„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

…

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Људски мозак је невероватно адаптиран за прикључивање групама и идеологијама

Коментар преузет са СербианКафе (дискусије)

Koja je religija..

tpacep (Tpacep)

03. april 2009.

Koja od ovih religija ima budućnost, a koje će otići u drugi plan:

1. Jednoboštvo
2. Mnogoboštvo
3. Ateizam
4. NekaNovaReligija

XIO 06. april 2009.

Evo kao ateista da odgovorim iskreno šta mislim o ovom pitanju.

Za početak, materijalizam i empirizam će definitivno pobediti. Za 50 godina izjave tipa „sveta voda je svezija i zdravija i ne kvari se”, „ove mosti su cudesne”, „ikona je proplakala”, „tokom pricesti jedemo hristovo telo i pijemo hristovu krv”, „bog je poslao ovaj zemljotres”, „homoseksualnost je bolest”, „seks pre braka je greh”, „biblija je istorijski istinita”, „apokalipsa će skoro” i ostale će biti gledane sa istom dozom respekta kao i „Elvis je ziv”, dakle nikakvom.

Ova decenija će se definitivno pamtiti kao proboj ateizma i naucnog materijalizma na veliku scenu i početak kraja religijskog literalizma (bukvalizma) tj. bukvalnog shvatanja religije. Od sada će SVAKA izjava religijska koja pretenduje da bude EMPIRIJSKA izjava biti podvrgnuta strogoj kritici. Pre samo par godina ovolika bura na Papinu izjavu u vezi upotrebe kondoma u Africi (da kondomi ne sprečavaju i smanjuju sirenje side, naravno teska budalastina) ne bi ni bila zamisliva.

Jednostavno svestenik je do sada mogao da se pravi da je veci naucnik od naucnika, psiholog od psihologa, lekar od lekara, eticar od eticara i da daje dogmatske izjave u oblastima o kojima uopste nema pojma cisto vadeci se na nekakav autoritet koji je dobio od svevisnjeg, i da ljudi to prihvate zdravo za gotovo. Tome će doći kraj. Na zapadu je maltene osim u par selektivnih oblasti (seksualnost npr.) tome već dosao kraj, a u islamu još traje, ali se sva destruktivnost toga uveliko oseca tako da verujem da će i tamo tome doći kraj u ovom veku (oni su otprilike sad tamo gde je hrišćanstvo bilo u 19. veku).

Dakle, verujem da će u ovom veku ateizam i naucni empirizam i materijalizam pobediti na tom osnovnom nivou makar se velika vecina i dalje nominalno izjasnjavala kao vernici, ali i to će opadati.

Al to naravno nije kraj price. Ta pobeda može biti vrlo pirova ako se formiraju nove religije i ideologije koje ovo zaobilaze, a cuvaju pa čak i nadjacavaju fanaticnost danasnjih sekti. Ljudski mozak je neverovatno adaptiran za prikljucivanje grupama i ideologijama, nekad čak i sumanutim i suludim. Komunizam i fasizam su odlicni primeri.

Čak i nešto tako na prvi pogled bezazlezno kao borba za ocuvanje zivotne sredine može da izrodi organizacije poput ELFa (Enviroment Liberation Front, teroristicka organizacija koja rusi i pali sve za koje nj.k.v. smatraju da ugrozavaju zivotnu sredinu). Dakle, PETA, ALF (Animal Liberation Front), veganski pokreti, pa razne anarhisticke organizacije, radikalno krilo feminizma, anti-globalisticke organiacije, i sl… svi oni su se pokazali vise nego sposobnim za radikalizam, jednoumlje, fanaticnost, pa čak i nasilje koje bi moglo biti ozbiljni pandan čak i najradikalnijem religijskom fundamentalizmu. (Studirao sam u Americi na jednom od najliberalnijih kampusa tako da znam o cemu pricam.) Tako da KO ZNA kakvi se ideoloski pokreti i tehnike kontrole uma i ljudi mogu izroditi u buducnosti.

Primecujete da nisam spomenuo religiju, bar ne još uvek. Jel to znači da u svetu materijalnog ateizma nema vise nikakvog mesta za religiju? Ne, naprotiv! Zapravo predvidjam radjanje i propagaciju takozvanih simbolickih religija. Tojest religija koje ne pretenduju da su materijalno istinite, ali koje u sebi sadrže „simboliku” koja može coveka „spiritualno zadovoljiti”, u nedostatku boljeg termina, usmeravati ka boljem i moralnije i srećnijem zivotu i sl.

Primer br.1: Lavejski Satanizam. Potpuno ateisticaan po prirodi, „Sotona” u ovom satanizmu se dozivljava ne kao stvarno prirodno ili natprirodno biće koje se bori protiv nekog stvarnog boga, nego kao „simbol” i „ideal” kome treba stremiti, u sustini ideal agresivnog i seksualno-hedonistickog individualizma i objektivizma (ovde mislim na Ayn Randovski objektivizam, ne na ono sto mi Srbi obično podrazumevamo po toj reci). Javlja se kao anti-teza hrišćanskom puritanizmu i idealu pokornosti.

Primer br.2: Moderni paganizam. Iako ima pagana koji istinski i stvarno veruju u paganska bozanstva, ima i onih koji ih dozivljavaju iskljucivo simbolicki, opet kao reakciju na hrišćanstvo, tj. ima tu i elementa svojevrsne identifikacije sa paganima kao žrtvama hrišćanske opresije.

Primer broj 3: „Pravoslavni ateizam”. Iako dosad je covek teško ovo ikad mogao javno da prizna a da ne bude žrtva podsmeha i jedne i druge strane, ovo će se u buducnosti sve vise kristalisati kao poptuno validna opcija, naročito u Srbiji koja je jedna od najmanje religioznih tradicionalno pravoslavnih zemalja. Pravoslavni ateista bi bio neko ko ne veruje u boga, ali SPC dozivljava kao potpuno validni okvir za svoj duhovni zivot, osecaj zajednista, potrebu za ritualom i sl. Naravno pravoslavni ateista tu svoju potrebu objašnjava sa cisto racionalne i naučne tacke gledista, ne sa natprirodne. Vrlo sličnu „religioznost” imaš i u dominantno ateistickim visoko-razvijenim zemljama kao Svedska i Japan gde te neverovanje u boga uopste ne sprečava da ucestvujes u religijskim ritualima i u njima nalazis sreću, spokoj, mir, utehu ili šta god.

Kako danas stvari stoje sa religijama koje mogu ovo prihvatiti? Pa, hrišćanstvo je svojim velikim delom već preslo taj put. Iskreno receno, danasnje vernike vernici od pre 500, pa čak i 100 godina uopste ne bi ni smatrali pravim vernicima. Jer koliko ja vidim od tog famoznog broja od 95% vernika u Srbiji ili koliko već samo par procenata redovno ide u Crkvu, a taj broj od 95% DEFINITIVNO zahvata ogroman broj ateista i agnostika kojima je jedina veza sa religijom to što su bili krsteni kao bebe.

Hrišćanstvo se doduse bas i ne snalazi najbolje sa tim i samo sebi puca u nogu time što se drzi nekakvih starih i arhaicnih moralnih normi koje su jedino imale smisla onda kad su se ljudi vencavali sa 15 i kad je žena bila vlasnistvo muza. Tojest, na bolji pogled ta hrišćanska moralnost i nije bas nešto previse moralna.

Znate zašto su Crkve prazne toliko prazne, sirom Evrope? Ne zbog toga sto ljudima nije lepo tamo da odu, nego sto im je mrsko da slusaju još jednu bukvicu o tome kako je spavati sa svojim deckom ili devojkom pre braka greh, ili kako je danasnji moderni svet nikad gori (jer eto ljudi ne slusaju svoje svestenike bespogovorno kao nekad, glasi poruka između redova). Na te price se samo verski fanatici loze, a njih je na duge staze sve manje.

Generalno, jednobozacke religije će imati dosta problema da se prilagode. Jer je njihova sustina ta da je bog JEDAN i MOCAN! Kako može da bude mocan kad ga sav moderni empirizam duboko pobija, a kako da bude jedan kad ne možeš ljudima vise silom da nameces šta će biti u njihovoj glavi i kako će oni da zamišljaju i uredjuju svoj duovni svet? Ovo se naročito vidi u Islamu koji je DUBOKO anti-naučan i totalitaran i ovom procesu se svim silama protivi jer on od svih monoteizama Najviše crpi iz toga da je bog jedan i mocan svoju legitimnost. Na hrišćanskom primeru se može videti da je akomodacija u izvesnoj meri moguća, ja mislim da će u globalu uticaj monoteizzma slabiti kroz naredne vekove, možda čak i do potpunog nestanka.

Sa druge strane politeizmu i nekoj vrsti animizma i New-Age spiritualizma će biti mnogo lakse da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ono sto je ranije bio nedostatak, razjedinjenost, sad će biti prednost, jer je mnogo lakse od sve te gomile bozanstava od kojih nijedno ne pretenduje na apsolutnu moc skinuti breme empirijskog delovanja. Zapravo budizam je već ateisticka religija, dok hinduizam pretenduje da je ateizam njegov deo. Čak se i najvatreniji racionalisti poput cuvenog ateiste Sem Herisa, autora knjige „The End of Faith”, mogu upecati u vrzino kolo da smatraju da npr. „budizam nije religija” i da „ima tu nečeg dobrog”. Ipak, nije sve tako ruzicasto. Sve istocnjacke religije su za sad anti-empirijske i sadrže usebi GOMILU iskaza i „cinjenica ” o ovom svetu koje jednostavno nisu istinite kao npr. reinkarnacija, vecno trajanje svemira i sl..

Dakle, proces „de-empirizacije” neće ići lako (hej izmislio sam novu reč!). Kad običan seljak ode kod svog svestenika, gurua, ili kog već i plati mu za ritual on obično ocekuje EMPIRIJSKE rezultate, da mu rodi godina i sl. Takođe, da se ne lažemo, istocnjacke religije su TESKA tamnica uma (u poredjenju sa kim Islam, dezurni bauk Evropljana nekad lici na malu macu), koje su propagirale i dozvoljavale neljudske kastinske sisteme zahvaljujuci najzlokobnijoj ideji ikada nastaloj u istoriji covecanstva: principu karme. Ali zahvaljujuci sposobnosti ovih religija za absorpcijom novih ideja i prilagodjavanju proces de-empirizacije će čini mi se proteci mnogo lakse, a kad na to dodamo i Hindu nacionalizam, Ateisticki Hinduizam možda jednog dana postane pokretac privrednog napretka Indije (koja već grabi ka statusu super-sile) i ideoloska sila na koju treba racunati.

Све је ово последица болесног материјализма, који је постао једини циљ живота у несрећној Србији

Србија стари и самује

Истраживања статистичара су показала де ће до 2050. године више од четвртине становништва у Србији имати изнад 65 година, што подразумева и истовремено повећање броја усамљених и то у још већем проценту. Да ли ће држава дозволити да алтернатива суочавању с тим предвиђањима и даље буду све учесталије суицидне одлуке усамљених старина и исходишта попут Бранковог или Варадинског моста и таласа Саве и Дунава, на пример, или омче у некој сеоској шупи?

Славољуб Живковић

[објављено: 18/01/2009]

čovek sa severa , 19/01/2009,

„заборављени и од потомака“ Kojih potomaka? Dok su Srbi živeli po Božijim zapovestima, bez države, bez socijalnih službi, domova, strtegija… niko nije umirao sam, jer su potomci, kojih je bilo, poštovali roditelje.

Od kada su neke druge stvari postale važnije Srbima od slovesne duše, zacarila se otuđenost, egoizama, konzumiranje čoveka, danas su Srpkinje prvakinje sveta po br. abortusa, umesto da se raduju potomstvu, one i njihovi muževi, momci… beže od napora i odgovornosti, a šta ih sutra čeka niko o tome ne razmišlja.

