Највећи број геј особа у Србији на такву параду неће ни отићи

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Gej parada – dan ponosa ili dan..

Beo_fokus (drustvene nauke)

30. jun 2009.

…

Već mesecima se domaćoj javnosti servira priča o održavanju (neodržive idje) „gej parade” u našem glavnom gradu. Dežurni i „za boj uvek spremni”, revnosni, čuvari „demokratskih načela” u Srbiji odmah su stali u front. Zadatak je bio jasan: trebalo je „neuke”, „glupe”, „zaostale” i odnosu na savremeni „moral” prilično rigidne Srbe naučiti još jednoj novoj lekciji „ljudskih prava i demokratije”. (pri tom niko nije postavljao pitanje gde je moje, gde su naša prava da nešto ne želimo da prihvatimo). Otišlo se, u sve opštem „zanosu” borbe za „ljudska prava” toliko daleko da su nas, smatrajući kako nam je IQ niži od sobne temperature, ubeđivali da je „gej parada” zapravo korak bliže EU, i da time pokazujemo i dokazujemo da smo civilizovano i građansko društvo!
Ali svako ubeđivanje zaslužuje i odgovor. Kao prvo, merilo građanskog društva nije manifestacija takvog tipa. Ona je više merilo strpljenja građana ove zemlje. Drugo, termin „civilizovanog društva” svakako je vrlo širok pojam, i niko normalan ne može da prihvati činjenicu kako je „gej parada” neko civilizacijsko dostignuće. Ne možemo, a tome nas uči i istorija, zaboraviti da su u antičko doba postojаle civilizacije koje su prinosile ljudske žrtve, koje su razarale, pljačkale i ubijale sve oko sebe i koje su progonile i porobljavale druge narode (Persija, Rim, Egipat itd.). Ali, one se danas smatraju za civlizacije svog doba. Savremeno društvo je dosta sofisticirano, sekularno, suviše „mekano” pa su njegovi današnji pogledi na moral potpuno drugačiji od pomenutih antičkih naroda, a opet čini i prihvata nešto što čak ni oni nisu rado dopuštali. Zatim, ne smemo zaboraviti da su postojale i antihrišćanske civilizaцije. Narodi koji su progonili i/li ubijali Hrišćane. Da li je i to bila civilizacija?! Jasno nam se nameće odogovor da nije civilizacijski samo nešto što društvo samo i spontano stvori, odobri ili čini, već i ono što nam se nameće. Dakle, mi smo u jednom vremenu očitog i novog, bolje reći, „neoanti-hrišćanstva”.

No, pogledajmo ko sve to želi da nam „obrazuje” i nauči našu decu osnovnim „principima demokratije”. Kao prvo, to su razne ne(V)ladine organizacije, iste one za koje je svaki ispaljeni srpski metak (čak i na svadbi) neizostavno morao da ubije nekoga, a za koje ne postoje ni srpske žrtve, ni srpski grobovi, niti su za njih svete granice srpske države. Zatim razne „gej” organizacije koje ne mogu same sa sobom da se dogovore oko takvog skupa. (Za neobaveštene – „parade” neće biti, jer „gej” organizacije nisu mogle da se dogovore oko organizovanja skupa!)

Kao da nije bilo dosta što je Vlada naše zemlje prošle godine odvojila znatna novčana sredstva za pomoć jednom „gej” sajtu (a „šapuće se javno” u isto vreme „gej oraganizaciji!), koji je navodno trebao da promoviše kulturu nenasilne komunikacije i tolerancije! Pa samo malo ”gospodo„ i ”drugovi„, ja ne mogu da ostanem..  tolerantan, kada neko iz mog džepa, u vidu poreza, uzima novac koji će potom da ”investira„ u ”razvoj malih i srednjih gej sajtova„, i to sve u mometnu kada se narodne kuhinje zatvraju jer nema novca za hranu, kada nastupa sveopšta kriza u ekonomiji… toliko je puno toga, a tako malo razuma. Da li je neko možda javno pokazao i dokazao, od onih koji su donirani tim novcem, gde je i kako on potrošen?! Nije!

