„Готово 50% српског БНП иде на финансирање ТЕРМИТА

ОСКУДАЦИЈА

Верујем да ће ова економска криза дати коначан одговор на дилему о стварним капацитетима ЕУ: да ли њена садашња организација представља адекватну форму за одговор на крупне економске изазове- за политичке очигледно није – или су националне државе још увек највиталнија структура за суочавање са проблемима

Главни уредник часописа

„Нова српска политичка мисао„

Ђорђе Вукадиновић

[објављено: 12/01/2009]

Cvorak , 12/01/2009,

Od vremena pada rezima Milosevica u Srbiju je po raznim osnovama uslo oko gotovo 50 milijardi evra. Neki kazu 35, drugi 40 ali ja eto polazim od cifre od 50 milijardi evra. Zdravog i po nekoj logici jeftinog novca. Bilo je i tu dosta spekulativnog kapitala koji je ostvarivao profit i dalje ostvaruje ali bankari u Srbiji su rasplolagali tim novcem. Valutnu i kreditnu politiku vodila je NBS.  Ekonomsku politiku vlada.

Standard ljudi u Srbiji jeste porastao ali to nije bilo toliko rezultat njihovog rada vec njihovog zaduzivanja. Kod stranih banaka po najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Sve te silne kupovine automobila, namestaja, fridzera, etc nisu finansirane od zaradjenog novca vec od onog pozajmljenog.

Jeftinim novcem finansirani rast standarda i potrosnje je bacen i upropascen novac. Umesto da se prilikom privatizacije novac ulagao u one industrijske, proizvodne i usluzne grane ekonomije koje imaju buducnost i koje mogu biti veliki i solidni izvori ZARADE, drzava odlucuje da vestacki rast standarda podrzi isto tako vestacki napravljenom i odrzavanom cenom dinara usput gutajuci ogromne kolicine novca na jalovu birokratiju od preko 30.000 ljudi.

U Milosevicevo vreme ta drzavna birokratija bila je a cifri od oko 9.000 ljudi. Gotovo 50% srpskog BNP ide na finansiranje TERMITA. Kada na sve to dodamo nepostovanje zakona i najprostije ekonomske logike da se ne sme trositi vise nego sto se zaradi, kada znamo kolika je i kakva je korupcija i kriminal ne treba da cudi sadasnje a niti ono buduce ekonomsko stanje.

Ne da ce da bude oskudacija nego ce da bude oskudacija par excellence. Pricaju o nekoliko posto privrednog rasta a to jednostavno u srpskim uslovima prosto nije moguce. Srbija je od novembra u recesiji kada do nje jos nije ni stigao tsunami ekonomske krize. Meni je poprilicno smesno kada cujem ministra ekonomije kada kaze da ce vlada doneti odluke u borbi protiv svetske krize. A sta je sa onom lokalnom koju je upravo on izazvao?

Kakve ce mere zastite ekonomije doneti kako bi neutralisali vodjenje ekonomske politike vodjene u proteklih osam godina? Kakve ce mere doneti da se spreci i zaustavi ona lokalna kriza? Srpska vlada ima strucnajke koji ce se suprostaviti svetskoj krizi/ ma nije moguce! A sta je sa onima koji koliko toliko trebaju i moraju da upale mozak kako bi u zemlji vodili NORMALNU ekonomsku politiku?

Pominje sus zemlje u okruzenju i EU. Primera ima odlicnih. Od Madjarske koja je toliko zaduzena da oni balanasiraju na ivici bankrota. Od 138 milijardi dolara BNP-a madjarski dug (madjarske drzave) je prosle godine iznosio 66%. Taj dug je prosle godine iznosio gotovo 92 milijardi dolara. Madjarska je od MMF-a obezbedila 2 i kusur miljardi dolara kredita da bi koliko toliko mogla da drzi vodu iznad galve i pitanje je da li uospte u tome uspeti. Jer dug Madajrske je ogroman i velikim delom upravo imaju da ga zahvale kreditima i finansiranju svoje potrosnje.

