
Smatra se da je Sv Apostol Andrej Prvozvani prvi srpski arhiepiskop.

medianka

24. april 2009.

Najznačajniji arheološki lokaliteti u Srbiji, ne samo Sirmijum, spadaju Singidunum, Naissus, Felix Romuliana, Viminacijum, Justijana Prima i Trajanova tabla i sva njihova okruženja. Sirmirijum je prva vrata koja je omogućila ulazak rimske legije na srpskom tlu, prema tome Vizantija je imala burnu istorijsku prošlost. Svi ti rimski carevi i imperatori koji su dobili premeštaj ili rođeni na srpskom tlu imali su veliki uticaj.

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

Stari pisci nedvosmisleno, preturajuci po antickim knjigama,koje nisu bile sakrivene,utvrdjuju i nalaze Srbe u Iliriku,oni kažu da su ILIRI I SRBI SINONIMI , i da se to odnosi na dva naziva i jedan narod,
Isti je Slučaj i sa Rečima DALMATINCI=SRBI KAO I RASANI=SRBI,
Do duse, oni u taj jezik koji nalaze , kod Dalmatinaca, Rasana,ubrajaju i poljski, sto u svakom slučaju stari Rimljani, ovim potvrdjuju da je u Ilirikumu bio jezik srpski, kasnije to neki zovu i slovenskim jezikom,
Evo nekih izvoda;

Joannis Cinnamus ;Historiae,Patrolgiae,Migne,Paris 1864,g,
„Eadem ferme tempstate,Servii,Dalmatica gens,a fide dedicentes Rasum castellum everterunt.”(T0mus 133.Pag.322.

Što se jasno vidi iz ovog teksta,gde kaže da su Dalmatinci ništa drugo no po krvi Srbi,kao i Rasani,

Laonicus Chalcocondylae ;HISTORIAE,Patrologiae ,Migne,Paris 1866,
„…ad Europae imperium ,genus Illiriorum,qui progressi ab Occdentali versus lonium regione,venerint ad Scopiorum urbem ,lingua etiammum non dissimili utentes.”(Tomus 19.Pag 35,)Haud me fugit,Triballos,Illiriyos ,Polonos,et Sarmates eodem inter sese lingua uti,.(Pag 43.)
Sarmatarum lingua simillis est Illiryorum,Ionium ad Venetes usque accolentum.„(Pag 138).

Ako se sve ovo uporedi izreceno u ovim tekstovima,vidi se jasno,da je to sve jedan isti narod Srbi,,koji normalno medjusobno se razume i sa Venetima,kao i sa Poljacima,
ZNAMO SVE KO POTICE U EVROPI OD VENETA,KO OD TRIBALA,ko su Poljaci,tako da možemo reći da ovaj narod je i doneo progres svake vrste,i proširio Evropom,sto i sami tekst kaže .
Trebalo bi se zamisliti nad ovim tekstovima, i ne srljati slepo u neke ,stvari koje su pisane u ime Porfirogneta,u 17 veku,iza nekog memnjivog zida u Vatikanu,gde su obično ta krvatska piskarala dobivala mesto, i zadatak im poveravan,
Ipak ovi stranci su puno realniji i svakako da im se treba verovati,jer ih se nije toliko ticalo ni Hrvata ni Srba,”

Danilov (student)

24. april 2009.

Vatikan priznaje u svojo enciklopediji da su Iliri i Noricanci-Sloveni..

Izvod iz clanka o Slovenima gde piše da su Iliri i Noricanci Sloveni…

The Noricans and Illyrians are declared to be Slavs, and Andronikos and the Apostle Paul are called Apostles to the Slavs because they laboured in Illyria and Pannocia.

http://www.newadvent.org/cathen/14042a.htm

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

Ma, to ja znam i bez Vtikana,ja imam obicaj da tražim ,i kad mi je nešto sumnjivo,ako je tako u Vatikanu zapisano,JA TO DRUGOJACIJE TUMACIM I ObičnO DODJEM DO VRLO ISPRAVNOG ZAKLJUCKA,

medianka

24. april 2009.

Da li je Mačvanska Mitrovica bila u sastavu Sirijuma, ako nije ,onda iz kog je perioda?

