За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију

Реч деценије**

maliperica1 (ing)

11. maj 2009.

Прибилижава се једна бурна деценија крају. После деценије рата дошло је време бурних промена и НАЈРЕЧ и више од тога је ТАЈКУН.

Како и када су настали, како су постали и колико су допринели стању каквом јесте. Да ли су простор и време у коме се живело и гинуло продукт тајкунизације или су тајкуни само случајни продукт времена.

Ко су они и какав ће бити њихов утицај на будућност укупног друштва и развој односа у њему?

За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију.

из википедије:

Tajkun je:

Bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac; magnat
U prošlosti korišćen kao naziv za Japanskog Šoguna

Etimologija [uredi]
Reč tajkun je izvedena iz japanske reči taikun. Taikun (大君) je japanska reč kineskog porekla a bukvalno znači „Veliki gospodar/princ” ili „Vrhovni komandant”. U japanskom jeziku danas, ovo je arhaična reč, dok je u Edo periodu (period od 1600. do 1867. koji se smatra početkom ranog modernog Japana) ova reč korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu. Modifikovana verzija ove reči javlja se u engleskom jeziku kao „tycoon”, a odnosi se na bogatog menadžera.

Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku sa povratkom pomorskog komodora Metju Perija (Matthew Perry) iz Japana. On je 1854 pregovarao sa šogunom verujući da je on car. U stvari, šogun je i imao vlast u Japanu iako je to pravo formalno pripadalo caru.

Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „Tajkun”, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.

Smatra se da u današnje vreme globalne ekonomije, pojedini poslovni lideri imaju više moći nego vođe država. Zato je etimološki prikladno da se takvi lideri nazivaju tajkunima. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate ješ se koristi i izraz mogul.

PlaninskiVetar

11. maj 2009.

„Хуманитарни Рат” израз је надмашио Орвела.

dulebg (posmatrach)

11. maj 2009.

Мора прво да нам буде горе, да би нам после било боље !!!

neimar

11. maj 2009.

Спаса нам нема, пропасти не можемо.

maliperica1 (ing)

12. maj 2009.

PlaninskiVetar
11. мај 2009.

„Хуманитарни Рат” иѕраз је надмашио Орвела.

***

„ХУМАНИТАРНИ РАТ” је НАЈРЕЧ миленијума који се са њим у свом цинизму укупног стања односа завршио.

У дебатама у и око легла тајкуна – финансијске индустрије лете све теже речи. У погледу ткзв. пореских оаза које су објективно постала гњезда криминализације светске привреде и бруталне расподеле између политике, закона тј. беззакоња и света бизниса, луксембуршки премијер Јункер је изјавио:

цитат:

Auch gegen die britische Regierung erhob Juncker Vorwürfe. Dies locke „die größten Vermögen der Welt zielstrebig nach London”, wo sie „nur minimal besteuert” würden. Aber über dieses „Steuerparadies für Multimilliardäre” sprečhe niemand.

превод:

Такође против британске владе подигао је Јункер оптужбе. Британска влада намамљује „највећа богатства света циљно у Лондон”, где је само минимално оперозовано. О том „пореском рају” за мултимилијардере не прича нико.

Између ових процеса и економске све дубље кризе постоји директна веза која у домаћим приликама добија само површински изглед једног лошег плагијата.

Не ради се о дебатама љубоморе и зависти, већ о стратешком рушењу општих вредносних система и минимума економско – правне логике и потреба једног уређеног света и друштва.

Извор: SerbianCafe.com (дидкусије)

Онда остаје само стрпљив и упоран рад у одржавању независних медија

Ех, те деведесете…

Слободан Антонић

среда, 15. април 2009.

