Не би ме чудило да Штиглиц понуди једну заједничку монету и владу за све земље света

Тражимо замену за капитализам

Чињеница је да је Америка лоше водила своју политику и сад цео свет због тога има проблема, сматра нобеловац Џозеф Штиглиц

А. Николић

[објављено: 10/12/2008]

Vladimir , 11/12/2008,

Uopšte mi nije jasno zasto ovi tzv pametni ljudi kao što je ovaj Štiglic se nije javio mnogo ranije i alarmirao svet početkom 2000-e. Tada je centralna banka amerika počela da daje pare za džabe. Ljudi su kupovali 7-8 kuća a da nisu bili zaposleni.

Najveća osiguravajuća kuća na svetu AIG je stavljala AAA pečat na ovakve hipotekarne papire i to su onda prodavali na berzama. Svetske finansijske kuće su kupovale ove „vrednosne papire“ jer su bile označene sa najvećim rejtingom. Zapravo kupovali su tempirane bombe koje će sinhronizovano eksplodirati kad je i bilo planirano. To je ovaj prelazni period kad jedan američki predsednik treba da zameni drugog. To je idealno vreme da se povuče osigurač sa ovih bombi i da se sinhronizovano izvrši kolaps svetske ekonomije.

Bitno je napomenuti da kuće koje su kupovale ove papire imaju istog vlasnika(e) a on(i) opet drži(e) centralnu banku Amerike. Na ovaj način je stvorena „opravdana“ situacija da se za krivca optuži Amerika koja je uzgred najviše i naoružana i njihova totalno uništena ekonomija koja je uglavnom zasnovana na servisnom sektoru. Oni su „mislili“ da će se ljudi snaći i moći da vraćaju kredite u ambijentu gde je cela industrija izmeštena na istoku.

Na internetu postoji bezbroj analiza, komentara, knjiga koji su objavljeni od samog početka ove tragikomedije na temu kako će ovo imati kataklizmične posledice na svet. Ne sećam se ni jednog komentara uvaženog Nobelovca da je on to kritikovao.

Naravno da nema jer je on čovek koji radi za svetsku banku i kako je @antibankar to lepo napisao njihov cilj je dugoročan. Stime da bi dodao su centralne banke evrope počele da padaju u privatne ruke počevši formiranjem prve centralne banke na svetu The Bank of England 1694 godine.

Danas su sve u privatnim rukama, kao i naša, jer petog oktobra prvu instituciju koju su demonstranti zauzeli je NBS. Tu je prava moć ostalo je ceremonijalnog značaja. Nebi me čudilo da ovaj Štiglic ponudi jednu zajedničku monetu i vladu za sve zemlje sveta.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Такве малверзације су могуће само у систему који је скројен у 19. стољећу

Бездан глобалне рецесије

Само прошлог месеца пола милиона Американаца остало без посла

Најцрње слутње Волстрита о историјском посртању америчке економије јуче су поново потврђене: само у новембру 550.000 Американаца остало је без посла, највише у последње три деценије.

С. Р.

[објављено: 06/12/2008]

Bianca , 06/12/2008,

Po nekim proracunima, sve sto je US vec potrosila na saniranje raznoraznih formi depresije od Augusta 2007, je moglo biti potroseno na svakog nezaposlenog u Americi sa sumom od $200,000. A ako se ta suma podijeli svakom tko pripada srednjoj klasi u Americi, to bi bilo $50,000 po osobi. To su ogromne sume, i nista u stvari nije jasno.

Jer kada su se hipoteke magicno prepakirale i prodavale kao profitabilni instrumenti, nitko se nije pitao na koji nacin je daj dug bio vise vrijedan kupcu nego sama hipoteka, koja, u svakom slucaju ima odredjenju kamatnu stopu. Cak i ako se racuna na automatsko povecanje stope, ne moze se objasniti „vrijednost“ tih papira, kao ni nacin na koji su institucije dobile dozvolu da „stampaju“ novac. Tako da su dali privid solidnosti cistom vjetru.

