Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Мрак се, као пред свитање, нагло згушњава, а Антонићева и слична пера у Србији не отупљују

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 19 априла, 2009

Колумне Слободана Антонића

Нагнути медији

Слободан Антонић
четвртак, 26. март 2009.

Нова Српска Политичка Мисао

Mirjana 101 уторак, 31 март 2009

Ovakav razvoj dogadjaja u Politici bio je lako predvidljiv. Narocito za one koji poznaju funkcionisanje marionetskih rezima. Smena Smajlovicke,dovodjenje Nightove i Bujosevica,te sluzbenika State Depatrtmenta za glavnog ekonomskog komentatora,Janjica za ideologa Politike, kao nekada Borisa Ziherla u Borbi…
Narucenih blogera sa B 92, cenzura nepodobnih komentara na sajtu Politike…
Za sve to vreme neupuceni su mislili da se uredjivacka politika vodi sa Andricevog venca,a ne iz imperijalne tvrdjave u Kneza Milosa.
Nightova i Slobodan G. Markovic sada su dobili nalog da realizuju jos jedan pakleni plan. Zatvaraju se vrata Politike za Antonica,a u kuci Velikog brata ostaje Vukadinovic. Raspaljuje se surevnjivost i nepoverenje medju njima, a unosi zabuna medju citaoce i javnost. Katic polako povija vrat,a nesmajna Dana carlija u pustinji besmisla i bescasca. Ende.

Na kraju ce politicki racun biti ispostavljen Borisu Tadicu,a finansijski gradjanima Srbije. Pravi tvorci rusenja jos jednog nacionalno-demokratskog potpornog zida Srbije ostace nevidljivi i nekaznjivi iza zidina u Kneza Milosa.
U svemu tome ima, medjutim, i nesto dobro. Mrak se,kao pred svitanje, naglo zgusnjava, a Antoniceva i slicna pera u Srbiji ne otupljuju. Naprotiv.

Извор: НСПМ (коментари)

Овим пласирањем дезиформација и празним блебетањем не постижете ништа

Posted in Србија, медији, повесница, политика, SerbianCafe by Соларић on 19 априла, 2009

Draža i zablude Srba!

Laudan 04. april 2009.

Ovo pisanje o Draži prevazilazi svaku meru!
Razlog?
Ima ih vise.
Jedan od najvaznijih je to da se još vise podeli srpski narod.
Drugi razlog je svakako zarada onih mediokriteta koji plasiraju ta pisanja po stampi i imformativnim sredstima.

A korist?

Pa Srbi moji Draža je od davno mrtav,njegova sudbina je zapecacena.

Vasim glupostima ga svakako necete vratiti u zivot,a isto tako ni u politicka razresavanja koja su od značaja po Srbe.

Ostavite pokojnika na miru ,a svoju stvaralacku energiju koristite u nešto pametnije od čega bi srpski narod imao koristi.

Ostavite Dražu njegvoj familiji i istoricarima.
Ipak su oni ti koji treba da brinu o njegovoj ulozi u istoriji srpskog naroda.

Ovim plasiranjem deziformacija i praznim blebetanjem ne postizete ništa.
Naprotiv,samo nanosite još veću nesrecu srpskom narodu.
Toliko.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Posted in Србија, медији by Соларић on 9 априла, 2009

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“

„Људи, ми смо жртве манијака..”

Posted in друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on 4 априла, 2009

Ljudi, mi smo žrtve manijaka..

usamljeni_jahac (gonic stoke)
03. januar 2009.

Svi mi treba da unistimo svoje manijake. ako neće da se lece odda ih zapaliti. Mi hoćemo da živimo u harmoniji sa drugim ljudima i sa prirodom. Hoću da gledamu u sunce i nebo a ne u manijake koji ne silaze sa naslovnih strana svih medija…

„ dajte mi tacku oslonca, polugom ću da pomerim svet “ Tako je govorio Arhimed.

Sve sto mi treba da uradimo jeste da im ne dajemo podrsku. Svoje fantazije neka sprovode u delo SAMI: Nas neka ostave na miru.

