„Из овог чланка сазнајемо колико се НИН срозао и колико је кренуо ка дну”

Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ

21. July 2009. by aktivista

Volim časopis NIN zbog jednog tradicionalističkog pristupa svakoj temi i zbog brige o nacionalnom identitetu u svakoj temi koju obradjuje. Volim NIN i što ga čitam dugi niz godina, i što ima prestižnu književnu nagradu, volim NIN i što ne traži kavgu sa ljudima koji ga čitaju i volim NIN što jedan od preostalih simbola nekadašnje Jugoslavije.

No u ovom listu (koji je nedavno privatizovan od strane veoma odvratne kuće iz nemačke RINGIER) počinju da se pojavljuju i ovakvi članci koji ne znam čemu služe. Primer je ovaj u kome saznajemo veliki broj detalja iz života omiljenog arhitekte na ovim prostorima i šire, čoveka na čijim delima su se obrazovali i uzdigli mnogi arhitekti iz celog sveta. Čak nije ni mala stvar kada imate i nekog njegovog učenika, i oni su postali prestižni arhitekti, iako samo njegovi učenici. Čovek je to koji je imao viziju kako da promeni svet u godinama koje su prethodile II Svetskom ratu i kasnije nakon rata, u vremenima obnove. Njegove teorije su imale uticaja na urbanizama tada mlade države Jugoslavije a već dobrano su uticale i na gradnju u Sovjetskom Savezu.

Saznati da je on bio ustvari mamin sin ne znači ništa. Znači samo da se list NIN srozao na nivo lista BLIC (koji je takodje u vlasništvu odurne kuće RINGIER) i da ima nameru valjda da otera stare čitaoce i da stvori novu publiku za svoje retardirane tekstove. Saznati da je za vreme rata očajnički tražio posao u višijevskom režimu takodje ne govori ništa o njemu. Danas arhitekti potežu dobrane veze da dobiju konkurse i slično i dosta srozavaju te iste konkurse. Arhitekte se danas šlihtaju i režimskim ljudima, ulaze u sisteme vlasti ne bi li nekako obezbedili sebi posao. Mogli bismo reći da je arhitekta uvek bio deo režima vlasti jer je to sasvim normalno. Objekti zahtevaju sredstva a sredstva su u rukama političara i to je to.

Iz ovog članka saznajemo koliko se NIN srozao i koliko je krenuo ka dnu. Inače već iz ovog broja lista vidimo da je zapostavio nacionalne interese i počinje da nam drvi o europskoj uniji kao nečeemu što nema alternativu. DOSADNO!

Dosadno je saznati neke intimne detalje poznatih ljudi koji sada više ne služe ničemu, jer je prošlo mnogo vremena i ne mogu da se brane preko novina. Ne mogu da odgovore i da tuže list, ne mogu u krajnjem slučaju ni nama da se obrate. Velika sramota za list NIN! Kakve li tek frustracije imaju beogradski arhitekti koji projektuju one staklenike ili robokap zgrade? Plaše li se i oni svojih mama i tata?

Порнографија (душе)!

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

„Тренутак истине“: Обичан човек у медијској машинерији

Драгана Кањевац

субота, 04. јул 2009.

…

У покушају наплате сопствене пропасти

Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:

‘Спавао бих са женином мајком’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

’Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

’Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!

…

Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’

…

И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.

Излагање на научном скупу „Култура и медији у (пост)глобалној ери“, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ

Duško Kadić, Podgorica

субота, 04 јул 2009

Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.

Ala субота, 04 јул 2009

Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao „sund“ i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra „instalacijom subkulture“?
Ne treba se cuditi „konzumentima kulture“ vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).

Због чега се Војводина, која је превелика, централизује а остала Србија регионализује ?

Коментари пренети са Нова Српска Политичка Мисао

Децентрализована и ефикасна Србија

Чедомир Јовановић

субота, 06. јун 2009.

(Политика, 06.06.2009)

КОМЕНТАРИ:

Јозеф К.

