Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

„Капејуловска олигархија и даље у грађанском друштву види свог непријатеља”

Posted in Uncategorized by Соларић on јун 6, 2009

Коментар преузет са Политика Онлајн (коментари корисника)

george wordy , 20/05/2009,

Postkom. IE drzave Varsavskog pakta vulgarnom socijalizmu staljinisticko boljevistickog tipa pristupile su kao malignom drustveno ekon. tkivu , nastojeci da ga nakon pada berlinskog zida sto pre odstrane i izvrse sveukupnu sanaciju drustva, koja i pored svih napora i neide bas kako se ocekivalo, najbolji je primer Istocna Nemacka.

Postkom. Srbija svoj samoupravni socijalizam evrokomun. orjentacije , kao mogucnost pluralizma, unutar jednopartijskog sistema jos uvek smatra demokratskom tekovinom. Dok postkomun. drzave VP nastoje da zanove svoja gradjanska drustva na tekovinama demokratije pre nametnutog socijalizma, u postkomun. Srbiji pod navodnim promenama institucije drzave okostvajau etatisticko birokratskim snagama koje guse bilo kakve sustinske promene.

Pojedini kolumnisti Politike navodnim analzama pokusavaju da minimiziraju okostavanje kapejulovske birokratije koja se namece kao „gradjanska elita“, a njen vrh Jovo Bakic naziva mladom oligarhijom, koju poredi sa „Zapadnim Oligarhijama“ kapitalizma.

Prva je stekla moc unutar piramidalne partijske hijerarhije,utemeljene na nacionalizaciji, konfiskaciji,i raskidom sa tradicijom srpskog drustva dok je druga stvarana na osnovu ekonomske, politicke moci i tradicije zapodnoevropskih drustava.

Kapejulovska oligarhija i dalje u gradjanskom drustvu vidi svog neprijatelja i sve ce uciniti da ne budu doneseni zakoni za njegovu revitalizaciju. Najretrogradnije snage unutar kapejulovske oligarhije jesu komitetski kadrovi organa zastite naroda koji bi razvojem gradjanskog drustva u Srbiji izgubile svoju uzurpiranu moc. Te snage su padom berlinskog zida proizvele Seselja i Draskovica, cija su delovanja bila usmerena ka diskreditovanju predratovskog srpskog gradjanskog drustva u nameri da ga prikazu u najgorem nacionalistickom , sovinistickom , iredentistickom svetlu, kao nastavak direktiva kominterne.

Кратка хронологија Титине епохе

Posted in НСПМ, повесница by Соларић on мај 31, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

брм

четвртак, 28 мај 2009

кратка хронологија титине епохе

45-50 сиромаштво, масовна стрељања под разним изговорима, принудни откупи, смрзавања јер се нема огрева (види Лоренс Дарелове успомене из Београда), голи отоци

50 – 60 мир и сиромаштво, решавање кризе дозвољавањем да огромни вишкови радне снаге оду на привремени рад у западне земље и одатле нас пуне девизама

60 – 68амери одрешили кесу, јер смо ппрактично ушли у НАТО – споразум са Турском и Грчком (више бесповратне помоћи и инвестиција него у Јапан и Немачку) ..први ефекти се виде тек крајем 60 -их

68 – 74 неки студенти озбиљно схватили социјалистичке пароле, милиција их брзо разуверава

74 – 80. криза, инфлациује, рестрикције разне НОН СТОП, ХАПШЕЊА ЗБОГ ВИЦЕВА, НАУЧНИХ РАДОВА И ОСТАЛОГ СВЕТСКОГ ТЕРОРОИЗМА

САЛДО: 5-6 НОРМАЛНИХ (65-68) ОД УКУПНО 35 ГОДИНА ТИТИНЕ ВЛАДАВИНЕ
Јапан је 60. био на ИСТОМ ступњу развоја као ФНРЈ а САДА?
ниједан муслиман и католик, скоро ниједан Македонац а Ни део Црногораца НИСУ ВИШЕ СРБИ

браћо Срби живија вам тита кад сте тако паметни

Заиста је тешко објаснити љубав према диктатору

Posted in НСПМ, Србија, друштво, повесница by Соларић on мај 31, 2009

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Дан младости и лудости

Јована Папан

четвртак, 28. мај 2009.

