„Вечити читаоци, a вечито без читалаца“

Артур Шопенхауер : САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.

из ,.Парерга и Паролипомена“.

Целокупан текст: solaric.wordpress.com/5124762541/

§. 1 (257.)

Kao што најмногобројнија библиотека, ако је неуређена, не доноси толико користи колико веома умерена, али добро уређена, тако je и највећа сума знања, ако је самостално мншљење није обраднло, од много мање вредности, него друга много мања, која је многоструко примењена. Јер тек свестраним комбиновањем онога што се зна, упоређењем сваке поједпне истине са сваком другом, знање се потпуно присваја и у своје руке добија. Само се оно да мишљењем примитн што се зна: c тога је потребно нешто научити: али се само оно зна што је промишљено.

На читање и учење можемо се одати својевољно; на мишљење пак у стварн не можемо. Ово последње мора бити, баш као и ватра ваздушном струјом, потпирено и подржавано каквим било интересом везаним за сам предмет његов: тај интерес може бити чисто објективан, али може бити и чисто субјективан. Ово је последње случај у односу на наше личне ствари: оно прво пак; налази се само код глава које од природе мисле, за које je мишљеље исто тако природно као и дисање, ну које су тако веома ретке. C тога већина научннка тако мало и вреди.

§. 2. (258.)

Разлика у дејству које на дух има c једне стране самостално мишљење, a c друге читање, невероватно је велика: c тога она још више повећава првобитну разлику између умова, услед које је један одређен за ово, a други за оно. Читање на име намеће духу мисли које су тако стране и хетерогене правцу и расположењу његовом које у том тренутку има као што је хетероген и стран печат парчету воска у који свој лик утискује. Дух при томе трпи потпун притисак c поља, који га приморава да час једно мислн час друго, за што у том тренутку нема ни нагона нити расположења. — Код самосталног мншљења пак дух следује свом сопственом нагону, онако како је овај ближе одређен у том тренутку или спољном околином или ма каквим сећањем. — С тога много читања одузима духу сву еластичност; као што то чини еластичном перу тежина која на њега врши непрестани притисак, тако да је најсигурније средство, да се никаквих сопствених мисли нема, узети у сваком слободном минуту одмах књигу у руке. Ова је пракса узрок што ученост већину људи чини још глупљим и простијим но што су у природи, и њиховом писању одузима сваки успех: они читају, као што то још Поп каже:

For ever reading, never to be read.¹

Pope, Dunciad. III. 194.

Научници су они, који су из књига читали; мислиоци, генији, просветитељи света и унапређивачи људског рода, то су међутим они што су читали непосредно из саме књпге света.

У ствари само сопствене основе мисли имају истине и живота, јер се само оне доиста и потпуно разумеју.

¹ „Вечити читаоци, a вечито без читалаца“.

Извор: Српски Књижевни Гласник, књига пета

(С немачког превео ДР. Бр. П.)

Aкадемик археолог Драгослав Срејовић има улицу на периферији Београда од неких 10м дужине…толико о вредностима!

danijelam

Тема поста: Re: O деци и омладини!

Послато: Уто Нов 11, 2008

Zahvaljujem na ovoj temi. Pitanje dece i omladine me zaokuplja svakodnevno obzirom da imam dva dečaka od 12 i 10 godina.

Naime, jako sam zabrinuta uticajem okoline na njih. Ponekad se plašim da će taj uticaj vremenom biti veći od onog koji kao porodica pokušavamo da imamo na njih. Bogu hvala, normalna smo porodica, koja drži do tradicionalnih vrednosti koje pokušavamo da prenesemo na njih…i tu je prva zamka…mi pričamo svoju priču, a kada se osvrnu oko sebe svuda nalaze kontra primere….

Mislim da je upravo razgovor sa njima od ključne važnosti. Naravno, argumentovano pokušavamo da pokažemo zbog čega mi imamo drugačiji stav od njih….i da ih ubedimo da je naš stav ispravan…to ponekad traje i satima….. :lol:

No, dobro….ono što je meni utisak već mesecima je ponašanje srednjoškolaca. Svakodnevno ih posmatram u autobusima na putu do posla. Pošto idem javnim prevozom na posao i to obično traje oko 30min, imam vremena da posmatram i slušam tu decu. Prvo što upada u oči je da su svi jako oskudno obučeni i zimi i leti…leti to ide do vulgarnosti a zimi…nije mi jasno kako im nije hladno…to su goli stomaci (devojčice), dekoltei….kako će takva devojka sutra da bude majka i da ima zdravo potomstvo?

drugi utisak je da ta deca ne znaju da se izražavaju….mali fond reči, pa vrte jedno te isto. Tužno je slušati o čemu pričaju naši srednjoškolci…o tome kako ne idu na prvi čas (to je super), koliko imaju jedinica (i to je super), i kako oni koji uče i misle na svoju budućnost su štreberi….

treći utisak je jedno zastrašujuće nevaspitanje i nepoštovanje starijih.

kad smo kod fonda reči….zgranuta sam vešću koju mi je suprug saopštio posle prvog roditeljskog sastanka ove godine kod starijeg sina…njegova razredna predaje književnost i rekla im je da su obavezne lektire UKINUTE i da će od sada raditi samo fragmente tekstova!

Pa ova deca ionako NIŠTA ne čitaju i to je bio jedini način da bar neku knjigu u životu pročitaju!!!!

I još nešto oko uzora našoj omladini, nešto što me je užasno iznerviralo.

Radi se o prikupljanju potpisa da se po pokojnom Milanu Mladenoviću iz Ekaterine Velike imenuje neka ulica ili trg u Beogradu.

Uz dužno poštovanje ljubiteljima ove grupe, ipak znamo ko je i kakav bio Milan Mladenović. Uz to već postoji ulica po njegovom imenu u naselju Zemun Polje. No, ova akcija na medijima je dobila VELIKI publicitet.

Samo još da dodam, pa završavam, akademik arheolog Dragoslav Srejović ima ulicu na periferiji Beograda od nekih 10m dužine…toliko o vrednostima!

Извор: Видовдан.орг (форум)

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, „Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Шопенхауер: О читању и књигама

Артур Шопенхауер: О ЧИТАЊУ  И  КЊИГАМА.

Из „парерга и паралипомена.“

§. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упоредо са богатством. Сиромаха обара његова сиротиња и невоља; у њега рад замењује знање, и занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живи једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, – може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребацн и то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности.

§.  291.

Док читамо, за нас други мисли: ми понављамо само његов мислени процес. Ми у том случају личимо на ђака који. учећи писати, повлачи пером писмена која је претходно учитељ исписао писаљком. На тај начин нам јс при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на читање. Али за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај који веома много и скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мисли, постепено губи способност самосталног мишљења – онако исто као што се од ходања напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је мећутим случај с многим научницима, који толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у сваком слободном тренутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рад, при коме је још могуће мислити. Као што пружина која се једпако одржава под прптиском неког страног тела, мора једном да изгуби своју еластичност, тако и дух кад му непрекидно намећете туђе мисли. И као што се претераном храном кварн желудац, а тиме шкоди целом организму, тако се и дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико оно што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблнца на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се тако може рећи, и не долази до „преживања“: а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а не размишља доцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корена и махом пропада. У опште с духовном храном бива то исто што и са телесном: једва педесети део оногашто у_:себе уносимо буде употребљено: остало се губи испарењем, дисањем, или иначе.

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку: човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна и шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

Вилице из силицијумске долине, и наравно три прасета печена

Слатки грех за горки цех

И док календарска година убрзано истиче, а буџетска се успорено начиње, некако нам је већ прешло у навику да у позним данима божићног поста прокоментаришемо учинак и рад актуелне владе. ЕУ принципи нас терају да ову навику наставимо да упражњавамо што систематичније.

Зоран Ћирић

[објављено: 23/12/2008]

george wordy , 23/12/2008,

David Cameron Gikandi: « Pravi put je put kreativnosti, a ne konkurencije. Pomozi drugima i pruži im blagostanje, prije nego sebi, i to će ti se vratiti sedmostruko. Kad pomažeš radi to dobrovoljno i srdačno.

Budi zahvalan srdačno. Čitajući knjigu osjetićete entuzijazam i nadahnuće, pa ćete shvatiti da je energija o kojoj pisac cijelo vrijeme piše i praktično primjenjena na pisanje knjige.» …

Kod Zorana Cirica, o znagoof gurua, kreacija je instrumentalizovana, do mere da je kritika oznagood stvarnosti kao njena “glorifikacija”, a konkurencija je iskljucena. Kao sistem je savremen jer produkuje popkuldurne, subkulturne i druge demone altvernativne stvarnosti urbanog pornografskog univerzuma .

Omalovazavanje patriotizma, plasticnih heroja izvedenih iz paralelnog El Paso sveta uz vapaj kul generacije u egzorcistickom ritualnom plesu inicijacije prelaska iz nadnaravnog crno belog sveta u new eage rainbow dimenzije realnog sveta koji nas okruzuje.

Nazivi prica, romana pesama, predstavljaju hibridne spotove kao vivi sekcija oznagood plagijatnog sveta: Hobo, Tajne nestalih rendžera, Doktor Franki i Mister Štajn, Nišvil“ koji nose osnovnu poruku kao sve je kul samo su u pitanju nijanse, stvar nije klasna vec holografska.

Tako da citav piscev opus moze da stane na novogodisnju vasarsku tezgu insajder bizuterije na standu “Kovaci laznog novca” okicene sa: „deda mrazovski” imidž, mrmot zbijen rečima koje šire optimalnu nirvanu, filozofski mir i metafizička liturgija, uvozno-izvezene opanake i rakija, sto i jedna koralna pepeljara, pogrebni dzipovi , „Krcunovo drvo” ili „Cobetove kočnice”, colni spajdermen, bezolovni cannabis legionari, genetske tarot kolajne, Srpski novi zaokret, Vilice iz silicijumske doline, i naravno tri praseta pecena,.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)