Ко су ти млади људи пуни мржње?

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Општа места и љупке разлике

Слободан Антонић

субота, 06. јун 2009.

Пошто сам већ писао о доста наших „људскоправашких“ НВО, помислио сам да не би било лоше да поближе упознам и Иницијативу. Отишао сам на њихов сајт и прво што сам спазио било је да је њихова приступна страница на енглеском. Као језици су још постојали албански и извесан „БХС“ језик?! „Да политичке ли коректности!“, помислио сам. „Не само да им је матерњи језик од другостепене важности, већ је и он назван тачно онако како се зове у Хашком трибуналу“!

Прегледавши њихове мрежне странице, као и изјаве и интервјуе њиховог „председника и оснивача“[1] Андреја Носова, препознао сам готово сва општа места нашег „грађанистичког“ НВО сектора. Али, такође сам сусрео и неке љупке и пикантне специфичности, по којима сматрам да ову НВО заиста вреди упамтити.

У општа места, рецимо, спадају залагање за ментални инжењеринг, рад на промени националног идентитета, усађивање у Србе идеје колективне кривице, подршка албанским сецесионистима на Косову, антирусизам, отворена пропаганда у прилог ЛДП-а, као и залагање за идеолошку чистку и административне забране према „националистима“. …

„Недавно истраживање“, каже такође Носов, „показало је да би грађани Србије најрадије волели да се представе Европи не својим савременим достигнућима, него својом традицијом, што заправо показује да смо ми дубоко закопани у питање нашег идентитета“[5]. Е па тај идентитет, у који смо ми „дубоко закопани“ треба променити, пре свега кроз усађивање идеје колективне кривице, што треба да нас отргне од наше митске прошлости: „Србији је неопходно суочавање с прошлошћу. То је питање свих питања. …

Можда свима нама, пре ступања у државну службу, треба узети писмену изјаву о томе какав је наш став према „српској злочиначкој прошлости“? А од оних који су већ запослени треба тражити да се појединачно изјашњавају о пресудама Хашког трибунала – као некад о Резолуцији ИБ? …

Ту је и отворена подршка ЛДП-у, као јединој истинској еврореформистичкој и денацификаторској странци.“Ако ме питате шта је алтернатива“, каже Носов, „односно да ли је у Србији има, видим је једино око Либерално-демократске партије. У тим људима видим потенцијал“[14]. Отуда, ваљда, и Носов прихвата ЛДП-овско залагање за идеолошку чистку српских институиција: „Дубоко верујем да на је неопходна `гвоздена метла` (…)То није питање лустрације, то је питање хигијене!“[15]. Али, ако „хигијена“ не помогне, ту су и добре старе административне забране. Јер, како лепо вели Носов, „или ћемо ми почети да забрањујемо њих, или ће они да забрањују нас“![16] …

Једино решење, по Носову, јесте да млади људи (попут њега) преузму власт. „Шта политичка елита код себе треба да промени? Ја не верујем да се Војислав Коштуница може променити. Не верујем да се неки људи који су уз њега, од САНУ па надаље, могу мењати. Залажем се за генерацијску револуцију. Нове генерације имаће другачији однос према свему“[18]. Дакле, пошто се изврши „усађивање истинских друштвених вредности младима“, тако препарирана омладина треба да изврши „генерацијску револуцију“ и доведе до „другачијег односа према свему“. Свака сличност са маоистичком Културном револуцијом је, наравно, случајна. …

И још нешто: кад Носов и остали преузму власт, уместо о проблемима Срба на Косову, бринућемо, као и сав нормалан свет, о проблемима тамошње геј и лезбо попупалције, јер, како то лепо вели Носов, „иако сви у Србији виде Србе као најугроженију заједницу на Косову, мислим да су онде угроженије сексуалне мањине“[22]. Ето, и ти Чеси. Потпали су под утицај српске националистичке пропаганде, па снимају потресне документарне филмове о српској деци на Косову. Много боље би било да се концентришу на праве проблеме и сниме који документарац о патњама намучених косоварских гејева и лезбијки – ни Оскар им не може измаћи![23] …

Ако нисте знали, ова НВО „запошљава више од 30 људи„[24], са канцеларијама у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду… Донатори ове НВО су, према њиховом сајту, амбасаде САД, Британије, Холандије и Немачке, Косовска фондација за отворено друштво, Амерички институт за мир, представништво САД у Приштини и још много других фондација и амбасада[25]. …

Ова НВО је, наизглед, мали зупчаник. Али око ње је много других зупчаника и са њима, добро ужлебљена и спрегнута, она више није ни мала, ни слабашна, већ моћна и неумољива. Очигледно, по садашљем понашању те машине и њених зупчаника, изгледа да смо сви ми, који имамо неодговарајуће („неусађене“) вредности, сада на реду. Да ли ће нас здробити и самлети, или ћемо ту машину заглавити и њене зупчанике сломити, питање је које се изгледа управо у наше време решава. Није први пут да су велике и моћне машине у Србији зарибале и стале. Хоћемо ли ову машину зауставити? Или ћемо заиста дозволити да будемо самлевени?

Darko10

недеља, 07 јун 2009

Toliko toga je vec receno o nevladinim organizacijama tako da njihovo delovanje nije nepoznato i nije narocito potrebno komentarisati njihove stavove i zalaganja,uostalom takvi stavovi su bili zvanicna politika bivse Jugoslavije od 1945 god.
Svima je vec jasno da se,takve organizacije koje se kriju pod paravanom zastite ljudskih prava,bave svakakvim radnjama a najmanje zastitom ljudskih prava. Kao dominantno podrucije njihovog delovanja javlja se zvanincna politika Republike Srbije ali samo u onim aspektima gde su vitalno ugrozeni srpski nacionalni interesi ili postoji opasnost da se tako nesto dogodi.A zajednicko svima njima je to da se u tom delovanju gotovo iskljucivo nalaze na stanovistu koje je u suprotnosti sa nacionalnim interesima nase zemlje.
Medjutim ono sto mene brine,kao gradjanina ove zemlje, jeste pasivnost „druge strane“,tj.srpskih patriotskih organizacija i nacionalno svesnih ljudi u nasoj zemlji. Jer svaka akcija srpski orijentisanih organizacija je ustvari reakcija na delovanje „zastitnika ljudskih prava“.

Naime,apsolutna kontrola nad medijima,finansiska nadmoc,nicim izazvan status“svetih krava“ koje ove organizacije imaju u nasoj zemlji,ne sme da bude opravdanje da se borba za srpske nacionalne interese ne vodi jos bolje i organizovanije. Naravno pod borbom smatram neposrednu komunikaciju sa ljudima,organizovanje tribina,akcija,pisanje tekstova i svega ostalog sto bi doprinelo da do ljudi dodje i misljenje koje odudara od onoga sto svakodnevno gledamo i citamo u Srbiji.
Mada mi se isto tako cini da svaka rec izgovorena od strane predstavnika ili clanova raznih organizacija za „zastitu“ljudskih prava automatski stvara jos deset nacionalno opredeljenih Srba!
U skladu sa tim-samo neka tuze!!!

симонида

13 недеља, 07 јун 2009

г-дине Антонићу,после овог вашег текста, а наслућивала сам да НВО управо такву политику воде и да их финансијски помажу СВИ, неко мање неко више, које сте Ви поменули, предосећала сам да је то ЈЕЗИВО шта нам раде, али после овог Вашег текста остала сам НЕМА!

није ни чудо да је ПОЛИТИКА променила концепцију, највероватније по савету ИНИЦИЈАТИВЕ МЛАДИХ, јер Ви не припадате том и ТАКВОМ менталном склопу који може да се мења! опростите, једноставно сам шокирана, и не налазим речи да опишем и дам право име тим младим људима који су у тој ИНИЦИЈАТИВИ младих – НВО!да ли је могуће да се такви једноставно шире територијом наше СРБИЈЕ? ко су ти млади људи пуни мржње? једноставно, мозак ми је стао! нисам спремна више ни реч да напишем! Боже, шта нам све раде!

Стева Надрљански

Иницијатива младих за тзв. људска права је један од најгротескнијих и најтупавијих видова удруживања, али овде све пролази. Дубоко сам убеђен да бих, ако се удружим са два-три вечита студента, две уседелице што шетају керове и три никотинизиране тетке – уз јавно декларисање о ономе што је „комифо“ и што није (Сребреница, корпорација звана ЛГБТ, црква) – убрзо решио проблем од чега ћу да живим.
Изеш га, овако морам да радим.

Наравно и у старој Грчкој је било хомосексуалаца и лезбејки, али није истина да се то тамо сматрало прихватљивим понашањем

Da li je biti gej okej

bokiveterinar (veterinar)
18. mart 2009. u 14.46

šta mislide dali treba doneti zakon koji dozvoljava gej zajednicu…znaci ne pitam dali podržavate gej ili opravdavate već da li smatrate da gej kao manjina treba imati svoja prava …aj da glasamo…da vidimo šta misli sc nacija o ovom pitanju

Giddens (Sociolog)
21. mart 2009.