Ekonomisti kazu za Madjarsku da se nalazi pod planinom duga. Jedino sto su uspeli da urade je smanjenje deficita od 9.2% u 2005 na 5% prosle godine. Primeri mogu biti i Rumunija i Bugarska. Koje su bas kao i madjarska deo EU. Dobili su ogroman novac iz fondova EU i iz svoje privatizacije i dalje se nalaze u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji sa ogromnim dugovima bas kao i Hrvatska.

Srbija im se priblizava veoma brzo jer je i Srbija po svim parametrima visko zaduzena zemlja. Jos sada ove fluktuacije kursa valute na ciju je odbranu potroseno prosle godine preko milijardu dolara evra. Oko cetiri milijarde evra izneli su iz zemlje razni spekulanti po raznim osnovama.

A do Srbije nije kao sto rekoh stigao ni prvi talas ekonomskog cunamija sa zapada. Ili cemo imati ekonomiju koja generise prihod pa deo tog prihoda ide u stednju a deo u potrosnju ili cemo imati potrosacku ekonomiju koja se bazira na uzimanju stranih kredita. Zanimljiva stvar u vezi Kine. Od svakih 100 dolara izvezene i prodate robe Kinezi ustede 50%. Racunicu o kineksom izvozu i stednji napravite sami. Potrosnji isto.

Potkrala se mala greska oko Madjrskog kredita od MMF-a. Vrednost tog kredita je oko 22.5 milijardi evra. Inace vrednost kineskog izvoza i uvoza za 2007 godinu prelazi dva biliona dolara. Kina je izvezla preko 1.218 miljardi dolara a uvezla robe vrednosti oko 956 miljardi dolara. Kineski suficit za 2007 godinu bio je 262.2 milijadi dolara i bio je veci za oko 85 miljardi dolara od onog prethodne godine. U 2008 osmoj ekonomski rast Kine bio je oko 7% godisnje. U 2007 godini direktne strane investicije u Kinu iznosile su preko 82 miljardi dolara. Ulaganja u Kinu koje nisu bila direkta u istoj godinu su dostigla nekih 75 milijardi dolara. Sta kazu nasu ekonomisti?

@M.Kovian Milosevic i da je hteo nikakve kredite nije mogao da dobije. Njegova ekonomija je bazirana na sivom trzistu, svercu i kriminalu. Ne pisem i ne govorim o Milosevicu jer sam sa istim zavrsio onog jesenjeg 5 oktobra. Bar sa njim licno. Sa onima oko njega nisam jos raskrtstio i zato pisem to sto pisem. Bilo bi lepo da posle gotovu deceniju vodjenja ekonomske i svakakve druge politike sadasnji vlastodrzci i njihov rezim preuzmu odgovornost za ono sto jesu i nisu radili.

Nije Milosevic vec Jelasic prosle godine potrosio preko milijardu dolara evra na odbranu dinara i skupi narodni novac iz budzeta gurnuo u ruke stranih valutnih spekulanata.

…

Za dve godine bice na vlasti bas kao i Milosevic. 11 godina. Sta su za to vreme uradili bolje znate od mene. Licno su se svi obogatili, oni koji su na vlasti i svi oni oko njih. Ne zato sto su pametni i sposobni vec sto su poslusni. Kako kaze Bora Corba u onoj svojoj legendarnoj pesmi. O kako je lepo biti glup… Meni je poprilicno muka od tog njihovog sakrivanja iza mrtvog Milosevica. Nemaju ni toliko petlje da stanu ispred naroda u svoje i samo u svoje ime. Jer sve ono sto su radili i rade od 2000 godine naovamo rade samo u njihovo i samo njhovo ime!

