Тражим, захтевам од овију моћних говорника да и псовке буду на „одомаћеном“ страном језику

Пренето са Hamzjakl’s Blog

јун 21, 2009 – Објављено од стране stevo

NAVIKA JE NAVIKA

…Ako ima nečega (nešto) što mrzim onda su to sigurno nepoznate reči u jednom tekstu, i ako dobro razmislim i u drugom ili bilo kojem tekstu. U jebenom članku na jednoj šlajfni imaš pet stotina pedeset i osam stranih reči. Anksioznost! Jebo te otrov i zagadjenje jezika domaćeg! Ja završio dva razreda osnovne, prvi sam ponavljao, a u drugom pičnuo na popravni iz dvajspet predmeta, a i ovo je bilo na stranom jeziku, Srpski sam naučio otkad znam za sebe i nikoga se ne tiče koje još jezike govorim ili baratam š’njima, no kada pročitam nešto na Srpskom (ћирилицом ili latinicom свеједно ми је) a tekst je prepun ne tudjicama već jebenim izmišljenim stranim rečima… e ljut sam! Ako se ovako i na ovaj način pokazuje (dokazuje?) učenost i načitanost ili kako li se ono kaže SUPERIORNOST nadmoć šta li – onda tražim, zahtevam od oviju moćnih govornika da i psovke budu na „odomaćenom“ stranom jeziku, jer JEBIGA i MA U PIZDU MATERINU nisu interesantne psovke.

Ono što još više mrzim su političari, naročito oni priučeni, seljačine koji sa poštenim seljakom, onim što proizvodi hranu za naše trpeze stolove i hladnjake (frižidere), da hladnjake, smrznjake, ledare i tako dalje…nemaju ama baš nikakve veze, bre.

Političare koji su „uveli“ u naše rečnike veoma zajebane strane reči misleći pri tom da čemo ih rad toga više ceniti a možda ih i zavoleti… nikako i ni u kojem i kakvom slučaju ne volim i skrajnuo sam ih u zapećak svoje duše (i nemoj sad da mi neko kaže da ih je uspeo izbaciti iz sebe kada nam oni kroje sve i svašta!). Turcizam veze nema s ovim, jer ako neku reč koristimo desetinama, stotinama godina onda je to naša reč, narod hteo dobio je, tačka. Nadalje ne volim političke partije, još manje volim one osobe što na svojim ličnim blogovima veličaju ili kude partije i kažu ovako il’ onako se zovu, takvo bre ime imaju. Nemoj ih imenovati, kaži ovi što vladaju, a ima ih više, i dodaš nisam na njih mislio već na one druge; ili kažeš ovi što nisu na vlasti i ponovo upotrebiš čarobnu rečenicu nisam na vas mislio nego na one. Zašto ovako? Ne pljuj u bunar, trebaćeš se napiti vode. Je li, bre. Barem nemoj javno, ostavi za sobom putić za odstupanje.

Naravno da i ja koristim strane reči i izraze, ali ako mogu da ih izbegnem – ću da ih ‘zbegnem! Što se tzv patriota tiče, odomaćenih ljubitelja domovine što imaju svoje male il’ poveće poslove (biznis jelte) a ono svojim preduzećima dali zvučna imena na stranskome jeziku kao npr „Medžik & Co“, smatram da veze nemaju sa plemenitim domorocima koji su dočekali belog čoveka. Medjutim, ovi poslovni ljudi imaju neke svoje navike i poplavela prsa. Jebiga, navika je navika.

Stevo Valjić danas u jutarnjim satima Subotica

Сродне теме:

• Добро смо познати по томе да смо се свога увек стидели, а туђе дизали у небеса

• Па наши људи мисле ако прихвате туђе обичаје и културу да су културни а у ствари не знају да у Европи се највише цени и поштује баш та различитост у језику

• Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби

Најсмешније је да у употреби нових американизама предњаће они који се гаде турцизама

Уредбе владе и устав државе**

maliperica1 (ing)

04. maj 2009. u 20.37

Инерција старих навика и праксе по којој влада може много тога без провере уставности и процедуралне законитости.

Владе, службе, институције разлишитих нивоа власти су радиле и раде против устава, закона и законске процедуре …

Ово је резиме након четврте серије инсајдера и вечерашње емисије о националном парку Шарган – Мокра Гора. За квалитетан корак напред и равномеран и уједначен развој целе државе биће неопходно да се политика у целини и сви нивои власти присиле да раде по уставу, законима и законској процедури која исто тако подлеже уставној контроли.

