Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама
Учити до краја образовања
Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!
Лектор „Политике”
Градимир Аничић
[објављено: 08/03/2009]
Страхиња , 10/03/2009,
Био сам срећан када је пре две-три године почео са радом Језички савет и када је као резултат тог окупљања постојала барем на интернет издању рубрика ,,Језички прозор’’. Сећам се чланака професора Егона Фекете који је писао указујући на примере лошег писања у Политици. Колико ме сећање служи после око годину дана ,,Језички прозор’’ је укинут без иједне речи образложења, као да су разлози због којих је постао нестали. На несрећу српског народа то није био случај. Кроз језик неког народа се најбоље одсликава свеколико национално стање душе, промишљања о свету у коме се налази и утицајима из света са којим долази у додир.
Политика је прерасла дневне новине и разне часописе, и са преко века постојања постала је заштитни знак јавне речи у Србији. Ако вам је српски језик основно средство за рад, онда је недопустиво да читам многе чланке (поготову у делу економија) који да нису много мучни и трагични, били би урнебесно смешни. Крајње је време да се новинари и уредници вуку и за рукав ако то треба, да би нас поштедели њиховог ,,серблиша’’ и фрљања са изразима који ни на српском ни на енглеском не значе ништа. Речи као: експерт, борд, франшиза, бренд, менаџмент, билборд, стајлинг, фан, дисконт, бизнис, тендер, холдинг, медији, компанија, брокер, акциза, кластер, онлајн, сајт, фајл, софтвер, виртуелан… и много сличних из серблиша за мене су грозно смеће којим покондирене незналице покушавају да кажу нешто тобоже светско ново и недокучиво ,,што само они занју’’. То што се то ради без потребе јер на српском те речи не значе ништа, и да би се показала уображеност, нема везе, ми шамарамо по језику па шта буде. Ваљда би се онда понеко од новинара и уредника призвао свести. Ако нам је скупштина Србије мерило писмености и језикословља, зло нам се пише. Поред праве голготе којом је изложен говорни српски језик у скупштинској сали, посланицима не смета што код улазних врата не пише ни име државе Србије?!? Исто је и на згради владе?!? О осталим јавним гласилима боље да не говорим.
Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине…
Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) … то ће продавати ваше услуге и производе у будућности.
Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница.
Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Нажалост децу васпитава ТВ, када то не ради ТВ ту је улица и кафићи а онда долази виртуелни свет…
Блеји омладина
neimar 10. maj 2009.
Srbija ne zna šta sa mladima
Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni „fejsbuk”. Ivana ne ide u pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk i obožava da predveče „izbleji” sa društvom…
Irena Radisavljević
Коментари:
Neko daleko
To je pojava, koja tek treba da se ukoreni. Onoga trenutka, kada potpuno uvedemo ‘demokratiju’ u državu, tada će narod vladati jedino svojim daljinskim upravljacima ili veb stranicama, tacnije samo onim programom sto mu se bude servirao. I šta ocekujete od mladih? U vreme Milosevica, koga već toliko krivite, ja sam na televiziji mogao cuti i pank i rok, čak i neke potpuno antirezimske stvari, koncerti takođe, a sada u ‘demokratiji’ gde je rok, gde je pank? Pa vi ste samo naucili bolje od Slobe, kako se gusi ljudska svest i to sada primenjujete, savrseniji ste i uredjeniji i podmukliji, ali ničija nije vecno gorela. Ljudi će da progledaju kad tada.
roditelj
Omladina je prepuštena „blejanju” i potrošačkom mentalitetu namerno. Što smo gluplji to se lakše nama vlada. Rastu generacije kojima će se lako manipulisati. Da li znate da u osnovnim školama popravni ispit postoji samo na papiru, ja nisam čula da je zadnjih godina iko išao na popravni. Znači iako ne uči završiće osnovnu školu. Ocene dece se na roditeljskim sastancima predaju roditeljima na papiriću da se „zaštiti” dečija privatnost. Nema sramote, neprijatnosti.. Ako neko dobije ukor ne sme se reći njegovo ime, niti to smanjenje ocene iz vladanja utiče na uspeh. Znači deca bukvalno mogu, i rade u školama šta im padne na pamet (tuku nastavnike, drugove, kradu, drogiraju se, piju…) Pretpostavljam da su ove metode preuzete iz EU, ali mislim da tamo deca nose uniforme i imaju kazne, suspenduju se određeno vreme sa nastave (oni treba da idu u školu svojom voljom, a ne zato što moraju) i tim suspendovanjem sa nastave oni to i shvate. „Blejanje” je društvo namerno organizovalo.
Josarian
Deca od 14 godina izlaze do ponoci, ali i kasnije, jer vrše pritisak na roditelje činjenicom da, ukoliko se ne uklope u taj model bivaju predmet podsmeha. Šta sutradan to dete može da radi? Pa, ništa. Do popodne spava, a onda se sprema za sledeće „blejanje”. Koje interese može da razvije? Pa, nikakve! Koja su rešenja? Bilo je pokušaja da se ograniči rad klubova i lokala PREKO RADNE NEDELJE. Sećaju se mnogi da je taj predlog jedno vreme bio vrlo aktuelan, a onda je polako izbledeo i niko ga i ne pominje. Argument protiv toga je da je Beograd grad koji živi noću i da je to deo njegovog imidža. Čak i da je to tačno, a nije, Beograd je samim tim grad koji spava danju i ne radi ništa. Na „trulom” i manje „trulom” zapadu se zna ko može u koje lokale da uđe, sa koliko godina,a škola se bavi decom. Uostalom, zašto bi deca živela drugačije?! Učlaniće se u neku stranku, završiti neku dopisnu „mega, sega, grand…” školu i biti uspešan mladi kadar… Mi smo to od njih napravili!
Goran-Zr
Na našu veliku žalost: „VAŠ ČLANAK JE ISTINIT”, a sve to vidi „VELIKI BRAT”, a zamislite nije kriv samo Sloba nego i ove nove kvazi demokrate. Sa zapada smo prihvatili sve što je loše, ako uopšte imaju išta dobro.
Nikola Fg
Izgleda da je postalo pravilo svih novinara i „novinara” za sve probleme i negativnosti kriviti Milosevica. To vazi i za ovaj clanak, a tema je bas zahvalna za analize svih vrsta. Analiza u ovom clanku je povrsna, neobjektivna i u pedagoskom smislu apsolutno amaterska. Nemam nameru da izigravam Milosevicevog advokata ali gospodo on je mrtav, a nije na vlasti 9 godina. Hoće li to biti izgovor za sve promasaje i u sledećem veku ako kao država i narod budemo postojali mada u tom pogledu nisam optimista. Poenta je da sve dobro ili loše u vaspitanju mladih generacija dolazi iz kuce /roditelja/, a skola i drustvo treba da budu samo nadogradnja. A šta se kod nas desava. Mladi se vaspitavaju „bir-festovima”, narkomanskim hepeninzima, gej paradama i tako dalje. država se ulizuje takozvanim navijacima i ne sankcionise ih i šta posle svega ocekivati. Tako nastaju samo anarho-destruktivne generacije ciji je moto „lezi hlebu da te jedem”. Takvi su sad i na vlasti i zato imamo to što imamo
www.blic.rs/_komentari.php?id=91805&mode=view
———–
Е да само блеји омладина, него блеје и новинари, а све су научили од власти која ионако ништа не зна да ради већ само да блеји да су ‘за све криви Милошевић и деведесете’ и да ће се све решити у ЕУ а дотле не липшите магарци до зелене траве…
Aкадемик археолог Драгослав Срејовић има улицу на периферији Београда од неких 10м дужине…толико о вредностима!
danijelam
Тема поста: Re: O деци и омладини!
Послато: Уто Нов 11, 2008
Zahvaljujem na ovoj temi. Pitanje dece i omladine me zaokuplja svakodnevno obzirom da imam dva dečaka od 12 i 10 godina.
Naime, jako sam zabrinuta uticajem okoline na njih. Ponekad se plašim da će taj uticaj vremenom biti veći od onog koji kao porodica pokušavamo da imamo na njih. Bogu hvala, normalna smo porodica, koja drži do tradicionalnih vrednosti koje pokušavamo da prenesemo na njih…i tu je prva zamka…mi pričamo svoju priču, a kada se osvrnu oko sebe svuda nalaze kontra primere….
