Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Сви су се у ЦГ изјашњавали као Срби док није заведена страховлада

Posted in култура, књижевност, повесница, политика, SerbianCafe by Соларић on јул 26, 2009

Kome su to jezik iscupali?

Srpkinjica_18. jul 2009.

Pravopis „crnogorskog” jezika izradila je ekspertska grupa u kojoj su bili Milenko Perović, profesor filozofije u Novom Sadu, Josip Silić, lingvista iz Zagreba i Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine.

Najavljeno je da će „crnogorski” jezik dobiti svoj međunarodni kod koji dodeljuje Kongresna biblioteka u Vašingtonu.(RTS) …

Ove navodnike sam stavila ja, kad neće RTS.

Sve sami crni gorci radili na pravopisu.

A Srbi, čiji se jezik i pravopis krade, mudro cute i cekaju nebesku pravdu. Ili ih zabole patka kad će svi da govore „evropejski” posle 1 januara neke godine.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Ne vidim razlog da Crnogorci nemaj svoj jezik?
Ako je vuk karadzic izdajnik Crnogorskog naroda nisu svi Crnogorci protv svoje Države i kulture!
Jedino je to problem kod Srbijanaca sto su sebi zamislili da svi pravoslavci Balkana moraju da žive i da se žrtvuju za Srbiiju, a oni da s onom rabotom ne mrdnu!
Kad je Vuk mogao da proglasi Srpski jezik onda kad nije ni postojala Srpska država, zašto da to ne mogu Crnogorci kad imaju državu?
Prema tome Srpkinjice niko ne krade ničiji jezik vama i dalje ostaje poklon od Vuka Karadzica! Poklon koji vasi predci nisu bili u stanju niti ih je to itresovalo da naprave sami,

coofetime60
(pomazem komshiji)
***************************

ne seruckaj majke ti. Nikad se u CG nije pricao crnogorski niti je postojao crnogorski narod. Pa svi su se u CG izjasnjavali kao Srbi dok nije crvena marva zavela strahovladu pa pocela da stvara crnogorsku naciju! Ja sam iz CG pa dobro znam o cemu govorim. Ne trebaš ti da nam solis pamet kojim se jezikom prica u Cg, jer ti i onako pricas srpskim.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Da ne spominjem Bozicnu bunu i koliko je Srbijanska okupaciona vojska pobila Crnogoraca koji su pokusali da brane svoje!
******************************

Radovane kofitajm,

nisu ih ubijali Srbijаnci nego su se Crnogorci ubijali međusobno, kapish? To je bio rat kod nas kuci niti jedan oficir nije bio iz Srbije nego svi Crnogorci, to se naravno ne pominje. CG je tad bila podjeljenja i doslo je do rata kod kuce znaci kod nas a nisu Srbi dolazili da nas ubijaju. I znaš li kosu ti Crnogorci sto su „branili” svoje – to su ti bili brdski kriminalni i razbojnici koji su pljackali so CG.

I još nešto, reci mi ko je ubio 12 000 Crnogoraca u pohodu na Skadar? Jesu li tu Srbi(janci) krivi? Nisu Raso, nisu nego je kralju Nikoli zinula goozica, pa je digao narod u CG da bi poslije osvajanja Skadra morali da ga predaju Albaniji poslije 5 dana, na Berlinskom Kongresu čini mi se! To je najveca pogibija u Cg jer je tad cg brojala 100 000 ljudi! Ali ovo naravno niko ne spominje.

dituartu (eng) 19. jul 2009.

coofetime60 (pomazem komshiji)

Crna Gora nikad nije bila Srbija!

——————-
Za dvadeset godina preplavice vas Siptari po brojnosti i imacete zajednicu sa Albanijom.
Možda ste podsvesno to i hteli samo vam bilo teško da kazete.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!?