Dosadih ali da zavrsim misao i oko te konstatacije da smo mi balkanci a da nismo ni Kinezi ni Japanci. Moj pradeda je posle I svetskog rata od izvoza svinja i suvih sljiva koje je prodavao nekom cehu zaradjivao ogroman novac. U to vreme imao je 13 ljudi koji su radili za njega. Ceh je te njegove svinje i suve sljive placao u zlatu. Carskom austro-ugraskom zlatu. Znam i jednog momka iz Beograda koji je pre nekih cetiri pet godina zapalio napolje iz zemlje. Pravi softver. Danas je tezak preko 150 miliona dolara. Da ne navodim ime jer zaista nema potrebe i mozete mi verovati na rec. Za tog momka danas rade Kinezi, Japanaci, Amerikanci i gomila evropljana. A imamo mnogomnogo takvih. Samo lepo pametna i vaspitana deca pa gledaju svoja posla i sklananju se od tih „strucnajka“ iz Srbije. Stalo ljudima do poslovne i svakakve druge reputacije koju su izgradili.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Србе који су се пријавили у збор народне гарде гурају у прве редове и на тај начин их чисте“

darko , 04/02/2009,

@Zed Es Ziveo sam u Zadru. Moja majka je prodavala novine u kiosku.U principu me je znao skoro ceo grad. Kad su Bibinjci krenuli zajedno sa Skabrnjancima i svim ostalim dobrim Hrvatskim ljudima, u hajku na Srbe i poceli da ruse i pale sve Srpsko u Zadru,mojoj majci je dosla jedna zena i pitala, a di su ti dica? Ona je odgovorila eno ih kuci,a zasto? Ta zena je rekla; idi ih zovi idemo ubijati Srbe.

Moja majka je odma dosla kuci, jer ta veoma dobra i pametna Hrvatica nije znala da smo mi Srbi, jer sam ja rodjeni Zadranin, i rekla sta se desava.Mi brate pojma nismo imali o bilo cemu, samo sam video razjarene Horde manijaka koji su cuda napravili i popljackali sve odreda. Ja sam imao 25 godina i nisam znao sta da radim.

Moji najbolji prijatelji su bili Hrvati i predlozili mi da se prijavim u zenge. Ja sam, naravno razmislio i reko bolje da ja zrtvujem sebe i zastitim porodicu koja je sacinjavala sedmoclanu ekipu.  Kad su moji roditelji saznali sta se desilo, otac mi se raspitao i saznao da Srbe koji su se prijavili u zbor narodne garde guraju u prve redove i na taj nacin ih ciste.

Ovo su pouzdani izvori, jer ponavljam, znao sam i znao me gotovo citav grad. Dobar sam covek, pa su me isti ti prijatelji i hteli zastititi. Roditelji su mi nasli posao u Beogradu, a i sami su otisli tamo. Moja porodica je pomjesana sa Hrvatskom krvlju jer imamo neke koji su se zenili sa Hrvaticama i obrnuto. Tako da sam u 5 misecu dosao u srbiju 91. Metka nisam opalio, ali sam ziveo taj period u nikad vecem strahu u zivotu,da nas ne pobije tvoj lepi i dobri i mirni narod.

Gledao sam svojim ocima na lozi u centru Zadra vaseg vodju Franju Tudjmana i slusao sta govori. Do onda nije bilo ni barikada na Zemuniku ni nicega vidnog, da su Srbi agresivni. Tudjman je pljuvao po Srbima i govorio kako nas treba tenkovima pregaziti i proterati iz Hrvatske. Od sledeceg dana su pocele barikade.  Nije li to cudno? Mozes ti ovde tvoju rasu da pravdas koliko god hoces, ali mene nemoze niko da laze jer sam dozivio vas narod kao nesto najgore.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Игром случаја био сам у ХР када је прије 6 мјесеци дотични Хрват писао графите

Хрват писао просрпске графите

ЗАГРЕБ – Аутор графита „Живео Шешељ“ и „Смрт Хрватима“ и других увредљивих парола које су последњих неколико дана освануле у Вуковару је Хрват, саопштила је вуковарска полиција.