Наша политичка елита је, према рачуници Млађана Ковачевића, од 2000. године на овамо, проћердала 62 милијарде евра (21 милијарде долара новог ино-дуга, 26 милијарди од дознака наших радника из иностранства и око 15 милијарди долара од приватизације), а да привреда данас није у много бољем стању него што је била 2000. Штавише, наша је индустријска производња још увек нижа него 1998. године! Паре су завршиле у џеповима домаћих тајкуна и страних банкара и произвођача, уз корупциону провизију која се за поједине „еврореформске“ политичаре мерила износима од неколико милиона евра на годишњем нивоу! Оно што су, деведесетих, са нашу „патриотску“ политичко-шпекулантску елиту били рат и санкције, то су, очигледно, ових година, за нашу „еврореформску“ политичко-шпекулантску елиту били приватизација и „транзиција“.

…Тиме долазимо и до треће сличности између Србије деведесетих и ове данас – до готово потпуног медијског монопола. … Чак и у медијима намењеним образованијем слоју, након најновије „медијске реформе“ и приватизације, све мање сте у прилици да прочитате нешто што одудара од уобичајене „ЕУ нема алтернативу“-гњаваже. Значај контролисаних медија је не само у томе што прикривају грешке власти, већ још више у томе што затомљују сваку позитивну алтернативу.

Контролисани медији не само да умањују неспособност владајуће политичке, економске и културне елите. Они остављају медијски „невидљивим“ талентоване и образоване актере из под-елите (или контра-елите) друштва.

… Пошто смо деведесте већ искусили, имамо барем представу о томе како се излази из овог зачараног круга. Један елемент за промену свакако да је дужа, дубока криза. Она подстиче људе да се више не задовољавају уобичајеним медијским матрицама објашњења, већ их тера да трагају за алтернативним решењима. Та потрага публике за новим одговорима јача независне медије, где такве одговоре публика једино и може наћи, као што и у њима долази до постепене кристализације позитивне алтернативе. Када, међутим, лаж владајуће идеологије дође у тој мери у раскорак са истином окружујуће стварности, владајућа елита бива све више исмевана и куђена, чак и од своје ближе околине, те стога губи самопоуздање. Тако на неким од избора опозиција ипак успева да освоји више гласова него што власт може да украде (буквално, или медијски). Тада се догађа преокрет и контра-елита постаје владајућа. …

Dragan K. среда, 15 април 2009

Zaista se divim moćima propagande da pola od glasaća koja gleda sve ovo sto i autor opisuje,i dalje podrzava isto stanje i iste partije koje su najodgovornije za to stanje. Mnogi,sto se tice odlucivanja, nalaze se u pat poziciji,jer opozicija isto deluje konfuzno i nesigurno,i nije garant da moze bolje. Postavlja se pitanje, dali Srbi u ovom momentu imaju jake moralne licnosti,nepotkupljive i sposobne da povuku u pravom smeru svoj narod,dali su isti sposobni da se organizuju , prezentiraju svoje ideje i izadju na glasacko bojno polje. Mislim da su materijalna sretstva samo opravdanje za neaktivnost ,iako ne negiram njihovu vrednost. Ova zapadna demokratija je i tako zamisljena da bogati imaju vece sanse da se docepaju vlasti,da kao vlasnici medija peru sistematski mozak,eto skoro polovini glasaca i da ti glasaci skoro nemaju nikakvu mogucnost da smene,iako gledaju katastrofalne rezultate,takvu na prevaru izabranu vlast.

Gde je izlaz od ove lazne demokratije? Ako se otstrani nasilje kao metod posle kojeg skoro po pravilu dolaze jos gori vec ovencani“slavom“oslobodioci, onda ostaje samo strpljiv i uporan rad u odrzavanju nezavisnih medija,koja bi trebalo da budu pod kontrolom sto sireg broja ljudi,kako bi se izbeglo lako prodavanje istih, glasaci bi trebalo da budu aktivniji i da oformljuju svoje nevladine organizacije, i tako zdruzeni imali bi vecu moc uticaja a i bili bi zasticeniji nego pojedinci. Svi bi morali da trazimo nacina da ovo sto se dogadja bide jednom prekinuto. Izvinjavam se na latinicu koja mi je strana ali neznam kako kompjuter da mi pise cirilicu.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао