Ко потпадне под утицај технологије, сам је крив што му живот неће бити вредан живљења

На листи чекања

Колико је љубав способна да издржи? Колико је спремна да чека?

Са свих страна навиру препреке и искушења. (…)

Рачунајући на то да је љубав спремна да чека, неки се ње одричу у различитим фазама живота зарад професионалне едукације, каријере, обезбеђивања почетних и основних средстава за живот, а касније можда и умножавања онога што се стекло. (…)

Љубав је постала озбиљно угрожени болесник, али истовремено остала и једина вакцина и лек који може спасти животе. (…)

До катастрофе коликих размера ће довести то што је љубав тако дуго на листи чекања?

Ивана Михић

[објављено: 15/05/2009]

GENS VNA SVMVS!!! , 16/05/2009,

Технологија је ту, таква каква је. Она је само оруђе – добар слуга, али зао господар. Да подсетим даме и господу да је Свети Сава умро од прехладе, да је путовање до Америке бродом умело да траје по месец дана, као и да су у светским ратовима мајке умирале од туге чекајући писма својих синова са фронта. То су неке ствари које су данас потпуно превазиђене захваљујући технологији. Ко потпадне под утицај технологије, сам је крив што му живот неће бити вредан живљења. А ко употреби технологију да би створио нешто ново, нешто добро и корисно, нешто што ће помоћи човечанству, тај је урадио праву ствар и остаће запамћен…

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Већ они „фантазирају” да се спусте на Марс! Сврха? Побећи од онога, што планирају овде да ураде.

НА КРАЈУ ЋЕ СВИ БИТИ НЕЗАДОВОЉНИ

…  Римски (про)конзул обилази традиционално непокорну, али сада већ трочетвртински пацификовану Јудеју.

Толико о „суверенитету и интегритету”.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”

Ђорђе Вукадиновић,

[објављено: 12/05/2009]

Ceda Bradic, 12/05/2009,

Finesa…(i predznak). @ Твртко , 12/05/2009, 08:32 (1) Када је римско конзул обилазио „непокорену“ Јудеју – тамо је био један човек који је говорио јеврејима да треба да поштују цара без обзира што је окупатор и да поступају на принципу љубави. (…) (2) То ће их спасити. Тог Човека су разапели, вероватно зато што су помислили да је „издајник националне ствари“.(3) Да ли би у Србији људи препознали тог Човека у овим временима? Судећи по систему вредности – тешко да би га народ препознаo..“

FINESA: Objekat obozavanja je kreditni novac fenomen 21 veka, a ne „razapeti Covek, iz osvita covecanstva“.(„pricajte vi vasu pricu o vasoj religiji“, ja cu o religiji novca..pa da vidmo ko je u pravu? Ne vidite ocigledan dostignuca NOVCA?) Vise ne postoji „rimski konzul“, vec je on zamenjen „konzulom“ fickije coveka, o apsolutnoj vlasti, moci, novca (pa je i sam „konzul“ fikcija – predstavnik fikcije).

POSLEDICA: Po tom osnovu je i saradnja „konzula novca“ i ostalih – fikcija o fiktivnoj saradnji.

POSLEDICA: izvrsavanje naloga „boga novca“ („umnoziti me“, tj IZRICIT, APSOLUTNI ZAHTEV fikcije ljudi, da novac prozivodi novac). To je besmislica, sama po sebi, i kriminal prema zakonitostima u ekonomiji. Medjutim, prihvatanjem tog „bozanstva“, prihvata se i njegov „nalog“ pa takva bes_smislica, postaje bes_smisleni izvor konflikata i saradnje. Aktivnsoti, saradnja, konflikti… su bez veze i smisla jer je i uzrok (motiv) – bes_smislica (fikcija, koja ne moze da postoji u realnosti).
Resenje:

1 –Novac je u osnovi DOGOVOR izmedju ljudi, (dogovoreno merilo vrednosti ljudskog rada, u ekonomiji, ali nije elemenat ekonomije, produktivnost, organizacija i sl).

2 – prihvatiti besmislicu kao temelj razvoja je besmisao (u relansoti to mora da proizvede katastrofu). Protivrecnosti se „kontroisano“ umnozavaju, dok ne postanu „nekontrolisane“ (ludilo, katastrofa bez realnog razloga). Civilizovani covek 21 veka je sposoban, da sacini NOVI DOGOVOR o merilu vrednosti ljudskoga rada (kolicina i kvalitet), koji je primeren 21 veku, a ne „osvitu covecanstva“ (gde je vrednost kvaliteta ljudskog rada, zanemarljiiva).. U REALNOSTI – alternativa (novom dogovoru LJUDI), ne postoji. Bilo sta drugo proizvesce „restauraciju“ sistema vrednosti „pecinskog coveka“.

Naslov: НА КРАЈУ ЋЕ СВИ БИТИ НЕЗАДОВОЉНИ

KOM: razume se. resenja se traze, tamo gde ona NE POSTOJE. medjutim, nije znacajno STA se vidi kao resenje, vec KAKO pronaci resenje ? Da li zadrzati merila u ekonomiji tipicnim za pecinskog coveka (i naredne „epohe“), ili sma merila u ekonomiji, korigovati u skladu sa realnoсcu, i potrebama COVEKA 21 veka. Ako ovo izostane, neminovno je, da se „restauriraju“ uslovi, koji su primereni „osvitu covecanstva“ – katastrofa, nezamislivih razmera.

CEmu, i sa kojim razlogom. Ocuvati. „elitni sistem“ (sistem, koji afirmise „samozvanu elitu“ – nasilnike, zalutale u 21 vek iz ‘osvita covecanstva“). Ne mozemo da shvatimo, da je RAD osnovna ljudska potreba, a ne-rad (parazitizam), osnovna potrеba – „elita“. Elita – u cemu? Imaju dve glave i 5 ruku? Pa, ako se nastavi sa genetskim inzinjeringom, i „friziderima“, za „ozivljavanje“ preminulih…mozda se, napokon to i ostvari? Ukratko – to, (KOME – CEMU ?) tezimo, to cemo i dobiti.

Dokaz: vec oni „fantaziraju“ da se spuste na MARS! Svrha? Pobeci od onoga, sto planiraju ovde da urade. Sta drugo? Koji drugi razlog moze da postoji? Ma, kada bi imali „medjugalakticki transport“, pa da osvoje Univerzum!? Odlicna ideja – eto napretka! A biti gospodar Univerzuma -napor, vredan paznje. (KOGA?) Ko li te stvari zamislja? Napoleon, Hitler, Staljin..Zato, najbolje, da odmah „prilegnu“ pored istomisljenika.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Није узалуд Бог дао својих десет заповести које етички уређују овај пали у мржњу огрезли земаљски свет

OKRUTAN poredak na nasoj planeti-jeste li sretni?

pobunjenik_1
03. april 2009.

Kada majka radja dete,ona mu daje zivot i dok odrasta tesi ga i mazi zeleci mu svu sreću i radost. Dete i masta o uspehu i svemu lepome sto zivot pruza i sto meze da zamisli, u masti je sve kao u bajci lepo.

Međutim, kako odrasta, to dete shvata da nije bas tako bajnovito ovde. Ono se susrece sa problemima koji se nedaju rešiti i radost se smanjuje dok ogorcenje i tuga sve vise i vise raste. Kako postaje starija i iskusnija osoba, sve vise shvata da zivot nije lak i da zahteva puno truda i mudrosti. Prvo se covek pomiruje da nema tako puno radosti ili nikako, a onda se zadovoljava ako može da živi bez bola, a radost bila ne bila. Kasnije kad ulazi u zrele godine, osoba shvata da ni to ne ide, i da je i to previse pa onda se krpi dan za danom kako zna i ume. Odraz na licu postaje sve ozbiljniji i ozbiljniji, kako starost stize i nastupa. Mnogima ili vecini je teško da se pomire sa cinjenicom da ovde ne vlada pravda i ljubav, nego na zalost nasuprot, nepravda, prevara, mržnja, gramzivost, pohlepa.

Dok to covek shvati i prizna sebi, obično već bude mnogo unakazen. A kada shvati i vidi stradanja svoja ili drugih oko sebe ili u istoriji, onda postane umoran od zivota i jednostavno u nemoci da nesta promeni u tom jadnom ciklusu želi da nestane sa ove planete. Zato i covek place kad dolazi ovde a smiren je u glavnom kad odlazi. Tako se nastavlja ciklus, iz generacije u generaciju. Instikt coveka goni da se mnozi i da ima porodicu iako zna šta ceka njegovu decu, a oni koji se ne povinuju većinom bivaju eliminisani zakonima prirode.

Kada se pogleda samo jedno zlo od mnogih dosta je već, na primer rat, nasilje, to je prisutno kod nas, kod naših predaka i biće i u buduce. Kada se samo pogleda u oruzje kojemu se vecina divi, i kad se pogleda cemu to sluzi i cemu vodi, uzas. Zar u jednom ubistvu nedužnog coveka ne stoji i najveca pljačka, krađa, jer krade se od coveka bas sve maksimalno sto može a to je i goli život. A koliko nevinih ljudi strada u ratovima samo zato što se zove ovako ili onako ili je ove ili one nacije.

Da se ne zanemari redovan ciklus koji traje i u mirno doba,gde iskoristava ko koga stigne i krade,vara i vredja koliko može.

iciparis (profesor)
03. april 2009. u 12.26

Po cenu da me proglase gluperdom i zaostalom, zatuanom bogomoljkom,
ja velim, nije uzalud Bog dao svojih deset zapovesti koje eticki uredjuju ovaj pali u mrznju ogrezli zemaljski svet, već celih tri milenijuma, koliko je covecanstvo izbrojilo vekova i era!

Zbog nepravde, pohlepe, mrznje i beskrupulozne trgovine dobrima i ljudima, propadaju c i v i l i z a c i j e , i narodi!

Pa ako je to b o z j i promisao neka tako i bude!
Možda i ne zasluzuje da opstane onakav kakav jeste!
Sa onakvim covekomrscima i mizantropima koji ga vode u propast i beznadje!

Dace dobri i mudri Gospod Bog, da u propast i nistavilo se survaju svi oni koji drugima i bespomocnima kopaju jame i propadanje!

Mrznju seju, mrznju neka zanju!
Bedu seju, bedu neka zanju!
Krv i nevolja nevinih na njihove obesne glave i na njihova obesna potomstva!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Промовише се идеологија нове религије веровања у површност, релативизам и ситуациону етику и морал,…

Хандкеова књига о животу Срба на Косову

БЕЧ – Аустријски писац Петер Хандке објавио је данас књигу о животу косовских Срба под насловом „Die Kuckucke von Velika Hoca“ (у слободном преводу „Птице кукавице из Велике Хоче„).
Издавачка кућа Зуркамп (Suhrkamp) саопштила је да је то дело „први приказ у књижевно-новинарском стилу српског становништва и услова живота у једној српској енклави у независном Косову“.

Бета
[објављено: 09/03/2009]

ilajdza postao ilija , 10/03/2009,

Kada se dogodi da obeshriscena Evropa pa sa njom i akademska, intelektulana i kulturna zajednica postave i na velika vrata uvedu u Teatar de Franses u Parizu „plodnu spisateljicu“ s prostora Balkana Biljanu Srbljanovic, a istovremeno uskrate gostoprimstvo Peteru Handkeu,za svakog u kome postoji i malo razmisljajuce supstance neizbezno se namece pitanje..sta se zapravo ovde dogadja??..

Najmanje sto bi trebalo da bude povod za objektivisticki i korektan odgovor nije taj sto cemo iz srpskog subjektivizma traziti „spasenje nase duse“,vec prosto se ovde brane univerzalne vrednosti istine. Jer kada nam se dogodi da se iz te Evrope sistematski, hladno, bestidno, podlo napada postojeci psiholoski srpski arhetip, onda se nema nikakve sumnje radi o frustraciji, sizofreniji, patologiji i na kraju i nesreci pojedinca pa i cele drzave.

Peter Handke, nedavno preminuli Harold Pinter i nekolicina angazovanih malobrojnih intelektualaca Evrope i SAD pokusavaju da progovore u ime savesti starih civilizacijskih vrednosti Evrope, cije su se vrednosti izgubile sistematskim gusenjem od strane savremenih varavarskih akademskih i intelektualnih primitivaca.

Na velika vrata od strane pomenutih promovise se ideologija nove religije verovanja u povrsnost, relativizam i situacionu etiku i moral, ostavljajuci savremenom covecanstvu istorijsku sramotu, trulez i smrad od demokratskog totalitarizma jednoumlja….

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други”

Рокфелер: Интернет је највећа опасност за нацију

abvgd (…)
23. mart 2009.

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread448462/pg1

Ето, дошло је време да се лепо поздравимо…ускоро неће више бити овог немарног ћаскања, кад друг Рокфелер и другови Ротшилди лепо уреде интернет, да не буде више опасности…

‘Ајд’ у здравље, лепо је било :)

abvgd (…)
23. mart 2009. u 14.46

Каже друг Рокфелер да би можда било боље да се вратимо на папир и оловку, толико су опасни ови хакери…нападају на основне националне вредности. Јадан Рокфелер.

Иначе, из две државе стиже далеко највише хакерских напада на свету…није тешко погодити:
1. Израел
2. САД

loret (kvizer)
23. mart 2009. u 15.19

Slobodna misao i reč se ne da sputati.

Drecun (natikurovic)
23. mart 2009. u 15.19

cika roki i rotsild su još 90-ih odlucili da zaustave svaki tehnoloski i ekonomski razvoj kako bi sto lakse mogli da manipulisu ljudima.

iz knjige bivšeg britsnskog obavjestajca dzona kolemana koja se zove „hijerarhija zavjerenika i komitet 300″, a stampana je 1991.

plan iluminata i komiteta 300 (cika roki i rotsild su glavni iluminati):

1.svijetska vlada, novi svijetski poredak sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlascu.

2. potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa.

3.unistenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine.

4. kontrola svakog pojedinca pomoću cipa- cipovanje.

5. potpuni prestanak industrijalizacije i prestanak koristenja nuklearne energije.
postojeci industrijski pogoni iz USA će se preseliti u zemlje treceg svijeta gdje ima robovske radne snage u izobilju koji će raditi tako reci za dzbe.

6. legalizacija droge i pornografije.

7.depopulacija velikih gradova prema ugledu na rezim pola pota

8. obustavljanje svakog naucnog razvoja.naročito u oblastima fuzije, medicine i elektrotehnike.

9.ogranicenim ratovima, izgladnjivanjem i sirenjem bolesti smanjiti broj stanovnika planete za bar dvije milijarde.

10.oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnicke klase.

11. svim ljudima sirom svijeta onemogućiti da odlucuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati tim krizama dok se ljudi ne zbune i ne demoralisu stoce dovesti do masovne malodusnosti.

12.uvodjenje novih kultova licnosti i naduvavanje postojecih među koje spadaju rok muzika, gangsteri poput prljavih i perverznih roling stonsa mika dzegera. gangsterske druzine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo i svih rok zajednica koje je stvorio tavistok institut pocevsi od bitlsa.

13.prouzrokovati POTPUNI SLOM SVIJETSKE EKONOMIJE I TAKO STVORITI POTPUNO POLITICKO RASULO.

14.PREUZETI VLAST NAD SVEUKUPNOM SPOLJNOM I UNUTRASNJOM POLITIKOM USA

15. dati punu podrsku nadnacionalnim institucijama poput ujedinjenih nacija, MMF, svijetske banke, međunarodnog suda itd.

16.podrediti vlade svih država i u njima subverzivno djelovati iznutra kako bi se unistio integritet i suverenitet država koje te vlade predstavljaju.

17.organizovati svijetski teroristicki aparat.

18. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u americi u namjeri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unistenja.

ima još desetak tacaka, ali i ovo je previse za one koji razmišljaju svojom glavom.

ockap_
23. mart 2009. u 15.56

Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

TeslianA
23. mart 2009. u 16.44

>> Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

Camerika se može i te kako izolovati pa da postane totalno nepristupna za razlicite kanale komunikacije. Samo ja mislim da će oni sto vise da krenu u akciju kontrolisanja većih sajtova (Google, YouTube, itd.) kao sto kontrolisu vece medijske kuce.

Vidite, i pored interneta mi Srbi u opste ne uspijamo da prodremo bilo šta našim sirim masama u matici a i dalje vecina njih bleji na u92. Na neku ruku nas iskorastavaju kao rematolicki faktor (kroz upotrebu „JEWEA” i drugih ekipa) da bi podvalili b92 i ostale neprijateljske sajtove kao nešto normalno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…

КОРИСНОСТ УМЕТНИКА

КОРИСНОСТ УМЕТНИКА.1

ОГИСТ РОДЕН

I

У очи вернисажа, сретох Огиста Родена у Салону Националног Друштва. Пратила су га два његова ученика, који су и сами постали мајстори : изврсни вајар Бурдел, који je ове године изложио једног дивљачног Херкула који стрелама туче тице симфалског језера, Деспјеа, који моделише попрсја изредне финоће.

Сва тројица су се била зауставила пред једном приказом бога Пана, кога je Бурдел, у својој уметничкој фантазији, извајао сличнога Родену. Аутор тога дела извињавао се што je ставио два мала рога на чело свога учитеља. A Роден рече, смејући се:
Ви сте то морали учинити, јер сте представљали Пана. У осталом, и Микел-Анџело дао je сличне рогове своме Мојсеју. Они су ознаке свемоћи и свемудрости, и ja сам врло поласкан тиме што сте их и мени ставили.
Како je било подне, учитељ нас позва да ручамо у каквом оближњем ресторану.
Изађосмо. Били смо у авниу Јелисејских Поља.
Под младим оштрим лишћем кестенова, аутомобили и запрегнути екипажи клизили су у блиставом реду. То je било искрање париског луксуза у његовом најзрачнијем и најзаноснијем оквиру.
Где ћемо ручати ? упита Бурдел са смешном зебњом. У ресторанима овога краја обично служе момци у фраку, a то ja не могу да подносим : јер те особе ме плаше. Како ja мислим, требало би ићи негде где се скупљају кочијаши.
Тада Деспјо :
Одиста, тамо се боље једе но y раскошним ресторанима где су јела прекрштена. И то je тајна мисао Бурделова : јер тобожња скромност његова укуса није нешто друго до изешност и разумевање у јелу.
Помирљиви Роден даде се одвести код једнога малога гостионичара који се скривао у једној улици близу Јелисејских Поља. Ту изабрасмо један угодан кут, и поседасмо како нам се свидело.
Деспјо je веселе и задиркивачке ћуди. Он рече Бурделу, додајући му једно јело :
Служи се, Бурделе, и ако не заслужујеш да будеш рањен, јер ти си уметник, a то ће рећи некористан човек.
–   Ja ти опраштам ту дрскост, рече Будел, јер половином она пада и на тебе.
Свакако je пролазио кроз привремену кризу песимизма, jep додаде :
–  У осталом, нећу да ти   противречим.   Извесно  je да ми нисмо ни за шта.

Када се сетим мога оца, који je био каменорезац, ja себи велим: тај je радио посао потребан друштву. Он je спремао грађу којом су дизани станови људи. Ja га и сада видим доброг мог старца, како савесно сече своје камење, зими као и лети, у радионицама   под   ведрим   небом.   То je био силан радник, каквих нема више.

Али ja…, али ми, какву услугу ми чинимо нашим ближњима ? Ми смо пеливани, играчи на ужету, химеричне личности, ми занимамо публику по вашарима. Једва ако се и интересује за наше напоре. Мало људи je способно да их разуме. И ja не знам да ли смо и достојни људске благонаклоности, јер свет би врло лако могао бити без нас

II

A на то Роден :

–  Држим да наш Бурдел не верује ни у једну реч коју je казао. Што се мене тиче, ja мислим сасвим обратно оном што je он малочас рекао.   Ja мислим да су уметници   најкориснији људи.

A Бурдел, ударивши у смеј:

–  Љубав вашег заната заслепљује вас.

Ни најмање, јер мој суд оснива се на солидним разлозима које вам могу рећи.

–  Учитељу, ja јако желим да их сазнам.

–  Узмите   мало   овога   напитка   које нам   домаћин ове куће препоручује. То ће вам дати   боље расположење да ме саслушате.

И када нам je насуо да пијемо, рече:

–  Једна прва примедба. Je ли вам падало на ум да, у модерном друштву,   уметници,   хоћу да   речем:   прави уметници, јесу готово једини људи који свој занат раде са задовољством.

Извесно je, узвикну Бурдел, да je рад сва наша радост, сав наш живот…; али то значи само да…

Чекајте! Оно што највише оскудева нашим сувременицима, како ми изгледа, то je љубав према свом занимању. Они свој посао врше тек са одвратношћу. Они га преко колена и несавесно раде. Тако je од врха до дна друштвених степеница. Политичари на својим положајима гледају само на материјалне користи које могу из њих извући, и изгледа да више и не знају за задовољство које су осећали некадашњи државници вешто водећи послове своје земље.

Индустријалци, у место да одржавају   част своје марке, траже да зараде што више новаца, фалсификујући своје производе; радници, осећајући према својим послодавцима више или мање оправдано непријатељство, на врат на нос раде свој посао. Готово сви данашњи људи изгледа да гледају на рад као на страшну нужност, као на какав проклет кулук, док би требали да га сматрају као наш разлог опстанка и као нашу срећу.

ПОЛНИ ЖИВОТ И УМЕТНОСТ

Др. А. ФОРЕЛ.

(С немачког превео ПЕТАР М. ИЛИЋ.)

Уметност нам представља покрете нашега осећајнога живота у хармоничноме облику. Што je тананије везивање уметности са елементима сазнања, у толико je она виша, у толико она већма утиче. Јачина њенога утицања пак зависи још нарочито од силине којом она покреће наша осећања. И уметности требају дисонанце, као год и у музици, да би се супротним учинима већма истакла хармонија њених осећајних тонова, да би у исто време утицала на душу моћније и разноврсније. Живим описивањем ругобе пробуђује се чежња за лепим. Но уметност мора бити спонтана, изнутра истинита. На њој се не сме запазити ништа камештано, удешавано по неком маниру, па ни интелектуална или морална школска правила. Уосталом, естетично осећање или чуство о лепоме веома je релативно и зависи у битној мери од филогенетичног прилагођивања човечјих чустава и од обичаја и нарави. За извесне бубе су ђубре и његов мирис зацело пријатни, али за нас су гадни. Хомосексуалац налази да je мушкарац лепши од женскиња. Дивљак и неотесан човек налазе да je нешто лепо што je за културног човека и за образованог зналца ружно.

Стога није никакво чудо што се у свима уметностима тако многоструко потреса баш она жица чији звук најсилније заталасава човечји чуствени живот, наиме полна љубав. Музика даје израза полним осећањима и њиховим психичким зрачењима помоћу тонова чежње, страствености, ликовања, жалости, разочараности и очајања, заносне преданости и усхићења. У вајарству и сликарству пружа љубав у свима својим преливима предмет који никада не пресушује нити пропада. У лепој књижевности тек слави полна љубав своје триумфе, a не ретко и оргије. Романи и позоришни комади у којима она не игра никакву улогу, могу се на прсте избројати. Ми не мислимо овде само на оне баналне љубавне приче и драме које, понављајући до досаде сентименталне и прежватане мотиве, ипак још заталасавају осећања светине којој недостаје уметничка образованост. Виша уметност je кадра да представља веома узвишене и мучне, утанчане и заплетене сударе човечанских сексуалних осећања и њихових одсјајкивања, и тим да изазове треперења најдубљих и најскривенијих струна у осетљивих душа. Сетимо се само песника као што су Шекспир, Гете, Мисе, Хајне, Мопасан; музичара као што су Моцарт, Бетовен, Вагнер, Шуман, Леве, н т д.; сликара, као Тицијан, Мурило или Беклин; вајара, као што беху стари јелински, или данашња француска школа. Уметност и умност не чине супротности, оне су исто тако узајамно спојене као осећање и мишљење у човечјем мозгу, мада свака област има донекле своју самосталност. Свако уметничко излагање потребује интелектуалних стихија као основицу, као што се свако осећање обично везује за представе.

Уметник узима своју грађу из спољнега света, из живота и догађаја свих времена; духовне струје, погледи и тековине његова сопствена доба увек ће да одјекују у његовим делима; научни и технички напретци без сумње ће добро доћи при спољнем руковању његове уметности. Но права обрада грађе у заокругљену слику, у заокружено, јединствено дело, у хармонично проосећану слику; даље вештина да одузме грађи случајно и споредно, a напротив да упозна и да истакне битно, нужно и типично, тако да поједини догађај, поједини случај постане уметничким делом и симболом општечовечанскога, што уопште важи, што говори сваком примљивом срцу са ганућем: то je све дело творачког уметничког генија, то ће рећи, пластичне маштине снаге, његова осећања.
Права уметност сама по себи нити je морална нити неморална. Овде важи изрека: оmniа pura puris (чистима je све чисто). У огледалу нечисте душе може свака уметничка творевина, као и сви високи етички производи, да изгледа као наказна или порнографска карикатура, докле међутим чисти духови тамо налазе отеловљење узвишених идеала. Томе нису криве уметност и њене творевине, већ начин и особеност схватања појединих људи. Тако могу најлепша уметничка дела да изазову у прљавој, еротичној нарави простачка полна осећања, где би бољи људи осећали баш противно,

Но пошто смо напоменули ове основне чињенице, морамо још додати неколике које су за нас нарочито важне. Под заставом уметности плови мноштво човекових творевина које то име бaш ни најмање не заслужују. Мало je

правих, узвишених уметника, a при том има хиљадама надри уметника. О томе нема сумње. Многа лица којима муза никада није целивала чело, која немају ни осећања ни слутње о високом достојанству к озбиљности уметности, који je највише сматрају тек као краву музару, упражњавају место уметности, која им се никако не да, свакојаке вештине мање вредности, којима се они, ради успеха и новчане добити, обраћају ниским нагонима светине, место да закуцају на врата бољих људи, будећи њихова племенитија осећања.

Ну баш у овој области игра еротика моћну и жалосну улогу. Ту се не оставља неокушано ниједно средство, маколико било прљаво, само да заголица ниску чулност и тим да примами публику. Раскалашне песме, шкакљиви романи и позоришни комади, безочне игре и сличне тачке тингл-танглова, похотљиве слике и слично, све то без икаква трага од уметничке вредности, утркује се и погађа простачке еротске нагоне светине, да би јој измамило новац из џепова. То се све високопарно назива „уметношћу“. Овакве вештине узносе најпрљавије пороке, па и саме њихове патолошке израштаје. A при том je најжалосније што општи зачин ових надри-уметности тако поквари ухус народу, да у њему убијају смисао за истинску, вишу уметност. Макар ме држао свет за мономана, морам овде поновити и нагласити: да при ближем испитивању увек и свагда налазим новчану корупцију и алкохолизам као земљиште које потхрањује ово изметање уметничког осећања и уметничког стварања у сексуалној области. Намерно велим: уметничког осећања и уметничког стварања, јер није довољно да само истински уметници стварају, већ они морају да нађу одзива у народу, у друштву, које треба да их појима. Једно иде напоредо са другим, као тражња и понуда. Тамо где опада у народу способнсст за осећање уметности, тамо опада и каквоћа уметничке производње, и обратно. Угледни управитељ уметничке занатлијске школе у Диселдорфу, професор Беренс, изјавио нам je y једном своме јавном предавању своје потпуно слагање с нама што се тиче штетног утицаја алкохола на уметност.

Пошто смо ову чињеницу утврдили, морамо се обратити главном и најглавнијем питању. По чему ћемо разликовати праву еротску уметност од порнографске надри-уметности? Докле би неки фанатично-аскетични морални букачи у својој

ревности најрадије разлупали или сагорели сваку еротску уметничку творевину као порнографију, дотле видимо с друге стране извесне свештенике култа дегенерације, где сваку, па и најодвратнију порнографију покривају и заклапају штитом уметности. Који ће уметнички критеријум ту да решава.

Навешћу само неколико примера. Кад су у једном честитом и богобојажљивом крају Тиролске поставили јавно неколико голих, иначе посве невиних, кипова и попрсја. тамошњи сељаци су их одмах порушили, јер се тим њихово осећање стида било у највећој мери повредило, јер су налазили у представљању голог човечјега тела најсилније дражење на неморал. Њима се могло доиста довикнути: „Ви спадате у оне духове који се сраме своје сопствене природе, јер се кљукају само натприродним стварима“. Слично се могло рећи оном прослављеном полицијском управнику у Цириху, који je наредио да се уклони из излога Беклинова слика „Игра таласа“, сматрајући да je y најадама што се купају било опасности за врлину и морал циришких грађана.

Обратно, ван сваке je сумње да забавне игре нагих или полунагих особа, („bal des quat’ z’Arts“), што су их приређивали млади париски уметници са својим моделима и пријатељима, не спадају никако у уметничке ствари, већ у покварене полне безочности које ваља одлучно сузбијати.

Кад се овака изопачена или патолошка порнографија хоће да закити или покрије речју уметност, онда ja то називам преваром. Истина, може се и мора се извинити што уметничке природе, чија су осећања веома силна, врло често и патолошки пренадражена, чине у полном погледу чудновате скокове, што се показују у љубави несталнима, ћудљивима и претеранима. То спада у уметнички темпераменат. Но амо не спада никако порнографија која се систематски негује, као и праве сексуалне оргије, које се најбезочније и у јавности испољавају. Све то најмање заслужује име уметности. Индивидуалне и патолошке слабости уметника и њихове ексцентричности, чије су жртве често пута и они сами, не смеју се бркати са самом уметношћу и њеним производима, a нарочито се не смеју јавно узети као правило за живот, нити подићи до обичаја.

С друге стране налазимо често  пута  еротизам скривен на местима  где   бисмо   га  најмање  очекнвали,   наиме  у   извесним побожним књигама за моралисање и у такозваном ружичасто-воденим романима. И он ту не остаје без утицаја, мада старе уседелице и побожна госпоштина држе ове књиге по својим књижницама, препоручујући их као штиво које окрепљује.

Неки досетљивац je с правом приметио: „На голом кипу je непристојан смоквин лист, a не оно што je под њим“. Баш ти смоквини листићи, сликани, вајани, или и писани и изговорени, и ако употребљени у добром и честитом смеру, буде много више похоту него што je стишавају. То je исто као што се чулност много више распаљује полупровидним покривалима од газе и трикоа, испод којих се доста разговетно могу назрети предмети који се тобож хоће да прикрију, него ли чистом, природном голотињом. Еротизам који се игра жмуркеутиче, једном речју, најсилније, и према томе се умеју врло добро управљати приређивачи балета и сличних представа са свима својим ефектима помоћу газе и трикоа.

Како je тешко повући границу између уметности и порнографије, показаћу још на једном примеру. Познато je да je Гиј де Мопасан можда ненадмашан у својим романима, a нарочито новелама, у погледу утанчане психологије љубави и полнога нагона. Ja не допуштам да се његови описи – са малим изузетцима – смеју обележити као порнографски, и ако садрже најсмелије описе сексуалних ствари. Они нису порнографски стога што су дубоко човечански и истинити, и што се ругоба и неморал у њима не представљају жељенима, мада се и не куде моралишући. Стара досетка привидно светитељског еротизма баш ce y томе састоји што се забрањени сек суални плод у највећој мери прижељкује под муселинском маском побожних фраза и речи пуних негодовања. Порок се истина проклиње, али се тако описује да читаоцу вода пљушти на уста. Нишга од тога нема у Гија де Мопасана, па ни у Золе. Обојица изазивају шта више у читалаца својим описима одвратност и жалост због полних порока, но што буде полну похотљивост. Сасвим друкче je схватио ствар издавач Мопасанових дела, коме je било пре свега до рекламе и велике прође. Он je додао уз уметничка дела Мопасанова такве порнографске слике да човек мора жалити писца. Ову ствар ће објаснити још једно поређење. Нека се сравне Хајнеове еротске песме са романима Мопасановим. Сваки he одмах приметити да je y Хајнеа, и поред свих утанчаности његове уметности, порнографска црта кудикамо јача, пошто у њега морално осећање сваког тренутка пресушује, докле су Мопасанова дела ипак прожета њим.

Висока и утанчана уметност Јелина садржи врло много еротике са врло много голотиње, које ипак не утичу неморално, нешто стога што je јелинска уметност безазлена, a нешто стога што се јавља, нарочито у вајарству, са чистом лепотом, која je још удружена са самониклошћу. Ради тога ваља само посматрати античке, нарочито грчке кипове ; ваља прочитати само у Омира причу о Аресу и Афродити; ваља прочитати, ради уверења, пастирску идилу о Дафнису и Хлое. Не чини то голотиња нити природно представљање полних ствари, већ прљави смер представљача, његови скривени, нечисти, често пута и користољубиви циљеви утичу неморално. Ваља још једном нагласити да и најчистија уметничка творевина може бити порнографски повод за онога који je навикао да свугде уноси своју сопствену поквареност, свој неморал и своје ниско, прљаво мишљење. У осталом, не може се ипак порећи да су у старо доба, нарочито у староме Риму, често пута владале порнографија и циничка суровост. Рушевине у Помпеји и историја нам то довољно доказују. Но такве појаве обично иду напоредо са опадањем поменутих народа.

Па ко треба да буде судија ? Ко треба да одлучи где престаје уметност, a где настаје порнографија, или докле сме да иде еротизам јавно у уметности ? Ово je питање тако тугаљнво да ja себи не могу допустити никакав одређен одговор. из недостатка надлежности. Само верујем да кад једном буду побеђени владавина новца и обичаји алкохолних пића, тада ће се веома, скоро до ништавила, свести социјална опасност порнографије. С друге стране верујем да се и овде треба чувати од крајности у оба правца. Тамо где се порнографија јавља само као голо просташтво, лишено сваке уметности, друштво може и треба безусловно да се окоми противу ње. Појављује ли се напротив она у уметничком руху, онда мора у сваком посебном случају да се одмери уметничка вредност дела према његовим мање више скривеним нечистим тенденцијама, па да одлучује релативна мера оба елемента, у вези са свима другим околностима. Даље, мора да се брижљиво узме у вид и кварежни утицај извесних такозваних уметничких дела или „уметничких“ представа на народ, што се из искуства може утврдити, као на пример код многих врста тингл-танглова. Даљи недостатак наше модерне уметности налази се у патолошкој црти њеној, која све више узима маха. Ово je нарочито веома важно у полној области. Овде се ваља само сетити француског песника Бодлера. Еротска уметност не треба да постане болница за сексуалне изметнике и болеснике; она не треба у ових особа, правећи их јунацима и средиштем књижевних дела, да одгаји уверење да су они нарочито занимљиви и заслужни представници човечје врсте. Тим ће их она сама учврстити у његовој ненормалности, a покадшто окужити и права лица. Великом броју модерних романа, па и савремених слика, мора се одсудно пребацити да су патолошки. Ту се описују као типови љубавног и полног живота и његових психолошких зрачења такве особе које се находе само у санаторијима за живчане болеснике, или шта више у лудницама, па и такве који се уопште врзмају само у патолошкој глави пишчевој. Као што се не сме допустити да уметност покаскује за моралним школским проповедима, тако исто не смеју с друге стране уметници заборавити високи социјални позив своје уметности, који се у томе састоји: да се људи уздижу и да се одушевљавају за идеалне циљеве, a не да се заводе у нездраве баруштине.

Уметност je кадра да учини огромно много, пошто осећања руководе људима ; да, као што увек морамо наглашавати, много јаче и силније него ли сви разлози разума. Уметност треба да буде здрава. Ако не мора да трпи морални учитељски прутић, њена je зато дужност да свој полет управља навише и да показује народу, који на њу полаже, пут ка небу, али не к небу сваковрсног веровања, већ ка небу бољега и срећнијега човечанства. Своју вечиту тему о љубави она не мора стога да обрађује без снаге и сока; она не треба да се лишава ни зачина еротике тамо где je то уметнички потребно; али она не треба да се проституише у служби прљавштине и изметања. Како ће она ићи за својим циљевима, то je цела ствар, то јест ствар истинског уметника, Њему немамо шта да прописујемо.

Ипак се не могу уздржати, a да не пружим савет извесним модерним уметницима. Кад хоће да обрађују у својим делима друштвено етичка, лекарска или научна питања, они треба да се причувају да не проучавају своју грађу у стручним научним књигама. Они би пре требали да се угледају на Мопасанов пример, и да покушају најпре да у животу огледају неке ствири, пре но што се подухвате да их уметнички прераде, иначе ће потпуно промашити уметнички ефекат, те ће се изменути у тенденциозне теоретичаре, у лоше научнике, моралисте или социјалне политичаре, a уз то ће престати да буду добри уметници. Метерленкова „Пчела“ није само стога лепа што je он одличан писац, већ и стога што он саме пчеле познаје, и што се његов уметнички производ оснива не ка компилацији из књига, већ на сопственом проматрању.

Сем сузбијања развратног утицаја новца и алкохола, још ће свакако допринети угушивању лоше, порнографске естетике, и подизање уметничког укуса у народу. Глупа, неистинита, неприродна, еротском похотом зачињена сентименталност, која се шепури у безначајним и лошим делима што се пружају народу под именом „уметности“, испуњава здравом одвратношћу сваког човека од иоле уметничког укуса. Одвратност je овде без сумње благотворна духовна медицина, и ми не можемо делити мишљење оних строгих, аскетских душица, које веле да истинска етика нема никаква посла са уметношћу, или чак да све морално мора бити без уметности. Ови људи потпуно се варају и иду нехотично на руку порнографији, јер својом сухопарношћу и празноћом одбијају од себе сав свет, гонећи га противноме стожеру. Естетична и морална осећања морају, у складном савезу са разумом и вољом, да припомогну уздизању човечанства.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Да не би био уништен, човек мора да уништава

GluteusMaximus
28. februar 2009.

kuenst, evolucija, revolucija, sve su to ljudske izmišljotine.

Ljudi o prirodi znaju jako malo.
Ne znamo ni kako su ni zašto nastajala ledena doba, ali znamo da će se bez obzira da li mi gajili cveće ili ložili azot ponoviti opet.

Znamo da su ogromni meteori padali na Zemlju, i da svakodnevno na nju padne milion tona kosmičk prašine, ali ne znamo kako da sprečimo sledeći meteor koji neumitno dolazi da na iebe kevu svima.

O mnogim životinjskim vrstama nemamo pojma.
Više znamo o Mesecu nego o dnu okeana itd…

I šta god mi radili, priroda ima svoje neumitne tokove.
Mogli smo da živimo u miru i slozi vekovima i da svi budemo braća i sestre divno se šetkajući mahovinastim proplancima..pa da nas sve opet iznenadi kometa veličine autobusa i da nam zatre seme za narednih 5 hiljada godina.

Čovek Kuen, ne može da uništi prirodu.
Danas kada bi ljudska vrsta nestala sa lica Zemlje, za svega 500-1000 godina ne bi više bilo ni jednog jedinog traga od civilizacije (osim onih koji i do danas odolevaju zahvaljujući nečemu što je druga tema)

ajfelova kula, ako se ne održava i prefarba svakih 7 godina, ruši se i trune u prah.
Bruklinski most, neboderi sa armaturama, knjige, CD-ovi, sve ide u prah.
Ulice sepretvaraju u reke, naselja u zatravljena brdašca..

Priroda zna svoj način Kuenst. A ljudi, ljudi i dalje uče.
Ljudi su mlada vrsta. Nije strašno što još uvek greše.
mi samo eksperimentišemo i lutamo i grešimo, misleći da možemo da prirodu stavimo koliko toliko pod svoju kontrolu.

Ova planeta je surova.

da bi zimi opstao u prirodi, morao si da ubiješ njeno drvo i zapališ vatru.

Da nije bilo uništavanja, ne bi bilo kuća, mostova, zgrada, posmrzavali bi se ili pocrkali od vrućine.

Ljudi su osetljiva vrsta i panično koristi sve što može.
Ovaj svet je pre svet mikroorganizama nego ljudi.

Da ne bi bio uništen, čovek mora da uništava.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ово је свјесно, намјерно изазвана криза истих оних који су сличним методама изазвали кризе из 1907, 1920, 1929…

Сорош: Крај либералног капитализма

ЊУЈОРК – Амерички милијардер Џорџ Сорош изјавио је да су темељи за текућу глобалну економску кризу били постављени системом финансијске дерегулиције осамдесетих година прошлог века и да садашња кретања указују на крај ере либаралног тржишног модела који је у протекле три деценије доминирао у капиталистичким земљама, пренела је агенција Блумберг.

Танјуг

[објављено: 23/02/2009]

Ivan (Split) , 23/02/2009,

Ovo NIJE kriza kapitalizma! Naprotiv, ova kriza i jest UMJETNO izazvana zbog inhibiranja mehanizama SLOBODNOG TRŽIŠTA! Ovo je svjesno, namjerno izazvana kriza istih onih koji su sličnim metodama izazvali krize iz 1907, 1920, 1929… i mnoge druge.

Ova je kriza nastala kao posljedica UPLITANJA američke vlade i američke centralne banke (FED), koja se rukovodi PRIVATNIM interesima, u mehanizme slobodnog tržišta! Dakle problem je nastao tako što su se mehanizmi KAPITALIZMA i mehanizmi SLOBODNOG TRŽIŠTA namjerno sputavali i onemogućavali! Krizu su namjerno izazvali isti oni koji su uplitanjem u slobodno tržište UMJETNO snižavali kamatne stope i tako ohrabrivali rizično ponašanje.

Osim toga govorilo se da će amerikča vlada spasiti one koji se nađu u krizi (bail-out), tako da se još više umjetno poticalo rizično ponašanje. Ovo je svjesno, znanstvenio precizno projektirana kriza koja za cilj ima fašističko društvo tzv. „Novog Svjetskog Poretka“ (eng. NWO), koji bi za početak uspostavio tzv. Svjetsku Vladu.

Krajnji cilj je istrebljenje 90% ljudi jer toliko ih ima previše kako to misle oni koji stoje iza „Projekta NWO“. Ostalih 10% bi živjelo u totalitarističko-fašističkom društvu NWO-a. Onima koji stoje iza fašističkog rojekta „NWO“, i koji danas upravljaju US predsjednikom, te svojim marionetama u US vladi i US kongresu, nije nimalo stalo do USA.

Njima je do USA stalo taman toliko koliko je i Lavu Trockom (inače Židovu rođenom kao Lav Davidovič Bronštajn) bilo stalo do Rusije. Trocki je rekao „Nama ne treba Rusija. Nama treba svjetska revolucija“. NWO ljudima je USA samo puko sredstvo za postizanje krajnjeg cilja. Njima USA uopće ne treba!

Tehnologija je ista kao i 1907, 1920, 1929…

1) Prvo namjerno napravi problem

2) a onda se ponudi kao mesija te ponudi rješenje.

To upravo radi Soroš jer je i on dio grupe koja gura Projekt NWO.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сродне теме:

• Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…
• Литература теорија завера, у ствари, иде на руку моћницима, јер код великог броја људи ствара допунско страхо-поштовање према „невидљивим центрима моћи“
• Пуно дезинформација са мало тачних информација, мешавина лажи и истине
• Многи људи су слепи и не виде шта се дешава у свету, невиде невидљиве ланце…
• Америка је поробљена, баш као и Србија и Европа

„Пет и по милијарди слепаца јурца у круг да би увесељавао два милона“

Sta se Valja iza Brda Personalno

AngryMishko – Aug 14, 2004

Dragi drugari
Nije vishe sporno da nasha Planeta bilo nashim ili tudjim uticajem dozhivljava velike i sigurno masivne promene.
Posto sam svestan da sam bio jedan od retkih ljudi ovde koji vam je ovo nagoveshtavao osecam potrebu da vam kazhem josh sto sta shire o mom Uverenju i znanju o ovoj temi.
Razlog za bilo sta naravno uvek postoji , ili kombinacija vishe razloga.
Medjutim sama cinjenica da smo mi samosvesna bica u stanju da se koristimo Prirodnim Silama i energijama mi daje utisak da je to samo po sebi dokaz da Svet oko nas i zheli da ga mi upoznamo.
Choveku je ta moguchnost ponudjena u svakom momentu njegovog postojanja. I tako nekome od nas PADNE ovo ili ono na Pamet. A to sto padne na Pamet ne mere pasti niotkud. Znachi te sve informacije vec postoje. A mi kao neke Radio Stanice primamo i zhvakamo kroz sebe tu svu zbrku od Sila i Energija.
Tako da se tako izrazim na sta se ukljuchish tako ce ti i biti.
Koliko ljudi je recimo shvatilo Ultimativnu bliskost osnovnih nachela Prirodnih zakona i Ljudskih Moralnih zakona???
Chini Dobro Dobro ce ti se vratiti.
Sta posaljesh to ce ti se i vratiti.
Za skeptike samo da ih podsetim da chak i sam Internet radi na principu Servera (pazite Servera ne rulera ) , koji jedni drugima Veruju (Trust relationship), na chiji Network mozhe da se ukljuchi i stvori nesmetano kao sto i sami mozhete OVDE I SAD videti produkt toga principa.
Mozete li slozhiti kockice?
Nije Tajna da smo SVI mi Svemir u malome
Nije Tajna da Sta i Ko god nas napravilo , da nam je podarilo sposobnost da menjamo okolinu oko sebe i da se prilagodimo ‘skoro’ svemu i svachemu.
Ali svaka sposobnost donosi automatski sposobnost sopstvene negacije te iste sposobnosti.
tako je Svet napravljen i nema nista tu Dobro_loshe ili sta ti ga ja znam.
Nasha Ne sposobnost da prihvatimo Koncept na kojem pochivamo je dovela tome da ljudi vishe veruju drugome nego sebi , i tako dovela do zacharanog Lanca u kome su mnogi zagrljeni i mnogi zarobljeni.
Svi Vi znate Odgovore.
Pitajte SEBE prava pitanja i uveren sam dace vam se odgovori , jer su ionako VEC U VAMA.
Sta god da izaziva promene , bilo chovek bilo neko drugi bilo neka Planeta , bilo Sam Bog.
Nije bitno.
Bitno je da SE MENJA
I da sa ovom Planetom bolje da se I MI PROMENIMO.
Moje Uverenje je da sledeci osnovne zakone Postojanja svi mi imamo jednake sanse da iskusimo nesto velicanstveno.
Ako budemo sledili SVOJE strahove , ne treba da vam kazhem tuzhnu vest.
Vec smo Istorija
Pozdrav

Tomislav Milosevic – Aug 14, 2004

Kakav pravac covecanstvo trenutno ima, nisam bas ubedjen da bi bila prevelika steta da sve ovo jednostavno nestane.
Svakog bozijeg dana me je sve vise sramota sto sam ovde gde sam i sto nemam nikakvog uticaja na katastrofe u koje srljamo.
Pet i po milijardi slepaca jurca u krug da bi uveseljavalo jedno dva miliona. Ni jedni ni drugi nikada nisu shvatili ni zasto su tu ali veruju da cine Bogu uslugu.
Zemljo otvori se!

Gandra! – Aug 15, 2004 00:39
Dragi Misko, Tebe velike brige brinu a mene samo male!
Zabole mene dupe za planetom, vaseljenom, mlijecnim putem i ostalim galaksijama, crnim rupama a bogami i zakrivljenim vremenima i prostorima.
mene srpske brige more…planetarne ne, interplanetarne jos manje…zato ne drveni o tome nego daj nesto u duhu vremena i prilika bagami i imena ovog foruma!

AngryMishko – Aug 15, 2004 05:14

Dragi Gandro.
Pa zasta sluzi kafana nego da vam otvoreno kazhem svoje misljenje.Velike i krupne stvari su kako ti sam kazesh , na zalost ili na srecu bitne i za nas , bar tako smatram.
Pozdravi
Hato :)Pozdravi

NSO – Aug 15, 2004 08:28

Pet i po milijardi slepaca jurca u krug da bi uveseljavalo jedno dva miliona.

било би добро да су два милиона, то нису ни две хиљаде…

AngryMishko – Aug 15, 2004 09:01

Dobra primedba NSO
Pozdrav

NSO – Aug 15, 2004 09:24

а господин гандра опет само види бело и црно, опет само гледа регионално и локално.

све је то повезано. није србија на марсу, барем још није!

мора да се гледа и да се размишља глобално па ће ствари бити јасније него јасне. …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)