Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

„Нека ова тема буде почетак Новог Српског Поретка“

Hladna Krv

KraljevicDejo (Prvovencani)
27. septembar 2008.

Mnogi ovde misle da me znaju. Neki kapiraju. Mnogi (ma da nebi nikad priznali) kopiraju. Misleti da znate ko sam i u šta verujem na bazi mojih komentara, pokazuje politicku ne zrelost, zapravo…ono sto nas vekovima najviše muci.

Ciljevi naših nepriatelja su uvek bili umotani u lepu, sarenu, i zlatnu tkaninu. A mi, puno emocia, ponosa i kljucave krvi smo uvek nasrtali na njihove fore i upadali u njihove zamke.

Ko god ima Rotvajlera zna zašto je to bio pratic Rimskih Legia. Objasnjenje iskusnim borcima nije potrebno.

Razmislite malo, šta bi se desilo da smo 45 godina pod komunistama strpljivo kovali svoj plan, svoj identitet, svoj duh.

Koliko god mi je zao svega sto smo iztrpeli zadnjih 20 godina i sto još uvek trpimo. Nije mi zao sto po prvi put u 700 godina imamo sansu da polako ujedinimo Srpski narod. moguće je da niko na ovom sajtu to ne dozivi…ali mi jesmo TA GENERACIA, koja može taj put da zapocne.

Jaki smo onoliko koliko su i alke koje nas povezuju. A to što se mnogi među nama muce karakternim analizama i buljenjem u pasulj, to je zapravo uspesno sprovedena strategia naših neprijatelja.

Razmislite malo o predhodnom pasusu.

Jedino sto tražim od Vas, jeste da kradite svoju kucu od cigle. Ciglu po ciglu…po…ciglu…polako…strpljivo…bez besa…bez mrznje…tiho, mirno i vise od svega…H L A D N O…

Sa shvatanjem da fraza „sloboda ili smrt“ u odnosu na Srpsku sudbinu, za mnoge od nas znaci dati drugo da dobijemo prvo, ali NE U FIZICKOM SMISLU…ko razume…

Braco i Sestre,

Pozdravljam Vas.

KraljevicDejo (Prvovencani)

Ove godine je sa ovog sveta otislo dosta značajnih licnosti u mom zivotu. Moram da priznam da u okviru uloge „sidrasa“ svoje bliske okoline nisam imao priliku da ih adekvatno prezalim.

Delim ovo sa Vama, jel i pored te tuge koja je sa mnom ovo je prvi put ove godine da mi za malo procuri suza.

Puno mi znači da ima ovde ljudi koji imaju hrabrosti da stave svoje emocije u dzep i koriste um. To je nešto sto smi već vekovima vaspitani DA NE RADIMO.

Moja jedina poenta, koju na milion razlicitih nacina (najcesce bez uspeha) pokusavam ovde da docaram jeste to…da dok mi ne nađemo zajednicki jezik, lajanje o stvarima, strankama, silama, situaciama (hmm…CCCC…zar ne?;-))) koje nas potiskuju, nećemo imati uspeha i progresa.

Mi Srbi se danas nalazimo u FE-NO-ME-NAL-NOJ situaciji, bas zato i nemam zlu reč za nasu trenutnu vladu. Ne zato što sam „zutac“ jel da me znate, znali bi da sam daleko od toga. ALi zato što imamo sada retku priliku u nasoj istoriji da se oporavimo i napravimo omce između nas jače i cvrsce od bukagija koje nam je trebalo 400 godina da slomimo.

Veliki smo mucenici ali takođe VELIKI POBEDNICI.

Nek ova tema bude početak NOVOG SRPSKOG PORETKA. Nek svako ko procita ove reci razmisli šta ON ili ONA može da uradi za Srpstvo.

Znam da bi vecina od Vas (kao i ja, pogledajte moj nik :-)) želeli da budete Kara Djordje, Draža, Kralj Petar, itd…ali snaga jednog naroda je u malim ljudima koji svakodnevno rade velike MALE stvari.

Voleo bi da se još malo ljudi ovde javi, i da ko god ima nešto da podeli sa svojom bracom i sestrama to uradi…pre nego sto krenem sa nekim ozbiljnijim (čitajte, SKROMNIM/OSTVARLJIVIM) ciljevima koje svi možemo da ostvarimo.

Ja nemam nikakve sumnje da ako se svi DANAS i OD DANAS PA DOK SMO NA OVOM SVETU…damo na posao izgradnje Srpskog duha i licnosti…nema nam otete zemlje koja nam se neće vratiti, nema nam zadate rane koja neće zarasti, nema nam ubijenog sina ili cerke koji nam se neće preporoditi i da nam ni sam Djavo makar nam sedeo na glavi nebio sposoban da zaustavi povratak u Hristovo Carstvo.

