Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

Спрега енглеске аристократије, политичке елите из те аристократије и савременог новодобног финансијског времена (задњих 200 година) је ОЧИГЛЕДНА…

maliperica1 (ing) – 12. decembar 2007.

Veza PLEMSTVA i poceci savremenog bankarskog biznisa se međusobno preplicu, nadopunjuju i stvaraju sasvim odredjenu strukturu koja je naucila da sivi od potpune kontrole sistema…

pri cemu je strast instrument stvaranja blokada iz kojih se izvlace periodicno najbolje politicke i finansijske prednosti…

Tako je vestina politicke moći Londona uvek strogo konzervativna i strogo liberalna …konzervativno se brani mogućnost liberalnog protoka kapitala u uslovima zategnutih i sukobljenih konzervativnih ultranacionalnih interesa…

citat:

Die englischen Rothschilds

Nathan M. Rothschild (1777-1836)
Nathan , der älteste Sohn von Mayer Amschel Rothschild, gilt bis heute als größtes Finanz- und Geschäftsgenie der Familie und der damaligen Zeit überhaupt.
1796 ging er nach Großbritannien (ab 1806 britischer Staatsbürger) und gründete eine Handelsfirma in Manchester, die auch als Agent für die Frankfurter Rothschilds fungierte. Außerdem konnte er sich durch die Gewährung niedriger Provisionen im Diskontgeschäft etablieren.

Seine große Chance eröffnete sich durch die Kontinentalsperre ab 1806, die zu einer großen Kostensteigerung im Im-/Exportgeschäft führte. Der Handel barg große Risiken, versprach aber auch sehr hohe Profite.

Nathan baute ein großes Schmuggelnetz von Großbritannien aus auf, mit dem er die Waren auf den Kontinent brachte und weitertransportierte.

Er nutzte die Chancen, die sich für einen risikobereiten Unternehmer durch die Blockade boten, meisterhaft. Innerhalb von 5 Jahren stieg er zum wichtigsten Finanzier der britischen Regierung auf. Seine schärfsten Konkurrenten Abraham Goldsmid und Sir Francis Baring starben beide 1810.

***

sprega engleske aristokratije, politicke elite iz te aristokratije i savremenog novodobnog finansijskog vremena (zadnjih 200 godina) je OCIGLEDNA…

***

kakve to ima veze sa Balkanom i posebno Srbijom je ocigledno…

citat:

Er nutzte die Chancen, die sich für einen risikobereiten Unternehmer durch die Blockade boten, meisterhaft. Innerhalb von 5 Jahren stieg er zum wichtigsten Finanzier der britischen Regierung auf.

kratak prevod,

On je maestralno koristio sanse za poslove visokog rizika koji su se kroz blokade ponudile. U periodu od pet godina dospeo je do najvaznijeg finasijera britanske vlade…

***

BLOKADE su se nudile kroz ratove Napoleona i odnose u Evropi izazvanih ratom…

***

od tudje muke su najveci majstori politike, biznisa i finansija uvek pravili najbolje poslove,

zato volite se i cuvajte se dobri ljudi dobre volje…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„25 моћника одговорних за Светску Кризу“

25 mocnika odgovornih za Svetsku Krizu

Danilov (student)

26. januar 2009. u 06.58

Gvardijan je objavio listu mocnika koji su tvorci najvece krize poslednjih decenija…
Na vrhu liste je Greenspan..
Krivci su Klinton-Bush i vecina bankara…

http://www.guardian.co.uk/business/2009/jan/26/road-ruin-recession-individuals-economy

filantrop (kockar)

26. januar 2009.

Glavni’ su, vlasnici Gvardiana, iza zavese, koji, 25 sporednih krivaca (ili ti ‘su-krivaca’) predstave kao glavne…
čisto da se Vlasi ne dosete.
Teoretska manipulacija nastaje pre praktičnog čina, tj. primene i razvija se i dopunjuje paralelno sa finansijskim kriminalom.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)