Sve je ovo posledica bolesnog materijalizma, koji je postao jedini cilj života u nesrećnoj Srbiji. Ovaj problem ne mogu da reše država, plate činovnika i šta ti ja znam ko, rešenje je jednostavno i još u psalmima zapisano, „Eto nasledstva od Gospoda, porod je dar od njega, što su strijele u ruci jakog, to su sinovi mladi, blago čoveku koji je njima napunio tul svoj, neće se osramotiti kada se stane s razgovarati sa neprijateljima na vratima svojim“

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Рад доноси радост и одгони стрес и досаду

SvetlostVostoka – 26. avgust 2005.

Многи људи данас нису осетили радост жртве и не љубе труд. Лењост и небрига су ушли, доносећи многа кварења. Нестало је марљивости и жртве. Успехом сматрају када нешто постигну без труда, без марљивости. Не радују се, ако нешто није постигнуто без прегора. С друге стране, ако ствари сагледамо духовно, требало би да се радују онда када морају да се труде, јер им то даје прилику за борбу.
…
Млади данас личе на нове машине кад им се замрзне уље. Треба да промене уље, да би машина кренула, другачије не иде. У Коливију долази јадна омладина – и то не један или двојица – и питају ме: „Шта да радим, оче? Како да утрошим време? Досадно ми је„. „Нађи посао, сине„. „Имам пара„, каже ми. „Што да радим?„ „Апостол Павле каже да „ко неће да ради нека и не једе“ (2 Сол 3, 10). Треба да радиш, да би јео, ако и имаш пара. Рад помаже људима да одледе уље у њиховим машинама. Рад је стварање. Рад доноси радост и одгони стрес и досаду. Тако, дете, да нађеш неки посао који ће ти се мало допадати, и да се покренеш. Побај да видиш!„

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању

Труднице Србије без помоћи

Многе будуће мајке, због егзистенцијалних разлога, не користе боловање да не би примале само 65 одсто плате

Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.

Б. Малиш

[објављено: 23/01/2009]

Саша Петровић, 23/01/2009,

У вези са овим текстом постоје две неоспорне чињенице. ПРВА је да наша држава још увек не схвата да смо ми Срби народ који све брже нестаје. Није нам потребан никакав рат, за највише 50 година бићемо мањина у својој собственој земљи.

Уместо да држава предузме радикалне мере у циљу заустављања беле куге и подстицаја народног прираштаја у виду повластица и финансијских стимуланса за мајке, она приповеда младима бајке о Европи и „лагодном“ животу који нас тамо очекује. Питате се откуд новац! Погледајте само колико неудатих девојака и неожењених младића који троше своју младост седећи до јутра у мрачним и загушљивим кафићима.

Нису од користи ни Богу ни народу, већ себе трују алкохолом, дуваном и чак наркотицима.

Када би држава на такве ударила порезе, они би се удали оженили, мајке са децом би имале извор прихода и било би много више рада а мање туча и убистава по кафанама. Брат ми живи у Америци и сећам се када је причао да се тамо уопште не исплати бити момак: осигурање за ауто и кућу је скупље,а порез је много већи. Ово није случај само у Америци него у многим другим земљама.

ДРУГА неоспорна чињеницаје да сиромаштво није узрок пада наталитета. Сваки демограф и социјални аналитичар ће вам то потврдити. Погледајте на најсиромашније земље у свету – имају највећи наталитет. Узрок је морални пад у коме се налази наш народ. Код нас влада крајњи индивидуализам и егоистички хедонизам.

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању. Док се духовно не подигнемо и не вратимо се оним вредностима које су красиле нашу државу не тако давно (на почетку 20 века), нема нам напретка.

Неки се питају: па шта ми обични људи можемо да учинимо?! Контактирајте ваше народне посланике телефоном, писмом, лично и тражите од њих да се заложе за измену закона. Није Београд једино место где може да се живи и ради. Много је и премного неораних њива и запуштених воћњака по Србији. Није хлеб на калдрми ни слађи ни јефтинији!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

База привреде и друштва лежи у онима који умеју, знају и могу да стварају реални друштвени производ

Бећарска економија

Arandjel (moler) 21. januar 2009.

Економска политика

Светска економска криза као алиби
Јован Б. Душанић

уторак, 20. јануар 2009.

