Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Орсон Велс у улози лидера Четника

Posted in медији, повесница, SerbianCafe by Соларић on 2 маја, 2009

Orson Vels u ulozi lidera Chetnika

blockout_ni (student)

08. septembar 2007.

Znate,sinoć bio na TV Pinku fil „Bitka na Neretvi”.Gledao sam ga davno kao klinac, i gotovo sam zaboravio koja sve svetska imena igraju u tom filmu.
Naravno kao klinac sam i drugacije razmišljao. Sinoć mi je recimo bilo mucno da odgledam film.
Osim sto su Četnici toliko pogrdno predstavljeni gotovo kao neki potomci Dzingis kana, ili pak Ruski belo-armejci, čak mislim da film omalovazava i Partizane.
Četnici su predstavljeni kao desna ruka Nacista, koji se hvale Nemackim avionima kako će im pomoći da Tita skrate za glavu. S druge strane njihova svecanost je ukrasena zastavama Kraljevine Jugoslavije koje je uveliko bila razbijena, a deo Bosne u kojoj se desava radnja filma je bila u Hrvatskim rukama. Svako javno okupljanje četnika u Ustaškoj Hrvatskoj, pogotovo u tom broju, apsolutno nije bilo moguće. To je gnusna izmišljotina i sramota za jednu generaciju koja je pravila te filmove.

Sramota je i za način na koji su predstavljeni Partizani. Jul Briner ma koliko veliki glumac bio, je ulogu kaubojskog frajera prebacio i na partizana kojeg je trebao glumiti. Tako da umesto izmucenog i izgladnelog gerilca koji je ostru zimu proveo u sumi,imamo smekera koji ono kao drema dok Bata Živojinović izdaje naredjenja,i kao sve mu je na svetu potaman, i boli ga cose za Naciste, al ajde ipak će da ide da minira put.

Da…jeste druga Jugoslavija bila poznato ime u svetu,ali koreni su joj bili truli.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Овим пласирањем дезиформација и празним блебетањем не постижете ништа

Posted in Србија, медији, повесница, политика, SerbianCafe by Соларић on 19 априла, 2009

Draža i zablude Srba!

Laudan 04. april 2009.

Ovo pisanje o Draži prevazilazi svaku meru!
Razlog?
Ima ih vise.
Jedan od najvaznijih je to da se još vise podeli srpski narod.
Drugi razlog je svakako zarada onih mediokriteta koji plasiraju ta pisanja po stampi i imformativnim sredstima.

A korist?

Pa Srbi moji Draža je od davno mrtav,njegova sudbina je zapecacena.

Vasim glupostima ga svakako necete vratiti u zivot,a isto tako ni u politicka razresavanja koja su od značaja po Srbe.

Ostavite pokojnika na miru ,a svoju stvaralacku energiju koristite u nešto pametnije od čega bi srpski narod imao koristi.

Ostavite Dražu njegvoj familiji i istoricarima.
Ipak su oni ti koji treba da brinu o njegovoj ulozi u istoriji srpskog naroda.

Ovim plasiranjem deziformacija i praznim blebetanjem ne postizete ništa.
Naprotiv,samo nanosite još veću nesrecu srpskom narodu.
Toliko.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници

Posted in Срби у расејању, повесница by Соларић on 30 новембра, 2008

Ђуро Родић

Брисање историјског памћења

Нажалост, овде и даље преовладава став да ваља промовисати само оне вредности које почивају на националном романтизму и антикомунизму

Пуста Крајина, 28/11/2008,

Желим господину Родићу, за којег по презмену цијеним да је Крајишник, али и другим „познаваоцима“ историје, указати на неколико чињеница.

Прво, сви ми Срби, нарочито Крајишници и Црногорци, починили смо до сада никада објављене, а масовне злочине у истој тој нашој ојађеној Србији. То се десило када смо је 1944. године „ослобађали“ од самих Срба. Жалостан је податак, објављен (барем мени доступно) ове године да је мање Срба стријељано у Крагујевцу 1941. него 1944. године.

Друго, у вези саме „Револуције“ у тој нашој Крајини, коначно треба рећи истину. А она гласи: Устанак у Дрвару, Петровцу, Грахову, Книну, Србу и осталим општинама које гравитирају Тромеђи подигао је народ углавном спонатано и то углавном с вођама који су били прочетнички оријентисани (Момчило Ђујић, Половина, Манојло Роквић, Никола Плећаш, Глиша Раца и Лука Ожеговић-Луне с Бравска, Петар Шкундрић из Јелашиноваца, Никола Врачар из Рибника…), а с малобројним и по ауторитету занемаривим друге оријентације (Ђоко Јованић, Илија Дошен) који се и нису тада декларисали друкчије.

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници. Друге устаничке војске није било нити другог назива до почетка 1942.Тек тада, комунисти почињу вршити пучеве у одредима и ликвидирати стварне вође и командире, о чему се само тајно смјело говорити након рата. Тај феномен нико никада није истраживао, био је и остао табу тема. Наши Крајишници су тај ружни злочин против браће и ту своју срамоту и јад сакрили због страха и личне користи код нове власти. Момчило Ђујић је, сам, је у јулу 1941.г. имао 2000 наоружаних бораца. Истовремено, срез Дрвар је имао 6 (шест) комуниста и своју партијску ћелију, а нпр.срез Петровац само 4 и тзв. партијски актив, срез Граховао 1 (једног – Ђуру Пуцара), све од маргиналиних и неафирмисаних омладинаца, за којима у рат не би пошао нико ни из њихових породица. Сваки од ових срезова је имао 35000 до 40000 становника српске националности. Ћутимо над својом срамотом и јадом, али знамо…

Извор: Политика Online (коментари корисника)