3 субота, 06 јун 2009

Све и да овај човек, од данас, па још сто наредних година, говори само оно са чиме бих се могао слагати – не бих му веровао! И не мислим да у мом ставу према њему има нешто погрешно! Не, напротив – то је тек разумни опрез и ништа више. Кад би он био „мањи католик од Папе“, мањи војвођанин од њих самих, кад не би био инжењер туђих душа и „хирург који преобликује Србију“ можда бих и рекао: млад је човек, требало би му дати шансу. А овако: шанса њему – пропаст нама! Жалосно је што он и његови и не траже шансу од мене и осталих грађана, овде у фингираној демократији. За њих се нађе начина, па наметљива асоцијација на просећени апсолутизам и не изгледа претерано. Уз то, и „сила бога не моли“, а они су њена претходница. Пример је Република Српска; замислите тамошњег Чеду (ипак, извините – немојте га ни замишљати)!
И када каже: „Што се ЛДП-а тиче, процес децентрализације заправо је механизам за суштинску демократизацију друштва. Он мора брзо да доведе до већег непосредног учешћа грађана у доношењу одлука“ – то је светла страна, а тамна? ЛДП без ње није! ЛДП да жели више демократије?! Шупља прича за наивне!
Зато: „треба се чувати Данајаца и кад ти дарове доносе„!

Млади Џедај

субота, 06 јун 2009

Ништа од овога није тачно. Србији не треба федерализација (како је Јовановић зове, „децентрализација“), не постоји ни једна корист од тога, само штета. Напротив, Србији треба јака централна власт, као у Русији, да брани национални интерес, уједини народ и контролише олигархе. Јовановић се залаже за ово не из убеђења, него из личне користи. Можда није свестан, али овај план пректично значи уништење Србије као независне државе. Да ли он то не зна или га није брига?

Много тога „смрди“ у овој идеји. Мени она делује као покушај „коначног решења“ европских и америчких глобалиста за Србију, исцепкај земљу, уништи заједничке институције, нагласи регионалне, верске и националне разлике – завади па владај.

Тај ЛДП ми је мистерија, како ти људи не виде да раде на штету земље у којој живе. Или, ако виде, како живе са тим. Баш због те антидржавне и ненародне политике не прелазе 7% на изборима.

Jovanovic – strucnjak za regionalizaciju?!

субота, 06 јун 2009

1. Zbog cega se Srbija regionalizuje, a Vojvodina, koja je prevelika, centralizuje?

2. Molim citaoce da navedu argumente i kvalifikacije Jovanovica za pisanje i objavljivanje ovog teksta. Da li su ovo novi politicki ‘strucnjaci’ u Srbiji??!!

3. Za sta je Jovanovic strucan? Znaci: Ne kontekst, ne politicka funkcija, vec radna biografija, kvalifikacije i disciplina, pa onda odgovor u dve reci (Za ekonomiju, za pravo, za reziju, za dramaturgiju). Samo u dve reci.

Ala

субота, 06 јун 2009

Srbiji treba Parlament u kome sede obrazovni,ozbiljni i radni ljudi koji ce da stite sve prerogative drzave zapisane Ustavom.
Interesantno je da javni tuzilac,sudije ustavnog suda nisu ni analizirale protivustavne (protivnarodne) stavove LDp i njenog vodje.
Srbija je mala i jedva samoodrziva drzava-potrebno je ucvrstiti poverenje i saradnju naroda i vlasti,insistirati na zakonima ,proizvodnji i izvozu,zastiti prestale namenske industrije,jacanju skolstva i ukupnog obrazovanja gradjana.
U bilo kojoj zapadnoj drzavi,ne samo sest ministara kao u GB, vec bi cela vlada, sa sve predsednikom letela,da postoji ovakav parlamentarac koji zivi u luksuzu nepoznatog porekla. A Ministarstvo pravde cuti?!Poreska uprava cuti?!A gone sirotinju sto prodaje snale po ulicama!
Ceda, Pajtic, Drinjakovic, Comic , Canak, Ostojic su pravi reprezenti aktuelne vlasti.
Potrebno je da gradjani cele teritorije budu reprezentovani (kao u anglo-saksonskim parlamentima) i imaju pravo na ucesce u razvoju drzave; kao i odgovornost, sto se cesto potiskuje u drugi plan.
U istorijskom momentu prezivljavanja nacije ove „strucnjake“ treba ostaviti da se izgradjuju i obrazuju uz rad. Samo neznaje velikih razmera,opijenost spanskim serijam moze da podrzi slicne likove.
I Djindjic je odstranio i njega i Bebu-zasto?
Bilo bi dobro da smo saznali.
Cedo,ostavi nas!

