Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Posted in друштво, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 18 фебруара, 2009

Šta je moral?

Dadek – 13. август 2005.

Dirkem je kazao da bi neko bio moralan iznad njega mora da postoji neko moralnije biće. On smatra da je to društvo! Ja se ne slažem sa tim, naime mislim da popjedinac u društvu može da bude moralan iako je to društvo ne moralno. Ako pod društvom smatramo naciju ili evropsko stanovništvo, svetsko, može se kazati da to društvo nije moralno, podjimo od raznih sloboda koje se pružaju različitim neiživljenim masama… Ja dakle mislim da to moralno biće koje se nalazi iznad nas jeste sam Bog!
Možemo se upustiti u raspravu?
Šta vi mislite?

Ali takođe Majklj Maršal Smit je kazao jednom: „Moral zavisi pre svega od toga da li nas neko posmatra“, sada postoje ljudi koji su moralni samo da bi „društvo“ tako mislilo, ali sa druge strane kod nekih ljudi postoji moral koji oni suprotno predhodnom iskazuju kada su sami, a kada izadju u „društvo“ postanu ne moralni, pošto kao što sam i ranije kazao „društvo“ kao više biće utiče ne mora biti moralno i tako degradira pojedinca koji bi želeo biti moralan. Ali i taj pojedinac ima težak zadatak pred sobom, da ostane moralan u ne moralnom društvu.
Stvarno bih želeo da se neko javi da ožbiljno raspravimo o ovome.

Hvala D.P.

inss – 20. avgust 2005.
Uvek sam imao problem sa filozofima, jer oni mnogo mute vodu. Ne znaju ni sami o cemu govore, ili u najmanju ruku ne govore jasno pa ih mnogi pogresno razumeju. Prvi filozof na koga sam naisao da sam mogao da razumem šta je hteo da kaže je Niče, a on i nije pravi filozof, možda je i Rasel pisao jasno ali on je plitak, neposten, doduse i duhovit.

Šta dakle znaci to da je „drustvo“ biće koje je iznad i iz koga se izvodi moral? I može li se iz Dirkemove tvrdnje zakljuciti da društvo koje je ne moralno ne može biti osnova morala. Tu se tvrdnja sa jednim smislom tumaci na deseti način a onda se izvodi zakljucak na osnovu toga. Tipican specijalitet filozofa.

Ja mislim da je Dirkemova tvrdnja donekle tacna ako se shvati na određeni način. Ali ja ne razumem šta je to „drustvo“ kao biće. To je nekakva apstrakcija. Covek, na pustom ostrvu, koga su odnegovale divlje zivotinje, ne može imati moralnu svest kakvu je mi poznajemo. Moralni kod određuje drustvo. Ako je drustvo ne moralno, ne znači da se moralni kod ne prenosi – ako jedan deo drustva krade, kradja tolerise, a narod je cinican, ne znači da je time izgubljen i standard kradje kao nečeg ne moralnog. Po meni, Dirkemova tvrdnja stoji u smislu da moral nije urođen, već određen okolnostima. Sto je istina sporno kao tvrdnja.

S druge strane, šta znači da je Bog onaj iz koga se izvodi moral. Šta je uopste Bog? Od filozofa, gori su samo teolozi. U stvari, teolozi su glavni uzor i glavni krivci za filozofska baljezganja. Ali tvrdnja da je Bog izvor morala je centralna, i ako se shvati na određeni način može možda i imati nekog smisla.

Prvo sto ova tvrdnja kazuje, je da je moral nešto apsolutno – nezavisno od drustva. Ovo je u stvari o cemu treba pricati. Jer, na osnovu toga sto je Bog apsolutan (ma šta on bio, on je nešto recimo nepromenljivo), izvodi se ovaj zakljucak, ali religiozni fanatici u stvari mare samo za taj zakljucak. Religiozni ljudi su konzervativni, a ovo je razlog. Glavni efekat religije je da cuva neke vrednosti, i to je ono sto joj se mora priznati nezavisno od toga kakvim se obrazlozenjem služe (a ona su često prilično suluda sa stanovista modernog coveka).