Manijak je covek koji ne može da kontrolise svoje osecaje, koji se oseca jak , siguran i previse normalan.
Pun je energije i novih ideja koje želi ostvariti bez obzira na cenu. Zivot će ići jednim nemoguće brzim tempom koji je teško , za normalne ljude da prate. Dr Micke ih je opisao da im mozak funkcionise kao auto-put bez krivina i bez drugih vozila. Ne postoje prepreke , ne postoji kolebljivost ,samo gas. losa sosobnost rasudjivanja , ne postoji potreba za odmorom, provokativno ponasanje , i nikada ne priznavanje soje sopstvene greške su osnov na kojima pociva ta podmukla bolest. Covek koji boluje od takve vrste bolesti naziva se MANIJAK.

Desava se često da takav bolesnik u sred noći telefonira poznaniku i da prica o njegovim brilijantnim idejama. Veoma sigurno i argumentovano će objašnjavati svoje ideje ne vodeci racuna da li je to pravilno ili ne. Da li su ideje realne ili ne.
Mnogi će biti agresivni i lako se uzbudjuju , a potreba za snom će se smanjiti. U najgoroj epizodi bolesti dolazi do psihoze koja znači da pacijent halucinira i da ponekad „cuje“ glasove ili ga neko prati i prisluskuje. Trazice od drugih da ga zastite i da ima pratioce koji ću se brinuti o njegovom zivotu ili da se donesu specijalni zakoni za njegovu zastitu.

Osnovni simtomi su;
-velika energija, nema zelje za odmorom
– Euforiski , veliki , ekstremni Humor
-Mala potreba za snom
– Potreba za provokacijom
– Agrevisitet
– Nepriznavanje da je nešto greška.
– Ideje koje dostizu fantazije.

Kasnije po zavrsetku euforije dolazi period depresije. Aktivitet se naglo smanjuje , pesimizan i razocarenje . Pacijentu je teško da se koncentrise , postoji zelja za snom i zelja za samoubistvom. Razocarenje i pesimizam, ne postoji zelja niti nada.

Za nas normalne ljude je najbitnije , ako imamo Manijaka u svojoj blizini, da ne pratimo njegove EUFORICNE IDEJE koje nemaju osnovnu realnost i da shvatimo da je covek BOLESTAN.
Jer Bolesnik će često, veoma često traziti od Drugih da te njegove bolesne ideje ostvari i tako druge ljude „ uvuce “ u njegove probleme i euforicne fantazije. Ako normalan covek to primi ka srcu dolazi do samooptuzivanja ,( zašto ne može ostvariti ideju koju je zamislio bolesnik) a samooptuzivanje je prvi korak do depresije i do Bensedina.,

Da bi izbegao takav psiholoski udar bolesnika covek mora biti svestan ; Da ga je njegov Tvorac stvorio Slobodnim bicem i da je njegova duznost da umre kao slobodan covek. Sve Euforicne Ideje drugih ljudi, sumljivog mentalnog zdravlja treba da posmatra kriticki .

Manijacka potreba za provokacijom ;danas mi dozivljavamo svaki dan. Dovoljno je samo kupiti dnevnu stampu ili upaliti TV .Videcete da se taj svet bitno razlikuje od vasih nada i zelja , vaseg unutrasnjeg sveta i vasih pogleda na zivot.
Danas svi psiholozi , pre Bensedina , daju savet ljudima da ne prate „ dnevne dogadjaje , koji se odvijaju u manijackim glavama“, već da svoje misli posvete citanjem lepih knjiga ili da svoje vreme iskoriste za zivot u prirodi, miru i tisini daleko, daleko od MANIJAKA.
Ako moji saveti pomognu nekom dobrom coveku ja ću biti sretan.

(more…)

ПОЛИТИКО ако си одлучила да падаш, падај, и пад је лет!

Posted in Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 26 марта, 2009

НАГНУТИ МЕДИЈИ

Док у нашем бирачком телу, по гласању на изборима, постоји макар равнотежа између „евроуниониста“ и „суверениста“, у великим медијима убедљиво доминира еврореформски дискурс

Због промене концепције ове рубрике више неће бити моје колумне. Дозволићу себи слободу да у свом последњем чланку кажем нешто о сопственом медијском искуству, укључив ту и трогодишње искуство коментатора „Политике“.

политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 26/03/2009]

симонида , 26/03/2009,

ПОЛИТИКО ако си одлучила да падаш, падај, и пад је лет! ПРОМЕНА КОНЦЕПЦИЈЕ је у нашој стварности, да употребим реч г-дина Антонића, НАГНУТА „демократска“ формулација која се употребљава за укидањем ГЛАСА који СМЕТА!Налог г-дине АНТОНИЋУ мора да дође са једног места, можда баш из Кнеза Милоша!

Вама ништа неће значити да сам ВАМ предвиђала у мојим коментарима да ВАС ускоро неће бити! остали су још ЂОРЂЕ и донекле ЛАЗАНСКИ.

тужно,тужно НЕБО над СРБИЈОМ! осећам се лоше, у мени расте гнев,тек сада видим колико смо поробљени, колико смо ниско пали и колико у нама има спремности да се спустимо испод свих граница. ова прича ми је толико позната као у „времена“ пок. премијера када је прогањао КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ!

да ли ће успети овај НАРОД да врати свој слободарски дух или ће по својој прилици и даље клизити ка бездну, јер ово шта имамо ДАНАС је сјајно према ономе шта нас очекује сутра, односно шта нам се припрема!

Били сте сјајни, луцидни и разборити. предвиђали сте сваки „њихов“ покрет и аргументовано га разобличавали, доводили до исмејавања. било је г-дине Антонићу дивно са Вама се дружити сво ово време.

наслућивала сам овај сумрак али сам мислила да неће доћи, као шта је моја мајка мислила и била убеђена да нес НЕЋЕ бомбардовати. не, не са „њима“ нема надања, са „њима“ је само ПРОПАДАЊЕ вечно!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Часопис „Дубровник“: Штампа у Србији

ТРИЈЕБИТЕ   КУКОЉ!

(ШТАМПА   У СРБИЈИ.)

[Без коментара, ми доносимо и y нашем листу, ради велике важности његове, чланак који je o нашој штампи објављен y 45 броју „Дубровника“ од ове године. Зло на које ce y том чланку указује тако je велико ; чланак je с друге стране тако родољубиво, мудро u благородно наипсан, да ce ми не устежемо одстуиити од досадашњих навика u донети овај туђ рад о стварима које су исто толико књижевне колико и политичке природе. „Српски Књижевни Гласник“ говориће, y осталом, и сам о овој ствари; али je добро да ce реч која je и y нашој отаџбини сваком честитом и паметном човеку на уснама чује прво из несумњнво непристрасних и братских уста Срба ван краљевине.

Чланак доносимо y целини, онако како je y „Дубровнику“ објављен.]

У временима, кад je y Србнји све ишло наопако, залуд je било упирати прстом y једно од многих зала. Али данас, кад je сунце лијепих нада обасјало српску круну и народ, тешко нам je и претешко гледати на свакидање стндне појаве y великом дијелу београцке штампе. То je зло горе данас но игда, a то кад ce сравни данашње стање ствари са негдашњим.

Не може бити поштена и правог Србина,  a  да му срце не прекипи од огорчења гледајући, како програм великог броја новина излази у ствари на доказивање, како Србија није достојна краља Петра, већ како би заслуживала каквог Нерона, како за Србију није устав но канџија, како у Србији нема ни једне поштене душе, како љубав роду своме може наћи израза само у пљувању на народне светиње и српски образ, и напокон, како се богаство српског језика састоји искључиво у обиљу безобразних ријечи.

Зар да се то трпи данас, кад Србија има све увијете за напредак! То мора, да престане под сваку цијену.

Кукоља има у свакој пшеници а ми се не бисмо обазирали на те појаве, кад не би било опасности, да настрада и оно, што је здраво.