Dakle, oni koji nam najviše, iz tog famoznog NVO sektora, pričaju o transparentnosti i zakonu sada ćute.
Šta zapravo hoće borci za prava homsexualaca? Mogućnosti su razne, od slobodnog ”paradiranja„ (čudan termni za one koji ne vole militarizam), do brakova, ili javnog deklarisanja svoje sexulane orijentacije.
Ali, neću sada da prozivam bilo koga. Cilj ovog teksta nije poziv na linč, privatnu pravdu ili prognon. Već pokušaj da se jasno ukaže na problem ovog društva koje neko želi na silu da natera da prihvati ono što je za njegov moral, tradiciju i kulturu ne moguće prihvatiti.

Svojevremeno, je naša poznata novinarka Mirjana Bobić Mojsilović bila mesecima ”silovana„ (čitaj vređana i ponižavana), po raznim gej sajtovima (forumima), samo zato što je postavila pitanje sveopšteg potenciranja homesualnosti kod nas! Dakle, još jedan primer ”demokratske tolerancije i razumevanja„ iz tabora promotera istih ”vrednosti„. Još ćemo doći u situaciju da u ”cvatu sveopšte demokratije„ nećemo smeti da javno iznesemo svoje mišljenje, a (homo)sekusalna manjina će tiranisati sramnim zakonima većinu.
Nigde u svetu, ne postoji društvo koje je apsolutno tolerantno na homseksualizam kao pojavu. Ne dopustite da vas zamajavaju takvim pričama. Za mene je to moralno-psihološka devijacija. Nikada, ali nikada, svojoj deci neću tvrditi kao je to nešto lepo, normalno ili poželjno. Zar narodu kome preti istrebljenje od ”bele kuge„, čija su sela pusta, čije je stanovništvo prepolovljeno tokom XX. veka (u raznim ratovima), sada neko promoviše ”gej paradu„. Razumem Zakon protiv diskriminacije. Vara se svako ko kaže kako je to ”pederski zakon„, jer nije tako. Takav Zakon ima, i mora da ima, svaka moderna zemlja. On ne štiti samo ”prava„ homseksualca, već i prava svih diskrinimisanih grupa ili lica. Ali ne želim da verujem da će ovo društvo da dopusti mogućnost da se pod okriljem tog Zakona promovišu gej ideje. Još će nam pretiti i zatvorom, sudovima ili javnom osudom ako kažemo nešto protiv toga.
Izgleda da je došlo vreme kada će ponosni i časni gledati u zemlju od sramote, a nemoralni nam se smejati u lice. Srbijo, kuda ideš, šta ti to rade?!

neimar 30. jun 2009.

Па хоће да покажу да морате да прихватите западне ‘стандарде’ ако хоћете да будете запад.
То је иначе глобална појава и то не случајна.
Тренутно је у току глобални напад у истом смеру и у Индији где педерске групе траже измену дискриминишућег закона против хомосексуализма заосталог из времена британске империје.
Ко каже да је све било лоше у британским колонијама, ето оставили су им добро организоване возове и добре законе.
Сад Холивуд хоће додуше да уведе своје законе и у Индији и у Србији.

Па наздравље нам било.

Beo_fokus (drustvene nauke)

01. jul 2009.

Cilj mog posta nije da bilo koga vređam, ili širim mržnju. Samo sam izneo mišljenje, sigurno 2/3 građana naše zemlje. Naravno da će neko pokušati da manipuliše homseksualnom manjinom zarad svojih interesa, i koristi. To je svakome jasno. Ali isto tako je poznato, da najveći broj gej osoba u Srbiji na takvu paradu neće ni otići, mnogi to i ne podržavaju uopšte.
Svima je jasno da je Zakon tj. država ta koja određuje prava i obaveze, a ne grupacije, pojedinci, ili neki skupovi. Pitanje gej prava nije nacionalno, ekonomsko ili opšte društveno pitanje, zato ne treba da se rešava javno, posebno ne po ulicama, nego na nivou državnih institucija, zakonima. To je jedini ispravan, građanski način. Sve ostalo je samo provokacija, i manipulacija.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/013934857/gej-parada-dan-ponosa-ili-dan.html

Увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“?

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

Слободан Антонић
четвртак, 23. април 2009.

