Зар…………???????
za oozaloscene
popa – Jun 30, 2001 19:54
Razumem vasu duboku zalost povodom Milosevicevog izrucenja …Razumem prkos i ponos maloga naroda kojem i sam pripadam .
Ali razumite i vi moju radost, moj ponos Srbina cije je kule rusio taj zlikovac ,ovih dana hodam prkosno podignute glave sa osecajem radosti u najdubljem hodniku moje duse. Vidim pravdu oko mene i vidim nadu u ovoj telesnosti. Nije mu sudjeno od vlastitog naroda za Krainu, Bosnu, Kosovo ,pljacku sopstvenog naroda pa OK neka mu sude stranci.
To je OK jer je to u nasoj tradiciji da nam tudjinci kroje istoriju i postavljaju vlast.
H_O_T_M_A_N – Jun 30, 2001 20:18
Popa ne slazem se sa tobom.
Jeste Sloba unistio nekim delom Srbiju.
Ali nije sve to pocelo od Slobe.
Zar ti mislis da ce Dos poboljsati Srbiju.
Ne nikada se to nece desiti dok je Dos na vlasti.
Sloba jeste krao od svog naroda, a zar ti mislis da Dos to ne radi, pa stani da si ti na vlasti, ti nebi krao.
Problem je u tome sto smo mi Srbi takvi i bog toga mi je veoma krivo.
To sto kazes da ides hodnicima i ponosis se, svaka ti cast, mogu ti reci samo da si debil.
Cemu se ponosis, Slobom, mislis da je samo Sloba kriv.
Ne razumem zasto svi okrivljuju Slobu, nije samo on kriv…….
Krivi smo mi, Srbi.
Ne moze jedan covek da unisti celu naciju.
Celu drzavu.
Mi je unistavamo.
Mi ne postujemo zakone, mi smo ti koji smo najvise krivi.
Katastrofa je sada.
Ja se ne ponosim sto je Sloba uhapsen.
Samim tim smo dokazali da smo mi narod koji je zasluzio ovo sto su nam uradili i sto se desava u Jugi.
Prodali smo zemlju Amerima i ostalim nacijama.
Zar smo toliko glupi, to treba da se postavi!!!!!
Zar…………???????
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Србија је и даље објект неправде и иживљавања неморалног света са Запада, који лаже и примењује двоструке стандарде
Десет година од убиства српских младића у Пећи
Албански екстремисти уништили надгробне споменике дечака који су убијени рафалном паљбом у кафићу „Панда”
Пећ– Данас се навршава 10 година од убиства ученика Ивана Обадовића (14), Вукоте Гвозденовића (16), Светислава Ристића (17), Зорана Станојевића (17), Драгана Трифовића (17) и студента Ивана Радевића (25), који су убијени 1998. године у кафићу „Панда” у Пећи.
Танјуг
[објављено: 14/12/2008]
Kapetan Kuka, 14/12/2008,
Saučešće očajnim porodicama. Kakav strašan zločin. Kakva nehrišćanska beslovesnost, nesolidarnost i idiotska indiferentnost srpske javnosti.
Pa zamislite da su vaša deca poubijana dok su mirno sedela u kafiću u Beogradu, Novom Sadu, Nišu… da li bi mirno mogli da gledate godinama iste političare i one iste odurne „komentatore“ koji truju pričama kako je Srbija pogrešila što je poslala vojsku na KiM?
Ne, nego je možda, trebala njih da nahvata u kafiću u Budimpešti i stavi u kafić u Peći, da čekaju Tačija i Jašarija da dođu sa kalašnjikovim na demokratski dijalog?
Evo, distanciram se, i prijavljujem da mi nije ispran mozak i da mislim drugačije od zvanične Srbije. Zašto? Pa zato, što zvaniča Srbija samo glumi da je subjekt, i ima dobre odnose unutar svetskog poretka, koji kobajagi ima neku civilizacijsku logiku… Ne, Srbija je i dalje objekt nepravde i iživljavanja nemoralnog sveta sa zapada, koji laže i primenjuje dvostruke standarde. Srbi su u Hagu do sada osuđeni na 575 godina pravosnažno i 109 godina u 1. stepenu. Albanci na 19 godina!!! (Politka Nov. 08.)