Танјуг

[објављено: 04/02/2009]

Prosrpski Hrvat , 04/02/2009,

Igrom slucaja sam bio u HR kada je prije 6 mjeseci doticni Hrvat pisao grafite i vrlo interesantno prije nego sto su ga pronasli pomislio sam da bi pocinioc mogao biti Hrvat, na kraju se moja pomisao ispostavila tacna.

Medjutim kakve veze sto ih na kraju pronadju kada prije toga krene takva lavina anti-srpske propagande po hrvatskim medijima da vijest o pronalasku pocinioca i njegova nacionalnost ostanu na kraju neprimjecene.

Zed es, he he vrlo lukavo to vi tumacite, kao eto zato sto Srbi imaju sva prava u Hrvatskoj pa im je cak i stranka clan vladajuce koalicije neki Hrvat (ratnohuskac kako opet to vi lukavo tumacite) pise anti-hrvatske grafite po Vukovaru. Sada se ja pitam koji nisam lukav kao vi, iako sam po ocevoj strani Hrvat kako to da je bas pisao anti-hrvatske grafite, jer bi logicno bilo posto je Hrvat da pise anti-srpske grafite??

Ipak mislim da iza svega stoje hrvatske drzavne institucije i hrvatski mediji koji nepotrebno stvaraju mrznju i netrpeljivost izmedju 2 naroda u Vukovaru i okolini, a i vi sami Zed es ste u jednom svom komentaru na drugu temu rekli sta mislite o Srbima i hrvatsko-srpskim odnosima koji se otprilike podudara sa ovim Hrvatom koji pise grafite.

Zed es@ “ a već je Goebbels odavno rekao kako sto puta ponovljena laž postaje istinom“ , a znaci otuda tolika anti-srpska propaganda i lazi u hrvatskim medijima posto znamo ko su bili glavni Gebelsovi saveznici.

Zed Es@ od 2000 god. Srbijom ne vladaju ratno-huskacke stranke, a sto se tice socijalisticke partije u sadasnjoj vlasti ona sluzi kao maskota i to vi dobro znate. Na drugoj strani imamo HDZ koji uz par godina prekida 19 godina suvereno vlada Hrvatskom, inace ja HDZ poredim sa Srpskom radikalnom strankom u Srbiji (koja nikada nije imala neki veci uticaj niti je apsolutno vladala u Srbiji, a jos malo nece je nikako ni biti).

HDZ je stranka Ustaskih emigranata koja je vjesto iskoristila previranja u tadasnjem SKJ i SKH i uz pomoc stranih obavjestajnih sluzbi i njihovih para 1990 dosla na vlast u Hrvatsku, a glavni cilj joj je bio izazvati mrznju, netrpeljivost u krajnjem slucaju rat, a sve radi etnicki ciste NDH. Rezultate njihove politike vidimo danas.

Извор: Политика Online (дискусије)

Ратни дневник једног борца

Ratni dnevnik
jednog borca – Jan 30, 2004 10:50

RATNI DNEVNIK

7. juni 1992. godine
Radim dan i noć, malo spavam. Čudno, ali ne osećam umor. Danas sam našao dve kutije cigareta – hrvatske LobengstonĆ, dobijene od pripadnika Nigerijskog bataljona. Nosim ih svojim prijateljima iz Dvora. Na položaju njih trista, a dve pakle cigara – bogatstvo. Već deset dana nemamo veze sa Banjalukom. Sve bolesne i ranjene sam zbrinjavam. Nemam anesteziologa. Jedan anestetičar vodi anesteziju. Blokada je potpuna. Ipak, sve oči su uprte ka majci Srbiji. Veruju, za divno čudo!

8. juni 1992. godine

Upad muslimanskih ekstremista iz Cazinske krajine na dvorsku opštinu. Ubili su sedam naših boraca, lukavo i bezobzirno.