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009

Pa verovatno je bila pvezana mostom ili nekom skelom ,Vidite tu je blizu usce Drine u Savu,tu je Semberija,tu je Macva,tu je u blizini Tamnavski Stres,Tu je Srem,to je oduvek bilo srce Srpske zemlje,sa najbogatijm i najplodnijim zemljistom,takođe i sa vrlo zupnom klimom,tu su izvori tople vode,koji izbijaju i na povrsinu,tako ,da je tu bilo i pogodno za pravljenje banja i kupatila,kao i vodeni putevi ,normalno da su se ovi krajevi uvezivali u jednu celinu,i Macvanska Mitrovica,bar neko naselje mora datirati isto kad i ova Sremska,jer gde je prelaz ,tu je i naselje.

mandalina (vila)

26. april 2009.

U vreme pre hrišćanstva, nadomak Mitrovice sremske bio je zid, granica između Srba okupiranih od Romljana i slobodnih Srba-Sarmata.

Što se tiče priče o apostolima, uzmite u obzir da su jevanđenja pisana 60-90 godina kasnije od tzv.raspeća pa se tu ništa ne može tumačiti kao validno. Ali, da se ne zaboravi Kifa, pregrčen u Petra, bio je Zelot. U današnje vreme to je kao da je OVK ili UČK ratnik.

Сродне теме:

тамо далеко на Крфу живим ја, али имам мало разлога да кличем: Живела садашња Србија!

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура, повесница by Соларић on јун 18, 2009

Коментар пренет са Нова Српска Политичка Мисао

Василије Клефтакис (први део)

недеља, 14 јун 2009

2000 знакова је премало. Ипак, да покушам да кажем нешто о споменицима Голготе Србије на Крфу; ту проводим по цело лето већ 15 година, и знам о чему говорим. Нећу о познатим и познијим. Мало се, или никако зна да на Крфу постоје само три аутентична споменика које су изградили српски војници за време свог боравка, 1916. године. То су:

1. Споменик на бившем гробљу Дринске дивизије у близини села Агиос Матеос,

2. Чесма у маслињаку – око 2 км од поменутог споменика,

и 3. На острву Отони, мало северозападно од Крфа, гроб двојице незнаних српских војника које је море после торпедирања неког брода избацило на обалу.

О броју 1.: Њега понекад посећују српски туристи. Из године у годину све је у очајнијем стању. Посетио сам га јуче, и то ме је и навело да ово напишем. Тај комплекс се налази у срамно-ужасном стању, а на Крфу постоји и музеј „Српска кућа“, и – наводно неки српски конзулат! Ограда око комплекса је нагнута, рушевна, метални део зарђао. Приступна камена стаза кроз коју местимично избија коров, високи, густо засађени борови гуше једни друге, ненеговани, неки полусрушени. Сам споменик неочишћеног камена, необновљених слова – једном речи ужас и срамота за оне чији је посао да га одржавају.

2. Спомен чесма у маслињаку, на месту логора Дринске дивизије. Пре 15 година, била је гора од руине. На њу не долази нико. Пре десетак година ју је самоиницијативно, заједно са још неколико Срба добровољаца обновио некадашњи кустос Српске Куће. По речима садашњег кустоса, надлежни српски завод за заштиту споменика је (зато?) не признаје за аутентични споменик. Тачка! Ипак, на њој стоји оригинална спомен плоча са српским грбом и текстом на српском и грчком, да ту чесму подижу својим војницинма официри једног пука (Дринске дивизије)! Споменике 1. и 2. су грчке власти обележиле уредним таблама за обележавање историјских споменика, на грчком, српском и енглеском језику.

3. На врху брда на острвцету Отони, неких 10-так км. северозападно од Крфа, у дворишту цркве Св. Петке, на ранијем (сада измештеном) сеоском гробљу је споменик двојици незнаних српских војника, чија је тела после торпедирања неког брода море избацило на острво. Мештани су их сахранили, а споменик је са истоветним „рукописом“ српског каменоресца, као и плоча на већ поменутој спомен чесми и из 1916. године. Иако је гробље измештено, Грци су оставили тај споменик на месту и одржавају га. Срби – па чак ни они који имају јахте – а има и таквих, за њега – наравно нит` знају, нит` хају… И тако, од три аутентична споменика само један има званични статус. Није да му то много помаже. Ја сам, вероватно, једини који познанике одведе до спомен-чесме у маслињаку, а на Отони не могу ни ја – нисам јахтовласник, а на моју велику жалост немам ни шансе да то постанем. Да, тамо далеко на Крфу живим ја, али имам мало разлога да кличем: Живела садашња Србија!

Поздрав са Крфа!

„Србин, цар у Сремској Митровици је царевао Источном Римском Империјом”

Posted in Србија, повесница, SerbianCafe by Соларић on јун 14, 2009

StevaCar (the Tzar)

26. april 2009.

