Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Кад већ има амбицИје да буде нешто слично Титу требао је бар да каже нешто слично оном – Студенти су у праву!

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on 4 априла, 2009

Одломак преузет са блога МАХЛАТ

… Моје честитке држави а посебно председнику Борису Тадићу, оном председнику који је заврнутих рукава, без ташне и машне у предизборној кампањи у камперској атмосфери обећавао студентима и младима нека права и трасиран путу Европу а онда се током протеста ни једном није огласио. Кад већ има амбицИје да буде нешто слично Титу требао је бар да каже нешто слично оном – Студенти су у праву! Живи били!

Желим само да вас подсетим на једно:

скоро је један студент коме нећу из ината да напишем име који је на Интерполовој потерници био у посети посланицима. То је онај студент који нас по свету рекламира као ваваре и који је овде од паметних људи проглашен националним херојем. Медији су објавили да је право сваког грађанина да уђе и види како посланици клевећу, чупају се и лупетају на лицу места. На питање шта је тражио медју посланицима херој студент је одговорио да је дошао да би, ако икако може, помогао младима.
Студентима у протесту нико није хтео да отвори врата да уђу. Једна бака у пролазу је пришла, лупала штапом о врата и викала: “Отворите, бре, деци“. …

Charolija Says:
February 11, 2009

Волели би они да сви ми одемо, да остану само они који ћуте и трпе, да остани они које могу да купе и поткупе. Не могу да ме поткупе, нећу да ћутим и трпим и нећу нигде да идем. Имају проблем са мном и радујем се што из дана у дан видим и чујем, да нас има све више и више.
После овога са студентима, није више 5 до 12, навиј сат на 12. Одзвонило им је.

Техника за учење

Posted in алтернатива by Соларић on 4 фебруара, 2009

Tehnika za učenje

Evo jedne tehnike pomocu koje mozes mnogo brze da naucis ono sto pise. Ovaj tekst narocito je pogodan za studente. Evo kako ide.

Ako ucis za polaganje ispita, i hoces brze da naucis to sto pise u knjizi, koristi se bledo zuta boja i zlatno braun. Dok gledas tekst zamislis da sa tog lista kojeg ucis, list i tekst je u bledoj zutoj boji, polako se stvara bledo zuta linija i ide iz knjige i teksta ka tvoj pineal i ulazi u tvoj pineal.

Zamisljas znaci da radis downloading of information from the book. Pineal tvoj zamisljas da je u royal blue, i ta bledo zuta linija ubacuje informaciju iz knjige u pineal. Ali hoces informaciju sad odmah, opkoli tekst koji je „bledo zuti“ u golden brown boji i zamisli da je oko tvoje glave isto ta boja.

Ovo mozda bude mako teze ali igraj se sa ovim dok ne bude se moglo uraditi. Korist je velika i isplati se.

Преузето са:  superzona.hatona.org

Апсурд технолошког развоја

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 31 јануара, 2009


ecolid19 (hemicar)

26. avgust 2007.

Ima mnogo vise, mnogi nikad nisu ni bili u evidenciji nezaposlenih.
Znam dva doktora hemije 50+ koji isto kao i ja već godinama ne rade ništa, nisu prijavljeni na biro, jedna je u inostranstvu sa stalnim boravkom domaćica, drugi u BG sa americkim doktoratom i postocom. Nekada smo zajedno radili u BG i svi mi redovno konkurisemo i ništa.

U vreme Djindjiceve vlade vise stotina istrazivaca je odpusteno sa beogradskog univerziteta zbog specijalizacija u inostranstvu, sve magistri i doktori, većinom mladji.
A na visokoskolskim ustanovama u Srbiji se dobija zaposlenje samo preko teskih veza. Beogradski univerzitet (fakulteti i instituti) imaju oko 30-40% viska zaposlenih, rad se ne može se uporediti sa zapadom. Nasoj idustriji takvi kadrovi nisu potrebni jer nemaju istrazivanje i razvoj, rade po stranim licencama.

No na zapadu situacija nije ništa bolja, SVUGDE SE TRAžE SAMO MLADI, kako u americi tako isto je i u EU. Čak ni doktorati sa najelitnijih univerziteta danas nisu vise garancija za miran i bezbedan radni vek. Imam jednog kolegu iz generacije u inostranstvu koji je sa doktoratom i postdocom sa Harvarda i 16 godina u elitnoj industriji dobio otkaz pre neku godinu, nije nasao posao u tom ogromnon gradu, morao je da se preseli u provinciju, u manju firmu i na slabiji posao.

Univerzitetima u svetu su potrebni magistranti i doktoranti da jeftino odrade mnoga naucna istrazivanja, a šta će oni posle to nikog nije briga. Ima dosta onih koji godinama rade neke postdoktorate, ali posao nikako da dobiju.

Idustrija mnogo bira, može, za svako visokostrucno radno mesto konkurise vise stotina kandidata iz celog sveta. Ako traže sa iskustvom onda industrijsko i usko strucno, i ne primaju ništa manje od odnog sto traže, često se vise puta obnavljaju isti konkursi, tarze se svakojaki uski najaktuelniji profili. A kad se posle reorganizuje vrlo lako se odpustaju radnici, i zaposljavaju neki mladi novi profili. Na primer Pfizer odpusta 10.000 radnika, vise R&D se zatvara.

Sa vrlo brzim tehnoloskim razvojem (kompjuterizacija), vremena su se drasticno promenila, tako strucni profili i iskustva brzo zastarevaju, mada zvanicno diplome važe. Mladi za penzije i stari za posao. Apsurd tehnoloskog razvoja. Sto je vise obrazovanje i uzi strucni profil utoliko je teze naći posao. Teško se dobija prilika za neku manju prekvalifikaciju ili usavrsavanje zbog ogromne konkurencije, samo preko teske, teske veze.

Recimo hemija je prolazna svugde u svetu bez problema, ali se puno traže novi profili: life science ili medicinal chemistry (mesavina hemije, farmacije i biohemije), zatim material science (hemija, ficika hemija i tehnologija), biotehnologija i još uze strucniji. Toga nije bilo u moje vreme, radila sam za dve oblasti ali samo deo, ne sve sto ti novi doktoranti rade.

Ja sam gotovo digla ruke od svoje profesije i strucnosti, dosta mi svega, 25 godina u nauci i to nikom ne treba, ali je nesreca da zbog tereta diploma i radnog iskustva ne mogu dobiti ni najobičniji posao gde se trazi samo srednja strucna sprema. Ako precutim iskustvo pitanje je sa mojim godina šta sam dosada radila, a preporuke od predhodnih poslodavaca? Nema nekog izbora. Muka mi je od svega.

To je moje vidjenje prirodnih i sličnih primenjenih nauka.

Eto ja nisam kao student ništa drugo radila osim studirala, zavrsila sam za 4 godine 10 semestra i sa 30 doktorirala, nisam imala potrebe ali ni vremena.
Sad odem u neku prodavnicu da se prijavim za prodavacicu, pa mi kažu veliki je nedostatak da uopste nemate nikakvog iskustva u prodaji (retail) u velika strucnost!? i ja ne dobijam, NE MOGU DA DOBIJEM BILO KAKAV POSAO, a prijavljujem se za sve moguće, verovatno ni za čistacu me ne bi primili jer nemam iskustva u toj oblasti ili zato što nisam u stanju da dizem terete od 10-20kg svakodnevno, i nemam preporuku i vezu. Pa ja treba od nečeg da živim, ja već 2 godine ništa ne zaradjujem.

DIPLOME I AKADEMSKO RADNO ISKUSTVO SU OGROMAN HEDIKEP ZA DOBIJANJE ObičnOG POSLA, a o ponizenju da ne govorim.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)