Владе и локалне власти нису ту да каналишу, прерасподељују и усмеравају средства без прецедуре и опште важећих закона за целу територију државе и за сваког грађанина или институцију.

Проблем је још много већи јер се у пракси мешају различита искуства и рецепти различитих упоредних система, на пример генерално амерички (Канада УСА) и европски који се опет међусобом разликују.

И најбоља идеја и најбоља решења зато доживљавају велике проблеме јер је власт и моћ појединаца или група ван сваке реалне контроле и закона у погледу његове укупне уставне сагласности.
цитат:

Претучен чувар „Мокре Горе”

Мештанин Кремана бејзбол палицом напао „ренџера” са Мокре Горе. Неопходно је да се реше сукоби мештана и запослених у Парку природе „Мокра Гора” да би цео крај могао да се уреди, поручују из Републичке агенције за просторно планирање.

Сукоби мештана и запослених у парку природе „Мокра Гора” никако да престану, иако је за реализацију просторног плана читавог краја неопходно да се реше неспоразуми настали када је подручје Шаргана проглашено за национално добро.

У најновијем инциденту, двадесетдвогодишњи Марко Ресимић из Кремана, припадник службе надзора Парка природе „Мокра Гора”, задобио је лаке телесне повреде које му је бејзбол палицом нанео Владимир Николић (26), мештанин Кремена, саопштено је из тог парка.  …

Извор: РТС

***

Да ли би ико у свету дозволио да му било ко преко ноћи постане делимични управник његовим приватним власништвом или личним грађанским правима уз то да уоште не буде питан или информисан о суштини промене.

6380,40 ha у приватној и другим облицима својине се законом једнострано проглашава националним парком, оснива се државно предузеће за посебне намене у посебном парку. Финансирање државног предузећа иде преко државних институција са око милион до милион и по Евра на годишњем нивоу.

Члан 4.
Члан 3. мења се и гласи:
»Парк природе „Шарган-Мокра Гора” налази се на подручју општине Ужице, на деловима територије катастарских општина Мокра Гора и Кремна, на подручју општине Чајетина, на делу територије катастарске општине Семегњево и на подручју општине Бајина Башта, на делу територије катастарске општине Зауглине.
Укупна површина Парка природе „Шарган-Мокра Гора” износи 10.813,73 ha, од чега је 4433,33 ha у државној својини, а 6380,40 ha у приватној и другим облицима својине.
Опис граница Парка природе „Шарган-Мокра Гора” са графичким приказом одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.«

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/uredbe/izmena_uredbe_mokra_gor…. pdf

bonker (rocket scientist)

04. maj 2009. u 20.53

бејзбол палицом напао „ренџера”

——————————–

nekad bile turske reci, a sad smo kulturniji i prosveceniji

šta bi sa sumarima ?
zamenili ih rendzeri?

najsmesnije u svemu ovome je da u upotrebi novih amerikanizama ili engelizama prednjace oni koje se gade turcizama a neće da se potrude da nadju srpsku reč

sjasi kurta da uzjase murta

izvine perice, nije odgovor na temu ali u pravu si, ovo treba da se pravilno i pravicno resi da bi se zadovoljili i forma i zakon

šta drugo reci ili uraditi?

da uhvatimo golf klubove i da prebijemo rengere? :-)

maliperica1 (ing)

04. maj 2009. u 21.23

da uhvatimo golf klubove i da prebijemo rengere?

***

нису ти људи ништа криви.

Иначе за ову помодарску језичку заразну инфекцију се потпуно слажемо, све саме госпође министарке без Раке.

Овде се ради о уредбама уопште којима се задире у најостељивија питања основних уставних права и слобода.

Тим уредбама се људима преко ноћи много тога забрањује (држање крупне стоке на пр.) или било каква градња у том смислу која би имала сву еколошку позадину … и тиме се доводе у неравноправан положај само зато што имају право власништва на одређеној територији чија је намена, уредбама владе у сплету закона чија уставност није провренеа, промењена.

Са друге стране постоје проблеми крупних размера, канализација, водовод, кишна канализација, различите депоније које би требале имати бар равноправни политичку па онда и законски приоритет.

Узгред буди речено да су ти комунални радови увек кроз осмишљени приступ покретач укупног привредног развоја, поготову у времену опште рецесије.

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

05. maj 2009. u 00.47

Tema je veoma važna ali uz temu je i važan način na koji je postavljena .

Perice , ti dodjesh kao osvezenje na ovim diskusijama , pooredjeno sa nacinom komentarisanja i diskutovanja velikog broja ucesnika .