Носталгија је једна универзална и вечна појава, својствена свим друштвима. У постсоцијалистичким државама појавила се врло брзо након друштвено-политичких ломова и успостављања новог система. Превише промена за кратко време, економски проблеми, друштвена нестабилност, велика очекивања и велика разочарања – све то је учинило да некадашње време „друштвене равнотеже“ и вере у прогрес, сада заличи на истинско златно доба.

Оно што је типично за носталгију, па и за југоносталгију, јесте да се најсветлији примери из прошлости упоређују са најцрњим из садашњости. Тако су у СФРЈ „сви били запослени“, иако је 20% радне снаге идући трбухом за крухом завршило у туђини, „стандард је цветао“, иако се економски проблеми сматрају за једно од најкрупнијих семена раздора, и „сви су се волели“, иако се та љубавна прича завршила у општем маскру.

Наравно, колико с једне стране искрена, носталгија је с друге стране исто толико и уносна, па оваква „догађања СФРЈ“ обично опседају продавци свакојаких југо-сувенира, од титовки и значки, преко слика и бисти, до застава, мајци, шољи, привезака. Не профитирају на југоносталгији само ситни продавци – васкрснути екс-Ју музичари данас жаре и пале од Вардара преко Триглава па до Малмеа, кафане и клубови базирани на концепту југоносталгије ничу као печурке после кише, а и музеј „25. мај“ може да се похвали са више посетилаца него што их има иједан музеј у Србији.

Ипак, не треба заборавити на једну ствар у вези са носталгијом – а то је да она најчешће представља управо чежњу за нечим што је бесповратно отишло. Јер, руку на срце, када би заиста могло да се понови, можда нам уопште више не би деловало тако бајно. …

Неофит77

10 четвртак, 28 мај 2009

Заиста је тешко објаснити љубав према диктатору, по чијем наређењу је крајем рата и непосредно после њега стрељано на десетине хиљада људи, чак и они који се нису борили, већ су изводили представе за Немце или су радили свој посао под окупацијом, било је ту професора, балерина …

Данашњим термином, тај човек је био ратни злочинац, а њега највише воле они који се наводно боре против српских злочина, воле га јер је највише убијао Србе, растурио је Србију на две покрајине, којима она од 1974. није ни управљала, оставио је преко милион Срба ван авнојевских граница, што је и био главни узрок крвопролића 90-тих, једном речју разбијао је Србију, зато га неки толико воле.

Воле га сви они чији је џеп изнад свега, изнад државе и изнад живота својих сународника, а таквих је у Србији много, како би смо иначе објаснили да 40% становништва гласа за пулене запада, на задњим изборима, и то само неколико месеци пошто је тај исти запад признао Косово. Надам се да сваки пад је предходница новог успона и да ће после овако жалосних генерација Срба доћи неке које ће једва и знати ко је касапин из Кумровца и које ће имати само једну земљу којом ће се поносити, Србију!

„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”

Posted in Срби у расејању, друштво, повесница by Соларић on мај 26, 2009

Коментар пренет са Политика Online

Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,

„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!

Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.

PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.

Nenad , 24/05/2009,

Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.

„Сам сам био у истом кругу лудила у ком су и даље већина Срба”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура by Соларић on април 30, 2009

Како ти је име, Србине?

Зора Латиновић

петак, 24. април 2009.

(НИН, 23.04.2009)

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

брм, недеља, 26 април 2009

нација је искључиво везана за државу, тековина је демократског политичког система и значи просто СВИ ГРАЂАНИ ДРЖАВЕ – ДРЖАВЉАНИ…Према томе оно двоје што се љубе у бусу ПО НАЦИОНАЛНОСТИ СРБИ А ЕТНИЧКИ (народносно) РОМИ ИСПАДОШЕ ОБРАЗОВАНИЈИ И КОМПЕТЕНТНИЈИ ОД ГОТОВО ЦЕЛЕ САНУ…нација може да има идентитет колико га имају американци састављени од различитих народа (што Гојко Тешић илуструје својом причом из живота)…НАРОДИ ИМАЈУ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ..појединац ако га изгуби постају део другог народа (што се десило са Далматинцима католицима) или само „члан“ нације своје државе, што се отприлике тренутно дешава са Црногорцима и Бошњацима са преспективом далматинског сценарија.

@Влад какве везе има то што си испричао у вези своје деце са питањем да ли Србин може да буде католик или муслиман као што је био СВО ВРЕМЕ ИСТОРИЈЕ СВЕ ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20 ВЕКА...управо коментатори са грчким именима су поставили суштинска питања, вероватно због веза са нормалним народом који не да својеи сам сам био у истом кругу лудила у ком су и даље већина Срба док нисам краће време живео у Грчкој и видео уживо шта би било кад би били оно што су били наши преци..

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Posted in Србија, друштво, књижевност, медији, повесница, политика by Соларић on април 28, 2009

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

У нашем школству се истицао лажни колективизам, на Западу се инсистира на лажном индивидуализму

Posted in економија, образовање, SerbianCafe by Соларић on фебруар 7, 2009

Nemilosrdnost je kljuc uspesnosti?

Nunki – 08. септембар 2004.

Preovladjujuce misljenje i ponasanje uspesnih biznismena je da – da bi uspeli, neophodno je da budu nemilosrdni.

Ospustice koliko smatraju i kad smatraju, bez imalo samilosti, platice koliko treba da im vrhunski strucnjaci ukazu na sve moguce rupe u zakonu, dace vam da potpisete primamljivu ponudu (kredit) kad kupujete njihove proizvode ili ce jednostavno na prilozenom uputstvu za upotrebu ono sto je problematicno, kao i kad je kredit u pitanju, da bude odstampano toliko sitno da vecina i ne može i nema zivaca da cita…sto ce kasnije da vas najverovatnije dovede do ludila jer niste bili pazljivi, a već je kasno, potpisali ste/kupili ste.

Nemilosrdno se uglavnom poistovecuje sa uspesnim. Neminovna cena rasta? Ili je pohlepa glavni pokretac, a empatiju mozemo da odlozimo na prasnjavu policu zaborava…

O ovom je rec: da li su ti uspesni, bogati, kvalitetniji od ostalih? Ne, nisu, samo su nemilosrdniji. I da, ako je nekom stalo da dospe „tamo“ mora da po pravilu (manimo se izuzetaka) bude „gadan“, verovatno jos „gadniji“.

Jedino sto ‘ohrabruje’ je, da kad se jednom covek odluci na takav potez, i pregrmi početne dileme i nedoumice, posle je nekako lako, vise se po pravilu ne osvrce. Jer, kad se jednom suocila sa prevladavanjem nad ljudima koji su pametniji, naterala ih da u njenom prisustvu drhte, takva osoba se više ne vraca nazad, nema refleksiju da li je ispravno, moralno, opravdano to sto cini. Ta osoba je uverena da jeste ispravno i da zasluzuje to sto dobija takvim nacinom. Nema tu straha, nema emocija. Nema moralisanja. Skalp, po skalp, samo napred.

Oni to cine. Oni to umeju. Ako neko nema nerava da uspe, u redu, uvek može da postane socijalni radnik, da peva narodnjake za drustvo u kafanama, da peca, da crta…

Laz, manipulacija, izlivi laznog besa, pokazivanje stvarnog besa, pretnje, izazivanje osecaja krivice kod drugih, ma, ceo arsenal, to je alat i taktika uspesnih ljudi danas.

Makiaveli bi se divno osecao u nase vreme. Kao i svaki prorok, bio je pred svojim vremenom.

Voleti sebe, nikad se ne izvinjavati za svoje postupke, kakvi god da su, čak i ako sve ode dodjavola, jer, istina je rastegljiva, može da se uvek savije na stranu koja vam odgovara.

Dakle, vratimo se temi: reč je o tome da je moguce da se bude uspesan, bez obzira sto vecina to tako ne uvidja, tako što se uspostavi funkcionalan i efikasan poslovni model na osnovu sposobnosti da se privuku ljudi, resursi i novac i usklade u okviru takvog modela koji obezbedjuje izuzetan kvalitet kako konzumentima, tako i partnerima, zaposlenim, investitorima.

Nazalost, brojcano posmatrano, daleko je manje uspesnih preduzetnistava postavljeno na potonjim principima, nego na principu nemilosrdnosti. Za sada je takvo stanje. Mozda je ohrabrujuci podatak da vecina novoosnovanih preduzetnistva prestaje da postoji nakon pet godina. Mozda i nije, jer ogroman procent registracija, bilo gde u svetu, upravo i ima za cilj ‘jednokratnu upotrebu’, sto opet govori u prilog prvobitno izlozene teze…

Malkovich (gerila) – 08. септембар 2004.

nunki,
mislim da ti je postavka tacna 100%.
jer se zasniva na jednom od osnovnih prirodnih i evolucijskih zakona:
prirodne selekcije i opstanka najjacih.
ova zakonitost je samo transponirana u najuspesniji ekonomski model danas,  americki kapitalizam liberalnog tipa, koji postaje globalni model uspesnosti i recepta za profit. to je makro sistem, a na mikro nivou tj. kada su pojedinci u pitanju, oni jadnicki samo plivaju po zakonitostima sistema, naravno za svoje dobro. iza svega je ljudska pohlepa (greed), a psiholoski možda egzistencijalni strah.
u moralnost toga ne vredi ulaziti. ima filozofija, religija, vojska spasa, un da izbalansira nepravde ovakvog sistema. ali takav nam je nivo danas, takav nam grah pao ;)

(more…)

Tagged with: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Америка је поробљена, баш као и Србија и Европа

Posted in abvgd, Србија, медији, политика, тајна удружења, SerbianCafe by Соларић on јануар 17, 2009

Thanksgiving

NYC40

27. novembar 2008. u 07.57

Jedini praznik koga svi Americki stanovnici slave tj. il kuvaju il idu na rucak/ veceru kod nekoga. Da li nasi Srbi pored curke peku i prase?

Prica o dvema srećnicama koje danas ipak neće zavrsiti na stolu.

http://abcnews.go.com/Politics/LawPolitics/story?id=3891927&page=1

abvgd (…)

27. novembar 2008.

Србима су прави Американци пријатељи. Само, Америка је поробљена, баш као и Србија и Европа. Постављач теме би сад да Србље свађа са Америма.

Потомци оснивача САД полако нестају са планете. Банкари увозе јефтинију радну снагу из целог света, једини критеријум – да су послушни, и да не схватају подлости којима су изложени.

Дакле, промоција црнаца, Мексиканаца, Кинеза и осталих није због човекољубља него због продужетка робовског система, са мање отпора од несвесних маса.

Иначе, празници у Америци НЕОДОЉИВО подсећају на празнике у социјалистичкој Југославији. Имају и „Дан Борца”(„Veteran’s day”), и „Први Мај” (Labour day), i Нову Годину, једино је некако остао Хришћански Божић али се он обележава једино бесомучном куповином, потрошачким оргијама, а суштина се и не спомиње. Чак се у последње време „Мери Кристмас” замењује свуда са „Хепи Холидејз”.

Још једном, ни Енглези (они прави), ни Немци, ни Американци, нису непријатељи Срба. Они су Србима БРАЋА по крви и вери. У последњих пар векова они су водили неправедне ратове против Срба јер су их њихови политичари (махом масони и сатанисти) навели на то, уз помоћ банкара и строго контролисаних медија.

Свако добро свима.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

Posted in Србија, друштво, економија, политика, тајна удружења by Соларић on јануар 10, 2009

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]


Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)