Posted in култура, повесница, политика by Соларић on јул 11, 2009

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Црногорски језик са 32 слова

Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће два нова слова – меко „ш” и меко „ж” и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 10. јула – Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”. Досадашњи правопис је имао 30 слова, а два нова су умекшано „ш” и умекшано „ж”. За сада у латиничној варијанти слова ће се писати са цртицом изнад. Правопис, који је јуче потписао министар просвете и науке Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Граматика и школски правопис још нису урађени.

Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађанина, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076, ромски 2.857 грађана.

Новица Ђурић

[објављено: 11/07/2009]


sana , 11/07/2009,

Crnogorci stvaraju svoj jezik po ugledu na Hrvate. Sada u Hrvatskoj rastu generacije koje ne pamte kako su ranije izgovarane neke reči kao zrakoplov i slično. U Crnoj Gori uvode i hrvatizme, vraćaju neke stare izgovore, arhaizme i lokalizme uobičajene za planinske zabiti i koje nemaju veze sa književnim jezikom. Ubacuju ijekavicu i ljekavicu tamo gde nikad nije bila. Ušao momak pre neki danu banku i kaže došao sam da vidim jesu li mi ljegle pare. To lj doneo je ko zna otkud, a profesori će ga moguće ubaciti u pravopis. Od zamešateljstva hoće da naprave jezik što različitiji od srpskog koji će zapamtiti buduće generacije. Najpre su u školama davali da roditelji prvaka popunjavaju anketu sa pitanjem koji jezik će učiti vaše dete, ali kad su videli masovne odgovore „srpski“ batalili su anketiranje.

Srbi imaju pravo na školovanje na svom jeziku i ja neću odustati da moje dete uči na srpskom. Sada je u opticaju „maternji“ i to znači da Srbi uče srpski, Crnogorci crnogorski, a svima se u svedočanstvu napiše da su učili onaj koji žele. Iako su učili isti. Sad će da upišu crnogorski i srpski, ali ja za ovaj prvi ne dam moje dete. Za ovaj njihov neka štampaju nove udžbenike ali će ih sigurno manjina kupiti. Bar za sada.

A kada mi moje djače dodje iz škole pa kaže mama šjedi da ti kažem što smo učili moraću da počnem da radim na tome da dete na više škole pošaljem u Srbiju. Hvala Bogu, kao i ja, pošto sam Srpkinja iz Srbije, ima srpsko državljanstvo. Znate li da na bankomatima Prve banke Đukanovićevih nude ukucavanje na crnogorskom, šiptarskom i još nekim jezicima, ali srpski nisam primetila.

Мудрац , 11/07/2009,

„100 godina samoce“-Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!? Зашто, када се ти језици ВИШЕ разликују него српски од „црногорског“ или „босанског“ (или већ како се зове). Зато што католичкој цркви, као главном заговарачу „осамостаљења“ балканских народа на СВАКОМ ПОЉУ, то не одговара, јер она зна да то разара народе. А ови несрећници и нису свесни да играју како Запад (САД) хоће. Западу одговара што већа смутња на Балкану, јер после може да се појави као „спасилац“ од нпр. крвожедних Срба. Ово са језицима још је један од начина да се мали народи Балкана скрену са животних проблема у својој земљи-са питања економије и опстанка.

Гледао сам пре око годину дана, мислим на Б92, емисију у којој су гостовали тадашњи амер. и британски амбасадори. На крају је британски рекао, уз смешак, да јеневероватно како се мали, новостворени балкански народи, упињу да искажу своју самосвојност, ПРЕ свега путем именовања језика и писма именом свога народа, иако је очито да је то ИСТИ ЈЕЗИК СА СРПСКИМ“.

Да ли ови паметњаковићи на овој страници који пљују нас Србе сматрају и да је овај Британац острашћени великосрбин?

Живот и рад Српског Друштва у Сан Франциску

Posted in Срби у расејању, књижевност, повесница by Соларић on јул 4, 2009

Кучи – живот и обичаји

Posted in друштво, повесница, породица by Соларић on април 7, 2009

ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ

4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …

5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.

6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.

7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.

8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.

Г. Неколико последица племенског живота

Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.

У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.

У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед.  У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.

Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.

Извор: наставља се…

Сродне теме:

Књаз Никола: Балканска Царица

Posted in књижевност, повесница by Соларић on март 30, 2009

Црна Гора нема критичну масу домаће памети јер су сви учени Црногорци одавно напустили Ђукановићеву деспотовину.

Posted in економија, политика by Соларић on март 25, 2009

Памела Андерсон спасава црногорску економију

Најновији допинг за малаксалу привреду мале републике очекује се од бивше звезде познате серије „Чувари плаже“

Суочена са смањеним интересовањем за туризам и наглим падом главних извозних послова, сићушна балканска република Црна Гора све наде полаже у једнократне инвестиционе послове који би могли да је извуку из глобалне финансијске кризе, основна је констатације анализе црногорских економских прилика коју је сачинила агенција Ројтерс.

С. Ст.

[објављено: 19/03/2009]

grozdan julijanovic, 19/03/2009,

Turizam zaposljava, ali turizam ne puni drzavnu kasu. Po ko zna koji put moram spomenuti mudrost Malte koja je davno dovela svjetskog proizvodjaca cipova i time uspjela da puni 46% svoga budzeta. Turizam na Malti (podaci od 2000) je zaposljavao direktno i indirektno oko 50% radno sposobnog stanovnistva, ali nije punio ni 26% drzavne kase.

Drugo malteski turizam je vezan za strane investitore i tur operatore, a Crna Gora uzalud kao i Hrvatska placa skupe reklame na CNN-u (sasvim nepotrebno). Dakle Crna Gora nema kriticnu masu domace pameti jer su svi uceni Crnogorci odavno napustili Djukanovicevu despotovinu.

Nema menadzemnt za nacionalne parkove koji moze da zaposli direktno i indirektno 100.000 ljudi tj sve sto Crna Gora moze da zaposli. Nema menadzement za solarnu energiju koji moze da zaposli na osnovu joint venture aranzmana 10.000 ljudi.

Turizam u Crnoj Gori treba da se okrene sistemu kucne radinosti kao i u Dalmaciji jer Crna Gora nema pratece sadrzaje (golf igralista, jahacke klubove, snazne marine, itd) koji ce dovesti svjetski dzet-set.

I na kraju sta treba da uradi Crna Gora. Treba da kupi jedan dzambo dzet i cjelokupnu politicku elitu bez izuzetka posalje na putovanje u jednom pravcu. Zatim treba da dovede novog cara Scepana Malog koji ce od nje konacno napraviti prosperitetnu ekolosku drzavu. Sa sadasnjoim politickom elitom Crna Gora ce uvijek ostati podjeljeno, autarhicno i konzervativno drustvo bez obzira koliko se oni upinjali da dokazu suprotno. Zar mislite da je kontraverzni italijanski premijer Berluskoni koji se nedavno slikao sa crnogorskim politickim korom (valjda za neki poilitcki album) pripadnik nekog naprednog i modernog kluba koji je donjeo Crnogorcima kartu za bolju buducnost.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби

Posted in Србија, култура, књижевност, SerbianCafe by Соларић on март 21, 2009

Starinske reci

Dzela-58 – 4. decembar 2007.

Pozdrav svima
i molba
– znate li neki link recnika ili knjigu-recnik sa starinskim izrazima ali da mogu od danasnjih reci koje koristimo da pronadjem starinske?
– ako ne, zamolila bih prisutne da bar napisu one reci koje znaju sa objasnjenjem.

Npr.
duvar-zid
sinija-niska okrugla drvena trpeza(sto)
natezaca-lokalni izraz (sa prostora Majevice)za izduzenu tikvu kojom se grabila voda sa izvora ili vadila rakija iz buradi.
ponjava-podna prostirka ali i prekrivac
itd.

Disco_Podrumce – 8. decembar 2007.