Ako želimo da pricamo o feneomenu homoseksualnosti, moramo prvo da krenemo od nekih početaka. Svima je dobro poznato da homoseksulnost nije neka nova pojava, postoji veliki broj poznati licnosti koji su imali sklonosti prema istom polu (Aleksandar Veliki, Oskar Vajld…)

Homoseksualizam je oduvjek bio tabu tema u patrijahalnim drustvima, međutim jacanjem liberarne svijesti covjeka i individualizma dolazi do naglog zaokreta u drustvu. Politicka artikulacija i drustvena represija dovodi do pomjeranja drustvenih normi, i većih ljudskih prava u kome homoseksualizam dobiva na značaju.

Pojam „pederastija“ vuče korijen iz antičke Grčke. Termin pederastija (grčki: παιδεραστία) dolazi od reči παίς – dječak i έράω – voljeti i u širem smislu označava ljubav između odraslog muškarca i adolescenta. Ovo nedvojbeno dokazuje da je homoseksualizam neraskidivo i usko povezan upravo sa pedofilijom. S druge strane homoseksualci ističu kako su u antičkoj Grčkoj jednako cijenili ljepotu žene i mladih dječaka (opet pedofilija) što nije tačno. Jer ljepota muškog tijela (atletski razvijenog) se uglavnom promatrala s umjetničkog stanovišta, a ne s erotskog, kao što je to slučaj sa ženskim. Naravno važi i obratno kada bismo gledali sa ženskog stanovišta (muškarci – erotski interes, žene – estetski).

Naravno i u staroj Grčkoj je bilo homoseksualaca i lezbejki, ali nije istina da se to tamo smatralo prihvatljivim ponašanjem. To je tvrdnja koju pederski lobiji pokušavaju lansirati zajedno s onim da je maltene svaka značajnija istoriska ličnost u stvari bila homoseksualac ili lezbejka. Sve naravno s namjerom, ne da izbore nekakvu „ravnopravnost“ sa normalnim ljudima, nego upravo suprotno. Privilegiran položaj. Tzv. „pozitivnu diskriminaciju“.

U Holandiji je osnovana politicka partija u kome je presednik pedofil. Osim toga netreba zaboraviti da pretjerani seksualni individualizam dovodi do seksualnih devijacija koje imaju nesagledive posljedice na mlade generacije. Ali isto je tako u posljednje vrijeme „koketiranje“ sa homoseksualizmom postalo svojevrsna moda. Postalo je „in“ prvenstveno na zapadu. Dovoljno je pogledati samo brojne holivudske serije i filmove u kojima su homoseksualci redovno prikazivani u pozitivnom svjetlu i kao nešto sasvim normalno.

Štoviše oni se portretiraju kao „napredniji“ i redovno inteligentniji od heteroseksualaca. I kao takvi poželjniji. To dovoljno govori o snazi njihovog lobija u Hollywoodu. A pod utjecajem medija i mnogi mladi koji bi željeli biti „in“, počinju eksperimentirati s tim nacinom ponašanja.

U Svedskoj homoseksulci su otisli korak dalje, parovi koji su usvojili djecu nežele da salju svoju djecu u vrtice sa drugom djecom(navodno zbog diskriminacije). Na kraju želio bi konstatovati da svako ima pravo na svoje opredeljenje, ali netreba zaboraviti da niko nema pravo da namece svoja pravila drugima.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Листа десет земаља која најстроже кажњавају одређене преступе

Top 10

lala_iz_banata (builder)
16. februar 2009.

Portal Askmen.com objavio je listu deset zemalja koje najstože kažnjavaju određene prestupe, a koji kod nas ne bi bili tako strogi ili se ne bi uopšte kažnjavali, pa ukoliko uskoro planirate putovati bacite pogled na listu.

10. Malezija: posedovanje jedne semenke marihuane

Kazna: do 5 godina zatvora
Na Maleziji većinom žive ljudi islamske veroispovesti koji se ponašaju prema šerijatskom zakonu. U poslednjih pet godina oni zahtevaju da se šeratski zakon primenjuje u celoj državi, a ne samo na njih.
Osim za posedovanje marihuane, velike su kazne i za javno izražavanje naklonosti.

9. Indonezija: Trgovina marihuanom

Kazna: smrt
U Indoneziji su odlučili stati na kraj dilerima. Naime, za prodaju marihuane, kazna je ni više ni manje, nego smrt.
U indonezijskoj provinciji Aceh od 2003. se primjnjuje šerijatski zakon, pa se tako kažnjava svako pojavljivanje u javnosti sa osobom suprotnog pola, kao i neprikladna upotreba islamske odeće.

