Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Advertisements

Што више трпите и чутите, Србија ће бити маља, ружнија и неслободнија

Posted in НСПМ, Срби у расејању, Србија, медији by Соларић on мај 24, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Ни седма сила није што је била

Миодраг Зарковић

четвртак, 21. мај 2009.

Коментари

Totalni bojkot

петак, 22 мај 2009 16:16

Kada boravim u Beogradu sa clanovima porodice ne ulazim u stanove ili sobe u kojima se slusa/gleda ‘najslobodnija srpska TV stanica’. Ne zelim da vidim ni njihov logo, ni vest, ni izvestaj sa sportskog nadmetanja. Ne zanima me kvalitet njihovog web sajta. Ne interesuje me njihova ekskluzivnost. Ne citam njihove blogove. Imam Internet, mogu da saznam ono sto me interesuje i bez njihovog podteksta – politike koja se vodi svim sredstvima.

Prekinuo sam sve kontakte sa ljudima koji rade ili pisu za novine u stranom vlasnistvu, i/ili domace, pod totalnom kontrolom neprijateljskog faktora. Imam dovoljno prijatelja i poznanika koji postuju osnovne eticke norme, koji su posteni i ne boje se rada, prepoznaju nepravdu i totalitarni duh. Oni drugi vise ne postoje.

Za mene je jedino resenje totalni bojkot svih koji konzumiraju ovu vrstu opijata i pristaju na ovu vrstu lobotomije. A vi se igrajte demokratije i glumite toleranciju dok srpski mediji vredjaju organizaciju koja je prozvana fasistickom i prave nevidjeni pritisak na sud (bas danas), cirkusom i javnom podrskom kakva ne postoji nigde u svetu. Sto vise trpite i cutite, Srbija ce biti manja, ruznija i neslobodnija. Sturim analizama, gradjanskom neslaganju i blagim osudama je odavno istekao rok. Vreme je za totalni bojkot.

Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Posted in Србија, медији by Соларић on април 9, 2009

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“

Промовише се идеологија нове религије веровања у површност, релативизам и ситуациону етику и морал,…

Posted in Србија, друштво, култура, књижевност by Соларић on април 1, 2009

Хандкеова књига о животу Срба на Косову

БЕЧ – Аустријски писац Петер Хандке објавио је данас књигу о животу косовских Срба под насловом „Die Kuckucke von Velika Hoca“ (у слободном преводу „Птице кукавице из Велике Хоче„).
Издавачка кућа Зуркамп (Suhrkamp) саопштила је да је то дело „први приказ у књижевно-новинарском стилу српског становништва и услова живота у једној српској енклави у независном Косову“.

Бета
[објављено: 09/03/2009]

ilajdza postao ilija , 10/03/2009,

Kada se dogodi da obeshriscena Evropa pa sa njom i akademska, intelektulana i kulturna zajednica postave i na velika vrata uvedu u Teatar de Franses u Parizu „plodnu spisateljicu“ s prostora Balkana Biljanu Srbljanovic, a istovremeno uskrate gostoprimstvo Peteru Handkeu,za svakog u kome postoji i malo razmisljajuce supstance neizbezno se namece pitanje..sta se zapravo ovde dogadja??..

Najmanje sto bi trebalo da bude povod za objektivisticki i korektan odgovor nije taj sto cemo iz srpskog subjektivizma traziti „spasenje nase duse“,vec prosto se ovde brane univerzalne vrednosti istine. Jer kada nam se dogodi da se iz te Evrope sistematski, hladno, bestidno, podlo napada postojeci psiholoski srpski arhetip, onda se nema nikakve sumnje radi o frustraciji, sizofreniji, patologiji i na kraju i nesreci pojedinca pa i cele drzave.

Peter Handke, nedavno preminuli Harold Pinter i nekolicina angazovanih malobrojnih intelektualaca Evrope i SAD pokusavaju da progovore u ime savesti starih civilizacijskih vrednosti Evrope, cije su se vrednosti izgubile sistematskim gusenjem od strane savremenih varavarskih akademskih i intelektualnih primitivaca.

Na velika vrata od strane pomenutih promovise se ideologija nove religije verovanja u povrsnost, relativizam i situacionu etiku i moral, ostavljajuci savremenom covecanstvu istorijsku sramotu, trulez i smrad od demokratskog totalitarizma jednoumlja….

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Добро потрошен Сорошев новац – на забаву народа којем је већ мука од стварних проблема“

Posted in Србија, друштво, политика, хумор by Соларић on март 6, 2009

Мржња над другачијима

Поводом текста Боре Ђорђевића „Крупно светски“ (26. фебруара 2009)

председница Комитета правника за људска права

Биљана Ковачевић-Вучо
[објављено: 04/03/2009]

Политика Online

Пера Ложач, 04/03/2009,

Хахахахаха… Стандардно…

Мало позива на цензуру, мало генерализације, мало етикетирања, мало страха за позицију…

Госпођо Ковачевић-Вучо, само истрајте у својој борби. Кад бисте само знали колико Ваш рад доноси среће и разгаљености толиким људима, како им се продужава живот од здравог смеха у овој тмини, удвостручили бисте своје медијско присуство.

Давно беше кад сте нервирали јавност, сад јавност једва чека Ваш следећи наступ. Ето, у овој кризи, добро потрошен Сорошев новац – на забаву народа којем је већ мука од стварних проблема.

Постали сте парадигма, госпођо Ковачевић-Вучо. Мало коме то полази за руком. И Бора је парадигма. Нисте били на истој страни пре 30 година, нисте ни сад.

Зато је Србија дивна једна земља, а „Политика“ најбољи лист на Балкану.

Извор: Политика Online (коментари корисника)