Ambar= pomocna zgrada gde se cuva zimnica, zito,tj. neka vrsta ostave
Salas=gradjevina od letvica ili pletenog pruca za kukuruz

Mekar (mlekar)= drvena mini-kucica za mleko i pravljenje i ostavljanje sira i kajmaka

Smok ili Beli mrs= mlecne preradjevine

Nacve=Drvena veca posuda u kojoj se mesi hleb

Dolap=komad namestaja,“ugaoni orman“-ugradjen i uglu brvnare

Legen=lavor

Karlica= drvena posuda za razlivanje mleka

Nozice=makaze

Skamlija=klupa

Bakvica=ovalna (nalik burencetu) posuda za nosenje vode sa izvora

Obramaca=drvena poluga koja se nosi na ramenu a na oba kraja ima zareze… na nju se stave dve kofe ili bakvice sa obe strane po jedna i ako se nosila voda

Zastrug=manja drvena posuda (lunch box)sa poklopcem u kojoj su cobani nosili uzinu

Ima jos puuuno…pozdrav iz Sumadije!

zmaj64 (sluzbenik) – 9. decembar 2007.

Evo neke reci koje sam cula, ali da li cu tacno potrefiti znacenje nisam sigurna. Ko zna neka me ispravi:

– kachara – kucica za alat, burad…
– chora – devojka
– vakat – vreme
– naks – baksuz – ugursuz
– djeram – bunar
– shmizla – kaciperka – devojka koja se sepuri
– chiviluk – drzac za kapute

lilu5 (domacica) – 10. decembar 2007.

plajvez-olovka
bichkija-testera
vildzan-sholja
njeknje-pre neki dan
jutre-sutra
pendzer-prozor
kodza-mnogo
lojze-vinograd
grojze-grozdje
oganj-vatra
mumuruz-kukuruz
tefter-sves ka
dzinchiki-ljute paprichice
shija-vrat…

nastavice se

Roker_s_Moravu (roker) – 10. decembar 2007.

kam da vim – daj da vidim
nemo se karate – nemojte da se svadjate
aj d“idem – ajde da idem
bez tam – bezi tamo
muvar – korov
sinor – medja, granica
kosh – ambar
kuj to kaze – ko to kaze

Ovo su neki od izraza koji se koriste u Pomoravlju to jest u mom selu, kojih sam se trenutno setio. A bice jos. Pozdrav

zmaj64 (sluzbenik) – 10. decembar 2007.

-chegovic si? – od kojih si, koje ti je prezime
-plajvaz(s) – olovka
-germa – kvasac

Setih se da i u primorskom delu Crne Gore koriste dosta reci koje vode italijansko poreklo. Bilo mi je zanimljivo slusati stare primorkinje kada se sastanu na pjaci:

– krtola – krompir
– pomidora – paradajz
– ashugaman – peskir
– pjata – tanjir
– plahta – prekrivac
– deka – cebe
– lencun – charshav
– tava – tiganj
– przun – posuda za przenje kafe
– zaluzine – roletne
fafarikula – 10. decembar 2007.

Sad sve zavisi od kraja do kraja. U Dalmaciji su se najvise koristile Talijanske rijeci, a strasno su slicne Crnogorskom rijecniku, ustvari Srbi iz Dalmacije su velikim dijelom potekli iz CG tako da to nije cudno.
Evo nekih primjera rijeci, relacija Zadar-Knin:

varenika=mlijeko
przun=zatvor
libar=knjiga
vustan=zenska suknja
chantrun=lubenica
demizhana=staklena boca opletena prucem (za vino)
bocun=boca (za vino)
stvari=menstruacija
katriga=drvena stolica
klapac=momak

http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm

(more…)

Наша свест која нас успорава и смета нам, мора да капитулира

Posted in Србија, друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on март 19, 2009

Novica_Newer (radi se svasta)
11. mart 2009.

Imaš jedan pojam „kapitulacija“ koji kaže da covek treba da dozivi kapitulaciju da bi shvatio neke stvari, da bi dostigao katarzu tj. prociscenje.

Srbija, kolektivno mora i treba da dozivi kapitulaciju – da konacno padne na to dno dna, …

Ja bih svom snagom zeleo da to nije tako, ali sadasnja sebična, skucena, ogranicena i priglupa svest ne dozvoljava da se prođe ova prepreka koja stoji pred nama. Nasa svest koja nas usporava i smeta nam, mora da kapitulira. Onda ide stvaranje nove svesti i novog nacina razmišljanja.

Najteze je tu svest upravo promeniti u stolici, u glavi vlasti i u centru srpskog naroda, Beogradu. On stoji, izolovan krajnim teritorijama i žrtvuje delove srpskog tkiva, jedan po jedan, da bi sacuvao svoj materijalni status.

Pretezak je Beograd postao za Srbiju. Prvo je kredao Krajinu, onda Crnu Goru, pa Kosovo i polako Crnu Goru. Sada postaje pretezak i polako crpi zivotnu snagu iz ostatka Srbije. Ali ne menja svest – zadržava tu istu svest o nastavljanju istog procesa da bi se odrzao. I ostatak Srbije i srpstva placa tu svest. Cena toga je nastavljanje istog procesa.

Problem je jer je ipak prevelik i ima ogromnu gravitaciju tako da drugi, manji i slabiji delovi sa manjom masom i gravitacijom potpadaju pod istu svest. I Srbija je, relativno potpala po istu svest kada je gledala na Crnu Goru, Krajinu ili Kosovo.

Ne želim da napadam pojedince, jer nije reč o pojedicima nego o proseku. Ako je 40% imalo taj osecaj a 60% nije, onda prosek kaže da nismo imali taj osecaj. Možda je ironija sudbine da neki delovi Srbije sada dozivljavaju ono sto je godinama pricano – Srbija se brani u Krajini. Danas se Beograd brani u Nisu, Vranju, Novom Sadu… Kada dodje red na Beograd, gde će biti Nis, Kragujevac, Novi Sad??? Ta svest mora da kapitulira pre nego se desi taj preporod. …

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

А са оним ватреним „Дукљанима” не можете резоновати

Posted in Uncategorized by Соларић on март 10, 2009

Ojxa!

O3PEHKO:. – 21. maj 2005.
Vidjoste li zastavu dole pored natpisa S&MN?

SRAMOTA!!! – 22. maj 2005.
Već sat vremena sedim i čitam sve ovo i PLACEM!!! Ne mogu da se nacudim koliko mrznje ima između te dve provincije, koliko nacionalizma među istim narodom! Već 10 godina živim u Kanadi, inače sam iz Srbije ali Crnu Goru i narod u njoj sam uvek volela kao i sve svoje jer i to je moje!

Pobogu ljudi, pa ja ne znam kako svi vi mozete da živite mirno a od mrznje! Kako mozete da se pomirite s cinjenicom da se ovaj nacionalizam NIKAD neće zaustaviti, objasnite mi molim vas, mene ovo pojede! I ako se podele te dve republike, šta je sledeće???

U Crnoj Gori će se mrzeti i pljuvati ovi iz Cetinja i Podgorice, u Srbiji Novosadjani i Beogradjani… Na kraju će svaki grad biti posebna država. Do pre par godina sam ponosno govorila da sam iz Jugoslavije, sada s istim ponosom kažem da sam from Serbia and Montenegro, šta ću govoriti, i svi vi, za 4-5 godina? Jao sramota, sramota, SRAMOTA!!!!!!

Em sto sramotite sami sebe, em sto milione nas po inostranstvu, živite i hranite se tom mrznjom! Više ne znate šta bi rekli jedni drugima, prepucavate se ovde kao dva najveca neprijatelja!

Tuzno je, srce mi puca kad vidim da se moj narod tako mrzi. Čitav onaj raspad SFRJ me nije ni blizu boleo kao sto me boli sve sto procitah ovde, po novinama, sto slusah na tv-u. Dabogda se opametili i urazumeli. Dabogda se desilo to cudo.

IG0R – 22. maj 2005.

Што се тиче ЦГ, не можете ви ту много мењати, ставови су већ дубоко утемељени и тај који постаје сепаратиста због Евровизије је иначе малоумник. А са оним ватреним Дукљанима не можете резоновати, можете ви са њима прелистати Госки Вијенац, наћиће вам свакакав изговор, окренуће прву страну, ако је којим случајем књига штампана ван БЈРЦГ онда ће то објаснити као великосрпску пропаганду.

Ако је штампана на Цетињу или Подгорици онда је то вељесрпска пропаганда. За њих постоји црногорски језик (па је тако и неписмен човек у њих билингуалан), имају своју секташку назови Цркву у коју никада не иду (јер иначе немају ниједну зграду, само фиктивну установу) нити верују у ишта осим Партију, ДБ и награду од режима за своје полтронство (када их на изборима купују за пар кило кобасица).

За онога горе који каже да није био на мору 10 година штета. На мору ћеш наћи веће Србе него на северу (у Брдима или Старој Херцеговини). На задњем попису је свако место (град и село) у Херцегновској општини имало српску већину а онај остатак су углавном били Црногорци српског језика (што је у ствари код за оне који нису имали довољно муда да кажу ко су и шта су или су им политичари навукли вуну преко очију).

Тиват, Радовићи, Ђурашевићи, Будва, Свети Стефан, Пржно, Бечићи, Режевићи, Петровац-на-Мору, Тудоровићи, Сутоморе, Ђенђиновићи, Зграде, Ђурмани, Папани, Миљевци. Приморци, Бокељи и Паштровићи, имају реакцију на сепаратизам. Кад год чују независна ЦГ онда кажу Бока има да отцепи и припоји РС или Србији. Неки довитљивији пример из Побора је чак направио поспрдну академију

http://www.panu.tk

Побори су село изнад Будве, село које је историјски имало своју независну кнежину (или племенско-обласно уређење) као Маине, Брајићи. Али не може се ићи на туризам чисто из патриотизма. Ја волим наше производе и купићу их, али нећу бити сок ако је слан или јести ајвар из тегле ако је сладак. Тако је и за туризам, они прави поштени Срби са Приморја ће вас дочекати домаћински а не мучки као ова марва у Кијеву.

А чисто ако вас занима, мој деда је рођен у једном селу, на задњем попису 2003. имало 9 становника, од тога 9 Срба. Значи мононационално без црногорске мањине.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

Posted in повесница, SerbianCafe by Соларић on март 3, 2009

Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

IG0R – 30. januar 2006.

Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински (Црна Гора 1897.) српски превод и издање Подгоричког ЦИД-а 1998.

„Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва је насељена Херцеговцим, док посљедња припојена подручја – Грахово, Бањани, Рудине [1], Никшић, дио Гацка [2], Пива, Дробњак – до недавно су била дио Херцеговине [3]. Остали крајеви Црне Горе, ако нијесу насељени из Херцеговине, онда су из подручја тога истога јужног говора, каква су Босна, Стара Србија [4] и Приморје [5]…

моје напомене
1) Опутне и Никшићке/Бијеле Рудине
2) Голија
3) Део Херцеговине су такође данашње општине Пљевља, Мојковац и Бијело Поље (или Горњи и Доњи Колашин уз Липово и Колашинска Поља, Кричак, Матаруге итд.) који су ослобођени тек 1912. неколико година након што је ова књига оригинално штампана
4) „Косово-Метохија и Македонија„ тачније: Косово, Метохија, Поморавље/Изморник, Сиринићка и Сретечка/Средачка Жупа, Лаб, Ибарски Колашин, Прекорупље итд.
5) Далмација, Херцеговачка обала од Пељешца до Конавала (бивша Дубровачка република), Бока которска, Паштровићи, Ма(х)ине, Бра(ј)ићи, Побори, Спичанска нахија и остатак зетске (барско-улцињске) обале

(more…)