MILAN

субота, 06 јун 2009

On samo otvara usta a govori Latinka Perović.

Тренутак истине стања многих људских свијести и савјести

ТРЕНУТАК ИСТИНЕ

Престонички медији описују мајку која изводи двоје деце из аутомобила, тражи од њих да се загрле и намешта их током фотографисања да стану тако како би у објектив фотоапарата ушао и несретник који стоји над амбисом.

Каква успомена за цео живот!

Драгољуб Жарковић
[објављено: 27/02/2009]

Zagy , 26/02/2009,

U Hrvatskoj vec godinama tiskani mediji pozivaju gradjane na foto suradnju. Snimaj, salji, zaradi. Naglasak je na zadnjoj rijeci. Za novac ce ljudi napraviti puno gore stvari. Mediji su „zedni“ krvi, gradjani im, kupujuci novine daju financijsku „infuziju“.

Prije 25 godina snimio sam fotke teske prometne nesrece sa smrtnim ishodom.Urednik mi je bukvalno rekao ovo: „Zasto si zrtve snimao s ledja?“. Zato jer sam zelio sacuvati dostojanstvo mrtvih, a rodbinu postedjeti uzasnog prizora-odgovorio sam. Naravno, fotke nisu objavljene u tom, nego u drugom listu. Bez postavljanja glupih pitanja. U slucajevima (pokusaja) samoubojstava, nesretne ljude ne bi smjeli snimati na nacin da im se vidi lice. No,medijski lesinari ne mare za to. Sto krupniji kadar,to bolje.

Citatelji financiraju takvu stampu i mnogi najprije traze, citaju, gledaju „crnu kroniku“. Trenutak istine stanja mnogih ljudskih svijesti i savjesti.Ako je,uopce,imaju. Dno dna,a ocito uvijek moze i jos nize.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Нигдје на свету не постоји толики број политичких емисија и корумпираних политичара

Giddens (Sociolog)
16. februar 2009.

Zašto je Balkan razlicit nego sav normalan svijet?Ako želimo da aliziramo Balkan kao fenomen,možemo zapaziti da kod nas ništa nefunkconise kao kod drugih naroda.U Japanu vozovi godisnje kasne ukupno pet minuta, a kod nas svaki voz najmanje sat vremena.

Svuda u svjetu se postuje red i zakon, a kod nas su antiheroji glavni protagonisti u javnom zivotu. Nigdje na svijetu nepostoji toliki broj politickih emisija, i toliki broj korumpiranih politicara. I najlosiji politicar ima svoje vlastito obezbedjenje i vilu za koju mogu zavidjeti i holivudske zvijezde. Kada je u pitanju „estrada“, to je već posebna prica. Svuda na svijetu vlada pravilo„Bavi se profesijom za koju si kompetentan“,međutim kod nas u svijetu „novokonponovane“ muzike postoji najveci broj muzicko nepismeni individua. Dovoljno je da imate dobro tjelo (čitaj-seksipilnost za mase), arogantano drzanje, napumpana usta i grudi, prepoznatljivo estradno ime tipa (Kiki,Ciki,Viki,Riki,Siki,Miki;Cica Maca i nadalje…), sumnjivog sponzora i urednika diskografske kuce (koji za protivuslugu izdavanja CD, trazi uslugu u krevetu).

U institucijama kao posta i banke, obično rade jarko nasminkane gospodje, koje te streljaju svojim mrkim i pesimistickim pogledom. Redovi su ogromni, a cekanje u redovima je mala vjecnost. Vozaci autobusa su posebana prica, oni kasne po obicaju, čitaju novine na parkiralistu, dok ljudi cekaju, deru se i nikada nisu nasmijani, zatvaraju srednja vrata negledajuci imali putnika…Na Balkanu vecina imaju velike poslove, iako nemaju da ti plate za kafu. Obično cifre su astronomske prirode (milioni eura) u dilu.