Srbin- rimski car u Sremskoj Mitrovici je carevao Istočnom Rimskom Imperijom. Licinije, o kojima ima mnogo zapisa da je baš Srbin, rođen u Zaječaru ili malo severnije, nisu utvrdili.

Oženio je polusestru Konstantina niškog..ali posle nekoliko godina ratovali su žestoko. Licinije se krio sa porodicom i riznicom u raškoj Srbici (Serdika, današnja Sofija)..ali prvo je proteran, a potom i pogubljen.

Priča o rimskim carevima-Srbima, koji ratuju međusobno

http://sr.wikipedia.org/wiki/Bellum_Cibalense

Srbin, car iz Sremske Mitrovice drži heraldički znak Srbije u rukama

On i Kostadin niški su zajedno doneli tzv„Milanski edikt” koji nije bio akt proglašenja nove religije za zvaničnu(hrišćanstvo) nego zakonski akt da se izvrši vraćanje otete imovine hrišćanima. Licinije i Kostadin su bili sveštenici Sunca..

Licinije kao Sol Invicta
na bronzanom novčiću iz Sirije (antiohije.gde će malo kasnije biti prva hrišćanska komuna i prvi sabor na kome se raspravlja da li da se svi hrišćani obrezuju ili samo jevresjki hrišćani)312 godine

Knjiga Relje Novakovića sa citatima i dokazima da je rimski car Licinije= S.R.B.I.N.

Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car

Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car

medianka 27. april 2009.

A sad bi trebalo da se malo pozabavimo s ovim, svuda su arheološki lokaliteti i uzdižu ih u glavni kadar, a niko ne priča o grobljima, logično je da su oni su tu živeli i tu umrli, trebalo bi da su tu negde sahranjeni. Zna li neko više o tome?

StevaCar (the Tzar)

27. april 2009.

Licinije je ubijen, ne znam gde je sahranjen.
Galerije, zemljak Licinijusa, obredno spaljen na brdu Magura (strmina) kod svoje palate u okolini Zaječara.

Ostalih 15?

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Сродне теме:

Прилози:

Хроника: Живот деспота Стефана Лазаревића

„Историја о сербских царјех и краљех“, названа у науци Троношки летопис или Троношки родослов.

Врхобрезнички љетопис / родолсов

(обојени делови by Соларић)

(кључне речи обојене by Соларић)


„Капејуловска олигархија и даље у грађанском друштву види свог непријатеља”

Posted in Uncategorized by Соларић on јун 6, 2009

Коментар преузет са Политика Онлајн (коментари корисника)

george wordy , 20/05/2009,

Postkom. IE drzave Varsavskog pakta vulgarnom socijalizmu staljinisticko boljevistickog tipa pristupile su kao malignom drustveno ekon. tkivu , nastojeci da ga nakon pada berlinskog zida sto pre odstrane i izvrse sveukupnu sanaciju drustva, koja i pored svih napora i neide bas kako se ocekivalo, najbolji je primer Istocna Nemacka.

Postkom. Srbija svoj samoupravni socijalizam evrokomun. orjentacije , kao mogucnost pluralizma, unutar jednopartijskog sistema jos uvek smatra demokratskom tekovinom. Dok postkomun. drzave VP nastoje da zanove svoja gradjanska drustva na tekovinama demokratije pre nametnutog socijalizma, u postkomun. Srbiji pod navodnim promenama institucije drzave okostvajau etatisticko birokratskim snagama koje guse bilo kakve sustinske promene.

Pojedini kolumnisti Politike navodnim analzama pokusavaju da minimiziraju okostavanje kapejulovske birokratije koja se namece kao „gradjanska elita“, a njen vrh Jovo Bakic naziva mladom oligarhijom, koju poredi sa „Zapadnim Oligarhijama“ kapitalizma.

Prva je stekla moc unutar piramidalne partijske hijerarhije,utemeljene na nacionalizaciji, konfiskaciji,i raskidom sa tradicijom srpskog drustva dok je druga stvarana na osnovu ekonomske, politicke moci i tradicije zapodnoevropskih drustava.

Kapejulovska oligarhija i dalje u gradjanskom drustvu vidi svog neprijatelja i sve ce uciniti da ne budu doneseni zakoni za njegovu revitalizaciju. Najretrogradnije snage unutar kapejulovske oligarhije jesu komitetski kadrovi organa zastite naroda koji bi razvojem gradjanskog drustva u Srbiji izgubile svoju uzurpiranu moc. Te snage su padom berlinskog zida proizvele Seselja i Draskovica, cija su delovanja bila usmerena ka diskreditovanju predratovskog srpskog gradjanskog drustva u nameri da ga prikazu u najgorem nacionalistickom , sovinistickom , iredentistickom svetlu, kao nastavak direktiva kominterne.