10. juni 1992. godine

Sahrana. Nebo lije kišu da spere krv. Jauk žena i dece. Počasna paljba banijskih boraca, negde visoko na planini iznad Dvora, pod nebom.

11. juni 1992. godine

Jutro, sedam časova. Vraćam se iz Dvora u Glinu. Srećem Srpsku vojsku Krajine koja hita u bitku za koridor. Oklopni transporteri, tenkovi, kamioni, veličanstvena kolona. Pozdravljam ih blendovanjem i sa tri prsta. Odgovaraju mi. Ponosni i odlučni. Odlaze… Odlaze put Dervente i Modriče. Hiljade njih, da otvore put svom narodu ka Srbiji. Srećno, junaci! Oči cele Krajine i srca svih nas su sa vama! U bolnici me čeka ranjenik. Prostrel kroz donju vilicu „dum-dum“ metkom. Muslimanski ekstremisti iz Cazinske krajine ponovo nasrću na Baniju.

12. juni 1992. godine

Ubijeno je još pet pripadnika srpske vojske Dvora. Vraćamo im. Žestoko, i po njih bolno. Četiri ranjena borca Srpske vojske Krajine. Ranjeni negde ispred Siska. Specijalisti za demontiranje minskih polja. Trenutak nepažnje iskusnih minera. Teške rane.

17. juni 1992. godine

Šta reći? Četiri nedelje bez struje i vode, bez bilo kakve veze sa Srbijom. Ni kopnom, ni vazduhom, ni telefonom.  Jedna cigara na deset ranjenika, a i nebo se sručilo na ovu napaćenu zemlju. Neviđeno nevreme već dva dana. Stižu ranjenici čak iz Dervente u glinsku bolnicu. Tamo je teška borba. Ima dosta poginulih i ranjenih. Oči Krajine, oči milion Srba, uperene su u taj front. Srpska televizija ne javlja ništa. Bio sam u Petrinji, život se u nju vraća. Vidim decu na ulici, igraju se. A golim okom vidim Sisak, ustaško uporište! Vidim zgrade, vodotoranj.

18. juni 1992.godine

Donose četiri ranjenika. Pripadnici izviđačko- diverzantske grupe, pravi momci. Jedan naš borac uhvaćen i zaklan, ostavljen. Momci ga naši podigoše, ali telo je bilo minirano. Onog trenutka kada su digli telo, došlo je do strahovite eksplozije. Na sreću – svi živi, ali rane teške. Puno posla.

19. juni 1992. godine

Još jedan težak bolesnik. Teška bubrežna insuficijencija. Mlad čovek. Zadnje litre nafte iz bolničkog agregata uzimamo za sanitet – da stigne do Banjaluke. A šta ga tamo čeka? Čujemo da dijaliza ne radi. Problemi su i sa ishranom ranjenih i bolesnih. I hleb je problem, nemamo kvasca, a i brašno je na izmaku.

