„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

…

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Кратка хронологија Титине епохе

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

брм

четвртак, 28 мај 2009

кратка хронологија титине епохе

45-50 сиромаштво, масовна стрељања под разним изговорима, принудни откупи, смрзавања јер се нема огрева (види Лоренс Дарелове успомене из Београда), голи отоци

50 – 60 мир и сиромаштво, решавање кризе дозвољавањем да огромни вишкови радне снаге оду на привремени рад у западне земље и одатле нас пуне девизама

60 – 68 – амери одрешили кесу, јер смо ппрактично ушли у НАТО – споразум са Турском и Грчком (више бесповратне помоћи и инвестиција него у Јапан и Немачку) ..први ефекти се виде тек крајем 60 -их

68 – 74 неки студенти озбиљно схватили социјалистичке пароле, милиција их брзо разуверава

74 – 80. криза, инфлациује, рестрикције разне НОН СТОП, ХАПШЕЊА ЗБОГ ВИЦЕВА, НАУЧНИХ РАДОВА И ОСТАЛОГ СВЕТСКОГ ТЕРОРОИЗМА

САЛДО: 5-6 НОРМАЛНИХ (65-68) ОД УКУПНО 35 ГОДИНА ТИТИНЕ ВЛАДАВИНЕ
– Јапан је 60. био на ИСТОМ ступњу развоја као ФНРЈ а САДА?
– ниједан муслиман и католик, скоро ниједан Македонац а Ни део Црногораца НИСУ ВИШЕ СРБИ

браћо Срби живија вам тита кад сте тако паметни

Заиста је тешко објаснити љубав према диктатору

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Дан младости и лудости

Јована Папан

четвртак, 28. мај 2009.

…

Носталгија је једна универзална и вечна појава, својствена свим друштвима. У постсоцијалистичким државама појавила се врло брзо након друштвено-политичких ломова и успостављања новог система. Превише промена за кратко време, економски проблеми, друштвена нестабилност, велика очекивања и велика разочарања – све то је учинило да некадашње време „друштвене равнотеже“ и вере у прогрес, сада заличи на истинско златно доба.

Оно што је типично за носталгију, па и за југоносталгију, јесте да се најсветлији примери из прошлости упоређују са најцрњим из садашњости. Тако су у СФРЈ „сви били запослени“, иако је 20% радне снаге идући трбухом за крухом завршило у туђини, „стандард је цветао“, иако се економски проблеми сматрају за једно од најкрупнијих семена раздора, и „сви су се волели“, иако се та љубавна прича завршила у општем маскру.

…

Наравно, колико с једне стране искрена, носталгија је с друге стране исто толико и уносна, па оваква „догађања СФРЈ“ обично опседају продавци свакојаких југо-сувенира, од титовки и значки, преко слика и бисти, до застава, мајци, шољи, привезака. Не профитирају на југоносталгији само ситни продавци – васкрснути екс-Ју музичари данас жаре и пале од Вардара преко Триглава па до Малмеа, кафане и клубови базирани на концепту југоносталгије ничу као печурке после кише, а и музеј „25. мај“ може да се похвали са више посетилаца него што их има иједан музеј у Србији.

Ипак, не треба заборавити на једну ствар у вези са носталгијом – а то је да она најчешће представља управо чежњу за нечим што је бесповратно отишло. Јер, руку на срце, када би заиста могло да се понови, можда нам уопште више не би деловало тако бајно. …

Неофит77

10 четвртак, 28 мај 2009

Заиста је тешко објаснити љубав према диктатору, по чијем наређењу је крајем рата и непосредно после њега стрељано на десетине хиљада људи, чак и они који се нису борили, већ су изводили представе за Немце или су радили свој посао под окупацијом, било је ту професора, балерина …

Данашњим термином, тај човек је био ратни злочинац, а њега највише воле они који се наводно боре против српских злочина, воле га јер је највише убијао Србе, растурио је Србију на две покрајине, којима она од 1974. није ни управљала, оставио је преко милион Срба ван авнојевских граница, што је и био главни узрок крвопролића 90-тих, једном речју разбијао је Србију, зато га неки толико воле.

Воле га сви они чији је џеп изнад свега, изнад државе и изнад живота својих сународника, а таквих је у Србији много, како би смо иначе објаснили да 40% становништва гласа за пулене запада, на задњим изборима, и то само неколико месеци пошто је тај исти запад признао Косово. Надам се да сваки пад је предходница новог успона и да ће после овако жалосних генерација Срба доћи неке које ће једва и знати ко је касапин из Кумровца и које ће имати само једну земљу којом ће се поносити, Србију!

„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”

Коментар пренет са Политика Online

Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,

„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!

Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.

PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.

Nenad , 24/05/2009,

Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.

Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

paja patak, 17/05/2009,

Шта значе „фашизам“ и „антифашизам“ ? Постојао је (и постоји са префиксом „нео“-) само један : италијански фашизам. Титоисти (Мирковић и слични) користе тај појам намерно искривљено. Они под њим подразумевају не италијански фашизам, него првенствено немачки нацизам. А зашто онда ствари не називати правим именом? Дакле :„нацизам“ и „антинацизам“ ?

Е,то је незгодно из два важна разлога:

1. Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте. Ем социјалистичка, ем радничка партија! Ти термини су комунистички монопол.

2. Још незгодније: и поред повремених зађевица, СССР је имао разгранату војно-политичку сарадњу са нацизмом. Пре доласка нациста на власт, СССР је помагао Рајсхвер ( у њему је било много нациста) наоружавању и пружао му могућности вежби на својој територији, што је било забрањено Версајским мировним уговором. То је још ни по јада, него је СССР са нацистима закључио 1939 г. и уговор о ненападању и сарадњи. У оквиру њега је снабдевао Трећи Рајх стратешким сировинама током првих година Другог светског рата, а још је садејствујући са њим окупирао балтичке земље, и део Пољске.

Дакле – нацизам је боље не помињати, узети лепо фашизам и све гурнути под тај тепих. Иначе, „антифашизам“ се као термин користи углавном у (бившим) комунистичким земљама и само неким западним у којима су комунисти после рата играли већу политичку улогу.

Одомаћио се, па нацизам који је крив за сва зла титоисти и не помињу, а сви који се са њима у било чему не слажу – а за титоиста Мирковића то су антикомунисти су „фашисти“ и квит!

Штета што Обзнана није донета пре 1920 године; комунисти су били терористи. Југословенски комунисти, на челу са „вољеним другом Титом“ су априла 1941 г. мирно чекали све док Титу – агенту Коминтерне: Валтеру, телеграмом из Москве 30. јуна 1941 (после 2 месеца!), Георги Димитров није послао Коминтернину наредбу да ступи у акцију против Немаца, а Тито октобра 1944. на тенковима Црвене Армије запоседа Србију.

Док ви ломите копља око Тита, Комуниста, Драже

NSO (Serbiator)

04. maj 2009.

Они покраше, узеше, потроваше, уништише СВЕ!!!

Али то никога ни не занима. Нас занима ИСТОРИЈА!

Увек нас је занимала само ИСТОРИЈА, зато смо у тренутку увек и КАСНИЛИ!

Док ми, још увек водимо глупу, бизарну и безсмислену дискусију о бившој Југославији, Титу, Дражи, Комунистима, па и Турцима и о чему све не..они РАДЕ ДАНАС!

Против НАС!

А ви се после правдајте својој деци како сте морали да истерате ђавола до краја, и ако се кладим ни тад нико неће да дође до свих информација и нико опет неће да зна потпуну истину.

Уосталом, апсолутна истина не постоји. Све је врло релативно.

