Теорија завере је етикета која има за циљ да дискредитује, омаловажи и исмеје све људе критичког духа

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Gordana BG, 29/05/2009,

Tekst cenjene Zorice Tomic je vrlo prijatno iznenadjenje. Problem o kojem govori je sto se terminu teorija zavere uglavnom daje negativna konotacija, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja i ismevanja onih koji uoce zavere. Teorija zavere je etiketa koja ima za cilj da diskredituje, omalovaži i ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni „zvaničnim“ i neprikosnovenim istinama koju namece neka interesna grupa kao u ovom slucaju multimilioneri, svetskih medija, zvanič nog diskursa „istine“ vodećih svetskih država(US) i država uopšte. Time se želi postici cilj da se stvori „poslušna masa“ koja će samo da veruje u „zvanične istine“ bez ikakvog razmišljanja i preispitivanja. Tako se prikrivaju laži, obmane i prevare tih istih Garanta Istine.

I u Srbiji je ovo sve vise prisutno, jer cim se neko kritičkog i slobodnog duha „usudi“ i drzne da dovede nesto u sumnju svojom analizom na osnovu relevantnih č injenica i argumenata, ili na osnovu događaja i fakata, odmah se tu nadje neki Garant Istine da mu u nedostatku kontra argumenata prilepi etiketu „teoreticara zavere“. Laznu temu pomenutog sastanka bogatuna pokriva elitizam hitlerovskog tipa. A elitizam svake vrste je u osnovi negativna pojava iako ga svako društvo na svetu poseduje. U Srbiji negativne konotacije istog daleko su štetnije od onoga što imamo priliku da vidimo u savremenim evropskim i svetskim društvima. Ne kažem da je u svetu situacija bolja, ali i kod nas je na površinu isplivala snalažljivo nemoralna interesna grupa ljudi, koji olako shvataju prave ljudske vrednosti i vrline, čime degradiraju suštinu ljudskog postojanja.

U bogatom svetu vidimo da je cilj veštački stvorene, globalne ekonomske krize višestruk, a glavni cilj je reforma ekonomskog i bankarskog sistema i njihova apsolutna kontrola. Stvar je vrlo prosta, osmislite problem za koji unapred imate rešenje, napravite haos, zatim se pojavljujete kao spasilac.

„Да ли тајно састајање званичника повлачи кривичну одговорност истих….”

Коментар преузет са: Политика Онлајн (коментари корисника)

Криза поделила Билдерберг

Убрзана сатницу окупљања глобалних моћника: након мајског самита у Атини, тајно друштво овога месеца путује у Израел

Т. Вујић

[објављено: 02/06/2009]

Dž , 02/06/2009,

“Љубитељи глобалних теорија завере могу да уживају: најтежа економско-финансијска криза подгрева уверења да „неко од негде” тајно управља светом…”

Pa ako se tajno sastaju, nema foto snimaka, kad nema zvaničnog saopštenja i tekst spekuliše sa rekla-kazala onda ne vidim čemu jedan ozbiljan list kao što je Politika piše ovakve tekstove.

Pri tome tekst sa podsmehom zaključuje da bi teoretičari zavere trebali sada da uživaju – onda i ‘teoretičari” mogu da pozovu list Politika da im je tekst samo teorija. Ne vidim razlog da se ljudima koji decenijama prate i istražuju ovu grupu dodeli naziv teoretičari a pritom su oni glavni izvor ovakvih tekstova. Velike svetske agencije nikad ne bi objavile ovakve tekstove da nema novinara poput Jim Tucker-a koji već više od 30 godina “teoretiše” kakvi su im planovi.

Predložio bi listovima koji sebe smatraju velikim i ozbiljnim da istraže da li tajno sastajanje zvaničnika povlači krivičnu odgovornost istih, u svim zemljama odakle dolaze članovi ovo se definiše kao izdaja.

Ili su pak ti veliki i nezavisni listovi deo onog što je David Rokfeler rekao pred Trilateralnom komisijom u junu 1991 godine.

„Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredjeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.„

Литература теорија завера, у ствари, иде на руку моћницима, јер код великог броја људи ствара допунско страхо-поштовање према „невидљивим центрима моћи“

Jocko4 (observer-analist) – 25. januar 2007.

Literatura teorija zavera, u stvari, ide na ruku moćnicima, jer kod velikog broja ljudi stvara dopunsko straho-poštovanje prema „nevidljivim centrima moći“.

Kad se takvo osećanje uvreži u glavama običnih ljudi, tj. izvršilaca, pozicije moćnika su još čvršće. Radi se o psihološkom indoktriniranju masa, kojima se uliva u glavu da su moćnici nedodirljivi i neoborivi. (Kud’ ćeš bolju zaštitu !)

Zamislite da Rotchild finansijski propadne – ode sva njegova moć.
Zamislite da se Rockefeleru pojavi veliki broj konkurenata, a to mogu da budu i neke države, kojima on ne može da naudi. (Uzgred, taj proces u svetu je u toku, premda u širem smislu).

Ne kažem da takvi finansijski moćnici neće pokušati da primene svoj oprobani recept, izazivanje sukoba i sl., ali sve ima svoj rok upotrebe.

Finansijski moćnici novcem kupuju moć, odn. stavljaju pod svoju kontrolu prirodne i ljudske resurse.
Komunisti su imali drugi prilaz – prigrabiti vlast, dakle moć, a zatim raspolagati upotrebljivim prirodnim i ljudskim resursima.

Fašizam je, kao i Nacizam, imao sličnu strategiju – prvo moć, a zatim sve ostalo.

Ako se pogleda šta se događalo kroz istoriju, naročito tokom XX Veka, primećuje se da su finansijski moćnici često paktirali sa Nacistima, pa i Komunistima. Sve po principu – zajedno smo još jači i uticajniji.

U novije vreme primetno je da veliki broj zemalja konačno shvata da je jedini način pariranja u borbi za opstanak prihvatanje uticaja novca, tako da se intenzivno usperavaju na jačanje svojih ekonomija. Ekonomska snaga velikih zemalja i te kako slabi uticaj nekih „gazda“ i postojeći centri moći postepeno gube svoj privilegovan položaj.

A kad takav proces jednom krene, teško može da se zaustavi nekim providnim pričama o demokratiji, ljudskim pravima i nedodirljivosti „gazda“.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)