Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Колико год волим НС јер је мој родни град и јер сам у њему одрастао, толико ми сметају лјуди из НС који ниподносштавају и, чак мрзе Босанце, Херцеговце…

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on 21 фебруара, 2009

Novi Sad je

za mene… – Sep 27, 2002

…jedan tavan na Trifkovićevom trgu, gde sam stanovala

Zavejani Mileticev trg, cupkanje, cekanje i gledanje na sat na Porti, dok je jos radio..

Dunavski park „obucen“ u jesen…

Dunavski park „obucen“ u prolece…

Mala Porta, koja jos prica o mom prvom poljupcu…

„treperenje“ na keju, i ono, dal’ ce proci…

Kafe „Mis“…eee, bilo je tu „ludih“ noci, od sumraka do svitanja…

Pogled koji „pukne“ na okupan grad, kad se krene od Kamenice…

Jedna kisom poplocana ulica kojom jos „od onda“ nisam prosla…dalje je suvise licno…

A za tebe?

Ladacki – Sep 27, 2002

Novi Sad nije rec, i nije pojam – on je deo mog srca i moje duse; s njim se budim – s njim zivim – s njim pocivam. Kad zazmurim – osecam slatkasti miris Dunava i cujem talase kako zapljuskuju vrbake; u neko daleko sparno letnje popodne gledam zalazak Sunca sa Tvrdjave – ogromna narandzasta lopta koja nestaje negde iza grada; sumor lisca na Ribarskom – u daljini dopire graja sa Stranda – tisina – mir i spokoj……

a onda se trgnem i pogledam ovu stvarnost u kojoj sam………..

i znam – znam sta mi je raditi.

Sydnej – Sep 27, 2002

Novi Sad je moje detinjstvo i moja mladost. Njegoseva, Masarikova, Saferikova, mali parkic dok ga autobusi nisu zauzeli, pa posle Detelinara, pa strafta, stari most jos dok se zvao „Titov most“ i koracalo se njime preko natrulih dasaka, pa si svakog momenta strepeo da ces propasti u vodu. Pa novi most!/Zezeljev/Hodanje po njegovim lukovima, oficirska plaza, Strand, Djava i diskoteka u koju se grupno islo i sa pesmom vracalo. Porta i Piping.

Zime, klizavica, krupne pahulje, Nova godina i sneg/kako je to ovde gde sam sada cudno/, labudovi u Dunavskom parku i Nedeljom prepodne obavezno lutkarsko pozoriste. Jedna mala poslasticarna u Dunavskoj ulici koju su cini mi se drzale dve sestre i pravile najboplji rolat od kokosa,stara kafana Orac gde samo kao klinci ponekad uzivali u drustvu velikog pesnika, pa ateljei na tvrdjavi…………………….pa grobaovi mojih predaka, mojih roditelja.

Rastuzih se, a ustvari za MOJ NOVI SAD VEZU ME SAMO LEPE USPOMENE. O MOJOJ KUMI, O MOJIM PRIJATELJIMA NE CU DA PRICAM, JER ZNA SE TAKVIH LJUDI NEMA NIGDE NA SVETU SEM NARAVNO U NOVOME SADU !

(more…)