Samo sto ja mislim da uz pravi put, mi možemo imati to carstvo i ovde na zemlji.

Hvala na vasoj paznji.

Braco i Sestre,

Pozdravljam Vas.

MaxBunker (radnik u Fiatu i Boingu)
27. septembar 2008.

Jeste Dejo. Gradić Rotvajl koji se nalazi u Nemačkoj je postojao u vreme Rimskog carstva i po njemu su starorimski rotvajleri dobili ime.

AngryMishko (Cupavac)
27. septembar 2008.

znaci,spas je kada svaki od nas poradi na sebi.

,,,

Па онда ТАКВИ ЗАЈЕДНО.

Ми смо у много чему Маратонци.

И духовно и физички.

И у много чему смо на 40’ом километру.

Донели смо добру вест али смо малте не одахнули.

Други су вест примили.

А нас чека одмор.

A_S_A_V_A (Serbian_EAST)
27. septembar 2008.

Brate svaka ti cast, retkost je da ja ovako nešto kažem, bas si me dirnuo i odavno nisam ovako nešto pametno i poletno procitao na SC-u.
Ne brini ima nas dosta koji svakog dana dajemo mali deo sebe za srpstvo, a biće nas i vise sve dok ceo narod ne krene tim putem.
A onda nas veruj mi ništa neće zaustaviti i pitacemo se šta smo cekali do sad da to zapocnemo.
Ništa gore i pogubnije od praznih prepirki, svadja podela.
Doci će bolji dani,cvrsto verujem u to. Pa am kako danas delovali daleki.
Bog nas cuva…

Јапанци су диван народ; часни, достојанствени, нежни, префињени, мудри, строги, проницљиви, до крајности пажљиви и пожртвовани

Интервју: Тадаши Нагаи

Јапанци и Срби су исти, разлика је у детаљима

Амбасадор Тадаши Нагаи завршава четврти дипломатски мандат у Београду и одлази у пензију

Ви јесте скромни, али на ваш начин: не либите се да отворено кажете шта мислите. Ја никад, на пример, не бих рекао да добро говорим српски језик, јер једноставно, он није мој матерњи. А када овде интервјуишемо кандидате за посао у амбасади, сви кажу да енглески говоре перфектно – иако су почели да га уче тек пре неку годину. Ми тако никад не поступамо, у нашој култури свака реч, уз значење, има и одређену поруку, позитивну или негативну. Ако говоримо о скромности у позитивном смислу, онда ту реч не користимо за себе, јер би порука била хвалисање. Можда је то због тога што ваши људи имају веома јак осећај самопоуздања: пре три године сам негде прочитао да су по степену самопоуздања, Срби у самом светском врху. Јапанци су на другом крају ове скале.

[објављено: 26/12/2008]

Vladimir , 26/12/2008,

Japanci su divan narod; casni, dostojanstveni, nezni, prefinjeni, mudri, strogi, pronicljivi, do krajnosti pazljivi i pozrtvovani. Sve to je u velikoj meri nekada posedovao i srpski narod.

Sramota je sto smo se sami toliko unizili, nasi ocevi su bili ljudi drugog kova. Nikakva nesreca na ovom svetu nije opravdanje za gubitak osecaja dostojanstva i ocuvanja vrednosti – da smo to uspeli, prosli bismo mnogo bezbolnije kroz sve ove nedace poslednjih dvadesetak godina.

Jos uvek nije kasno vratiti se pravim vrednostima, imamo dovoljno svetlih primera i jos uvek mozemo da ozivimo nekadasnji duh – sve je samo pitanje svesti i izbora. Previse smo utonuli u bedu svakodnevnih, sitnih problema i zaboravili da je duh sustina kojom se zivi. Moze se ziveti uzvisen zivot u krajnjem siromastvu.

Obnavljanje istinske skromnosti a istovremeno velikodusnosti prema drugima, koja je oduvek bila odlika pravih Srba, puno bi nam znacilo za preporod koji ce se, nadam se svim srcem, jednom desiti – ako bismo tome dodali spomenutu osobinu nase samouverenosti, procvetali bismo!

Samo je pitanje svesti i usmerenja svih snaga ka necem uzvisenom i vrednom.

Hvala ovom divnom gospodinu na prijateljstvu i paznji koju nam je poklonio!

Hvala mu i posebno na podsecanju da je Japan spasilo nacionalno jedinstvo – kad bismo samo uspeli to sto smo stotinama godina sebi ponavljali – samo sloga…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)