Погледајте само, како се народ но Биограду просто отимље око тих новнна. Ни најсиромашнији не жали потрошнтн 20 и више пара, да купи дневно по 4 и више новина. По томе изгледа, да је куга већ заразила добар дио народа, јер он чак жртве приноси, да срче отрови што више.

А то је баш оно, што је при свему најжалосније. Нијесу то црви, који су се искотили на мрцини, који ће је пождерати а онда и липсати. Овдје се ради о зарази отровних микроба, који је разносе по здравом народу. Ту кугу подржавају чак и иначе озбиљни људи упуштавајући се у расправе са тим новинама. Има их чак такових, који и озбиљне радове предавају јавности преко њих. Ово најбоље доказује, како је кукољ угушио пшеницу, како се почимљу пометати појмови о поштењу, части и дужним обзирима, и у опће како је црв загризао већ у темеље друштва и државе. Нигдје се на свијету суразмјерно не читају дневне новнне као у Биограду, а кад су те новине већином окужене, кад из сваког ретка сипљу отров, промислите, колико је зло.

Нек се ово не узме за пријекор, али да би се код нас Срба Примораца дрзнуо лист а ма и цигли један пут написати нешто од онога, што се сваки дан у Виограду пише, он би престао бити у опће чланом друштва. А ипак нијесмо ни ми орловн у моралу.

Да не може бити другчнје, да је крв народа искварена, ћутали бисмо. Али кад може ппр. Трговински Гласинк“ уза сву опозицију, што прави по кад и кад влади. онако честито писати, да га се свуда по Српству а и даље радо чита, све и ко се с њим не слаже, не појмимо, зашто треба да неки другн листови заборављају на најпростије васпитање и обзир. А српски су листови и једни и други. Крв је још здрава у Србији, можда и здравија него ли код нас; чему се пуштавају људи тровати?

Овај нам је пријекор у толико тежи, што би новинари у Биограду по свом позиву и приликама могли и морали бити наши учитељи, просвјетитељи читавог Српства. Гдје се ми остали Срби морамо крваво мучити, да издржимо и једну недјељну новину, у Биограду се баца новац за смртоносну отров. Биоград, који има све увијете, да буде културио средиште читавог јужиог Словенства, управ сунце просвјете и напретка српског, како може да трпи стидне појаве у својој штамнн? Ове су дотле народ дотјерале, да у опште не ће ни да чита озбиљно, корисно и лијепо, не ће да зна ни за Српство изван Биограда, а напротив ужива, кад се ма ко простачки изгрди или каква срамотна клевета изнесе. И чим је гаднији безобразлук, уживање је веће. Баш зато ни не могу успијевати корисни листови. И, ако није лист добро фундиран новчано, све луче знања и дара могле би на њему радити, пропашће. Најгори биоградски листић боље пролази од најозбиљније и најбоље уређеног.

Нема друге, мора све да устане против те срамоте а уједно и велике опасности. Залуд је ограничавање слободе, јер је слободна штампа потребита у уставној држави.

Народ, све оно што је честито и поштено, мора да тријеби кукољ. Није тешко пресудити, које новине треба чистити. Нек их нико не купује, нико не чита, нико не пише у њима, нити се на њих осврће, оне су готове. И штампари би могли доста да помогну, а исто тако власници јавних локала.

Ту треба повести живу агитацију а почети морају људи свију странака и то они, који су били најмање изложени нападајима а највећи углед уживају и у својој странци и изван ње. Једнио се тако може зло излијечити или барем стати на пут горему.

Признајемо, да то зло има својих дубљих узрока, али ће брзо помоћ, у колпко се да, само овај начин донијети.

Слобода штампе није за то, да се уштеде трошкови за канализацију Биограда.

Овај искрени и брацки савјет неможе а да не нађе брацког одазива. Биоград је то дужан себи, краљу и читавом Српству. А што смо се баш ми усудили, да свој глас дигнемо, то је с тога, што брацки осјећамо и дијелимо радост и жалост сваког Србина а нарочито своје браће у краљевини, а онда што смо мислили, да је умјесније, да приговор дође са стране, и то брацке.