JA sam pre nekoliko dana upravo napisao , svojim rečima , da se ne mogu donosti odluke koje se ticu TRI STRANE u interesu dogovaranjem samop DVE strane u interesu .

Treca strana , u ovom slučaju SRBI iz pomenutih opstina ocigledno nisu dovoljno kontaktirani , obavesteni , pripremnljeni a ni zadovoljni onim što se odlucilo .

Ocigledno da se prelaz u drugaciji način poslovanja i odlucivanja , bolji od ranijeg ne može napraviti na izborima već u ovakvim realnim situacijama i resavanjem realnih problema .

I Ustav i svi zakoni nemaju svoju tezinu i smisao ako se u stvarnom zivotu ne primenjuju iz bilo kog razloga .

Uz svo postovanje za slavu jednog rezisera , za ambicije mlade demokratije , ja sam apsolutno na strani STAROSEDELACA U OKRUZENJU čiji interesi moraju biti postovani do detalja .

Ovaj incident sa palicom i sukobom dva coveka iz kraja je upravo slika loše pripreme ljudi a i podle politike u kojoj su SRBE suprotstavili SRBIMA , a neko treci će iz toga izvuci i dobit i korist , saglasno pravcu kretanja u ovom prelaznom drustvu prelaznih moralnih i ljudskih normi .
Puko prepisivanje tudjih zakona ili kopiranje tudjih sistema ne može doneti dobro SRBIJI .

Pozdrav i hvala za dobro uradjenu temu

neimar 05. maj 2009.

Сукоб јавног и приватног интереса увек је постојао и постојаће.
Тачно је да се могао боље превазићи бољом комуникацијом и решењима.
Због тога је као и увек најодговорнија власт а не народ.
Људи који имају имања на територији националног парка су погођени ограничењима али су и добили енормно на вредности имања управо због националног парка и онога што ради Кустурица. Проблем је што то они не могу самостално да повежу у својој глави, а општи интерес никада није био у видокругу просечног српског домаћина, који међутим и није крив због тога.
Никада није било власти довољно паметне и способне да ствари уреди и објасни на прави начин.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Зашто код нас долази до стварања дублета као што је еуро – евро, где су се медији и грађани поделили по идеолошкој основи!

Може ли без турцизама

… Може ли се замислити Андрићева На Дрини ћуприја без турцизама – један се налази и у самом наслову?

Турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Демир-капија (гвоздена врата), Ћуприја.

Како би вам звучала чувена песма Емина Алексе Шантића ако бисмо је лишили турских речи и заменили српским (онде где је то могуће) и да ли би то и даље била песма? …

Доцент на Филолошком факултету у Београду

Мирјана Маринковић

[објављено: 08/03/2009]

Ћирилица се пише срцем , 08/03/2009,

Нисам чуо да се ико озбиљан жали на постојање турцизама у српском језику, па нам чланак заправо ништа посебно и ново не доноси. Још једном пласиран исти текст. Занимљивије би било истражити зашто код нас долази до стварања дублета као што је еуро – евро, где су се медији и грађани поделили по идеолошкој основи! Тзв. прозападни, јако идеолошки и политички обојени пишу и говоре (ја кажем: еуричу) „еуро“!, а они с добрим осећајем и који су природно утемељени у српском језику, користе, наравно, облик „евро“ .

Ипак, право, горуће питање српског језика данас је: латиница или ћирилица. Постојање два писма у српском језику је лош изузетак од опште прихваћеног стандарда у свету данас, и последица је политичко-идеолошке интервенције у језик, а не његова природна потреба. Опстанак тог конфузног и накарадног решења је пораз наше језичке, националне и државне политике.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Па наши људи мисле ако прихвате туђе обичаје и културу да су културни а у ствари не знају да у Европи се највише цени и поштује баш та различитост у језику

potok (profi vozac)
18. decembar 2007.

a evo nekih pravih srpskih reci koje smo mi zamenili turcizmima germanizmima, i drugim tudjicama

Srpski Turski
vratnica – kapija
dvoriste – avlija
dimnjak – odzak
vreca – dzak
put – drum
most – cuprija itd.
besplatno – dzabe

Srpski Nemacki (germanski)
zanimljivo – interesantno
tacka – punkt
besplatno -gratis
snizenje- akcija(akcion)
unazad – rikverc
zavrtanj -sraf
uredjaj(naprava)-Masina

Srpski Italijanski

shvatas – kapiras

A o novim engleskim recima moglo bi da se pise cela jedna knjiga. Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi. Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik. Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa. Ako uopste znaju sta to znaci.

Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima, o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.

Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku, pismu,mentalitetu, i uopste kulturi. Pa Evropska unija pociva na tome.

Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби

Starinske reci

Dzela-58 – 4. decembar 2007.

Pozdrav svima
i molba
– znate li neki link recnika ili knjigu-recnik sa starinskim izrazima ali da mogu od danasnjih reci koje koristimo da pronadjem starinske?
– ako ne, zamolila bih prisutne da bar napisu one reci koje znaju sa objasnjenjem.

Npr.
duvar-zid
sinija-niska okrugla drvena trpeza(sto)
natezaca-lokalni izraz (sa prostora Majevice)za izduzenu tikvu kojom se grabila voda sa izvora ili vadila rakija iz buradi.
ponjava-podna prostirka ali i prekrivac
itd.

Disco_Podrumce – 8. decembar 2007.

Ambar= pomocna zgrada gde se cuva zimnica, zito,tj. neka vrsta ostave
Salas=gradjevina od letvica ili pletenog pruca za kukuruz

Mekar (mlekar)= drvena mini-kucica za mleko i pravljenje i ostavljanje sira i kajmaka

Smok ili Beli mrs= mlecne preradjevine

Nacve=Drvena veca posuda u kojoj se mesi hleb

Dolap=komad namestaja,“ugaoni orman“-ugradjen i uglu brvnare

Legen=lavor

Karlica= drvena posuda za razlivanje mleka

Nozice=makaze

Skamlija=klupa

Bakvica=ovalna (nalik burencetu) posuda za nosenje vode sa izvora

Obramaca=drvena poluga koja se nosi na ramenu a na oba kraja ima zareze… na nju se stave dve kofe ili bakvice sa obe strane po jedna i ako se nosila voda

Zastrug=manja drvena posuda (lunch box)sa poklopcem u kojoj su cobani nosili uzinu

Ima jos puuuno…pozdrav iz Sumadije!

zmaj64 (sluzbenik) – 9. decembar 2007.

Evo neke reci koje sam cula, ali da li cu tacno potrefiti znacenje nisam sigurna. Ko zna neka me ispravi:

– kachara – kucica za alat, burad…
– chora – devojka
– vakat – vreme
– naks – baksuz – ugursuz
– djeram – bunar
– shmizla – kaciperka – devojka koja se sepuri
– chiviluk – drzac za kapute

lilu5 (domacica) – 10. decembar 2007.

plajvez-olovka
bichkija-testera
vildzan-sholja
njeknje-pre neki dan
jutre-sutra
pendzer-prozor
kodza-mnogo
lojze-vinograd
grojze-grozdje
oganj-vatra
mumuruz-kukuruz
tefter-sves ka
dzinchiki-ljute paprichice
shija-vrat…

nastavice se

Roker_s_Moravu (roker) – 10. decembar 2007.

kam da vim – daj da vidim
nemo se karate – nemojte da se svadjate
aj d“idem – ajde da idem
bez tam – bezi tamo
muvar – korov
sinor – medja, granica
kosh – ambar
kuj to kaze – ko to kaze

Ovo su neki od izraza koji se koriste u Pomoravlju to jest u mom selu, kojih sam se trenutno setio. A bice jos. Pozdrav

zmaj64 (sluzbenik) – 10. decembar 2007.

-chegovic si? – od kojih si, koje ti je prezime
-plajvaz(s) – olovka
-germa – kvasac

Setih se da i u primorskom delu Crne Gore koriste dosta reci koje vode italijansko poreklo. Bilo mi je zanimljivo slusati stare primorkinje kada se sastanu na pjaci:

– krtola – krompir
– pomidora – paradajz
– ashugaman – peskir
– pjata – tanjir
– plahta – prekrivac
– deka – cebe
– lencun – charshav
– tava – tiganj
– przun – posuda za przenje kafe
– zaluzine – roletne
fafarikula – 10. decembar 2007.

Sad sve zavisi od kraja do kraja. U Dalmaciji su se najvise koristile Talijanske rijeci, a strasno su slicne Crnogorskom rijecniku, ustvari Srbi iz Dalmacije su velikim dijelom potekli iz CG tako da to nije cudno.
Evo nekih primjera rijeci, relacija Zadar-Knin:

varenika=mlijeko
przun=zatvor
libar=knjiga
vustan=zenska suknja
chantrun=lubenica
demizhana=staklena boca opletena prucem (za vino)
bocun=boca (za vino)
stvari=menstruacija
katriga=drvena stolica
klapac=momak

http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm