Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Људски мозак је невероватно адаптиран за прикључивање групама и идеологијама

Коментар преузет са СербианКафе (дискусије)

Koja je religija..

tpacep (Tpacep)

03. april 2009.

Koja od ovih religija ima budućnost, a koje će otići u drugi plan:

1. Jednoboštvo
2. Mnogoboštvo
3. Ateizam
4. NekaNovaReligija

XIO 06. april 2009.

Evo kao ateista da odgovorim iskreno šta mislim o ovom pitanju.

Za početak, materijalizam i empirizam će definitivno pobediti. Za 50 godina izjave tipa „sveta voda je svezija i zdravija i ne kvari se”, „ove mosti su cudesne”, „ikona je proplakala”, „tokom pricesti jedemo hristovo telo i pijemo hristovu krv”, „bog je poslao ovaj zemljotres”, „homoseksualnost je bolest”, „seks pre braka je greh”, „biblija je istorijski istinita”, „apokalipsa će skoro” i ostale će biti gledane sa istom dozom respekta kao i „Elvis je ziv”, dakle nikakvom.

Ova decenija će se definitivno pamtiti kao proboj ateizma i naucnog materijalizma na veliku scenu i početak kraja religijskog literalizma (bukvalizma) tj. bukvalnog shvatanja religije. Od sada će SVAKA izjava religijska koja pretenduje da bude EMPIRIJSKA izjava biti podvrgnuta strogoj kritici. Pre samo par godina ovolika bura na Papinu izjavu u vezi upotrebe kondoma u Africi (da kondomi ne sprečavaju i smanjuju sirenje side, naravno teska budalastina) ne bi ni bila zamisliva.

Jednostavno svestenik je do sada mogao da se pravi da je veci naucnik od naucnika, psiholog od psihologa, lekar od lekara, eticar od eticara i da daje dogmatske izjave u oblastima o kojima uopste nema pojma cisto vadeci se na nekakav autoritet koji je dobio od svevisnjeg, i da ljudi to prihvate zdravo za gotovo. Tome će doći kraj. Na zapadu je maltene osim u par selektivnih oblasti (seksualnost npr.) tome već dosao kraj, a u islamu još traje, ali se sva destruktivnost toga uveliko oseca tako da verujem da će i tamo tome doći kraj u ovom veku (oni su otprilike sad tamo gde je hrišćanstvo bilo u 19. veku).

Dakle, verujem da će u ovom veku ateizam i naucni empirizam i materijalizam pobediti na tom osnovnom nivou makar se velika vecina i dalje nominalno izjasnjavala kao vernici, ali i to će opadati.

Al to naravno nije kraj price. Ta pobeda može biti vrlo pirova ako se formiraju nove religije i ideologije koje ovo zaobilaze, a cuvaju pa čak i nadjacavaju fanaticnost danasnjih sekti. Ljudski mozak je neverovatno adaptiran za prikljucivanje grupama i ideologijama, nekad čak i sumanutim i suludim. Komunizam i fasizam su odlicni primeri.

Čak i nešto tako na prvi pogled bezazlezno kao borba za ocuvanje zivotne sredine može da izrodi organizacije poput ELFa (Enviroment Liberation Front, teroristicka organizacija koja rusi i pali sve za koje nj.k.v. smatraju da ugrozavaju zivotnu sredinu). Dakle, PETA, ALF (Animal Liberation Front), veganski pokreti, pa razne anarhisticke organizacije, radikalno krilo feminizma, anti-globalisticke organiacije, i sl… svi oni su se pokazali vise nego sposobnim za radikalizam, jednoumlje, fanaticnost, pa čak i nasilje koje bi moglo biti ozbiljni pandan čak i najradikalnijem religijskom fundamentalizmu. (Studirao sam u Americi na jednom od najliberalnijih kampusa tako da znam o cemu pricam.) Tako da KO ZNA kakvi se ideoloski pokreti i tehnike kontrole uma i ljudi mogu izroditi u buducnosti.

Primecujete da nisam spomenuo religiju, bar ne još uvek. Jel to znači da u svetu materijalnog ateizma nema vise nikakvog mesta za religiju? Ne, naprotiv! Zapravo predvidjam radjanje i propagaciju takozvanih simbolickih religija. Tojest religija koje ne pretenduju da su materijalno istinite, ali koje u sebi sadrže „simboliku” koja može coveka „spiritualno zadovoljiti”, u nedostatku boljeg termina, usmeravati ka boljem i moralnije i srećnijem zivotu i sl.

Primer br.1: Lavejski Satanizam. Potpuno ateisticaan po prirodi, „Sotona” u ovom satanizmu se dozivljava ne kao stvarno prirodno ili natprirodno biće koje se bori protiv nekog stvarnog boga, nego kao „simbol” i „ideal” kome treba stremiti, u sustini ideal agresivnog i seksualno-hedonistickog individualizma i objektivizma (ovde mislim na Ayn Randovski objektivizam, ne na ono sto mi Srbi obično podrazumevamo po toj reci). Javlja se kao anti-teza hrišćanskom puritanizmu i idealu pokornosti.

Primer br.2: Moderni paganizam. Iako ima pagana koji istinski i stvarno veruju u paganska bozanstva, ima i onih koji ih dozivljavaju iskljucivo simbolicki, opet kao reakciju na hrišćanstvo, tj. ima tu i elementa svojevrsne identifikacije sa paganima kao žrtvama hrišćanske opresije.

Primer broj 3:Pravoslavni ateizam”. Iako dosad je covek teško ovo ikad mogao javno da prizna a da ne bude žrtva podsmeha i jedne i druge strane, ovo će se u buducnosti sve vise kristalisati kao poptuno validna opcija, naročito u Srbiji koja je jedna od najmanje religioznih tradicionalno pravoslavnih zemalja. Pravoslavni ateista bi bio neko ko ne veruje u boga, ali SPC dozivljava kao potpuno validni okvir za svoj duhovni zivot, osecaj zajednista, potrebu za ritualom i sl. Naravno pravoslavni ateista tu svoju potrebu objašnjava sa cisto racionalne i naučne tacke gledista, ne sa natprirodne. Vrlo sličnu „religioznost” imaš i u dominantno ateistickim visoko-razvijenim zemljama kao Svedska i Japan gde te neverovanje u boga uopste ne sprečava da ucestvujes u religijskim ritualima i u njima nalazis sreću, spokoj, mir, utehu ili šta god.

Kako danas stvari stoje sa religijama koje mogu ovo prihvatiti? Pa, hrišćanstvo je svojim velikim delom već preslo taj put. Iskreno receno, danasnje vernike vernici od pre 500, pa čak i 100 godina uopste ne bi ni smatrali pravim vernicima. Jer koliko ja vidim od tog famoznog broja od 95% vernika u Srbiji ili koliko već samo par procenata redovno ide u Crkvu, a taj broj od 95% DEFINITIVNO zahvata ogroman broj ateista i agnostika kojima je jedina veza sa religijom to što su bili krsteni kao bebe.

Hrišćanstvo se doduse bas i ne snalazi najbolje sa tim i samo sebi puca u nogu time što se drzi nekakvih starih i arhaicnih moralnih normi koje su jedino imale smisla onda kad su se ljudi vencavali sa 15 i kad je žena bila vlasnistvo muza. Tojest, na bolji pogled ta hrišćanska moralnost i nije bas nešto previse moralna.

Znate zašto su Crkve prazne toliko prazne, sirom Evrope? Ne zbog toga sto ljudima nije lepo tamo da odu, nego sto im je mrsko da slusaju još jednu bukvicu o tome kako je spavati sa svojim deckom ili devojkom pre braka greh, ili kako je danasnji moderni svet nikad gori (jer eto ljudi ne slusaju svoje svestenike bespogovorno kao nekad, glasi poruka između redova). Na te price se samo verski fanatici loze, a njih je na duge staze sve manje.

Generalno, jednobozacke religije će imati dosta problema da se prilagode. Jer je njihova sustina ta da je bog JEDAN i MOCAN! Kako može da bude mocan kad ga sav moderni empirizam duboko pobija, a kako da bude jedan kad ne možeš ljudima vise silom da nameces šta će biti u njihovoj glavi i kako će oni da zamišljaju i uredjuju svoj duovni svet? Ovo se naročito vidi u Islamu koji je DUBOKO anti-naučan i totalitaran i ovom procesu se svim silama protivi jer on od svih monoteizama Najviše crpi iz toga da je bog jedan i mocan svoju legitimnost. Na hrišćanskom primeru se može videti da je akomodacija u izvesnoj meri moguća, ja mislim da će u globalu uticaj monoteizzma slabiti kroz naredne vekove, možda čak i do potpunog nestanka.

Sa druge strane politeizmu i nekoj vrsti animizma i New-Age spiritualizma će biti mnogo lakse da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ono sto je ranije bio nedostatak, razjedinjenost, sad će biti prednost, jer je mnogo lakse od sve te gomile bozanstava od kojih nijedno ne pretenduje na apsolutnu moc skinuti breme empirijskog delovanja. Zapravo budizam je već ateisticka religija, dok hinduizam pretenduje da je ateizam njegov deo. Čak se i najvatreniji racionalisti poput cuvenog ateiste Sem Herisa, autora knjige „The End of Faith”, mogu upecati u vrzino kolo da smatraju da npr. „budizam nije religija” i da „ima tu nečeg dobrog”. Ipak, nije sve tako ruzicasto. Sve istocnjacke religije su za sad anti-empirijske i sadrže usebi GOMILU iskaza i „cinjenica ” o ovom svetu koje jednostavno nisu istinite kao npr. reinkarnacija, vecno trajanje svemira i sl..

Dakle, proces „de-empirizacije” neće ići lako (hej izmislio sam novu reč!). Kad običan seljak ode kod svog svestenika, gurua, ili kog već i plati mu za ritual on obično ocekuje EMPIRIJSKE rezultate, da mu rodi godina i sl. Takođe, da se ne lažemo, istocnjacke religije su TESKA tamnica uma (u poredjenju sa kim Islam, dezurni bauk Evropljana nekad lici na malu macu), koje su propagirale i dozvoljavale neljudske kastinske sisteme zahvaljujuci najzlokobnijoj ideji ikada nastaloj u istoriji covecanstva: principu karme. Ali zahvaljujuci sposobnosti ovih religija za absorpcijom novih ideja i prilagodjavanju proces de-empirizacije će čini mi se proteci mnogo lakse, a kad na to dodamo i Hindu nacionalizam, Ateisticki Hinduizam možda jednog dana postane pokretac privrednog napretka Indije (koja već grabi ka statusu super-sile) i ideoloska sila na koju treba racunati.

Advertisements

Ко потпадне под утицај технологије, сам је крив што му живот неће бити вредан живљења

Posted in друштво, књижевност, филозофија by Соларић on мај 21, 2009

На листи чекања

Колико је љубав способна да издржи? Колико је спремна да чека?

Са свих страна навиру препреке и искушења. (…)

Рачунајући на то да је љубав спремна да чека, неки се ње одричу у различитим фазама живота зарад професионалне едукације, каријере, обезбеђивања почетних и основних средстава за живот, а касније можда и умножавања онога што се стекло. (…)

Љубав је постала озбиљно угрожени болесник, али истовремено остала и једина вакцина и лек који може спасти животе. (…)

До катастрофе коликих размера ће довести то што је љубав тако дуго на листи чекања?

Ивана Михић

[објављено: 15/05/2009]

GENS VNA SVMVS!!! , 16/05/2009,

Технологија је ту, таква каква је. Она је само оруђе – добар слуга, али зао господар. Да подсетим даме и господу да је Свети Сава умро од прехладе, да је путовање до Америке бродом умело да траје по месец дана, као и да су у светским ратовима мајке умирале од туге чекајући писма својих синова са фронта. То су неке ствари које су данас потпуно превазиђене захваљујући технологији. Ко потпадне под утицај технологије, сам је крив што му живот неће бити вредан живљења. А ко употреби технологију да би створио нешто ново, нешто добро и корисно, нешто што ће помоћи човечанству, тај је урадио праву ствар и остаће запамћен…

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Депресија је једна велика наука

Posted in здравље, SerbianCafe by Соларић on мај 3, 2009

Kako savladati depresiju

misael (vozac)

30. april 2009.

u krizi sam najviše u zimskom vremenu i kad sam na poslu treba mi vas savet i koju muziku je dobro slusat protiv stresa depresije hvala

Dr_Blizak (student)

02. maj 2009.

Depresija je jedna velika nauka. Lakse je izleciti 10 psihoza nego jednu depresiju. Šta da kažem coveku ? Pocni da uzivas u zivotu malo vise , druzi se vise sa prijatnim ljudima , imaj provode svakoga dana , preokupiraj se onim što najviše volis , prouci na internetu sve sto možeš o depresiji , pocni da se svakoga dana bavis redovnom fizickom aktivnoscu , zdravo se hrani i pozitivno razmišljaj , setaj u prirodi , napuni kadu toplom vodom stavi mirisljave soli i slusalice na usi i uzivaj u muzici koju volis , čitaj knjige koje volis , ugadjaj sebi kupovinom stvari koje volis , nadji osobu s kojom ćeš biti intiman i koja će da ti bude prijatna i draga , radi sve ono sto ti jača snagu volje , idi kod psihijatra da porazgovaras i da ti prepise antidepresivnu medikamentnu terapiju. Slusaj Mocarta jer je naučno dokazano da leci…

…  Reko sam onome dole depresivnom sto pije guaranu i pravi se pametan pa trazi carobnu reč za izlecenje – covek nije samosvesni automat , covek je duhovno biće. Postoji nesvesno koje je skriveno od nas a koje je sa nama od kada smo se rodili i prati nas kroz ceo zivot. Naše emocije , radost tuga i ostalo , dolaze iz nesvesnog a to je nauka. …

BaneD (istinoslovitelj)

02. maj 2009. u 17.12

Pokusajte naći uzrok. Krecite se. Smejte se. Jedite hranu bogatu triptifanom i nezasicenim masnim kiselinama i vitaminima B grupe. Prekinite sa konzumcijom kafe i alkoholnih pica.
Preporucujem vam Mocarta Nikako Requiem Sl;usajte Vivaldija Baha Pachebela Handla.
Obratite se lekaru. Psihijatar ili iskusan lekar specijalista opste prakse mogu vam prepisati antidepresive a psiholog sprovesti odgovarajucu psihoterapiju.
Antidepresivi nisu bezlazleni lekovi. Izazvaju agresivnost, gojaznost, pospanost, gubitak seksulne zelje.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Posted in мистика, уметност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on април 30, 2009

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

(more…)

Астрологија

rigel – Jun 02, 2002

Ekatarina, odgovor na tvoje copy-paste ‘argumente’ glasi:

Istina
EKATARINA – May 31, 2002

Da li ste, dok jurcate za novinskim, knjižnim i drugim horoskopima
ili tražite nekog da vam uradi natalnu kartu, razmišljali o sledecem:

1. Astrologija je nastala kao sastavni deo mnogobožackog pogleda
na svet, i drevni astrolozi su verovali da su planete koje upravljaju
ljudskim postupcima, u stvari, bogovi. Zato su ih tako i nazvali:
Merkur (bog trgovine, proroštva, lopova), Venera (boginja požude),
Mars (bog rata), Jupiter (vrhovni bog), Saturn (Jupiterov otac), itd.
Istiniti Bog je Sebe otkrio u Hristu kao Svetu Trojicu: mi, koji posle
Hrista živimo, kroz Crkvu Njegovu imamo ne samo punotu
bogopoznanja, nego i bogoopštenja, pricešcujuci se Njegovim Telom
i Krvlju. Kako onda možemo verovati da planete upravljaju našim
postupcima znajuci da one niti su bogovi, niti imaju božansko
poreklo, i ako znamo da ih je Bog stvorio coveka radi, a ne coveka
njih radi?

1. I medicina i astronomija i religija su nastale nekada davno kao deo
mnogobozackog pogleda na svet, pa sve te nabrojene oblasti ne
osudjujes zbog perioda u kom su nastale i zbog tadasnjeg religijskog
pogleda. Bolesti su nekada smatrali delima raznih zlih duhova, pa
sigurno neces ocrneti medicinu zbog tog pocetnog stepena ljudskog
(ne)znanja. !? Astronomi su nekada davno verovali da je Zemlja
ravna ploca i da se oko nje okrecu i Sunce i planete, pa ipak ne
ocrnjujes astronomiju zbog tog pocetnog pogresnog verovanja.
Argument koji si navela je olicenje licemerja, po obicaju.
Niko ne tvrdi da je Bog stvorio coveka radi planeta, niti se taj
zakljucak moze izvesti, ali…odakle ti ideja da je planete stvorio radi
coveka? I coveka i planete stvorio je Bog. Ezotericni astrolog
posmatra celokupno postojanje kao da ono potice iz jednog centralnog
i prvobitnog izvora (Boga). Zvezde su samo jos jedna manifestacija
Bozanske moci i uticaja. Prema tome, Bog je izvrsio uticaj i stvorio
nas, a zvezde tj. zvezdana mapa su samo deo Bozje tvorevine u
kojima se mi i nasi zivoti ogledamo.

(more…)

Шопенхауер: О читању и књигама

Posted in култура, књижевност, медији, образовање, филозофија by Соларић on април 4, 2009

Артур Шопенхауер: О ЧИТАЊУ  И  КЊИГАМА.

Из „парерга и паралипомена.“

§. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упоредо са богатством. Сиромаха обара његова сиротиња и невоља; у њега рад замењује знање, и занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живи једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, – може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребацн и то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности.

§.  291.

Док читамо, за нас други мисли: ми понављамо само његов мислени процес. Ми у том случају личимо на ђака који. учећи писати, повлачи пером писмена која је претходно учитељ исписао писаљком. На тај начин нам јс при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на читање. Али за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај који веома много и скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мисли, постепено губи способност самосталног мишљења – онако исто као што се од ходања напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је мећутим случај с многим научницима, који толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у сваком слободном тренутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рад, при коме је још могуће мислити. Као што пружина која се једпако одржава под прптиском неког страног тела, мора једном да изгуби своју еластичност, тако и дух кад му непрекидно намећете туђе мисли. И као што се претераном храном кварн желудац, а тиме шкоди целом организму, тако се и дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико оно што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблнца на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се тако може рећи, и не долази до „преживања“: а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а не размишља доцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корена и махом пропада. У опште с духовном храном бива то исто што и са телесном: једва педесети део оногашто у:себе уносимо буде употребљено: остало се губи испарењем, дисањем, или иначе.

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку: човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна и шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

(more…)

Није узалуд Бог дао својих десет заповести које етички уређују овај пали у мржњу огрезли земаљски свет

Posted in друштво, образовање, религија, SerbianCafe by Соларић on април 4, 2009

OKRUTAN poredak na nasoj planeti-jeste li sretni?

pobunjenik_1
03. april 2009.

Kada majka radja dete,ona mu daje zivot i dok odrasta tesi ga i mazi zeleci mu svu sreću i radost. Dete i masta o uspehu i svemu lepome sto zivot pruza i sto meze da zamisli, u masti je sve kao u bajci lepo.

Međutim, kako odrasta, to dete shvata da nije bas tako bajnovito ovde. Ono se susrece sa problemima koji se nedaju rešiti i radost se smanjuje dok ogorcenje i tuga sve vise i vise raste. Kako postaje starija i iskusnija osoba, sve vise shvata da zivot nije lak i da zahteva puno truda i mudrosti. Prvo se covek pomiruje da nema tako puno radosti ili nikako, a onda se zadovoljava ako može da živi bez bola, a radost bila ne bila. Kasnije kad ulazi u zrele godine, osoba shvata da ni to ne ide, i da je i to previse pa onda se krpi dan za danom kako zna i ume. Odraz na licu postaje sve ozbiljniji i ozbiljniji, kako starost stize i nastupa. Mnogima ili vecini je teško da se pomire sa cinjenicom da ovde ne vlada pravda i ljubav, nego na zalost nasuprot, nepravda, prevara, mržnja, gramzivost, pohlepa.

Dok to covek shvati i prizna sebi, obično već bude mnogo unakazen. A kada shvati i vidi stradanja svoja ili drugih oko sebe ili u istoriji, onda postane umoran od zivota i jednostavno u nemoci da nesta promeni u tom jadnom ciklusu želi da nestane sa ove planete. Zato i covek place kad dolazi ovde a smiren je u glavnom kad odlazi. Tako se nastavlja ciklus, iz generacije u generaciju. Instikt coveka goni da se mnozi i da ima porodicu iako zna šta ceka njegovu decu, a oni koji se ne povinuju većinom bivaju eliminisani zakonima prirode.

Kada se pogleda samo jedno zlo od mnogih dosta je već, na primer rat, nasilje, to je prisutno kod nas, kod naših predaka i biće i u buduce. Kada se samo pogleda u oruzje kojemu se vecina divi, i kad se pogleda cemu to sluzi i cemu vodi, uzas. Zar u jednom ubistvu nedužnog coveka ne stoji i najveca pljačka, krađa, jer krade se od coveka bas sve maksimalno sto može a to je i goli život. A koliko nevinih ljudi strada u ratovima samo zato što se zove ovako ili onako ili je ove ili one nacije.

Da se ne zanemari redovan ciklus koji traje i u mirno doba,gde iskoristava ko koga stigne i krade,vara i vredja koliko može.

iciparis (profesor)
03. april 2009. u 12.26

Po cenu da me proglase gluperdom i zaostalom, zatuanom bogomoljkom,
ja velim, nije uzalud Bog dao svojih deset zapovesti koje eticki uredjuju ovaj pali u mrznju ogrezli zemaljski svet, već celih tri milenijuma, koliko je covecanstvo izbrojilo vekova i era!

Zbog nepravde, pohlepe, mrznje i beskrupulozne trgovine dobrima i ljudima, propadaju c i v i l i z a c i j e , i narodi!

Pa ako je to b o z j i promisao neka tako i bude!
Možda i ne zasluzuje da opstane onakav kakav jeste!
Sa onakvim covekomrscima i mizantropima koji ga vode u propast i beznadje!

Dace dobri i mudri Gospod Bog, da u propast i nistavilo se survaju svi oni koji drugima i bespomocnima kopaju jame i propadanje!

Mrznju seju, mrznju neka zanju!
Bedu seju, bedu neka zanju!
Krv i nevolja nevinih na njihove obesne glave i na njihova obesna potomstva!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

ХАНДКЕ је ТА ЕВРОПА, које нажалост НЕМА

Posted in друштво, књижевност by Соларић on април 1, 2009

simonida , 09/03/2009,

Petar Handke ceni ISTINU, ceni PRAVDU, ceni DOSTOJANSTVO! kao Covek, kao PESNIK, kao PISAC i kao NEUTRALNI POSMATRAC,kao ISTINSKI GRADJANIN EUROPE, pokazuje gde SMRDI i gde je TRULO u nasoj „lepoj Europi“! on ima HRABROSTI, ima DAHA, SMELOSTI da udara na AZDAHU, na pomahitnalu HIDRU ZLA!

HANDKE je TA EVROPA, koje nazalost NEMA, HANDKE je ta EUROPA kojoj mi hocemo, EUROPA GETEA, IGOA,VOLTERA a ne ovaj falsifikat koji nam se nudi, … HANDKE je najbolje sta EUROPA moze da nam da!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

КОРИСНОСТ УМЕТНИКА

Posted in друштво, култура, образовање, уметност by Соларић on март 24, 2009

КОРИСНОСТ УМЕТНИКА.1

ОГИСТ РОДЕН

I

У очи вернисажа, сретох Огиста Родена у Салону Националног Друштва. Пратила су га два његова ученика, који су и сами постали мајстори : изврсни вајар Бурдел, који je ове године изложио једног дивљачног Херкула који стрелама туче тице симфалског језера, Деспјеа, који моделише попрсја изредне финоће.

Сва тројица су се била зауставила пред једном приказом бога Пана, кога je Бурдел, у својој уметничкој фантазији, извајао сличнога Родену. Аутор тога дела извињавао се што je ставио два мала рога на чело свога учитеља. A Роден рече, смејући се:
Ви сте то морали учинити, јер сте представљали Пана. У осталом, и Микел-Анџело дао je сличне рогове своме Мојсеју. Они су ознаке свемоћи и свемудрости, и ja сам врло поласкан тиме што сте их и мени ставили.
Како je било подне, учитељ нас позва да ручамо у каквом оближњем ресторану.
Изађосмо. Били смо у авниу Јелисејских Поља.
Под младим оштрим лишћем кестенова, аутомобили и запрегнути екипажи клизили су у блиставом реду. То je било искрање париског луксуза у његовом најзрачнијем и најзаноснијем оквиру.
Где ћемо ручати ? упита Бурдел са смешном зебњом. У ресторанима овога краја обично служе момци у фраку, a то ja не могу да подносим : јер те особе ме плаше. Како ja мислим, требало би ићи негде где се скупљају кочијаши.
Тада Деспјо :
Одиста, тамо се боље једе но y раскошним ресторанима где су јела прекрштена. И то je тајна мисао Бурделова : јер тобожња скромност његова укуса није нешто друго до изешност и разумевање у јелу.
Помирљиви Роден даде се одвести код једнога малога гостионичара који се скривао у једној улици близу Јелисејских Поља. Ту изабрасмо један угодан кут, и поседасмо како нам се свидело.
Деспјо je веселе и задиркивачке ћуди. Он рече Бурделу, додајући му једно јело :
Служи се, Бурделе, и ако не заслужујеш да будеш рањен, јер ти си уметник, a то ће рећи некористан човек.
–   Ja ти опраштам ту дрскост, рече Будел, јер половином она пада и на тебе.
Свакако je пролазио кроз привремену кризу песимизма, jep додаде :
–  У осталом, нећу да ти   противречим.   Извесно  je да ми нисмо ни за шта.

Када се сетим мога оца, који je био каменорезац, ja себи велим: тај je радио посао потребан друштву. Он je спремао грађу којом су дизани станови људи. Ja га и сада видим доброг мог старца, како савесно сече своје камење, зими као и лети, у радионицама   под   ведрим   небом.   То je био силан радник, каквих нема више.

Али ja…, али ми, какву услугу ми чинимо нашим ближњима ? Ми смо пеливани, играчи на ужету, химеричне личности, ми занимамо публику по вашарима. Једва ако се и интересује за наше напоре. Мало људи je способно да их разуме. И ja не знам да ли смо и достојни људске благонаклоности, јер свет би врло лако могао бити без нас

II

A на то Роден :

–  Држим да наш Бурдел не верује ни у једну реч коју je казао. Што се мене тиче, ja мислим сасвим обратно оном што je он малочас рекао.   Ja мислим да су уметници   најкориснији људи.

A Бурдел, ударивши у смеј:

–  Љубав вашег заната заслепљује вас.

Ни најмање, јер мој суд оснива се на солидним разлозима које вам могу рећи.

–  Учитељу, ja јако желим да их сазнам.

–  Узмите   мало   овога   напитка   које нам   домаћин ове куће препоручује. То ће вам дати   боље расположење да ме саслушате.

И када нам je насуо да пијемо, рече:

–  Једна прва примедба. Je ли вам падало на ум да, у модерном друштву,   уметници,   хоћу да   речем:   прави уметници, јесу готово једини људи који свој занат раде са задовољством.

Извесно je, узвикну Бурдел, да je рад сва наша радост, сав наш живот…; али то значи само да…

Чекајте! Оно што највише оскудева нашим сувременицима, како ми изгледа, то je љубав према свом занимању. Они свој посао врше тек са одвратношћу. Они га преко колена и несавесно раде. Тако je од врха до дна друштвених степеница. Политичари на својим положајима гледају само на материјалне користи које могу из њих извући, и изгледа да више и не знају за задовољство које су осећали некадашњи државници вешто водећи послове своје земље.

Индустријалци, у место да одржавају   част своје марке, траже да зараде што више новаца, фалсификујући своје производе; радници, осећајући према својим послодавцима више или мање оправдано непријатељство, на врат на нос раде свој посао. Готово сви данашњи људи изгледа да гледају на рад као на страшну нужност, као на какав проклет кулук, док би требали да га сматрају као наш разлог опстанка и као нашу срећу.

(more…)

Покушавају да намећу законе и регулативе, но човек је многодимензионално биће и увек изналази разно-разна решења

Posted in друштво, тајна удружења, SerbianCafe by Соларић on март 20, 2009

benin (student)
04. mart 2009.

Ljubav, sila stvoriteljica, je sila kojoj ravne nema. Pre ili kasnije, sve ostale „sile“ u Univerzumu moraju da joj se poklone ako ne žele da se razbiju o same sebe.

Problem je sto je izuzetno mali broj ljudi upoznao tu silu u svom pravom obliku pa prica i piše iz svog tumaranja po mraku. David Ichke je jedan od mnogih snalazljivh ljudi koji je nasao veoma lagan način da dodje do finog novca. No, to je njegovo pravo u „demokratskom“ svetu. Piše šta mu padne na pamet..ljudi čitaju (još je crnje sto veruju) a on srećan povecava svoj konto u banci.

Da li postoje familije koje su mocne ? Pa i malom detetu je jasno da postoje..takva hijerarhija je postojala odvajkada i postoji i danas.
Da li kontrolisu ljude..?? Pokusavaju da kontrolisu procese u svetu..svakako, ali o nekoj globalnoj kontroli tu nema govora. Pokusavaju da namecu zakone i regulative, no covek je mnogodimenzionalno biće i uvek iznalazi razno-razna rešenja. Kao sto postoje ti tamni, nazovi vladaoci, takođe postoje i oni koji pomazu coveku na njegovom Putu.
Oni rade iznutra i ne psotoji ta sila ovde i sire koja njihov rad može zaustaviti. Oni deluju kroz Silu Ljubavi.

Veliko je gubljenje vremena da covek sebe zamara resavanjem raznih politickih i ekonomskih igara (to je uglavnom domen elite..glad za materijalnom moći).

Svoju volju, teznju covek treba mirno da usmerava ka unutra. Tamo će naći Hram i vodjstvo koje daleko nadilazi sve ovo ovde na zemlji ukljucucjuci sve te jadne familije koje su umislile da imaju nešto u rukama. To sto imaju je magla i ništa vise od toga, ali to je svojstveno ego-maniajcima.

Prijatelju kako je Isus lepo rekao jednom od pratilaca:„Pusti mrtve da sahranjuju mrtve.“

Извор: SerbianCafe.com  (дискусије)