– Сведоци смо озбиљне светске економске депресије, кризе либерализма и краха тржишног фундаментализма. Да ли наша управљачка елита има адекватне одговоре на изазове са којима се суочавамо ?

Пре свега, историја нас подсећа да глобализација у којој живимо на прелазу ХХ и ХХI века није прва глобализација. Светска привреда се чак брже повезивала крајем XIX и почетком XX столећа, када се сматрало да капитализам делује као слободна тржишна привреда у којој ништа не спречава развитак производних снага и у којем понуда сама ствара тражњу и осигурава равнотежу. Велика економска криза 30-их година прошлог века је распршила илузију либералног капитализма о функционисање „невидљиве руке” тржишта. Данашња глобализација се од претходне – од пре једног столећа – разликује, пре свега, по превласти финансијске над реалном привредом.

maliperica1 (ing) 21. januar 2009.

Profesor je u debelom u pravu…

dobar deo dobre kriticke analize.

***

ali, baza privrede i drustva lezi u onima koji umeju, znaju i mogu da stvaraju realni drustveni proizvod i njegovu ukupnu osnovu.

ta baza je nestala, čak i svest o njoj.

***

taj noseci vitalni deo svakog drustva se ne stvara nikakvim akcionizmom, kratkorocnim intervencionizmom i aktivizmom.

1. Ne radi se u celom sistemu o nikakvom LIBERALIZMU pogotovu ne u smislu dogmatike koja mu je godinama pripisivana. Već o kompleksnom diktatu. (Preduslov liberalzma jeste usvajanje zajednickih sloboda i zajednickih osnova obavezujuceg pravnog sistema. Neimanje nikakvih obaveza i pravo na realnu i povrsnu manipulaciju nije nikakakav liberalizam, već prinuda iza koje se krije realna diktatura.

2. Period tkzv. liberalizma druge polovine 19 veka je prekopiran na ovo vreme i posledice će mu biti verovatno ako ne iste ono u sadrzaju po covecanstvo veoma slične.

3. I opet bez zelje za provociranjem. Iza svih fasada i svih tragedija sa kraja 80ih. je tekao u svojoj biti isti proces. Oni netransparetni delovi dogovaranja i obecavanja iza poverljivih fasada su sustinsko ogledalo gazenja elementranih demokratskih principa i slobode. One demokratije i slobode u svakom pogledu koja postoji kao cilj koji treba pokriti i onemogućiti.

Iza fraza se radi u realnosti stvarnih procesa o diktaturi Haosa koji se krije iza umeca igranjem jakim emocijama i egzistencijalnim strahovima – gradjana, naroda, manjinskih grupa … i njihovim nadama … – ovo je sustina POLITIKE, a ne da svako ko je u javnom zivotu zna sve o monetarizmu, MMFu ili SB. itd.

veoma važna poruka za sve o kojoj je vredno zamiliti se bez obzira na sve razlike:

citat SPC bozicna poslanica

Поред тога, данас је човечанство веома забринутозапочетом суровом економском кризом. Најчешће се, међутим, превиђа да та криза нијесамо економска него је много дубља и сложенија. Зар није чудо да се она јавља првенственокод најбогатијих: најуплашенији су управо они који су најимућнији. Њихова незајажљива похлепа за новцем и уживањима, претерана потрошња природних и материјалних добара,рађа неуравнотеженост људских односа, односа према најдубљој тајни живота и односапрема свеукупној творевини. Што значи: иза економске кризе се скрива духовна и моралнакриза, и тиме криза саме човечности. Са правом је казано да је економска криза повезанаи са политичком кризом; као и то да непоштовање међународних права и игнорисање Повеље Уједињених нација о људским правима – као и гажење правде уопште, рађају политичку кризу, а ова економскукризу и финансијски хаос. Ради властољубља и економских интереса, гази се правои правда, Божија и људска. Какве су последице стављања економских и глобалносебичнихинтереса моћника овога света изнад правде и људских права, најбоље се види на трагичномслучају наше земље и српског народа, а и других земаља и народа у савременом свету.