Српско родољубље код муслимана

Posted in књижевност, повесница, SerbianCafe by Соларић on мај 31, 2009

Преузето са:

Srbi muslimanske vere

Varuna (novinar)

24. мај 2009.

Srpsko rodoljublje kod muslimana nije novijeg datuma – ne odnosi se samo na 19. i 20. stoleće. Ostao je pismeni trag o Muhamedu Hevaji iz Tuzle. On je sredinom 17. stoleća pisao pesme o Srbima hrišćanske i muslimanske vere. Proročki je zaključio da će zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom šavu – ako nacija zaboravi da su muslimani i hrišćani od jednog oca i jedne majke:

“Otac jedan, jedna mati,
Prvo bi nam valja znati,
Jer ćemo se paski klati…“


Početkom 19. stoleća, jedan od prvaka muslimana u Mostaru, Ali-aga Dadić, osniva politički pokret i traži autonomiju Bosne i Hercegovine u Turskoj. Njegovi sledbenici su, podjednako, i muslimani i pravoslavni. Ovo je bilo previše za tursku vlast. Ona se uplašila žešćih zahteva Srba oba zakona u Bosni i Hercegovini, koji su mogli da se povedu za primerom Srba u Srbiji, gde je buktao Prvi srpski ustanak. Da ne bi izazvali otvorenu pobunu u BiH, Turci nisu smeli da zatvore ili pogube Ali-agu Dadića, nego su ga, tajno, otrovali.

Da su srpski intelektualci, poslednja dva veka, više brige posvećivali svojoj naciji, istorijska literatura bi bila mnogo bogatija i drukčija – svrsishodnija nacionalnim interesima. Da su se, recimo, mlade generacije muslimana, u devetnaestom i dvadesetom stoleću, vaspitavale na primeru Sinan-paše Sijerčića iz Goražda, sigurno je da hrvatska propaganda ne bi mogla da ih pridobije u onolikom broju – u kojem su se priključili fašističkim jedinicama 1941. godine. A Sinan-paša Sijerčić je, krajem 18. stoleća, činio sve da muslimanima ukaže na njihovu pripadnost srpskoj naciji. Svakako, u to vreme, bio je to opasan korak za muslimana i visokog dostojanstvenika Turske.

No, Sinan-paša se nije obazirao na opasnosti. Štitio je pravoslavne Srbe od razuzdanih turskih zulumćara, najčešće pridošlica iz ostalih krajeva Turske. Pomagao je obnavljanje pravoslavne crkve blizu Goražda – zadužbine Hercega Stefana. Sinan-paša je negovao uspomenu na svoje pravoslavne pretke. Imao je pismene zapise da su bili srpski plemići Šijerinići u srednjevekovnoj Bosni. Šijerinići su ogranak još poznatije plemićke porodice Lučića. Kad je Sinan-paša Sijerčić, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi želeo da Turci budu poraženi, pa makar i sam glavu izgubio. Želja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Mišaru 1806. godine, a Sinan-paša Sijerčić je, u toj bici, poginuo.[8]

Omer Skopljaković: Ž E Lj A

… Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,
Tako mi sine ti bio živ,
Pane li babo u borbi ljutoj,
Osvet’ ga sine, sokole siv…

Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE…

… Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga…
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.

Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…

Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!

Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM

… Evo pjesme, nije vješta
Al’ za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr’jeđat’
Zovite me Srbom, bratom!

Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI

Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi!

Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje…

Al’ međ’njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl’jedi.

Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi…

Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove “zemaljski“ – kasnije i “bošnjački“

Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s’ u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.

Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l’ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.

Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr’ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.

Ovako veličanstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije moguće pronaći u delima drugih srpskih književnika – pravoslavne ili rimokatoličke vere. …

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008-lat.html

steks (doktor za glavu)

25. мај 2009.

Jeremijatreci
Koliko je u Srbiji bilo dzamija do 1878?

—————————————–

Ovo mi liči na početak još jedne jalove rasprave. Nemam nameru da sporim istorijske činjenice, a još manje da nekog omalovažavam.
Ali, zanimljivo je da svako bira samo one činjenice i onaj period koji će da da težinu njegovim stavovima.

U tom svetlu, ja mogu da pitam: koliko je bilo džamija 1389-e?

Pusti to prijatelju. Nisu Srbi zvali Turke da ih ovi porobe.

Сродне теме: