Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“

„Ми Срби смо националисти према нама самима“

Dosta mi je sveobuhvatnog provincijalizma

Beli zeka – 27. septembar 2004 u 09.14 (*.EUnet.yu)

Zdravo svima,
ja sam mlada devojka od dvadeset i kusur godina i poreklom sam iz Beograda i to pet generacija unazad. Posede mojih familija i sa mamine i sa tatine strane prisvojili su komunisti, ono malo nasledstva sto je ostalo na Peljescu i u Slavoniji Hrvati, tako da smo se sveli na stan u vlasnistvu mog oca i nesto malo krpa koje posedujemo! A ja imam mladjeg brata!
Eto ih, to su pravi Beogradjani!!!
Mi smo ugrozeni i izumiremo kao neka izgubljena vrsta ptica jer nam zivotni prostor zauzimaju zabe koje su uvezene od nekud!
Smucavaju mi se ljudi koji beze sa svojih njiva, iz svojih kuca i od svojih roditelja i pod izgovorom da su dosli da studiraju, grcevito se hvataju i za najmanju slamku koja ce ih zadrzati u Prestonici.
Prvo doudju ovde sa torbicom i dobiju za minornu svotu novca mesto gde ce da zive, to jest cuveno „mest u domu“, onda dobiju prakticno besplatnu hranu na bonove, ne racunajuci ono sto ima mama i tata svake nedelje salju iz zavicaja, pa kredite, stipendije i na kraju ovde i ostaju, a zašto i ne kad bi ja imala iste uslove i ja bi htela da ostanem. Neki se udaju, neki uhlebe u drzavnim ili privatnim firmama kod istih takvih koji su dosli ranije pa su napredovali a neki jednostavno kupe lepo sebi stan u novogradnji.
Ni po jada u novo gradnji a šta da radimo sa nasim divnim starim zgradama na kojima su doticni, posto lepse je ziveti u centru nego na periferiji, podigli čak i do tri sprata!
Mi Beogrdjani ne pretrcavamo ulice jer su nas drugacije naucili, zašto su onda sagradili podvoznjake, po Bogu!
Mi Beogradjani svoje djubre bacamo u kante i kontejnere a ne gde stignemo ili sto je jos gore ostavljamo ispred kuce!
Mada ubedljivo najgore, i od cega se meni licno prevrne stomak, je ostavljanje cipela i papuca ispred praga!
Nista bolje nije ni nepoznavanje ulica muzeja i spomenika ali zauzvrat oni poznaju svaku kafanu birtiju i hotel ovde!

Skidam kapu ljudima koji vole svoja mesta i nakon sto izvuku maksimum koji im pruza ovaj grad vracaju se odakle su dosli i grade svoj grad ili mesto, na svoje njive, ili u svoje ordinacije, skole, preduzeca, jer to je po meni pravo rodoljublje!

Nista mi ne vredi čak ni da urlam iz sveg glasa jer se ponasanje koje je doneto iz zavicaja uvrezilo u ovom gradu a prave ljudske vrednosti su se vremenom izgubile!
Posto se to i desilo ovaj grad vise nije grad nego najvece selo u Srbiji!
Sto znaci za nas starosedeoce da mozemo samo da se pomirimo sa sudbinom i bar izumremo dostojanstveno!!!

NewBelgrade – 27. septembar 2004 u 14.58 (registrovani član)

Ah… i opet :) Divno, divno… jos malo izliva frustracija, egocentrizma i snobizma razmazene beogradske decurlije…

Bela zecice… zalosno je sto sa svojih „dvadeset i kusur“ godina nemas visprenije shvatanje sveta i drustva da to, cime se ti hvalis, kako su tvoji toboz peta generacija Beogradjana, pa da su ti komunjare uzele pola, a ustase i onu drugu polovinu, ali to tebi ne daje nikakvog kredita… ti nisi zasluzila tu porodicu… tebi može da bude drago sto si deo takve porodice, ali ti ne mozes da budes ponosna na ono u cemu nisi imala nikakvog sudbinskog udela, ni sopstvene zasluge. Razumes?

E sad… veliki deo tvog teksta… ti ovde sama preuzimas nicim datu generalizaciju da su svi nevaspitani ljudi sa sela, njiva i iz prasuma, a da su sva deca odrasla u Beogradu fina, ugladjena, lepo vaspitana kurtoazna mladez?

Ljupka mlada zeno! Primecujes li i ti sama ogromnu glupost ovakvog stereotipa? Ti si možda imala nesto da kazes na osnovu nevaspitanja danasnje mladezi, ali trpati u jedan kos ljude koji nisu rodjeni u krugu dvojke, i ostavljati nasuprot njima rodjene Beogradjane, i neko njihovo Bogom dano pravo da su elita, klasa i jet set, pa to je pravi debilitet!

Ne, pre nego sto pocnes i mene stavljati u brda, potoke i doline, ja sam rodjeni Beogradjanin. Znas li koliko se stidim ogromne nadmenosti mojih sugradjana pred prijateljima koje imam u drugim gradovima? Znas li da ja potpuno razumem kada me oni pitaju „Dobro, zašto su ti ljudi takvi“, misleci na Beogradjane koji promenadisu njihovim mestima sa ponasanjem kao da su povukli Boga za onu stvar?

Mlada damo… stvar nije u poreklu, već u VASPITANJU. Da sam samo jednom video primer gde recimo u autobusu dva mlada lika i zvalave na tvrdom beogradskom „Ej, tebra, ej jebote, ej dalabu“ da bi sekundu kasnije sa sedista preko puta ustao neki mladic i rekao starici pored na tecnoj ijekavici „Stara majko, izvolite, sjedite vi“. To sto si ti uvrtela u glavu da postoji razlika u tome gde je ko rodjen, samo te pravi budalom ovde.

O studentima… bolje tu ne pocinji. Pominjes neke domove, bonove i studente… iz velikog preseka ljudi koje ja znam, ti studenti iz unutrasnjosti obicno zavrse studije za 4-5 godina, dok mamina i tatina beogradska decica koji zive kod kuce razvuku a la „opusteno“ na 8, 9 pa i 10 godina… i ja sam okinuo koju godinu, ne kazem… moglo mi se… ali ja bar ne klasifikujem ljude ovakvim blatantnim elitizmom kao ti.

I na vrh svega ta zavist, sto je Lima lepo primetila… da, upravo to, zavist. Stanovi u novogradnji, ha? Pa kako samo smeju da ih prodaju ljudima ciji direktni cukun-cukun-unuci nisu sa Keltima zidali cigle u prvu tvrdjavu oko Singidunuma, ha? Pa strasno(!) Mogu samo da kopiram par citata koje ti, devojko, treba da naucis napamet dok se ne naucis šta znaci biti gradjanin i kozmopolita:

„Ustvari, iz njenog komentara se vidi da njoj ne smeta nekultura odredjenih ljudi, već to sto ti, za nju nekulturni, ljudi imaju vise materijalnih sredstava od njene porodice.
Pa čak i za stanove u novogradnji !!!! Nemoguce!“

„Uporno nazivate Beograd evropskim gradom, a nemate predstavu šta to znaci i jos uvijek razmisljate kao prije 50 godina. “

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)