Нови хедонистичко-утилитаристички митови, постављанина пиједестал божанства и пропагирани свим модерним средствима, највише данас угрожавајуоне најневиније и најнеотпорније: децу и омладину. Дрога и разврат, свођење животана инстинкт и задовољење похоте тела, похоте очију и гордости живота (ср. 1. Јн2,16), плод су тих прастарих митова обучених у ново примамљиво рухо.

http://www.spc.rs/sr/bozicna_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_1

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Више је него очигледно да Србија сања сан индијанских племена из неких давно прошлих времена

Cvorak , 29/11/2008,

Pre koju nedelju procitao sam bas ovde na stranicama politike u redakcijskim komentarima zanimljiv tekst o odnosima amerike koja je uporedjena sa rimskom imperijom i plemena koja su na rubovima te imperije iliti njenih interesa.

Poredjenje je zanimljivo mada Amerika nema bas mnogo zajednickog sa Rimom iako dobrano koristi simboliku istog. Postoje i pojedinci koji ameriku i njenu politiku uporedjuju sa britanskom imperijom sto joj automastki imputira i kolonijalizam kao jedno od dostignuca anglo-saksonske civilizacije tog vremena. Meni je usi zaparala skoro jedna informacija da srpska vlada odvaja 50.000 dolara da popravi sliku o Srbiji u americkom javnom mnjenju. Citavih 50.000 dolara.

Mene sadasnji odnosi Amerike i Srbije poprilicno podsecaju na odnose koje su prvi kolonisti uspostavljaljali sa lokalnim stanovnistvom. Onima sto ih mi u Srbiji poznajemo kao americke indijance. Tada su ti prvi kolonisti, osvajaci, kupovali vernost i materijalna dobra indijanaca za sarena stakla i ogrlice.

Indijanci su svoje zlato, hranu, kozu i kost menjali sa staklice i bezvredna ogledalca. Dok sa ogledalcima i staklicima indijancima nisu stigle boginje i vatrena voda. Citava ta civilizacija indijanaca sa severnog americkog kontinenta nestala je za manje od 200 godina. I danas su po zakonima americkih federalnih vlasti indijanci u rezervatima. Mada su se vremena promenila. Oslobodjeni placanja velikih poreza i doprinosa federalnim vlastima poseduju ogromne kockarnice koje su dupke pune bledolikih amerikanaca. Najbolje zdravstvo i skolstvo danas u americi imaju upravo indijanska plemena koja u svojim rezervatima drze kockarnice. Pune onih koji bi da odsanjanju svoj americki san.

Vise je nego ocigledno da Srbija sanja san indijanskih plemena iz nekih davno proslih vremena. A svemu je kriv taj virus boginja i vatrene vode. Imperijalna prica? Mozda samo u glavama nekih srpskih indijanaca iz plemena staklic aka ogledalce.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Још увек има људи који држе до себе, и не робују трендовима, модерној технологији и не желе да буду зависни

Брка нема фејс-бук

Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена

Славко Штимац

katarina bozic, 24/10/2008

Postovani citaoci, Citam Slavkov tekst,i pitam sebe po koji put gde mi to idemo? U svet, Evropu, do djavola?

Divan tekst,i veoma emotivan,ali zahteva mnogo odgovora. Razumem ja novu tehniku, i da mnogi ljudi koji se bave javnim poslovima, imaju svoja preduzeca treba da poseduju i mobilne i kompjutere, ali se pitam zasto gube sebe?

Divna je ta nasa plemenitost (hvala bogu jos je ima u ljudima kao Slavko), kad jos uvek mislimo na drugog pored sebe,i zelimo samoinicijativno da mu pomognemo,ali to je postalo skoro raritet,kao sto i sam autor teksta kaze Brka nema fejs-buk.

Brka nije u trendu, ali je svoj! E to me je dirnulo,da jos uvek ima ljudi koji drze do sebe, i ne robuju trendovima, modernoj tehnologiji i ne zele da budu zavisni. On ima covek mobilni telefon,ali ne najmoderniji, ne najskuplji a mozda ga je dobio i na poklon, ne zna kako se rukuje sa njim, a ipak je dobornameran i sretan sto mu je ipak neko pomogao u data momentu.

I to slucajno, nas veliki glumac koji je i sam veoma obican i ne drzi do toga da izaziva paznju gde se pojavi. Obojica su morala da se sretnu, i to nije slucajno. Mozda to nekome zvuci smesno, ali verujem da su sve ovo znakovi pored puta za sve nas, da se probudimo ako vec nismo, da zastanemo kad prelazimo most, da se pogledamo u oci i priznamo sebi gde mi to idemo, i za cim zudimo.

Dajte da sacuvamo bar malo ona vremena kad smo svi uglavnom bili slobodni, sposobni da mislimo glavom, pisemo rukom, hodamo, pesacimo, pevamo, nadamo se, i da ne zavisimo od toga koju marku mobilnog imamo, koji kompjuter, da li imamo doabr fejs-buk, da li smo u trendu i sl.

Ljudi moji, nema niceg lepseg kad nesto iscekujete, strepite i nadate se, i sto bi rekli nasi stari: Ko trazi nadje,ko ceka doceka….Ja iako zivim u nekom modernom svetu, iz inata ne zelim da robujem svemu gore navedenom, nemam mobilni, kompjuter imam polovan jer je suprug morao da ga kupi dok je studirao.

Ali, jos uvek pisem perom, saljem pisma, razglednice svojoj prijateljici u Beograd, pravim prave fotke (ne CD), i skoro stalno pevam.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Еуроентузијасти се не залажу за уређење државе државе ради, већ Европе ради

čovek sa severa , 14/11/2008,

@Dragan BG kažeš „Eksplicitni zahtevi EU su: DA SE RACIONALIZUJE PROIZVODNJA…“ A ja tebe pitam kakve to veze ima sa EU?

Pa niko od nas koji „ne mislimo svojom glavom“ nije protiv toga da se Srbija konačno uredi. Ali to treba da se desi ZBOG SRBIJE, A NE ZBOG EU.

Ono što meni a čini mi se i Mirjani smeta jeste jedan nekritički i neracionalan odnos prema EU. Tačnije jedno zaslepljeno idolopoklonstvo. Zato kada čujem da neko kaže ovo ili ono treba da uradimo zbog Evrope stomak mi se prevrne.

Euroentuzijasti se ne zalažu za uređenje države države radi, već Evrope radi, ne bore se za invalide invalida radi, već Evrope radi. Evropa je za njih (vas) samo sebičan san o ugodinijem životu.

Ne znam lično ni jednog zagriženog Euroentuzijastu da nije teški hedonista i materijalista. Ideološka zaslepljenost je nešto od čega Srbi boluju još od 1945, predstave raja na zemlji se menjaju ali ludilo i fanatizam ostaju isti.

Ne treba biti veliki mislilac pa sagledati samo XX vek (a on je bio nastavak XIX, a XIX, XVIII…) pa pobili su nas na milione, pa sankcije, pa nelegalno bombardovanje, pa nelegalno priznanje KiM kao šiptarske države…

Po tebi i tvojim istomišljenicima sve je to O.K. ili smo krivi mi koji nismo uradili ovo ili ono jer da jesmo, ne bi oni. Zar ti ne smeta sve veći militalizam i mržnja sa kojom nastupa „Druga Srbija“, prema svemu što je izvorno naše, tradicionalno, pravoslavno, a ti isti dobijaju pare i pohvale od Evrope?

Zar ti nesmetaju dvostruki standardi prema svemu što se dešavalo na Balkanu? Zar ti ne smeta propaganda koja je agresivnija nego u Slobino vreme? Zar ti ne smeta veličanje ljudi koji su podržavali bombardovanje Srbije i tvoga BG (ako BG još doživljavaš kao deo Srbije)?

Besmislena je rasprava EU ili SOUR, zar je izlaz iz bolesnog stanja (pod ovim mislim ideološku zaslepljenost), novo bolesno stanje? Ja čak i nisam protivnik evrointegracija (ukoliko jasno sagledamo konkretne dobiti), ali sam protivnik zaslepljenog idealizma.

Извор: Политика Online (коментари корисника)