„Готово 50% српског БНП иде на финансирање ТЕРМИТА

ОСКУДАЦИЈА

Верујем да ће ова економска криза дати коначан одговор на дилему о стварним капацитетима ЕУ: да ли њена садашња организација представља адекватну форму за одговор на крупне економске изазове- за политичке очигледно није – или су националне државе још увек највиталнија структура за суочавање са проблемима

Главни уредник часописа

„Нова српска политичка мисао„

Ђорђе Вукадиновић

[објављено: 12/01/2009]

Cvorak , 12/01/2009,

Od vremena pada rezima Milosevica u Srbiju je po raznim osnovama uslo oko gotovo 50 milijardi evra. Neki kazu 35, drugi 40 ali ja eto polazim od cifre od 50 milijardi evra. Zdravog i po nekoj logici jeftinog novca. Bilo je i tu dosta spekulativnog kapitala koji je ostvarivao profit i dalje ostvaruje ali bankari u Srbiji su rasplolagali tim novcem. Valutnu i kreditnu politiku vodila je NBS.  Ekonomsku politiku vlada.

Standard ljudi u Srbiji jeste porastao ali to nije bilo toliko rezultat njihovog rada vec njihovog zaduzivanja. Kod stranih banaka po najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Sve te silne kupovine automobila, namestaja, fridzera, etc nisu finansirane od zaradjenog novca vec od onog pozajmljenog.

Jeftinim novcem finansirani rast standarda i potrosnje je bacen i upropascen novac. Umesto da se prilikom privatizacije novac ulagao u one industrijske, proizvodne i usluzne grane ekonomije koje imaju buducnost i koje mogu biti veliki i solidni izvori ZARADE, drzava odlucuje da vestacki rast standarda podrzi isto tako vestacki napravljenom i odrzavanom cenom dinara usput gutajuci ogromne kolicine novca na jalovu birokratiju od preko 30.000 ljudi.

U Milosevicevo vreme ta drzavna birokratija bila je a cifri od oko 9.000 ljudi. Gotovo 50% srpskog BNP ide na finansiranje TERMITA. Kada na sve to dodamo nepostovanje zakona i najprostije ekonomske logike da se ne sme trositi vise nego sto se zaradi, kada znamo kolika je i kakva je korupcija i kriminal ne treba da cudi sadasnje a niti ono buduce ekonomsko stanje.

Ne da ce da bude oskudacija nego ce da bude oskudacija par excellence. Pricaju o nekoliko posto privrednog rasta a to jednostavno u srpskim uslovima prosto nije moguce. Srbija je od novembra u recesiji kada do nje jos nije ni stigao tsunami ekonomske krize. Meni je poprilicno smesno kada cujem ministra ekonomije kada kaze da ce vlada doneti odluke u borbi protiv svetske krize. A sta je sa onom lokalnom koju je upravo on izazvao?

Kakve ce mere zastite ekonomije doneti kako bi neutralisali vodjenje ekonomske politike vodjene u proteklih osam godina? Kakve ce mere doneti da se spreci i zaustavi ona lokalna kriza? Srpska vlada ima strucnajke koji ce se suprostaviti svetskoj krizi/ ma nije moguce! A sta je sa onima koji koliko toliko trebaju i moraju da upale mozak kako bi u zemlji vodili NORMALNU ekonomsku politiku?

Pominje sus zemlje u okruzenju i EU. Primera ima odlicnih. Od Madjarske koja je toliko zaduzena da oni balanasiraju na ivici bankrota. Od 138 milijardi dolara BNP-a madjarski dug (madjarske drzave) je prosle godine iznosio 66%. Taj dug je prosle godine iznosio gotovo 92 milijardi dolara. Madjarska je od MMF-a obezbedila 2 i kusur miljardi dolara kredita da bi koliko toliko mogla da drzi vodu iznad galve i pitanje je da li uospte u tome uspeti. Jer dug Madajrske je ogroman i velikim delom upravo imaju da ga zahvale kreditima i finansiranju svoje potrosnje.

Ekonomisti kazu za Madjarsku da se nalazi pod planinom duga. Jedino sto su uspeli da urade je smanjenje deficita od 9.2% u 2005 na 5% prosle godine. Primeri mogu biti i Rumunija i Bugarska. Koje su bas kao i madjarska deo EU. Dobili su ogroman novac iz fondova EU i iz svoje privatizacije i dalje se nalaze u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji sa ogromnim dugovima bas kao i Hrvatska.

Srbija im se priblizava veoma brzo jer je i Srbija po svim parametrima visko zaduzena zemlja. Jos sada ove fluktuacije kursa valute na ciju je odbranu potroseno prosle godine preko milijardu dolara evra. Oko cetiri milijarde evra izneli su iz zemlje razni spekulanti po raznim osnovama.

A do Srbije nije kao sto rekoh stigao ni prvi talas ekonomskog cunamija sa zapada. Ili cemo imati ekonomiju koja generise prihod pa deo tog prihoda ide u stednju a deo u potrosnju ili cemo imati potrosacku ekonomiju koja se bazira na uzimanju stranih kredita. Zanimljiva stvar u vezi Kine. Od svakih 100 dolara izvezene i prodate robe Kinezi ustede 50%. Racunicu o kineksom izvozu i stednji napravite sami. Potrosnji isto.

Potkrala se mala greska oko Madjrskog kredita od MMF-a. Vrednost tog kredita je oko 22.5 milijardi evra. Inace vrednost kineskog izvoza i uvoza za 2007 godinu prelazi dva biliona dolara. Kina je izvezla preko 1.218 miljardi dolara a uvezla robe vrednosti oko 956 miljardi dolara. Kineski suficit za 2007 godinu bio je 262.2 milijadi dolara i bio je veci za oko 85 miljardi dolara od onog prethodne godine. U 2008 osmoj ekonomski rast Kine bio je oko 7% godisnje. U 2007 godini direktne strane investicije u Kinu iznosile su preko 82 miljardi dolara. Ulaganja u Kinu koje nisu bila direkta u istoj godinu su dostigla nekih 75 milijardi dolara. Sta kazu nasu ekonomisti?

@M.Kovian Milosevic i da je hteo nikakve kredite nije mogao da dobije. Njegova ekonomija je bazirana na sivom trzistu, svercu i kriminalu. Ne pisem i ne govorim o Milosevicu jer sam sa istim zavrsio onog jesenjeg 5 oktobra. Bar sa njim licno. Sa onima oko njega nisam jos raskrtstio i zato pisem to sto pisem. Bilo bi lepo da posle gotovu deceniju vodjenja ekonomske i svakakve druge politike sadasnji vlastodrzci i njihov rezim preuzmu odgovornost za ono sto jesu i nisu radili.

Nije Milosevic vec Jelasic prosle godine potrosio preko milijardu dolara evra na odbranu dinara i skupi narodni novac iz budzeta gurnuo u ruke stranih valutnih spekulanata.

…

Za dve godine bice na vlasti bas kao i Milosevic. 11 godina. Sta su za to vreme uradili bolje znate od mene. Licno su se svi obogatili, oni koji su na vlasti i svi oni oko njih. Ne zato sto su pametni i sposobni vec sto su poslusni. Kako kaze Bora Corba u onoj svojoj legendarnoj pesmi. O kako je lepo biti glup… Meni je poprilicno muka od tog njihovog sakrivanja iza mrtvog Milosevica. Nemaju ni toliko petlje da stanu ispred naroda u svoje i samo u svoje ime. Jer sve ono sto su radili i rade od 2000 godine naovamo rade samo u njihovo i samo njhovo ime!

Dosadih ali da zavrsim misao i oko te konstatacije da smo mi balkanci a da nismo ni Kinezi ni Japanci. Moj pradeda je posle I svetskog rata od izvoza svinja i suvih sljiva koje je prodavao nekom cehu zaradjivao ogroman novac. U to vreme imao je 13 ljudi koji su radili za njega. Ceh je te njegove svinje i suve sljive placao u zlatu. Carskom austro-ugraskom zlatu. Znam i jednog momka iz Beograda koji je pre nekih cetiri pet godina zapalio napolje iz zemlje. Pravi softver. Danas je tezak preko 150 miliona dolara. Da ne navodim ime jer zaista nema potrebe i mozete mi verovati na rec. Za tog momka danas rade Kinezi, Japanaci, Amerikanci i gomila evropljana. A imamo mnogomnogo takvih. Samo lepo pametna i vaspitana deca pa gledaju svoja posla i sklananju se od tih „strucnajka“ iz Srbije. Stalo ljudima do poslovne i svakakve druge reputacije koju su izgradili.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату“

Млађан Динкић

Кад је скупо заправо јефтино

Најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате

[објављено: 08/12/2008]

Зоран Поповић, 07/12/2008,

Да, боље возите мерцедес, него југића. Министар је стварно лудо-храбар, иде до краја. То ми се допада. Него, основно питање у „Економији деструкције“ и њеном наставку је како брже „појести“ акумулирани државни капитал. У другом делу 90-тих и 2000-тим је ова дисциплина основна делатност „групе повлашћених“.

Обезвређивање државног капитала, утаја података, протекционизам и корупција, … Контрола свих економских полуга у Србији и постављање економске политике која нас је довела ту где смо. Преливање националног богатства из надлежности државе, под надлежност повлашћене ГРУПЕ.

Пребацивање јавног дуга на терет државе и задуживање у сврхе одрживе приватизације. Шта смо приватизацијама добили? Бахате власнике углавном трговинских компанија и уништену производњу. Спољнотрговински дефицит који ће следеће године задати први озбиљан ударац држави Србији. Зато треба да штедимо?

Монетарна политика од 2001. је креирана за потрошачко друштво. Уосталом, свака елементарна логика је поражена радом министра и групе „експерата“. О политичким обећањима нећу, крив је онај ко је поверовао. И сада, ова прича о менаџерима и „платним разредима“.

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату. Да ли су се учланили (услов 1.), што желе да буду менаџери и покажу знање или због привилегија? Наравно, због привилегија, знање немају. И то није неки проблем, да због ове праксе није пољуљан читав систем вредности.

Да би се ова пошаст зауставила, неко мора бити бар морално одговоран. Очекујем да се због моралне одговорности, у наредном периоду бар дају оставке.

Да живимо и радимо као сав нормалан свет.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Чаробно покриће за све – глобална криза!

Жарко Јокановић

Штедња – божанство гладних

Идеалан рецесиони Србин је већ изабран: мања му је плата, не реагује на отказ и поскупљења, не једе, не греје се, пешачи, тути у мраку, не слави, ћути, трпи…

Aleksandar Lambros, 24/11/2008,

Дакле, данима размишљам јесам ли то само ја полудео а остали су при здравој памети или су полудели сви а само ја остао при памети. Кад, ево, прочитах овај текст који је тако прециозно артикулисао све што ми се данима мота по глави и просто ми је лакше сада.

На страну то што уопште не копчам какве благе везе Србија има с овом глобалном рецесијом кад свеједно нисмо укључени ни у какве глобалне економске токове и стране инвестиције су бедне и бедно је уопште све.

Ако сам добро разумео, у Америци су пукле неке хипотекарне банке, то је уздрмало најпре америчку па онда и економију осталих развијенијих земаља, па је то, на крају, довело и до масовног отпуштања радника у Србији и бестијалног иживљавања над ионако истраумираним и убогим становништвом.

Ма дајте људи, које су то форе?! Ок, та глобална рецесија мора на неки начин да се одрази и на нас, али до нас може да стигне само у облику таласића никако цунамија, пропорционално с нашим значајем и присуством у глобалним економским токовима.

Не могу да верујем како се овдашњи медији упињу у бесомучној кампањи застрашивања грађана који су толико испрепадани да је свеопшта депресија и летаргија толико ухватила корена да ствар постаје већ потпуно безнадежна.

Дакле, могу бити мирни, сад заиста могу да раде шта хоће и да мешетаре до миље воле и легализују своју неспособност и полукриминални систем рада, јер имају чаробно покриће за све – глобална криза! Ако се неко обрадовао овој рецесији у свету онда је то свакако српски политички естаблишмент.

Имају оправдање за сву неспособност а ако се деси да се нешто и уради, нешто сасвим обично и нормално, то ће попримити митолошке димензије и послужити као потврда њихових супернатуралних способности. Ок криза. Ајде нек буде.

Ал годинама већ слушам једну те исту причу … бела шенгенска листа само што није (бај д веј, кога више заболе, ко уопште овде има пара да иде било где, а онај ко има, виза му је најмањи проблем; има омладине из унутрашњости која никад ни Београд нису видела) …

… затим, закони који ће олакшати прилив страних инвестиција на дневном реду за хитно усвајање су већ равно 9 година … годинама иста тлапња о компликованој администрацији (по свим анализама увек смо негде око 150. места и испод на светским листама), о застрашујућој корупцији (и ту се слично котирамо), о монополу… где још има да је цена авионске карте за неку европску дестинацију 500 евра кад за 50 можете из Европе да летите где пожелите, кабловске услуге су безобразно скупе (јер конкуренције нема а услуга је уз то и очајна), слично је и с мобилном телефонијом и 99.9% ствари у овој земљи … како је могуће да Србија има најскупљу храну у Европи и најмање плате а да је цена стамбеног квадрата у БГД иста као и на Менхетну?

И ко нам је крив за то? Рецесија или неспособна влада чији је главни домет економског ангажовања прерасподела фотеља по јавним предузећима или на било ком месту где још има потенцијала за дрпачину?

А тек та национална митологија о томе како је Србија богом дана за све, за улагања, за еко храну, за туризам, за транзит, за ово за оно … авиони, камиони, холограмски мостови преко Дунава, тамо где га је Трајан прешао пре две хиљаде година, стотине бродова са америчким туристима до Виминацијума (шта да виде, гомилу отпада на све стране?!), највећи шопинг молови, Беополис, окретнице, закретнице, обилазнице, аеродроми, центри, бање, најсавременије ово, најсавременије оно … све то у земљи где већина становништа не уме ни мејл да пошаље а добром платом се сматра 300 евра, тек да не пандркнете од глади … дајте људи, што се замлаћујемо безвезе …

Штедња ће, наравно, ићи на уштрб обесправљених … у међувремену предлажем да се Срем, Банат, Бачка, те Шумадија и Поморавље, конституишу као републике како би се створиле могућности за отварање нових радних места (нови републички парламенти и владе), јер понестаје им више идеја, све се већ поделило и подрпало…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)