…једна од порука је, материјално не значи ништа…да ли си то можда већ негде чуо…

Sta mislite o Hermann Hesse-u?

DelMar – Jun 26, 2001 22:01

Pogotovu o „Siddhartha“….Bas me je onako razdrmala knjiga…Ajde pa koje procitao nek napise svoje utiske.

Pozdrav

Tanja – Jun 27, 2001 08:38

Ja sam citala Sidartu davno ali znam da nisam mogla da se sastavim par dana. Kao da me je obuzela neka magija, neko cudno osecanje. Ni jedna knjiga me nije tako , da kazem, pogodila. Procitala sam odjednom, nisam ni spavala dok nisam zavrsila. Potom Demijana, Igru staklenih perli…Nadam se kada budem imala vremena da cu jos jednom da procitam i bas me zanima da li ce isto da deluje kao i prvi put. Procitaj Demian, obavezno!

lazizam – Jun 27, 2001

Slazem se da je hesse odlican….. za prijatelje herman…. sidarta mu je najkomercijalnije delo… sama tematika dela jeste najveci klishe…. mislim razmisli bolje… jedna od poruka je, materijalno ne znaci nista……. da li si to mozda vec negde cuo…..

slazem se sa tanjom, da je Demijan sigurno mnogo potpunije njegovo delo, gde se vishe paznje poklanja iskrenoj unutrasnjoj dilemi, a i dotiche se religije sto je verujem posetiocima ove diskusije izuzetno bitno…. inache ne bi bilo toliko postova na tu temu…

Preporucujem voltera kempfa, i pisma…. nisam siguan kako se zove knjiga gde su objavljena, u svakom slucaju, ako imas onaj standardni heseov komplet na srpskom, gde hese lici na tita, bio sam ubedjen da je to tito do svoje 12 godine, onda je u istoj knjizi sa sidartom…..

Mene hese najvise odusevljava zbog pripovedanja u prvom licu…. Koliki je bio spektar njegovog interesovanja…. obratite paznju, covek se odnosi kao ekspert podjednako prema umetnosti, religiji, raznim zanatima itd….

u svakom slucaju….. dobar izbor…..

Vader – Jul 01, 2001 11:11

Herman Hese – legenda nad legendama :)

Čitao sam (i imam) nekih 6-7 njegovih knjiga, na mene je najveći utisak ostavio Sidarta mada planiram sve ponovo da pročitam…nekad, jer nisam sve razumio i shvatio onako kako je moglo. Puno životne mudrosti ima u njegovim knjigama.

Ja bih sad pitao sve one koji su rekli da ih je knjiga Sidarta uzdrmala i ostavila jak utisak: šta sad, šta dalje? Šta mislite poduzeti u vezi sa tim? Najgore što može da se desi (a mnogima se baš to desi) je da vas utisak drži dan, dva, sedmicu, dve a poslije ishlapi i bude kao da knjigu nikad niste ni pročitali. Ta i takve knjige NISU pisane da bi tako bilo iako kod većine bude baš tako. Ovakve knjige su pisane da bi se poslije malo porazmislilo, izveli neki zaključci i onda ponašalo…drugačije.

Narcis i Zlatousti mu je zanimljiva knjiga, ima jaku rečenicu na početku, rado bih je ovde prepisao ali ne mogu da je nađem :(

A jel’ čitao neko „Buđenje„, Antoni de Melo? To je mala ali veoma jaka, duboka knjiga, veoma čitljiva. Čovjek može puno da nauči o sebi iz nje, najtoplije je preporučujem svima. I kod nje treba nešto poduzeti poslije čitanja a ne samo imati utisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Тешко да можемо да избегнемо парадигму

Samo jos rec dve o paradigmi.

paradigma – Mar 19, 2004

Svi mi prilikom izvodjenja induktivnih zakljucaka uzimamo u obzir gomilu stvari koje ne pominjemo, ali koje na osnovu svog iskustva odrazumevamo.

Problem sa licnim iskustvom je njegova ogranicenost. Mi registrujemo delic nadrazaja koji su svuda oko nas. Cak i da zanemarimo nesavrsenost obrade podataka, najveci broj uopste i ne registrujemo.

Te stvari, koje se podrazumevaju „same po sebi“ koje „svi znaju“ nazivaju se paradigma.

Covecanstvo je uvek napredovalo u svom znanju, kada je imalo prilike da se osvedoci u nepouzdanost paradigme, koja se uslovno moze nazvati i zdravim razumom.

Recimo, mada svuda oko nas ima bezbroj primera da je Zemlja okrugla, u vreme kada to nije bilo opstepoznato, najvecem broju ljudi paradigma nije dozvoljavala da pomisle tako nesto.

Pre par stotina godina nekome reci da ispod njega, nekoliko hiljada kilometara takodje stoji neko i da taj neko nije naopacke, bilo je besmisleno, jer se nikako nije uklapalo u njegovu paradigmu, u sve ono sto je on na osnovu svog licnog iskustva mogao da zakljuci.

Zato je vazno penjati se na brdo i proveravati stvari koje „svi znaju“.

Lično iskustvo je za nas od neprocenjive vrednosti, ali treba biti svestan njegovog ogranicenja. Ono je nepouzdano, jer su zakljucci koji se na osnovu licnog iskustva donose radjeni na isuvise malom uzorku da bi bili pouzdani. Mi moramo da se sluzimo njime, jer nemamo na raspolaganju nesto drugo (barem meni nije poznato da imamo) ali je potrebno da koliko god je moguce prosirujemo uzorak.

Tesko da mozemo da izbegnemo paradigmu. Samo mozemo da se trudimo da ne dozvolimo da postane dogma. Treba da budemo svesni da se nase celokupno znanje, kada se samo malo procacka, bazira na verovanju. Da ne posedujemo tu sigurnost kojoj tezimo i da je verovatno nikada necemo ni posedovati. Da cemo verovatno uvek morati da se popnemo na brdo pre nego sto mozemo da kazemo sta se iza njega nalazi i da nam to nece biti od presudne pomoci da kazemo sta je iza sledeceg. Mozda ce nam pomoci da se lakse odlucimo koje brdo sledece da izaberemo. Moje lično mišljenje je da i ta pomoc „koje brdo sledece“ nije realna. Da je sve jedno na koje brdo cemo da se popnemo. Ali dobro, neka verujemo da je bas to nase izabrano brdo vazno. Ono sto je stvarno vazno, jeste da se penjemo. Jer iza svakoga brda se moze naci puno interesantnih i lepih stvari.

Tek kada shvatimo da stvar nije u brdu i stvarima, vec u penjanju, mozda cemo biti u stanju da poletimo i vidimo sva brda odjednom.

Mozda. To je samo moja indukcija.

Jedan lep primer razmisljanja o paradigmi mozemo naci kod Hesea:

…nichts entziehts sich der Darstellung durch Worte so sehr und nichts ist doch notwendiger, der Menschen vor Augen zu stellen, als Gewisse Dinge, deren Existenz weder beweisbar noch warscheinlich ist, welche aber eben dadurch, dass fromme und gewissenhafte Menschen sie gewissermassen als seiende Dinge behandlen, dem Sein und der Moeglichkeit des Geborenwerdens um einen schritt Naeher gefuehrt werden.“

Zao mi je sto nemam originalan prevod, ali nadam se da necu puno ostetiti njegovu lepu misao:

…nista se toliko ne izmice predstavljanju recima , a ipak nista nije neophodnije, nego ljudima predociti neke stvari cije postojanje nije ni ocito ni verovatno*, ali koje upravo zahvaljujuci tome, sto su od skromnih i savesnih pojedinaca tretirane kao postojece, bivaju dovedene korak blize postojanju i mogucnosti da se rode.

*Rec „verovatno“ se odnosi na paradigmu, na „zdrav razum“, na ocekivanje koje se bazira na trenutnom iskustvu vremena u kome se zivi.

Na zalost, nemam ceo tekst ovde. Na pocetku on diskutuje o vaznosti istine za „obicnog coveka“ i vaznosti imanja vizije za „pisce istorije“. Pri tome ne misli na istoricare, zapisivace istorije, vec ljude koji su svojim otkricima istoriju pisali. Svi oni su „videli“ nesto sto njihovi savremenici jos nisu. Nepostojece stvari toga vremena tretirali su kao postojece, cime su ih priblizili korak blize postojanju.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)