Haradinaj, komandant pokolja Srba na KiM oslobođen, Tači, predvodnik zločinačke OVK je premijer i putuje po svetu kome se moji političari dodvoravaju, ubice srpčadi iz Goraždevca naravno nisu pronađene, a moj hrabri, srpski general Lazarević, koji je branio decu i narod od združenog napada NATO avijacije i OVK pešadije, leži u Hagu, sa kojim „Srbija ipak još uvek ne sarađuje dovoljno dobro“ !!!
Ej, čoveče… pored nas se dešava kosmička nepravda! Ne tražim sukob. Tražim samo da političari priznaju nepravdu nad svojim narodom, da prestane iskreno dodvoravanje. Ako morate da ih slušate, a morate, činite to bez odvratnog osmeha, nego uz škrgut zuba, kao Gandi ili Knjaz Miloš, koji je respektovao prebogatog Turskog okupatora, samo zato što je jači, i samo dok je jači.
Uzgred pitam, pod kojim brojem se ovaj predmet vodi u našem tužilaštvu, …
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Ево нама опет Наташе Кандић, свесне да се плата мора зарадити
Напор за хапшење није хапшење
Шта ако српска власт под „окончањем сарадње” са Хашким трибуналом подразумева и окончање бављења ратним злочинима
извршна директорка Фонда за хуманитарно право
Наташа Кандић
[објављено: 18/12/2008]
panonski mornar , 18/12/2008,
Ево нама опет Наташе Кандић, свесне да се плата мора зарадити, мада сумњам да је то одраз њених моралних норми – пре ће бити да се ради о јасно уговореној обавези.
Чудно је зашто текстове објављује на српском језику, та газда је неће најбоље разумети!
Не завређује коментар, али ипак морам рећи да ако „напор за хапшење – није хапшење“ исто тако изручење Готовине Хагу – није осуда усташких злодела.
Што се осуде тиче, немојте је ни очекивати јер је неће бити или ће бити толико срамна и болнија од ослобађања од кривице (сетимо се Орића, шиптарских терориста са Косова и Метохије…).
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Пропаганда која формира „истину“ обично се ослања на биолошке моделе забележене у нашој подсвести и користи се том аналогијом
ХАГ ЗА ДОМАЋУ УПОТРЕБУ
Но, истина са чврстим доказима очито не представља део једначине Сулејмана Тихића
Мирослав Лазански
[објављено: 06/12/2008]
Паковања , 05/12/2008,
Финеса је у питању г. Лазански. Пропагандни аксиом да су Срби зликовци одавно је „установљен“. И то је оквир.
Онда се лажи пакују и „поткрепљују“ именима значајних или јавно потврђених у струци („онако узгред“!!!?) како би лаж остала везана за то име, и изненада конвертована, постала аргумент. Алхемија стварности и обликовање свести jе мотив. Мала лаж се веже за велико значајно и активира се виртуелно дешавање.
Неодољиво ме ово подсећа на процесе у хемији (биохемији) коју смо давно учили у школи. Ту постоје ензими, кофактори, витамини… који постају биолошки активни тек кад се на њих прикачи неки супстрат, окидач.
Пропаганда која формира „истину“ обично се ослања на биолошке моделе забележене у нашој подсвести и користи се том аналогијом. Зато је таква пропаганда, неочекивано и супротно рационалном и фактима, толико успешна.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести
Pitanje za Dimitrija a i ostale..
miskop(besposlicar)
17. novembar 2008.
Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih
izbora dodje na vlast ?
On je morao da zna da su izbori pokradeni.
Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala
na izborima a to je zabranjeno.
Šta je u pitanju ?
Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.
Nije gladan vlasti (po svaku cenu).
Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on
sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??
Dimitrije_17. novembar 2008.
Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.
Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.
Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.
Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.
Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.
Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.
Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.
Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.
Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.
Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.
Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.
Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.
Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
leave a comment