Ali nije jasno kakav novi sistem ce se pojaviti. Za sada je jasno da je liberalno kapitalisticki sa slobodom financijskog trzista zaista gotov. Takve malverzacije su moguce u sistemu koji je skrojen u 19tom stoljecu.

Nekada su se elite, kraljevi, lordovi i drugi plemici, oslanjali na zemlju kao izvor bogatstva. Zemlju im je garantirao suveren, tj. monarh. Kada se je preslo u industrijsku proizvodnju, i u svjetsku kolonijalnu trgovinu, malo se je izmjenilo.

Nekada se je zemlja dijelila plemicima, zajedno sa titulom, besplatno. A poslije se je kroz parlament dijelile velike sume iz poreske kase, besplatno. Naravno, ocekuju se usluge. Plemici su morali podrzati monarha vojno i politicki, kao i kroz porez sa imanja. A novi bogatasi su za novac iz drzavne kase davali drzavi „usluge“ i „proizvode“, a zadrzali profit.

Drzava je postala kapitalisticka samo u smislu da je profit postao privatan, dok je javni kapital poklonjen, a u slucaju neispunjavanja obaveza, poreznik placa. Tako je doslo do „izuma“ vrijednosnih papira.

Novi sistem ce kopirati kineski put, gdje je javni kapital — kapital, koji se ne poklanja.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Неодговорно је говорити о узроцима кризе кроз призму стероеотипа за масовну потрошњу

Bianca , 08/10/2008,

Neodgovorno je govoriti o uzrocima krize kroz prizmu steroeotipa za masovnu potrosnju. U Augustu 2007, kada je postalo jasno da ce doci do pada vrijednosti nekretnina, banke su angazirale strucnjake da procjene njihovu izlozenost mogucem padu vrijednosti od 5-10% na vecem broju trzista u Americi. Sto je proizaslo iz te analize je zaprepastilo.

Hipoteke u Americi su obicno prodate na trzistu. Veliki dio je u „hedge fondovima“, prepakirane u vrijednosne papire. Specijalitet ovih fondova je kontrola rizika. Rizik se je kontrolirao kroz dijeljenje jedne hipoteke na procente, a ti procenti su ukljuceni u razlicite vrijednosne papire.

Teorija je solidna. Ako nekoliko hipoteka u tom paketu postanu nelikvidne, to ce utjecati samo manji procent vrijednosnog papira, sto se je moglo osigurati.

Ali to je otvorilo vrata VELIKOJ prevari u svijetu DEREGULACIJE. Ukratko, moja hipoteka, podijeljena na 10 dijelova od 10% vrijednosti, vjerovatno je ukljucenja u STOTINE „vrijednosnih“ papira navodno garantiranih hipotekom. To je narav „otrovnih“ papira, koji nemaju vrijednost na trzistu, jer je nemoguce ustanoviti broj „virtualnih“ nekretnina u tim „vrijednosnim“ papirima.

To su velikani Wall Streeta najprije opravdali greskom „komputerskih modela“. Prva reakcija vlasti na zapadu je bila da se ti papiri ne pokusavaju prodati, vec da se drze „na knjigama“, dok se ne ustanovi stvarna vrijednost, ili eventualno otpisivanje preko vremena. Ali kriza nije ostala na tome. Lehman Brothers su prodavali diljem svijeta „Mini Bonds“, sugerirajuci da se radi o garantiranim bondovima. Kamate su bile niske, i u svemu slicile na stvarni bond. Ali kroz „mini“ paketiranje, otvorila su se vrata malim investitorima da dobiji sansu za „sigurne“ investicije.

Kao sto znate, to je bilo lazno i investitori su izgubili sve. Kina suti, jer Kina financira „bailout“, do sada. A GDP zemalja baziranih na laznim papirima, je lazan. Ratovi, kao i nepokriveni drzavni izdatci, …

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)