Mislim da je upravo razgovor sa njima od ključne važnosti. Naravno, argumentovano pokušavamo da pokažemo zbog čega mi imamo drugačiji stav od njih….i da ih ubedimo da je naš stav ispravan…to ponekad traje i satima….. :lol:
No, dobro….ono što je meni utisak već mesecima je ponašanje srednjoškolaca. Svakodnevno ih posmatram u autobusima na putu do posla. Pošto idem javnim prevozom na posao i to obično traje oko 30min, imam vremena da posmatram i slušam tu decu. Prvo što upada u oči je da su svi jako oskudno obučeni i zimi i leti…leti to ide do vulgarnosti a zimi…nije mi jasno kako im nije hladno…to su goli stomaci (devojčice), dekoltei….kako će takva devojka sutra da bude majka i da ima zdravo potomstvo?
drugi utisak je da ta deca ne znaju da se izražavaju….mali fond reči, pa vrte jedno te isto. Tužno je slušati o čemu pričaju naši srednjoškolci…o tome kako ne idu na prvi čas (to je super), koliko imaju jedinica (i to je super), i kako oni koji uče i misle na svoju budućnost su štreberi….
treći utisak je jedno zastrašujuće nevaspitanje i nepoštovanje starijih.
kad smo kod fonda reči….zgranuta sam vešću koju mi je suprug saopštio posle prvog roditeljskog sastanka ove godine kod starijeg sina…njegova razredna predaje književnost i rekla im je da su obavezne lektire UKINUTE i da će od sada raditi samo fragmente tekstova!
Pa ova deca ionako NIŠTA ne čitaju i to je bio jedini način da bar neku knjigu u životu pročitaju!!!!
I još nešto oko uzora našoj omladini, nešto što me je užasno iznerviralo.
Radi se o prikupljanju potpisa da se po pokojnom Milanu Mladenoviću iz Ekaterine Velike imenuje neka ulica ili trg u Beogradu.
Uz dužno poštovanje ljubiteljima ove grupe, ipak znamo ko je i kakav bio Milan Mladenović. Uz to već postoji ulica po njegovom imenu u naselju Zemun Polje. No, ova akcija na medijima je dobila VELIKI publicitet.
Samo još da dodam, pa završavam, akademik arheolog Dragoslav Srejović ima ulicu na periferiji Beograda od nekih 10m dužine…toliko o vrednostima!
Извор: Видовдан.орг (форум)
„Након два мјесеца храњења нездравом храном два су миша убила трећег и појела га“
Преузето из књиге: SJEME OBMANE, Jeffrey M. Smith
…
Stitt je bila uvjerena kako su mnogi problemi s kojima se suočavaju škole u Americi uzrokovani lošom prehranom. Nakon što je uspjela promijeniti ponašanje kriminalaca, vjerovala je da će utjecaj na srednjoškolce biti dječja igra.
Ona i njezin suprug Paul, biokemičar, došli su u svoju lokalnu školu s neobičnom i velikodušnom ponudom. Htjeli su izbaciti automate za prodaju sokova i prerađenu hranu i nahraniti učenike svježom, cjelovitom hranom, prateći pritom kako im se ponašanje poboljšava. A Stittovi će platiti račun. Zapravo, budući da su posjedovali tvrtku Natural Ovens, pekaru za cjelovite pekarske proizvode, njihova kompanija slat će školi svoje zdrave proizvode i zaposliti svog kuhara u školskoj kuhinji.
Uprava škole spremno je prihvatila ovu ponudu bez obveza, a čak je i očekivala neke promjene. Ono što su dobili, bilo je revolucionarno.
Škola je postala mirna, djeca su se dobro ponašala, neopravdani izostanci nisu problem, a svađe su bile rijetke. Ocjene su se popravile, a učitelji su se mogli posvetiti podučavanju umjesto da neprestano discipliniraju učenike. „Više u razredu nema ometanja niti poteškoća s ponašanjem učenika kakve sam imala prije novog programa prehrane„, kaže nastavnica Mary Bruvette.
Čak su i problematični učenici zahvaćeni ovom revolucijom.
Brojevi su impresivni. Otkad je program započeo prije pet godina, nije bilo unošenja oružja, odustajanja od škole, izbacivanja, samoubojstava, pa čak niti droga.
…
Jedan nastavnik iz iste škole nekoliko godina ranije proveo je sličan pokus s miševima. U jednom kavezu tri su miša jela nezdravu hranu; u drugom su tri miša jela cjelovite namirnice. Razlika između dvije grupe bila je šokantna.
Miševi koji su jeli nezdravu hranu, kaže Stitt, postali su „vrlo usamljeni i nedruželjubivi.“ Kad su stupali u interakciju, često su se tukli.
U svakom kavezu nalazila se kartonska cijev načinjena iz role papirnatih ubrusa. Miševi hranjeni nezdravom hranom poderali su svoju cijev na komadiće, dok je grupa hranjena zdravom hranom koristila svoju cijev kao spavaonicu. Činilo se da su miševi hranjeni nezdravom hranom zaboravili na svoje normalno noćno ponašanje, jer su tijekom dana toliko jurili uokolo da ih je nastavnica morala prekriti kako bi stišala buku u razredu.
Nakon dva mjeseca hranjenja nezdravom hranom dva su miša ubila trećeg i pojela ga.
Ако схватите да је пубертет нормалан вид одрастања онда ће вам бити лакше
vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.
Ako shvatite da je pubertet normalan vid odrastanja i da ponasanje zavisi od čiste hemije, jer hormoni ne uspevaju da se ojednace i uspostave harmoniju, onda će vam biti lakse.
Kao drugo, dete odjednom postaje svesno svoga sazrevanja i ne ume da se sa tim najbolje nosi, takođe trazi svoje mesto u drustvu sirih razmera od uskog kruga roditelja, familije i ucionice. Pocinje da bude svesno svojih opstih stavova o drustvu oko sebe, a to nije lako odjednom postici i savladati sva pitanja, koja traže odgovor.
Šta je najbolje uraditi?
1- biti iskren sa detetom i reci mu otvoreno kako se vi osecate. Recite mu da ste tuzni, bespomocni, da ne umete da se snadjete u novoj ulozi roditelja (sto i jeste tačno), da biste želeli da ga razumete, a možda to ne izgleda uvek tako. Otvorite mu dusu i shvatite ga kao ODRASLU osobu. Oni to jako cene
2- pokazati osecanja.
Slobodno pokazite kada vam se place, kada vam se smeje, kada ste besni, kada ste srećni i imenujte svoje osecanje pred njima. Recite: „zbunjena sam tvojim ponasanjem U OVOM TRENUTKU (uvek vezite za trenutak) i mnogo sam tuzna/besna zbog toga i toga… možda ne moram da budem, ali ja se tako sada osecam… Možda si mogao da izbegnes da me rastuzis…“ Ne stidite se da pokazete svoje slabe tacke, jer oni to ionako sami vide.
3- Razgovarajte o svim temama:
Šta misli o ljubavi?
Šta misli o vama?
Kakav bi on bio kao roditelj?
Šta misli o politici?
Kakve sve nepravde postoje oko njega?
Šta je lepo u svetu? …
4- Obavezno ga pitajte nekada za savet, kao odraslu osobu.
Šta da obucete, šta bi on uradio u nekoj konkretnoj situaciji, pitajte ga da li ste dobro reagovali u nekoj prilici…Dajte mu sansu da proba da bude odrastao i da oseti da je njegovo mišljenje cenjeno kod vas.
Interesujte se za teme koje njega zanimaju: muzicke grupe, automobili, tehnika, moda. Iz toga ćete vise saznati o detetu i njegovim idejama.
Техника за учење
Tehnika za učenje
Evo jedne tehnike pomocu koje mozes mnogo brze da naucis ono sto pise. Ovaj tekst narocito je pogodan za studente. Evo kako ide.
Ako ucis za polaganje ispita, i hoces brze da naucis to sto pise u knjizi, koristi se bledo zuta boja i zlatno braun. Dok gledas tekst zamislis da sa tog lista kojeg ucis, list i tekst je u bledoj zutoj boji, polako se stvara bledo zuta linija i ide iz knjige i teksta ka tvoj pineal i ulazi u tvoj pineal.
Zamisljas znaci da radis downloading of information from the book. Pineal tvoj zamisljas da je u royal blue, i ta bledo zuta linija ubacuje informaciju iz knjige u pineal. Ali hoces informaciju sad odmah, opkoli tekst koji je „bledo zuti“ u golden brown boji i zamisli da je oko tvoje glave isto ta boja.
Ovo mozda bude mako teze ali igraj se sa ovim dok ne bude se moglo uraditi. Korist je velika i isplati se.
Преузето са: superzona.hatona.org
Времена су се променила, оно што је раније било „kul“ више није
Pubertet
pozitivno – 17. juli 2006. u 07.01
roditelji kako se ponasate sa decom u pubertetu. moj sin ima 13 god. i sve je drcniji, izdire se…
razgovaramo dosta ali kao da me ne cuje o cemu pricam.
sve se svodi na glupiranje …
kako se postaviti u tim trenucima koji će pretpostavljam da budu još izrazeniji.
sunce na prozorcicu – 18. juli 2006. u 14.15
da, stvarno je potrebna hladna glava i puno strpljenja. ali ne možemo
uvijek imati hladnu glavu. Meni najviše smeta kod moje gospodjice to njeno odgovaranje i sto njena mora biti uvijek zadnja. Koliko god da kažem ona doda još pet na svaku moju. Kad se smiri situacija kaže da joj je zao, ali da je to jače od nje i da ona sigurno ne misli tako.
Ali evo šta mene spasava. Ponekad kad osjetim da dolazi oluja potrebno mi je samo dve tri sekunde gdje ću sama sebi reci: „samo mirno i to će proći“ ili nešto u tom stilu. Tada nam se razgovori uvijek zavrse pozitivno sa salom i smijehom. Te dvije tri sekunde me toliko smire i opuste da se poslije divim kako sam to majstorski izvela:-)
Ali kad sam sama u stresu i s previse briga i razmišljanja u glavi ne sjetim se da izbrojim do tri i onda nastaje rat.
treba imati snage izdrzati njihovo neprestano ispitivanje naših granica dok ih malo zivot ne spusti na zemlju i ne pokaze da nisu samo oni najpamentiji, najljepsi i da se oko njih ne vrti cijeli svijet.
Puno pozdrava i držite se, proćiće i to
boshkobuha (pedagog) – 21. juli 2006. u 11.04
Nemam decu u pubertetu ali knjige kažu:
1. deci u pubertetu se desavaju velike telesne promene tako da se brzo umaraju (naporno im je uciti, vole spavati dugo…)
2. jako im je bitan njihov fizicki izgled (smetaju im bubuljice,velike grudi…itd)
3. provode puno vremena sami (pišu dnevnike, slusaju muziku koja ispoljava njihova osecanja…)
4. druže se sa drustvom koje ima slična shvatanja okoline i poistovecuju se sa njima (imaju idole). Roditelji u ovom periodu treba da obrate paznju na drustvo u kojem se nalazi njihovo dete.
5. smetaju im roditelji jer misle da ih ne razumeju, verovatno iz razloga što se pored njih osecaju kao mala deca a sigurni su da to nisu. Misle da razumeju ceo svet a da njih niko ne razume.
6. često su melaholicni
Sve ovo sto sam navela je normalno i prirodno.
7. Pubertet je prolazno stanje. Nikako batine jer iste izazivaju revolt a kasno je detete prevaspitavati u 13-oj godini.
8. Roditelj treba da pokaze zainteresovanje, razumevanje a pre svega da je strpjiv. Treba da objasni detetu da razume period u kojem se nalazi i da ako ima bilo kakav problem da mu se obrati prvome za pomoć ma šta god to bilo…
Високо развијена технологија и пропагандна моћ медија имају разорни утицај на учестало појављивање примера насиља у породици
Убиство у знаку „три шестице”
Игор Станковић, који је на Интернету објавио своје фотографије са пиштољем у руци, истражним органима рекао да је своју мајку др Драгану Никић-Станковић убио у шест сати, шест минута и шест секунди
Тома Тодоровић
[објављено: 27/12/2008]
socijalni radnik DRZAVA NE PREDUZIMA NISTA NA PREVENCIJI, 27/12/2008,
Deca su konstantno okružena video igricama i filmovima u kojima je akcenat stavljen na nasilje. Zbog toga oni oponašaju takve scene i gube osećaj za razliku između realnog i virtuelnog. Sada to nasilje može i da se kreira pomoću kamera mobilnih telefona.
Maloletnici žele po svaku cenu da izađu iz anonimnosti. Vaspitanje dece je jedno od glavnih uzroka nasilja, „jer svaki roditelj želi da mu dete bude uspešno i pametno, ali ne mogu svi da to izvedu na pravi način“. Deca koja nisu uspela da uspostave emotivni i čulni kontakt sa okolinom postaju surova i ne poseduju empatiju, to jest uživljavanje u tuđe probleme.
Neurotični roditelji ne mogu sebe da kontrolišu, pa kako će onda da izgrade mehanizme samokontrole kod svoje dece. Škola ne može da zameni roditelja, ali može da koriguje i mora da bude drugačije organizovana. Potrebno je prepoznati problem u ranim fazama, odnosno dok traje devijacija.
Država bi mogla da neguje sredstva koja se suprotstavljaju nasilju. Država to sigurno jasno vidi, a ništa ne radi. Nemoguće je da ne može da drži pod kontrolom elementarno ponašanje u socijalnom prostoru. Vaspitne mogućnosti i kompetencije roditelja u ovako razorenom društvu nisu velike.
Visoko razvijena tehnologija i propagandna moć medija imaju razorni uticaj na učestalo pojavljivanje primera nasilja u porodici, na ulici, u skoli, svuda… Decu niko ne uči šta je valjano i korisno, pa zbog toga kada vide na televiziji neku emisiju koja sadrži nasilje, ona to imitiraju, jer su nezrela.
Adolescencija predstavlja hormonski buran i najsloženiji period života u kojem se završava razvoj i organizacija ličnosti i, upravo zbog različitih emotivnih problema s kojima se gotovo svi mladi suočavaju u tom osetljivom periodu svog razvoja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 20 miliona mladih u Evropi ima nekakav emotivni poremećaj.
pokusaj tumacenja psihopatologije OKRUTNOST UBIJA SRCE, 27/12/2008,
Poznati patolog i fiziolog, akademik I.P. Pavlov u knjizi „O smrti čoveka“ piše, između ostalog : anatomsko-fiziološka znanja ukazuju na to da je srce najvažniji organ cula, a ne samo centralni pokretac krvotoka. U srcu su smešteni centri za osecanja, a ne u mozgu, kao što se do sada mislilo.
Cuveni genijalni matematicar, a pobožni mislilac Blez Paskal je rekao da: srce, a ne razum oseca Boga. Da se mozak ne može smatrati organom osecanja, to u ogromnoj meri potvrduje ucenje Svetog pisma o srcu kao organu najuzvišenijih osećanja. Ovu tezu potvrdila su i istraživanja I.P. Pavlova, u skladu sa posmatranjima hirurga kod velikog broja ranjenika sa apscesima ceonih delova mozga. Ovi bolesnici u klinickoj slici, svoje bolesti, nisu imali ni najmanje primetnu promenu psihe ili poremecaje misaonih funkcija. Tu su i dva drasticna primera: ranjenih sa ogromnim apscesom mozga, u ceonom delu, sa oko 50 cm kubnih gnoja, i drugi, koji je operisan zbog ogromne ciste moždanih opni. Kada mu je otvorena lobanja, videlo se da je cela desna polovina prazna, a covek nije imao poremecaj psihe i misaonih funkcija.
Savremeni ruski i pravoslavni psihoterapeuti kažu da je uzrok ishemicne bolesti srca u okrutnosti, a polazi se od postavke – da se naši gresi i strasti somatizuju u bolesti. Okrutnost nastaje iz želje da se dokaže sopstveni znacaj, vlast i snaga, pa makar sebi samome. To su ljudi koji se po svaku cenu trude da dokažu da su oni u pravu, i da im se drugi pokoravaju.
Ovu osobinu prate i fanatizam, žustrina, uvredljivost, tvrdoglavost i sl. Mladi ljudi, danas, su poceli da smatraju da imaju pravo na priznanje okoline, prosto, zbog cinjenice što postoje, i zbog neosnovanog povecavanja licnih ambicija. Okrutni ljudi iz našeg okruženja, preziru poslušnost, skromnost i odgovornost, te je mladim ljudima, bez vere u Boga, veoma teško da nadu svoj orjentir, i dolazi do pogrešnih identifikacija, najcešce sa poznatim i bogatim glumcima, pevacima i ostalim poznatim licnostima.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Психолози морају да испуњавају очекиване квоте политизоване „психологије“
&Lunja& – Mar 14, 2004
Psiholozi moraju da ispunjavaju ocekivane kvote politizovane „psihologije“. Sto su rezultati istrazivanja drasticniji, to ce kontrola „nadleznih“ biti jaca. Vise je nego ocigledno, da se na mnogo nacina favorizuju raznorazne psihosomatske bolesti jer, sasvim je ljudski plasiti se ali nije ljudski zastrasivati siroke medije.
Zbog cega se ne vidi sta se dogadja? Potrebno je zavodjenje masovne psihoze raznim budalastinama, jer kada se masa uspesno dovede u red, bice manje sansi da se vidi sta je ispod svega i sta je uzrok ovakvih „istrazivanja“. Svakodnevno, na americkim televizijskim stanicama, reklamiraju kojekakve bolesti, inicirajuci ljude da se pridruze istrazivanjima.
Crni humor je, kada se kaze nakon 5, 6, 7, 8..rezultata istrazivanja, da se „uspesno“ postizu rezultati u lecenju sa teskim narkoticima u cilju Ozdravljenja“. Same reklame (ako covek pazljivo posmatra likove), ukazuju da je praznina u licu i ocima vec ocigledna, iz nekih drugih razloga i da se za takve manifestacije zaista biraju laki plenovi…
Hipnotizacija na fini nacin, odvija se i proklamacijom izuzetno kriminalno orijentisanih, na izgled, „naivnih“ igrica za decu, kojima se budi agresivnost i remeti stalozenost. Sve je vise slucajeva teskog kriminala u skolama, medju vrlo mladom decom.
Kao i obicno, slucajevi se zataskavaju, ne govori se previse o njima, sve u nadi, da u silini i hirovitosti, dogadjaja oko njih i u svetu, sto dodje kao dnevna zabava, ono sto se desava pred njihovim pragom, nece biti primeceno.
Sve te zalbe kako je deciji zivot ugrozen, a sa druge strane prejudicira i dalje upravao zelju za takvim ponasanjem jer se proizvod mora prodati, po svaku cenu, a deca su u Americi, lak cilj.
Tempo zivota doprinosi ovakvom stanju stvari. Ljudi koji imaju jos zdrave svesti, sa negodovanjem i odbijanjem pristupaju ovakvim razgovorima, koji bi eventulano, pobosljali reakciju protiv ovih dogadjaja, jer im nije u racunu da se time bave. Jednom ako se upletu u ovakve konopce i zamke, moze se desti da budu prinudjeni da se stalno time bave, a i ovde je najlepse reci, brigo moja predji na drugoga, kao da smo ih mi vaspitavali, samo „lepse“ oformljenom recenicom – „Ignorance is blessing“, sto znaci „Ignorisati je blagoslov“…
Sustinski, i dalje je jednostavan recept za srecu ali..tehnologija i materijalizam postali su deo sastava kicmene mozdine, svakog stanovnika ovih podrucja, tako da u ime dolara, sve ce se uciniti, ignorisati i sopstvena sreca, sve dokle dok za to neko placa, ne shvatajuci, da sami placaju preveliku cenu i da nema povratka na pocetno stanje, tako ispraznjenih „ziro-racuna“…(sopstvenih…ali…)…
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
„Home Schooling” је у суштини организовање образовања детета од стране родитеља
sta-li-ja-radim-ovde (radim)
29. новембар 2008.
„Home schooling” nije isto sto i izolovanje dece od drustva i poducavanje dece na samo, u okviru roditeljskog doma i samo od roditelja. To bi se moglo nazvati vrstom bolesne manipulativne kontrole nad decom i spada u „abuse”.
„HOME SCHOOLING” je alternativa slanju dece u državnu ili privatnu instituciju gde roditelji nemaju nikakvu kontrolu nad time šta se desava sa njihovim detetom svaki dan po ceo dan, najmanje pet dana nedeljno. Kada kažem „nikakvu kontrolu” onda to znači da roditelj ne zna ni šta će dete da cuje niti šta će da dozivi u skoli, sem u grubim crtama: da će se uciti matematika ili jezik ili neka vrsta istorije…
Home Schooling je u sustini organizovanje obrazovanja deteta od strane roditelja. Umesto da je curriculum i nastava nešto što se kreira van roditeljskog doma i uticaja, roditelji koji su preuzeli obrazovanje svoje dece u svoje ruke sami organizuju nastavu, kao i sve ostalo sto je presudno za rast i intelektualni razvoj deteta: sa kim će biti u grupi, gde će se odvijati nastava, šta će se uciti u toj „home schooling” nastavi, i tako dalje. Mnoge home schooling organizacuje tako imaju svoja neka pravila ponasanja i deca koja ih se ne pridržavaju su automatski iskljucena. na primer nije dozvoljeno da deca psuju, da se biju, da se pljuju i da se grizu (naročito kada su mala deca u pitanju)… sto i nije teško kontrolisati kada se uzme u obzir da je odnos 1:1 – na svako dete ima jedan odrastao.
Najcesce se home schooling nastava organizuje u okviru komsiluka. Neki kraj grada će imati 10-20 ili vise porodica dece koju roditelji ne žele da salju u privatne ili državne skole i oni će se sami organizovati i rešiti šta i kako da predaju svojoj deci. Na primer u Kaliforniji se često takva nastava održava u parkovima kada su deca do 4-og razreda u pitanju. Tamo oni zajedno crtaju, uce pesmice, igraju se i napreduju u atmosferi drugarstva i podrske. Skoro bez izuzetka nije dozvoljeno da dete bez roditelja prisustvuje nastavi, već je potrebno da svi roditelji ucestvuju u tako organizovanoj nastavi.
Ovo podrazumeva nekoliko stvari: da su roditelji dovoljno bogati da makar jedan od njih ne mora da radi, i da su sami roditelji dovoljno obrazovani da mogu da poducavaju decu isto ili najcesce daleko bolje od profesora i nastavnika u skoli.
Jedan od takvih roditelja je Steve Wozniak koji je kreirao prvi Apple computer. On uglavnom ogranizuje nastavu u njegovoj garazi, a ostale predmete (znaci sve sto nije matematika, kompjuteri i slično) predaju drugi roditelji iz komsiluka.
Naravno, postoje i zatucani roditelji koji pod izgovorom „home schooling” u stvari izoluju svoju decu od sveta i indoktriniraju ih svojim glupostima, najcesce religioznim stvarima. Ali to nije pravi home schooling, to je nešto što se smatra zlostavljanjem i ne treba ga brkati sa necim sasvim suprotnim.
U nedavnim istrazivanjima se pokazalo da su home schooled deca daleko naprednija od one koja su isla u obične skole. Na fakultetima imaju bolje rezultate, na poslu su daleko produktivniji i imaju daleko manje problema sa kolegama. Jednostavno su zreliji jer ih vaspitavaju grupe zrelih ljudi a ne grupe dece njihovog uzrasta.
Postoje mnogi primeri uspesnih ljudi i dece koja su na sličan način vaspitavana: Joaqim Phoenix je na taj način obrazovan (mada pod strogim uticajem religije pa je to sve skupa ostavilo kontradiktorne posledice na njega), sva tri brata iz grupe „Henson Brothers”, a od muzicara bih spomenuo onima koji ne veruju u home schooling Art Tatum-a kao najboljeg primera nekoga ko je bez ikakve skole postao nešto sto niko od skolovanih muzicara nikada nije postigao. Za Art Tatuma je recimo Vladimir Horovitz (skolovani muzicar) rekao da je Art Tatum najbolji muzicar ikada, bez obzira na instrument o kojem govorimo! (Art Tatum je svirao klavir i imao je samo privatne casove kod svoje kuce, do svoje 12 godine; kasnije je bio mentor Oscar Peterson-u, a i inspiracija George Gershwin-u koji ga je redovno pozivao kod sebe kuci i ucio od njega jazz).
Poslednji pobednik na poznatom americkom takmicenju spelovanja je takođe bilo dete koje je home schooled – cinjenica koja je svuda u medijima preskocena.
Bez strogog uticaja državnog aparata na razvoj deteta se ne može postici drustvena opresija i dobrovoljno ucestvovanje naroda u sopstvenom orobljavanju, prema tome onima koji predstavljaju vlast je u interesu da roditelji stvarno veruju da je za njihovu decu bolje da prepuste njihov odgoj i obrazovanje nekom druge, nekome koga ni ne poznaju dobro ,a cije ciljeve još manje znaju. Kasnije kada se ispostavi kakvi su bili ciljevi i kakvi su rezultati, bude kasno.
Dovoljno je samo pogledati gde ti isti koji kreiraju obrazovanje salju svoju decu i sve će vam biti jasno: svi oni organizuju home-schooling za svoju decu. oni isti koji će vas kritikovati ili čak silom terati da saljete vasu decu u njihove skole, svoju decu nikada neće poslati u te iste skole, sem kasnije na fakultete.
Takođe saznajte gde je najviše dece organizovano u home-schooling i videcete da se radi o najbogatijim opstinama. Ali to što je home-schooling naizgled rezervisan za bogate i mocne ne treba nikoga da obeshrabri, jer i dalje postoje nacini da vi uticete na sve sto će vase dete da vidi, sazna i prihvati kao istinu iako možda niste bogati ili uticajni.
Home schooling je iz svih ovih gore navedenih razloga u Americi u drasticnom porastu i sve je vise porodica koje nisu bogate a koje svoju decu sami obrazuju uz pomoć prijatelja i komsija koje imaju iste ciljeve.
Извор: SerbianCafe.com
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
1 comment