20. juni 1992. godine

Već drugu noć operišem uz tri petrolejske lampe i tanke žute sveće dobijene od crkve. Večeras sam počeo operaciju u sedam sati i nadao sam se da ću završiti do pola devet, dok ne padne mrak. Koristim svetlo koje ulazi kroz prozor. Žurim. Ipak, ne ide. Mrak pada. Operaciju završavam uz petrolejsku lampu, a i one su loše, jer umesto petroleja koristimo naftu koja brzo gori i dimi. Ipak, pronašli smo recept, litar nafte – tri kašike soli. Ne dimi i sporije gori. Operaciona sala je u mraku. Cela bolnicaje u mraku. Grad u mraku. Već devet noći neprekidno ni minuta struje. Fizički umor ne osećam, ali sam psihički iscrpljen, u srcu Srpstva, a tako daleko od Otadžbine – majke Srbije. Srpska vojska gradi veličanstvenu pobedu, prodor prema Srbiji. Saznajemo da je ostalo još deset kilometara do proboja „puta života“ – koridora. Beogradska televizija ni reči. U veličanstvenoj bici srpske vojske, ravne Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu, srpska vojska gradi put svome narodu ka Otadžbini, ka Beogradu, ka Srbiji. Dvadeset i dva časa. Pored bolnice pesma, devojačka i dečačka. „Saša“- naziv pesme. Maturanti, neuništivi. Život, ipak, teče dalje. Mladići i devojke slave zrelost, a za šest dana biće tačno godina kako su pod oružjem i u borbi. Divna srpska omladina. A tamo, u Beogradu, njihovi vršnjaci štrajkuju. Ne interesuju me njihovi motivi ni razlozi. Samo jedno znam: ni jedan motiv niti razlog za taj štrajk u Beogradu ne može biti vredniji od očajničke borbe ovog naroda za goli život. Tužno! Zalihe svega u Krajini su na izmaku. Bitka za koridor, za „put života“, najveća bitka u istoriji srpskog naroda, ulazi u presudnu fazu. Imamo dosta poginulih i ranjenih. Strahovito teško svi ovde doživljavamo studentske proteste. Na desetine srpskih mladića gine svakodnevno, da bi osiguralo goli život za milion Srba u srpskim krajinama. A u Beogradu, gradu u koji su njihove oči uvek uprte, lepo obučeni mladići i devojke puše skupe cigarete i organizuju koncerte, protestujući protiv srpske vlasti. A ne shvataju da tako odmažu svom narodu u srpskim krajinama!

27. juni 1992. godine

Sve je isto. Ranjenih ima svakodnevno. Po mrklom mraku obilazim bolesničke sobe sa petrolejkom u ruci. Neraspoložen sam. Drži nas još bitka za srpski koridor. Beograd ništa ne javlja. Danas je Banjalučka televizija javila o prvom susretu Krajišnika sa borcima Semberije. Da li je to, napokon, put do Srbije probijen?

28. juni 1992. godine

– Vidovdan Neverovatan dan! Srpska vojska Krajine probila je put za Srbiju. Na najužem delu pet kilometara širine. Veliko slavlje srpskih boraca. Pucanje u vazduh, veselje, suze, radost. Srpska vojska Krajine poklonila je svom narodu najveću bitku u istoriji. Poklonila „put života“. Zarekli se da će to uraditi do Vidovdana – i uradili su. …

1. juli 1992. godine

Noćas sam u 22 sata operisao uz dve baterijske lampe i petrolejku. Borac, dvadeset dve godine. Nagazna mina. Ranjen na prostoru Cazinske krajine. Jedna noga istrgnuta ispod kolena, druga sva iskidana i puna blata, ali će, najverovatnije, biti spašena. Usne iskidane, lice isečeno, jezik isečen.

&Lunja& – Jan 30, 2004 17:40

Hvala Vam za ovaj tekst. Ovako nesto i ovako potresno jos nije videlo ove stranice…nadljudska snaga, jos jaca volja i vera u zivot i ljude. Neizmerna je tuga za svaki od tih izgubljenih i zrtvovanih zivota jer i dalje nemiri traju, i dalje se ljudi strahovitom mrznjom upiru da cine zlo, da unistavaju svako doboro oko sebe.

Istorija je obelezila Prvi Svetski rat kao najtezi i najpogubniji po stanovnistvo Balkana..a ovaj od pre nekoliko godina, koji jos tinja, premasuje ga po strahoti. Onaj rat, bio je izavazvan spletom poltickih dogadjaja, a ovaj je predvodjen mrznjom i sovinistickim terorom.

Zalosno je sto toliko ljudi stradalo neduzno, zbog nekoliko stotina onih, kojima je bilo u glavi da taj rat zapocnu i koji su ostali zivi i nepovredjeni, a zbog njihovog ludila je toliko krvi proliveno.
Mozemo se jedino nadati da ce barem neko, od svih koji su se borili za pravednost, na kraju ipak doprineti da razum preovlada i da se mir vrati medju svet.

