а без ЉУДИ који стоје на првом месту, нема ни здраве привреде ни здравог финансијског система

Логична узрочно – последична веза**

maliperica1 (ing)

28. april 2009.

…„Један здрави привредни систем зависи од уређеног (функционалног) финансијског тржишта”.

Ово је изјавио шеф УСА националне банке ФЕД, Бен Бернанке јула 2008.

***

…„Ово није почетак краја кризе. Ово је крај почетка.”…

Барак Обама будући председник УСА септембра 2008

***

…„ја не верујем више на самобновљиве снаге финансијских тржишта”

Јозеф Акерман, шеф Дојче Банк, марта 2008

***

…„ ја мислим, да смо на почетку краја кризе”…

Јозеф Акерман, шеф Дојче Банк, 29 маја 2008

***

2003 године (можда и раније) Јозеф Акерман ће пун безграничног уверења у непрокосновеност саморегулације финансијских тржишта изјавити,

…„Немачко, пробуди се”…

***

…нешто мислим, да је време да се цео свет пробуди. У свим овим изјавама, а има их још на стотине поткрада се један рационалистицки – логички систем који је у класичном смилсу марксизма дијалектички али, истовремено и апсолутно релативистички. То значи да се по ћефу могу заступати два потпуно опречна става у зависности од тренутка и потреба.

Да поновим почетак топика, јер у овом идеолошко – логичком АПРИОРНОМ суду, лежи стварни – један од основних узрока кризе.

...„Један здрави привредни систем зависи од уређеног (функционалног) финансијског тржишта”.

Ово је изјавио шеф УСА националне банке ФЕД, Бен Бернанке јула 2008.

***

Сасвим обрнуто, уређено здраво финансијско тржиште или тржишта ЗАВИСЕ од ЗДРАВОГ ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА. Није здрав привредни систем потребан, ради функционалне премоћи финансијског система у њему, већ обрнуто, функцуинално финансијско тржиште је ту ради ПРИВРЕДЕ…

а, без ЉУДИ који стоје на првом месту, нема ни здраве привреде ни здравог финансијског система.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Да се схвати какви нас „економисти“ и „стручњаци“ воде од 2000 г. до данас

Ефекти прецењеног динара

Налазима главног економисте Европске банке за обнову и развој, саопштеним крајем прошле године, да је Србија у групи од шест земаља у транзицији најрањивијих на негативне ефекте светске финансијске кризе, званичне институције и званичници у Србији нису поклањали посебну пажњу. Напротив, до пре два месеца два потпредседника владе (Динкић и Ђелић) говорили су да нас та криза неће погодити.

Млађен Ковачевић

[објављено: 18/12/2008]

Aleksandar Mihailovic, 17/12/2008,

Dobra analiza, sazeta, precizna i dovoljna da se shvati kakvi nas „ekonomisti“ i „strucnjaci“ vode od 2000 godine do danas. Naopake reforme, pogresni i pogubni potezi koji su nas doveli do ivice ambisa.

No, nasi glasaci ne citaju ovakve analize. Dobar deo ih je zaludjen praznim i jalovim obecanjima dok su im ruke vlasti duboko u njihovim dzepovima. Kada se budu uradile analize svega od pocetka „bager revolucije“ do danas, bice jako velikih potresa.

Dinkica i Djelica, kao i kompletnu vlast, sto pre treba udaljiti iz vlasti i formirati nacionalne komisije spasa po svim resorima i to od pravih, a ne kvazi strucnjaka, a profesionalnih politikanata.

To sa „spasavanjem“ dinara opet nisu cista posla i pitanje je gde se te pare, navodno date u stabilizaciju kursa, usmeravaju i za sta trose. Dovoljan razlog za vanredne izbore na svim nivoima je i tvrdnja vodecih politicara da „cemo iz krize izvuci koristi“ i da nas ona „nece pogoditi“. Posle toga te „strucnjake“ priupitati na koga su to mislili?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)