Nigdje na svijetu ne postoji toliko samopouzdanja a manje podloge za takvo samopouzdanje. U novije vrijeme postoji trend „Sto si deblji to si veca faca“, zaboravljajuci na zdrastvene probleme tipa (poviseni krvni pritisak, stomak ala jastuk, reuma, proširene vene, podvoljak ..) Vecina stanovnista se nebavi nikakvim sportskim aktivnostima, i već poslije tridesete kada metabolizam se radikalno mjenja dobiva tjelo „Oliva na cackalici“ (čitaj-nepropocionalno mrsave noge na debelom djelu tjela).

Mi smo veoma cudan narod, smatramo da smo bolji od drugih, a nevidimo nasu puku realnost. Ljubomora je posebna kategorija, nedaj boze da si bolji od mene. Sve se oprasta samo ne uspjeh. Ljudi se parnice na sudu, braca i sestre nepricaju radi podjele zemlje (izuzetna situacija-svi se okupljaju samo kada treba jesti i piti,obično kod onoga sto najmanje zna za sebe).

Medicinske sestre su arogante i ocekuju za svaku malu uslugu protivuslugu (bombonjera,pare,cvijece). Komsije vise znaju o tebi nego ti sam o svome zivotu. Oni koji rade u inostranstvu su crne ovce, koje su duzne da donose poklone i ispunjavaju zelje kao djeda mraz. Nasi ljudi većinu svoje ustedjevine ulazu u kuce i skupa auta. Dok je u svijetu trend sto manja auta, kod nas nisi interesantan ako imaš malo i ekonomicno auto i kucu bez tri sprata (veću nego komsijina). Da bi impresioniro komsije kupuju se automobili sa najvecom kubikazom i najvcim brojem konja. Obični ljudi vise znaju o zivotu politicara, nego o svojoj vlastitoj rodbini. Vecina ljudi je pesimistickoga svatanja, i nesmatraju da postoji optimizam za buducnost.

Takav je Balkan…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Психолошка порнографија“

„Тренутак истине“ само за старије од 18 година

Данас седница Савета РРА, али неће расправљати о контроверзној емисији јер није било званичних притужби

Приче о ванбрачним излетима и другим интимним пикантеријама које је, на полиграфу и пред камерама, изнео први учесник емисије „Тренутак истине“ на ТВ Пинк и даље изазивају различите коментаре, а могуће је да ће се огласити и Републичка радиодифузна агенција (РРА) која надзире рад електронских медија и садржај програма који емитују, а чији савет заседа данас.

М. Петрић
[објављено: 10/02/2009.]

Милан , 10/02/2009,
Одличан је текст, повезан и са овим, у броју Политике од другог фебруара „Таблоид, серијски убица људског духа“ (аутор Иван Ергић). Собзиром да је аутор фудбалски репрезентативац, текст је објављен у рубрици „Спортске приче“, што је можда ускратило многим људима који не прате спортска збивања да га прочитају.

Свакоме ко још није имао ту прилику, препоручујем тај текст, јер даје одличну анализу таблоида. Водитељка поменуте емисије је, као и већина њених колега и колегиница у данашњим медијима у Србији управо из тог миљеа, таблоида, жуте штампе. Након вишегодишњег „таблоидирања“, стижемо и до неке врсте метастазирања тог процеса. Није та емисија једини облик те метастазе, има их још, а емисија би као интернационална била емитована и са неким другим водитељем, многи би били пресрећни да су на њеном месту. Можда сам преоштар, али ја бих овакве емисије крстио термином „психолошка порнографија“.

Уобичајена порнографија, се бави телесним, физичким, видљивим, а овакве емисије задиру у унутрашњост особа који су у некој врсти, углавном емотивних веза, бракова, сецирајући те односе уживо, пред камерама, доносећи свима корист колико и обична порнографија. Дакле, гледаоцима који се „навуку“ једну животну странпутицу, а једину опипљиву корист, материјалну, могу имати креатори, продуценти, порно-глумци и глумице, а овде водитељи и учесници.

Идеално би било емитовање свих таквих програма забранити законом, а до тада би се, за почетак, могао термин емитовања померити да буде обавезно после поноћи, јер у Србији ваљда порнографија може само тада да се емитује. Лоше је што уопште може да се емитује, али боље и овако него у ударним вечерњим терминима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)