Svaka Vam cast, da ste izdrzali toliko nevolja i sto ste spasavali
te ljude. Iskreno se nadam i zelim Vam, da oni koji treba da prepoznaju Vase zasluge, da ce to i uciniti. Licno poznajem dvoje ljudi koji su prosli isto sto i vi, jednu medicinsku sestru i jednog divnog, mladog coveka, takodje hirurga, koji je, dobrovoljno, ostavio posao u vojnoj bolnici, da bi isao na front…Luda hrabrost i divno ljudsko dostojanstvo, da ucine najbolje sto mogu od svog poziva.

Duboko me je potresla Vasa prica i ne mogu ni da zamislim da se tako nesto desavalo jer..kako god da covek trazi razloge, ne moze naci razuman i logican razlog za tolika stradanja.

Kakve su te strahote zaista bile, mogu reci samo oni koji su to svojim ocima videli…Ona decica koja su zbog sumantosti odraslih oko njih, morali takodje da izdrze sve te muke, imace posledice za citav zivot. Siroto dete koje u medicinskoj sestri trazi majku, dete koje stoji nad roditeljskim grobom…Ima li iole ljudske casti u politicarima, da uvide STA su zaista ucini toj deci???

Hvala Nebesima, sto je govorio moj pokojni otac, za ljude kao sto
ste Vi i za moje dobre prijatelje, koji ste imali osecaja da krenete svesno od svojih kuca, sto ste imali hrabrosti da ostave svoju decu, da bi pomogli drugima.

Iskreni osecaj za cast lekara, da budu tamo gde ih zivot odista treba.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Треба знати, да велику бол изазива губитак родне груде

Избеглице из Хрватске остају без земље?

Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца

Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.

Радоје Арсенић

[објављено: 18/12/2008]

S. Vucetic , 18/12/2008,

Na jednoj sednici sabora Tudjman je za Pupovca rekao: „Ovakovog ja Srbina trebam“. Treba li tome nesto dodati, kada je rec o Pupovcu?.

Kakovu su oni zamisljali svoju ulogu u Vladi HDZ? Valjda im je sada jasno zasto su ih ugurali u vladu, Odlucila je da izbegle Srbe ucini bezzemljasima, kako bi svetu rekli da je to ucinjeno uz prisustvo predstavnika Srba u Saboru. Lepo ste zastitili svoj nacionalni korpus i „zduzili“ svoj narod i sasvim sigurno ce te uci u povijest sa marionetskom biografijom.

Uostalom u takovim Srbima „kvislinzima“ nikad u historiji nismo oskudjevali. Srbija pak spava, kao da se nista ne dogadja mada se oduzima zemlja onima kojima je AU sa razlogom dodelila. Dok Sanader predsedava Vecem sigurnosti, a mi o stvaranju prestiza u svetu ni ne razmisljamo.

Tko se setio da u Srbiji formira vladu u izbeglistvu od koje Hrvati od straha ne mogu mirno spavati. Srbija sve cini da se ne organizujemo na zdravoj osnovi i da se afirmiramo u znacajan politicki faktor. Mozda je to deo dogovora Milosevic-Tudjman. Ono sto se odmah mora uciniti je organirati protestni skup ispred HR ambasde. Ovde se radi o vrlo ozbiljnom slucaju, koji odredjuje sudbonvnu ovog dela srpskog naroda, koje nazalost mnogi nisu svesni.

Slusam opsirne komentare na RTS oko pogranicnog spora izmedju HR i SLO na temu vlasnistva na delu pogranicnog prostora a o nasem sluscaju ni reci. O cemu se ovdje radi? Treba znati, da veliku bol izaziva gubitek rodne grude, pored egzistacione. Nastavice se.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)