Drugo što se kaže je da je moralno ono sto kaže određena religija.

Ovo nisu besmislice. Pitanje se može shvatiti na sledeći način: koliko je onog u moralnom kodu zavisno od drustva a koliko ne (koliko je urođeno).

Recimo, ja mislim da je stid delom urođen.

No moja skrivena premisa je da moral treba psiholoski tumaciti. I tu se opet vracamo nazad – šta je to uopste moral? Da li je to nešto,nametnuto, ili je to nekakav osećaj (griža savesti) ili je – šta je bre uopste to?

Uz svu duznu dozu pljuvanja po religiji, moram da istaknem jednu stvar: religije, one prave, su zasnovane na ljudskoj psihologiji. Na nekim dubokim, empirijskim cinjenicama i iskustvima, koja su deo ljudske prirode. Prema tome, spona religije i morala je prirodna, bez obzira na to da li postoji Bog ili ne (ma šta to znacilo).

Извор: SerbianCafe.com (дискуије)

Сродне теме:

Колико је књига написано, а још човјек није објашњен…

Posted in књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 18 фебруара, 2009

50. međunarondi sajam knjiga – Beograd

Konj_na_belom_princu (www.kaleidoskop.co.yu) – 21. oktobar 2005.

Ovogodišnji, jubilarni 50. Sajam knjiga trebalo bi, po najavi organizatora, da bude najambiciozniji i najuspešniji u poslednjih petnaestak godina. Verovatno se većina čitalaca seća, uz želju da to i zaboravi, silne buke i frke koja se digla oko toga ko će organizovati Sajam knjiga, pretnje paralelnim sajmovima… Na kraju se sve više-manje sleglo i preselilo u legalističke vode tako da ćemo ove godine od 25. do 31. oktobra imati priliku da proverimo da li hrabre najave imaju uporište u stvarnosti.

Snezana67 – 24. oktobar 2005.

Cao svima!

Sajam knjiga obično izbegavam, jer na njega najviše dolaze oni koji preko cele godine ne udju ni jednom u knjizaru, ali vole guzvu i vole da se promuvaju i nekog sretnu i budu vidjeni i da ih vide… Iz prethodne konstatacije iskljucujem ljude koji ne žive u BGD, ili one koji zaista nemaju novca, pa im je to jedinstvena prilika da po znatno povoljnijoj ceni ipak kupe neku knjigu.

Za Tonija mislim da je u najboljem slučaju drugorazredni pisac.
O Habjanovicki radije ne bih, kao ni o ostalima iz te svite.

Da me neko ne bi prozvao i upitao me otkuda mi legitimitet da tako ocenjujem, reci ću da sam zavrsila knjizevnost i to poodavno, da sam pisala dosta kritika, objavila dve knjige, jednu TV seriju, neke nagradice… ali, najbitnije je da sam sve, samo ne prosecan citalac i sve, samo ne „nefleksibilna“. Znaci, ne pravim podelu: vrhunska književnost – s jedne strane, smece – s druge. Upravo mislim da nama nedostaje tih tzv. prelaznih pisaca, koji su dovoljno citki i pitki za siri krug citalaca, ali cije knjige ipak nose neku vrednost, i u estetskom i u drugim smislovima. Znaci, pisci poput Remarka, Pavlicica, Kapora… „laksi, a opet dobri“. Nasa knjizevnost pati od velikih i ozbiljnih tema, megalomanija nam je valjda u nacionalnom biću. Otud bi ovakvi pisci bili vise nego dobrodosli na nasoj sceni. No, zao mi je sto ni pored najbolje volje spisateljice iz pomenute „svite“ ne mogu da stavim u ovu kategoriju pozeljnih „laksih“ pisaca. Da ne bude zabune, ne raspravljam o ukusima, već o kvalitetu. Lično, citala sam prve tri Habjanovickine knjige i dozvoljavam da to ljudima i te kako može da se dopadne, ali „dopadanje/nedopadanje“ nisu relevantne kategorije u oceni vrednosti nekog knjizevnog dela.

Zdusno podržavam predlog da bi neko poput Gorana Petrovica trebalo da otvori Sajam, ne samo zbog toga sto je Goran verovatno trenutno najbolji nas pisac, već i zbog toga sto mi imamo nekoliko zaista odličnih pisaca, koji ne mogu da se probiju na evropsku i svetsku knjizevnu scenu upravo zbog toga sto je nama draže sve sto nije naše.

Inače, mnogo su bolji i kvalitetniji ovi mini sajmovi u BGD, oko Bozica, Uskrsa i na jesen (poslednji je upravo zavrsen), koji se organizuju u Domu sindikata. Prvo, prisutni su mali izdavaci sa dobrim naslovima, dok ovi veci uglavnom ne izlazu (za njihova izdanja ionako imam clanske kartice, te tokom cele godine mogu da kupujem po znatno povoljnijim cenama). Drugo, posetilaca je ni premalo ni previse – tu ljudi stvarno dolaze zbog knjiga. Treće, popusti su veci nego na velikom sajmu.

dalmatinka01 (programer) – 24. oktobar 2005.

Draga Snežana,

I pored najbolje volje da u mom komentaru (na koji si mi ti odgovorila, a i u svim ostalim) pronadjem reč „pljuvanje“, nisam uspela u tome. Ta reč mi tako ogavno zvuci i kad se kaže i kada se napise, i mislim da joj zaista nema mesta na diskusiji Književnost.
Nešto nemam naviku da tu reč upotrebljavam ni u svakodnevnom govoru.

Drugo, bas bih voljela da mi kažeš po kom to kriterijumu pisce svrstavas u „prvorazredne“, „drugorazredne“ ili ne daj Boze, „trecerazredne“. Ne daj Boze da neko od ovih trećih „pristupi“ ovoj diskusiji pa da se nadje na tom mestu, kakvo li bi mišljenje imao o sebi. Mogla bi coveka kap da strefi. Ako mene pitas, ovo prvo.., drugo…, treće…razredno me najviše podseca na kupee u vozu, ne znam zašto.

I treće, kad kažeš Habjanovicka, ja odmah pomislim na Gospodju ministarku, ona je imala taj stil kad hoće nekog da omalovazi, da bi pokazala kako je ona od neke „vise kategorije“.
Nemoj mi zameriti, ali to mi je bila prva asocijacija..

Snezana67 – 25. oktobar 2005. u
„Pljuvanje“ je kolokvijalni izraz, kao sto znamo, a ovde je upotrebljen radi svoje ilustrativnosti i onoga što se zove jezicka ekonomija (čemu je govorni jezik uvek naklonjen). Trebalo bi da ti je to poznato.

Što se tiče moje „kategorizacije“ (prvorazredni, drugorazredni…), slazem se da su izrazi rogobatni i nesrecno odabrani, ali su barem svima razumljivi i, opet, vrlo ilustrativni. Ta mi smo na forumu, ne na odbrani magistarskog! Ili možda treba da krenem da paradiram knjizevno-teoretskim pojmovima i da me niko ne razume? Mogu i to, ali biće dosadno.

A zašto tebi toliko smeta moje prozivanje „Habjanovicke“ po njenom prezimenu (sto je, inače, sasvim u skladu sa pravopisnim normama)? Ja nisam kriva za tvoje asocijacije, zar ne? „Kicc se meri prema banalnosti svojih asocijacija“, rekao je Danilo Kis u „Casu anatomije“. Ako ti imaš takve asocijacije na njeno prezime…

Da, da ne zaboravim, „razvrstavanje“ pisaca možemo da obavimo i na ovom forumu, ali, draga moja „dalmatinko11″, ako ja treba da ti objašnjavam kriterijume vrednovanja nekog dela, šta si radila na Filoloskom?

moler ( slikar ) – 31. oktobar 2005.
28.10. 2005.
Lijepo je pisati, nečim čovjek mora da se bavi…
Tako da Snežana može i dalje da piše… može i da kritikuje… Može i da podnese kritike, na tuđ, kao i na svoj račun.
Može i da živi od pisanja, ako se to može, a ja vjerujem da može.

Pa, ipak, smatram da naše podneblje oskudjeva i oskudjevaće još više sa dobrim piscima… Ponekad zločasto mislim da će osvanuti jedan sajam knjiga, i da će se tada sve knjige u njemu zapravo – spaliti. Koliko je knjiga napisano, a još čovjek nije objašnjen, kao da svi ti opisi vode ka komplikovanju, a ne ka razmrsivanju klupka.
Našem jedinom nobelovcu je zamjereno što se malo više nije bavio čovjekom budućnosti… Opisi, opisi, opisi…
Pisao sam već o tome kako sam jednog pisca poletarca savjetovao da piše jednostavnije, da ne ulijeće u sopstvene i tuđe zamršene snove, a on mi je rekao, da jednostavno može pisati svako. Nije bio u pravu. Fali nam jednostavnost, fali nam sažetost…
Tako bih iskritikovao i jedinog živog pisca iz našeg regiona, kojeg donekle cijenim, da, bez nevolje, piše komplikovano – Milorada Pavića. Goran Petrović ga loše pokušava imitirati, a svi ostali su ispod svake kritike… :)))
Tražiti razloge pričama bez granica, uokvirenim u knjige, i raspoređenim u štandove većih ili manjih sajmova, bi bila interesantna tema.
Njome bi se zahvatili korijeni propasti civilizacije koja je ne tako davno bitisala u jednoj formi na našim prostorima, povezana masločkovom strukturom i oduvana kao vjetar na sve strane…:)))
Nakon Šekspira, sve su plagijati… Sve ljudske odnose koji postoje opisao je davni Šekspir. Ostalo su varijacije lijepe, ili manje liepe na temu…:))
Nakon Ničea, sve je laž… Ne postoji kod Ničea ništa neobjašnjeno, postoji samo nedoživljeno od strane čitaoca…
Tako da tuđe loše filmove ne bih čitao… mada sam ih sve morao iščitati da bih ovo napisao…:)))
Od pročitanog kapu skidam ( biciklističku :)) ) Koelju, Kastanedi, i Braunu, mada nisam ravodušan ni prema Harry Potteru, ahem, ahem… silencio…:))
Od naših pisaca samo Ivo Andrić, uz slaganje da je mogao malo više da izađe iz svog okruženja…
Izdvojio bih i dva pisca SF literature, a to su Asimov i Klark i njihova djela.

Naslovi Mali princ i Galeb Džonatan Livingston, su antologije, male nikad dosanjane biblije…:))

Ipak, lijepo je pisati… bolje nego fizički crnčiti, ili zijevati od 7 – 15, u nekoj firmi, ili zavisiti od nekog drugog, na bilo koji način.
Napravio bih veoma rado Snežani kritiku na njeno djelo koje ona naziva visoko književno…:)) Prije toga morao bih da ga dobijem…:)) Moraće malo i da me vuče za rukav, jer nemam puno vremena…:))
p.s.
Ne znam da li iko primjećuje kako na čitavom svijetu zapravo vlada suša dobrih djela… već dugo se na svjetskom književnom nebu nije pojavio neki filozof. Koeljo je ipak trećerazredni filozof, uz sve pohvale koje je dobio i od moje malenkosti… Ali dobro književno djelo, potkovano novom filozofskom idejom, ne postoji već dugo. Time značaj Ničea postaje od neprocjenjive vrijednosti, i vapi da ga se razumi do kraja u cilju kretanja svijeta sa mrtve tačke… ili se svijet okreće bez svojih stanovnika koji su platonovski ostali na zidovima raznih pećina…:)))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)