Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали

Izvor: Nova Srpska Politička Misao

Умеће дифамације

Слободан Антонић

среда, 08. јул 2009.

Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.

Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како „другосрбијанске“ НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.

…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из „другосрбијанских“ НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као „српски национализам“ и „клерикализам“, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, „другосрбијанске“ НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.

…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. „Поменута књига“, тврди ХОС, „није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја“[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него „жеља за (етничким) чишћењем“, као и „српски нацизам“. Стварно фасцинантно!

На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та „борба“ очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или „косоварског“ етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује „друга Србија“. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?

„Бедно и јадно од институција које би морале знати више и даље од врха пера, краја новчаника и циничног носића…”

Posted in Србија, друштво, медији, политика, SerbianCafe by Соларић on 1 априла, 2009

UDBA – još jednom među Srbima

Tvrdosh (+)
23. септембар 2008.

Хелсиншка повеља о национализму
План за денацификацију Срба

У недавно објављеном извештају Хелсиншког одбора за људска права за прошлу годину, под називом „Самоизолација: реалност и циљ“, чак су објављена имена шездесетак „националистичких“ универзитетских професора, писаца и новинара, који због свог десничарског деловања, стварања антизападног и антиевропског духа „морају бити позвани на одговорност“, а њихове књиге цензурисане.

www.politika.rs

maliperica1 (ing)
25. септембар 2008.

Konkretno,

Zašto ovakvi izvestaji i analize ne doprinose resavanju bilo kakvog problema, već probleme stvaraju.

Da li ima ekstremnizma sa nacionalistickom pozadinom u Srbiji?

ima ga,

Da li je ovo iskljucivo lokalni problem, samo prisutan među delom inteligencije u Srbiji.

NIJE,

postoji u razlicitim nacinima formiranja i ispoljavanja svugde u svetu.

Gde leze uzroci ovakvom razvoju u deli intelektuelne elite u Srbiji?

Postoje opsti istorijski uslovi razvoj i međuuticaja i uslovljavanja koji imaju opstiji univerzalni karakter. Nije ideja nacionalne državnosti, iskljucivosti nacionalnih interesa u dubljem antropoloskom korenu shvatanja i zivljenja elementarne egzistencije iskljucivi problem samo dela elite jednog naroda.

I već ovde se bez burnih emocija može uociti sitematski politicki trenutni nametnuti trend projektovanja novijeg razvoja u Srbiji kroz ovakve studije. Upiranjem prsta u samo jedan deo elite, samo jednog naroda u mnogo kompleksnijim uslovima nastanka i razvoja savremenih problema jeste:

MOBING,

ciljno rasplamsavanje upravo ili stvaranje rana otvorenih kompleksnih istorijskih ukupnih iskustava, koji ne resavaju probleme (kojih objektivno ima), već ih uvecavaju i radikalziju sa ocuvanjem stalnog zarista, koje ima može biti i neke sasvim druge i strane politicke interese…

gde je deo elite intrumentalizovan sa znanjem da će takav odnos stvarati zarisne potenijale…

(more…)

Игнорисање нове грађанске идеологије

Posted in друштво, медији, породица, родитељи by Соларић on 21 децембра, 2008

ГДЕ ЈЕ ГЕДО

Да нема кризе институција о којој сви гласно или шапатом причамо, не би нам био потребан неки нови отпор. Не као покрет грађанске непослушности, већ као коректив. Будилник који зврнда сваког дана

Бошко Јакшић

[објављено: 09/11/2008]


Maja Zec, 09/11/2008,

Otpor i dalje postoji ali se ne vidi golim okom u realnom zivotu jer je drustveno, moralno, politicki i svakojako zabranjen. Tako se individualizovao i osamio i mnogi se zbog toga osecaju nemocno.

Medjutim, ono sto me jako raduje jeste cinjenica da se istovremeno, gle cuda, internacionalizovao na internetu (na TV i u stampi nije jer je sve pod cenzurom osim neta-izuzev B92 koji je cenzurisao net) i siri se kao kuga , cime poprima globalne razmere, ne razdvajajuci rase, vere, jezike, drzave, kontinente.

Na netu su se nasli milioni ljudi koji isto misle samo zato sto su ljudi i sto ne pristaju na politiku koja ubija Coveka i njegove slobode a sve pod zastavom, gle apsurda, zastita ljudskih i decijih prava, jednom recju neka naopaka demokratija. A demokratije nema, Irski referendum je to dokazao.

Zato je sledeci korak onih Gore da cenzurisu i net jer se tu stvara najveca opasnost koja preti da predje sa neta u realan zivot i zapali narod u svim drzavama. Revolucija se zasada desava u glavama ljudi, nepristajanje na menjanje mentaliteta i na novu ideologiju slicnu onoj koja je bila za vreme Staljina a koje oni Gore vrse nad decom i nad odraslima.

To je pocetak a kako ce da rezultira, da li klasicnom revolucijom..ne verujem..nece oni Gore to dozvoliti jer bi to bio kraj njihove totalitarne Orvelovske vladavine. Bojim se da ce napraviti rat kako bi i dalje vladali.

Ja licno otkako sam citala sajt EU i Saveta Evrope postala sam Otporas, Hajduk, kako god,  i imam odsad i u buduce dosta posla otporaskog da uradim. To nije izlazenje na ulice zasad, vec cuvanje porodice od svakojakih zala koja dolaze iz nove politike drzavnih skola, iz vrtica, iz TV medija, ignorisanje nove gradjankse ideologije i demokratije i borba da se deci usade prave vrednosti a iskorene one evropske. Pri tom ne mislim na prave evropske vrednosti nego na ove novokomponovane iz kuhinje Saveta Evrope.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Činjenica da su Srbi jos živi je dovoljno za G. Biserko da u tome vidi Srpsku drskost

Posted in Бјанка, Србија, друштво, политика by Соларић on 11 децембра, 2008

Пак мисли боље о српској влади од Бисерко

Драган Благојевић

[објављено: 06/12/2008]

Bianca , 06/12/2008,

Sonja Biserko bi mogla preispitati korijene svojeg kulturnog supremacistickog stava. Da Evropski funkcioneri cak ni ne komentiraju na takve groteskne izjave je zaista zabrinjujuce. Srbi se zaista trebaju bojati i biti oprezni sa takvim mentalitetom.

Cinjenica da su Srbi jos zivi je dovoljno za G. Biserko da u tome vidi Srpsku drskost. Ta osoba je presla sve granice pristojnog, pa i zakonitog. Ona shvaca „ljudska prava“ na nacin na koji ne postoji u zakonu Srbije, kao ni drugih Evropskih zemalja. Ako se ona hoce boriti za ljudska prava garantirana zakonom, mozda bi se mogao naci nekakav zajednicki pogled.

Ali to nije njezin cilj. Cilj je bio, i ostao, mrznja Srbije i Srba. Koliko ja vidim, ona je izvan zakona

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)