Дубровник

Др. Рудолф Сарделић

Извор: Српски Књижевни Гласник, XIII

Сродне теме:

Антун Фабрис

Тренутак истине стања многих људских свијести и савјести

Posted in друштво, медији by Соларић on 1 марта, 2009

ТРЕНУТАК ИСТИНЕ

Престонички медији описују мајку која изводи двоје деце из аутомобила, тражи од њих да се загрле и намешта их током фотографисања да стану тако како би у објектив фотоапарата ушао и несретник који стоји над амбисом.

Каква успомена за цео живот!

Драгољуб Жарковић
[објављено: 27/02/2009]

Zagy , 26/02/2009,

U Hrvatskoj vec godinama tiskani mediji pozivaju gradjane na foto suradnju. Snimaj, salji, zaradi. Naglasak je na zadnjoj rijeci. Za novac ce ljudi napraviti puno gore stvari. Mediji su „zedni“ krvi, gradjani im, kupujuci novine daju financijsku „infuziju“.

Prije 25 godina snimio sam fotke teske prometne nesrece sa smrtnim ishodom.Urednik mi je bukvalno rekao ovo: „Zasto si zrtve snimao s ledja?“. Zato jer sam zelio sacuvati dostojanstvo mrtvih, a rodbinu postedjeti uzasnog prizora-odgovorio sam. Naravno, fotke nisu objavljene u tom, nego u drugom listu. Bez postavljanja glupih pitanja. U slucajevima (pokusaja) samoubojstava, nesretne ljude ne bi smjeli snimati na nacin da im se vidi lice. No,medijski lesinari ne mare za to. Sto krupniji kadar,to bolje.

Citatelji financiraju takvu stampu i mnogi najprije traze, citaju, gledaju „crnu kroniku“. Trenutak istine stanja mnogih ljudskih svijesti i savjesti.Ako je,uopce,imaju. Dno dna,a ocito uvijek moze i jos nize.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа

Posted in друштво, медији by Соларић on 7 фебруара, 2009

Преузето са форума Видовдан.орг

Уопште није реч о хомосексуалцима нити њиховим правима/слободама.
Међу многобројним краљевима, царевима, председницима диктаторима је сигурно било хомосексуалаца, али до новијег времена није било „хомосексуалних права„, нико од њих није покушао да хомосексуализам промовише као неки нормалан начин живота.

Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа. Сада је неки политичар као „либерал“ или левичар ако подржава хомиће а ако је против њих онда је десничар/конзервативац а када се мало погледа у суштину онда се јасно види да су и „левичар“ и „десничар“ скоро истоветни по неким много битнијим ставовима.

Пошто су „mainstream“ политичари на западу после хладног рата скоро исти по већини суштинских опредељења, сада је потребно направити некакву разлику, да би бирачи могли да наставе да верују да нешто суштински бирају. Ту добро дође постављање теме за/против хомосексуалаца, да се направи нека илузија различитости.

Тешко је наћи бољу тему од хомосексуалаца, јер то изазива велику реакцију код свих , код неких гађење а код следбеника тзв „НВО“ и „либерала“ осећај да учествују у некој узвишеној борби за угрожена права.
На пример, по истом принципу, неки спин-доктор би могао да актуелизује тему бигамије али то не изазива толики ефекат, јер то није толико гадно па није погодно за спиновање јавног мњења.

Нама следи извесна „хомосексуализација“ друштва јер се то не може избећи, јер ће се то промовисати путем ТВ, штампе, моде итд. Физички насртаји и претње, и спровођење неких „антихомосексуалних“ акција ће још више допринети промоцији хомосексуализма. Биће то ударна вест, медији ће пратити суђења, људи ће заузимати „став“ да ли су за то или против тога.

Међутим, то уопште не значи да је циљ спин-доктора и медија и корпоративног капитала да заштите хомосексуалце и да они имају нека „права“ и „слободе“. После њихових „парада“,“акција“ итд., хомићи углавном добијају батине и навлаче непријатељство разних група на себе а до недавно нико није посебно обраћао пажњу на њих већ су као маргинална група могли да раде шта год желе.

Добро смо познати по томе да смо се свога увек стидели, а туђе дизали у небеса

Posted in култура, књижевност, медији, SerbianCafe by Соларић on 14 јануара, 2009

Треба ми објашњење

erinije (studerande)

29. novembar 2008.

Rec „edukativno“ da li je srpska/hrvatska ili je nepismeni deo nase populacije okrenuo englesku rec –education-???? Ustvari, pitam se da li su je usvojili u ovaj moderni srpski jezik, jer znam da je poreklom latinska rec.

PS. Kada sam bila na leto u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj primetila sam da se nepismeni deo populacije sluzi sa slicnim recima koje su vecinom prevedene sa engleskog uz male korekcije.
Hvala unapred.

ghost-rider (онако у пролазу)

30. novembar 2008.

Реч јесте латинског порекла и користи се код нас, као и још гомила других страних речи.
Што се тиче коришћења страних речи у нашем народу, ту си у праву. Нарочито након овог рата, постало је некако популарно „фрљати се“ страним речима. Није замерити обичним људима. Само понављају оно што су чули гледајући телевизију. Што државну, што приватну. Најчешће и не знају право значење речи, али им звучи „интелигентно“. Јер, боже мој, исту реч користе „паметни“ водитељи, што не би и ми.
Све по оној: „Видела жаба где се коњ поткива, па и она дигнула ногу“.

Проблем није у томе што обични људи не знају значење речи које употребљавају. Проблем је што их, најчешће, не знају ни сами водитељи.

Било како било, ја бих опет за такве ствари окривио средства јавног информисања.
Сведоци смо да је данас, нарочито на тв-у, важније како водитељ изгледа него како и колико је образован или образована. Углавном су сви необразовани. Свима познати „Пинк“ и њему сличне тв станице.
Е сад, да би прикрили недостатак образовања и сиромашан речник, водитељи прибегавају кориштењу туђица. У овоме су водитељи са „Пинк“ телевизије без премца. Нарочито се користе речи популарне на интернету.
То се сматра модерним и „in“. А наши млади… Туга и жалост.
Добро смо познати по томе да смо се свога увек стидели, а туђе дизали у небеса.
„Глобализација“ и плитак ум нашег народа. Горе не може бити.

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Сродне теме:

Постоје само подобни, који могу да имају своје рубрике и своје емисије

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 13 децембра, 2008

М. Бобић-Мојсиловић

Издајници

Онај ко лепи такве етикете, за себе, самозвано, узима ексклузивну позицију онога ко је у праву

[објављено: 15.01.2008.]


Snezana Popovic,

Draga Mirjana, Vec 6 godina zivim na zapadu, tacnije u Kanadi. Ovde je satanizovanje politickih protivnika normalna stvar, pogotovo pred izbore, tako da to nije bas srpska specijalnost jer se desava i u Kanadi. Znaci pre bi se moglo reci da je to svetska pojava.

Od kako sam ovde, shvatila sam da istinska demokratija ne postoji, cik da neko kaze da je protiv kanadskih trupa u Avganistanu. Pa dobio bi otkaz momentalno. Znaci postoji jedna velika cenzura tako da me stvarno vise podsecaju na Gebelsa nego na neki razvijeni zapad.

E, sad realno gledano Ceda je dosta satanizovao Srbiju i Srbe, i nema nikakvo postovanje medju nama Srbima u inostranstvu.

Da napomenem, da sam svojevremeno glasala za Djinjica, i iskreno se kajem zbog toga, jer sam sticajem okolnosti (zivot u Kanadi) shvatila da demokratija ne postoji.

Postoje samo podobni, koji mogu da imaju svoje rubrike i svoje emisije. Ovo govorim za zapad, ne verujem da je u Srbiji nesto drugacije. Sta cete, zivot nam se okrenuo 180 stepeni, pa zavrsimo tamo i gde nismo sanjali da cemo biti.

Recimo ko bi rekao te daleke 1990. godine dok mi je vasa sestra Zorica, kao asistent profesora Sretena Petrovica, drzala vezbe iz sociologije, da ce mnogi biti poklani vec od sledece godine i da cu da zavrsim u Kanadi.

Da se ne udaljavam od teme, iz svega proizlazi da se izbori blize, cim tako pocinje da se pise, sve vam je to demokratija, tako je i na zapadu.

Belinda Stronak (ko ne zna ko je ona neka ukuca u google Belinda Stronach) je u Kanadskom parlamentu nazvana kuckom. I sta , jel′ bilo nesto ? Nije, napustila je politiku. Svake godine neka afera, i kradja iz drzavne blagajne. Milijardu dolara je nestalo iz drzavnog budzeta Kanade za takozvani „Gun registry“ gde su trebali da popisu ko sve u Kanadi ima vatreno oruzje i nikad takav spisak nije zavrsen a gde su pare, pa valjda negde na Karibima.

U Srbiji je bilo aktuelno da se novac salje na Kipar, u Kanadi na Karipska ostrva. Zaseda njihov parlament noc i dan, da donesu zakone koji odgovaraju samo bogatima.

Strasno je to sto se droga toliko odomacila u Srbiji, pa skoro svaka druga zgrada ima svog dilera. Ali i to je po ugledu na zapad. Ja zivim u gradu gde se po statistici svaki cetvrti gradjanin drogira. Ali mi sve najgore uzesmo od zapada. Umesto samo da uzmemo ono sto nama odgovara mi sve preuzesmo. I ono najgore.

Ali u Srbiji se od zapadnog sveta i zapadnog nacina zivota pravi pravi pravcati idol. Volela bih i ja da vidim druge face u Skupstini, ali ne one face koje idealizuju zapad ili one koje idealizuju svoj kiparski racun pa misle da bas sve mogu da kupe. Ne, ne, ne veruj u idole.

Da se nadovezem na moje prethodno pisanje. Odlicno zivim u Kanadi (sto se ekonomske strane tice). Korupcije nema na nizim nivoima, tako da dobro funkcionisu sve vrste administracije i sve se brzo regulise (od licne karte, do pasosa i tako dalje). P

Posao uvek moze da se izgubi i mislim da je i to jedan od glavnih motiva zasto ti ljudi dobro rade. Na visim nivoima ima korupcije, i posto je velika lova u pitanju naravno da se sve brzo zataska. Sve u svemu srednji sloj ne trpi, dobro ljudi zive i niko se ne buni.

E sad posle silnog rada u Srbiji kod privatnika koji te uopste ne prijavljuju, naravno da mi je Kanada kao godisnji odmor. Porez mora da se placa na vreme, ko ne plati nadrljao je. Svako ko je legalno usao ima staz od prvog radnog dana. Znaci nije moguce ne prijaviti radnike.

Rada na crno ipak ima ali jako malo, i to su nesrecnici koji su ilegalno usli, pa jure nekoga da se vencaju da bi dobili papire ili na neki drugi nacin pokusavaju da dobiju papire (politicki azil na pr.).

Ali da su im mediji uzasni jesu. Prvo cenzurisani su i to puno. E, sad i u Srbiji su mediji uzasni. A drustvena situacija se ogleda i u tome sta se sve objavljuje. Ali verujte, isti su nam mediji kao i na zapadu (zar nisu i gazde nekih medija sa zapada). Ta neka glad za krvlju, za senzacijom (valjda misle to ce im podici tiraze), medju tim novinarima sigurno ima mnogo …. cim mogu da pisu takve tekstove.

A ima i mnogo nepismenih. Poltrone ne moram specijalno da pominjem. Tako je isto vladika Artemije bio satanizovan od nekog neobrazovanog novinara koji ga je bio napao sto nece da drzi opelo nekom decaku koji je poginuo na Kosovu, a nije bio krsten. Nesrecni novinar uopste nije znao da se opelo drzi samo krstenima, a raspisao se i udario po vl. Artemiju samo tako. Nisam videla da je neko reagovao tada. O objavljivanju fotografija onog nesrecnog mladica sto je pao u kavez sa medvedima i da ne govorimo. Sta sad tu rade urednici? Pa kako im gazda kaze. Da ne izgube posao.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)