8. Singapur: Posedovanje pornografskog sadržaja

Kazna: tri meseca zatvora plus eventualne novčane kazne
Književnik William Gibson Singapur je opisao kao Disneyland sa smrtnom kaznom. U zatvoru možete završiti ako zaboravite da pustite vodu u WC-u ili bacite papirić na pod. Osim toga, Singapur za kažnjavanje koristi i bičevanje.

1994. je mladi Amerikanac optužen za vandalizam, a kažnjen je sa četiri udarca bičem i osam meseci zatvora.

7. Kina: Posedovanje pornografske web stranice

Kazna: Doživotni zatvor. Ali samo ako je stranica imala više od 250 000 pregleda.
Zbog Olimpijskih igara sve oči su bile uprte u Kinu, ali grupa za ljudska prava Kinu prati mnogo duže. Razlozi kojima privlače negativnu pažnju su stroge kazne. Od lakših prekršaja poput utaje poreza, pa do teških ubistava, sve se kažnjava smrću.

6. Sudan: Vređanje religije

Kazna: 6 meseci zatvora plus 60 udaraca bičem
Prošle godine je britanska učiteljica u Sudanu optužena za vređanje religije kada je u svom razredu dopustila učenicima da razrednog medvedića nazovu Muhamed. Neko vreme je provela i u sudanskom zatvoru.
U Sudanu kazna bičevanja postoji od 1983. kada je sudanska vlada uvela šerijatski zakon kojim se strogo kažnjavaju i manji prekršaji poput krađe, konzumacije alkohola i prostitucije. Lopovima se režu ruke, dok se prostitucija kažnjava smrću.

5. Nigerija: preljuba

Kazna: smrt kamenovanjem
U 2000. godini Nigerija je počela primenjivati šerijatski zakon koji kažnjava konzumaciju alkohola i preljubu. A da zakon ne bi bio preblag, kažnjava se i homoseksualnost, i to smrću.
Njihovi zatvori su u užasnom stanju, 65% zatvorenika uopšte nije osuđeno za zločin nego u zatvoru čekaju suđenje već godinama. Zatvorenici spavaju na podovima i većina ih ima tuberkulozu.

4. Iran: konzumacija alkohola

Kazna: 80 udaraca bičem za prvi put kada ste uhvaćeni, za ponovljeno delo kazna je smrt
U Iranu se primenjuje islamski zakon koji je poznat po strašno strogim kaznama za gotovo sve prekršaje. Na primer, preprodaja droge i sodomija kažnjava se smrću, kao i prodaja i konzumacija alkohola. Pre dve godine dve osobe su kamenovane do smrti zbog preljube.

Iako je, službeno, taj zakon sada ukinut, mnogi tvrde da se on potajno i dalje provodi.

3. Afganistan: preobraćenje na religiju koja nije Islam

Kazna: smrt
Afganistanski zakon primenjuje dva zakona, šerijatski i svetovni, ali su, što se vere tiče, poprilično strogi. Građani ne smeju uvrediti Islam ili preći na neku drugu veru jer je kazna smrt.
U proteklih par godina dva slučaja su punila naslovne strane – prvi je bio o muškarcu koji je prešao na hrišćanstvo, a drugi je o novinaru koji je navodno svojim člankom uvredio Muhameda. Oba muškarca kažnjena su smrću.

2. Saudijska Arabija: praktikovanje čarobnjaštva

Kazna: smrt
Saudijska Arabija takođe primenjuje šerijatski zakon i smrću kažnjava sledeća „kriminalna“ dela: homoseksualnost, sodomija, preljuba i vračanje.
Žene ne smeju svedočiti na suđenjima jer su, prema mišljenju saudijskih muškaraca, sklone laganju na svedočenjima.

1. Jemen: homoseksualnost

Kazna: smrt
Sličan zakonu koji se primenjuje u Saudijskoj Arabiji, Jemen smrću kažnjava preljubu, homoseksualnost i izdaju. Jemen je nedavno bio na naslovnicama svetskih novina zbog toga što je 10-godišnju devojčicu silovao njen 30-godišnji suprug za koga je silom venčana.

Kaznu za silovanje je izbegao tako što se razveo od nje.
totale_riquerzo (<—————–)
16. februar 2009. u 02.29

Da li bi ijedan naš ministar preživeo dole ?

Sljivic
16. februar 2009. u 02.37

Pa samo u Jemenu bi ih cekala smrt! Garant, to bre pederi,..:o))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)