… Заиста је необично да се од свих адвоката и, уопште, правника, са макар елементарним осећајем за национално, није нашао ни један да поднесе тужбу због „изазивања националне, расне и верске мржње“ против разноразних „денацификатора“ и „модернизатора“? Примера за тако нешто има много. «Није потребно да као неки биолошки отпад загадимо Европску унију», каже, рецимо, Никола Самарџић у једном разговору за „Пешчаник“. „Шта ће нам Европска унија ако ће убице из Русије да купују капитал у Србији и да сеју овде свој прљави новац? (…) Шта ћемо у Европску унију када имамо доминантну верску организацију (СПЦ – А. С) коју више не представљају духовници, интелектуалци и испосници, него ратни хушкачи, лопови и педофили? …

У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Владан Ненадић, први део

субота, 25 април 2009

Коментар посетиоца под именом „просечан, али нормалан Србин“ навео ме је да свима који посећују ове странице поставим следеће питање: Како би ви, поштовани посетиоци ове локације, описали учеснике емисије Кључ, која је синоћ емитована на РТС-у (увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“)?

Ево мог покушаја: Драгомир Анђелковић – помало збуњен, а тезе и ставови које износи, иако тачни и вредни пажње, бивају нажалост обезвређени његовим понекад конфузним наступом. Биљана Ковачевић Вучо – као и сви другосрбијанци, агресивна, самоуверена, на моменте безобразно лежерна у квалификовању свега и свачега, уверена да влада ситуацијом, неоправдано додељену велику минутажу користи без имало устезања, говорећи о свему и свачему. Драгољуб Жарковић – коректан, али некако на опрезу, увек спреман да ускочи, не толико у помоћ БКВ, колико да отупи оштрицу расправе, разводни, скрене на другу страну итд. Слободан Антонић – одмерен, цивилизован, васпитан, говори само кад добије реч, не упада другима у реч и не омета, али некако превише тих, ваљда згрожен наступом другосрбијанске јуришнице.

Па ипак, вредело је гледати емисију! Без обзира на агресивност и неодмереност БКВ, јасно као на длану оцртао се циљ читаве акције око подношења кривичне пријаве против Добрице Ћосића. Да не дужим превише, стратегија је, по мом мишљењу, следећа: прогласити Д.Ћ. за неспорни ауторитет у српском народу (што је, по мени, под великим знаком питања), инсистирати да се ради о „оцу нације“ (БКВ је најмање десетак пута то споменула), одбацити било какву могућност да се ради о реченици истргнутој из контекста или изговореној у посебним околностима, напротив инсистирати на томе да је она (реченица?) чамила у фиоци десет година (као да ју је Д.Ћ извукао на светло дана), одбијати поређење са сличним изјавама каквим обилује српска политичка сцена, и све то уз непрестано понављање другосрбијанских мантри „Европа, људска права, стандарди, грађани Србије, бла, бла бла…“.

Циљ је следећи – облатите ли „оца нације“ и доведете ли га на суд, судите целом народу – одатле оне приче о Ћосићевом ауторитету и небулозе да већина Срба уважава и малтене слепо следи његове ставове. Кад се на то дода изјава БКВ, да се сличне ситуације и изјаве могу третирати двојако (упитана од стране С.Антонића да ли се може у једном случају уважавати контекст у коме је нека изјава дата, а у другом не, госпођа је „ладно“ одговорила да може – значи двоструки стандарди ), јасна је намера целе акције – укуцати још један ексер у мртвачки сандук у који другосрбијанци верују да су сместили српски народ, његов идентитет, културу, историју, српско национално питање, једном речју све што носи српски предзнак. Одмах да напоменем – далеко од тога да Добрицу Ћосића сматрам за „оца нације“ или поистовећујем са српским народом, али овде је намера прозирно јасна – прогласити појединца за симбол нечега (у овом случају српства), а онда „оплести“ из све снаге по њему, а то „нешто“ (у овом случају Србија, српски народ итд.) само по себи бива попљувано. Све у свему, јадно и провидно.

Млади Џедај

недеља, 26 април 2009

У вези емисије „Кључ“ – колега ми је управо проследио анализу времена појединих учесника, преузето са интернет форума Наташе Миљковић:

17 мин 2 сек – Биљана Ковачевић Вучо
10 мин 22 сек – Драгољуб Жарковић
6 мин 52 сек – Наташа Миљковић
6 мин 52 сек – Драгомир Анђелковић
5 мин 28 сек – Слободан Антонић