И то би требало да схватимо а не да трошимо енергију на буквално глупости и бљувотине, које нас и даље држе у примитивном неуролошком стању, и које нашој свести не допуштају да иста развије свој потпуни потенцијал.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Орсон Велс у улози лидера Четника

Orson Vels u ulozi lidera Chetnika

blockout_ni (student)

08. septembar 2007.

Znate,sinoć bio na TV Pinku fil „Bitka na Neretvi”.Gledao sam ga davno kao klinac, i gotovo sam zaboravio koja sve svetska imena igraju u tom filmu.
Naravno kao klinac sam i drugacije razmišljao. Sinoć mi je recimo bilo mucno da odgledam film.
Osim sto su Četnici toliko pogrdno predstavljeni gotovo kao neki potomci Dzingis kana, ili pak Ruski belo-armejci, čak mislim da film omalovazava i Partizane.
Četnici su predstavljeni kao desna ruka Nacista, koji se hvale Nemackim avionima kako će im pomoći da Tita skrate za glavu. S druge strane njihova svecanost je ukrasena zastavama Kraljevine Jugoslavije koje je uveliko bila razbijena, a deo Bosne u kojoj se desava radnja filma je bila u Hrvatskim rukama. Svako javno okupljanje četnika u Ustaškoj Hrvatskoj, pogotovo u tom broju, apsolutno nije bilo moguće. To je gnusna izmišljotina i sramota za jednu generaciju koja je pravila te filmove.

Sramota je i za način na koji su predstavljeni Partizani. Jul Briner ma koliko veliki glumac bio, je ulogu kaubojskog frajera prebacio i na partizana kojeg je trebao glumiti. Tako da umesto izmucenog i izgladnelog gerilca koji je ostru zimu proveo u sumi,imamo smekera koji ono kao drema dok Bata Živojinović izdaje naredjenja,i kao sve mu je na svetu potaman, i boli ga cose za Naciste, al ajde ipak će da ide da minira put.

Da…jeste druga Jugoslavija bila poznato ime u svetu,ali koreni su joj bili truli.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

Кад већ има амбицИје да буде нешто слично Титу требао је бар да каже нешто слично оном – Студенти су у праву!

Одломак преузет са блога МАХЛАТ

… Моје честитке држави а посебно председнику Борису Тадићу, оном председнику који је заврнутих рукава, без ташне и машне у предизборној кампањи у камперској атмосфери обећавао студентима и младима нека права и трасиран путу Европу а онда се током протеста ни једном није огласио. Кад већ има амбицИје да буде нешто слично Титу требао је бар да каже нешто слично оном – Студенти су у праву! Живи били!

Желим само да вас подсетим на једно:

скоро је један студент коме нећу из ината да напишем име који је на Интерполовој потерници био у посети посланицима. То је онај студент који нас по свету рекламира као ваваре и који је овде од паметних људи проглашен националним херојем. Медији су објавили да је право сваког грађанина да уђе и види како посланици клевећу, чупају се и лупетају на лицу места. На питање шта је тражио медју посланицима херој студент је одговорио да је дошао да би, ако икако може, помогао младима.
Студентима у протесту нико није хтео да отвори врата да уђу. Једна бака у пролазу је пришла, лупала штапом о врата и викала: “Отворите, бре, деци“. …

Charolija Says:
February 11, 2009

Волели би они да сви ми одемо, да остану само они који ћуте и трпе, да остани они које могу да купе и поткупе. Не могу да ме поткупе, нећу да ћутим и трпим и нећу нигде да идем. Имају проблем са мном и радујем се што из дана у дан видим и чујем, да нас има све више и више.
После овога са студентима, није више 5 до 12, навиј сат на 12. Одзвонило им је.

Београд је био некада град на високом нивоу, било је то пре II. светског рата

Šta fali Beogradu?

ScGirl (one and only!) – 16. mart 2005.

Pošto ga ovde pljujemo i hvalimo, mazimo i pazimo, kritikujemo .. Ajde da vidimo šta mu to fali, po vama?

Ovo verovatno muskarci neće razumeti, ali cavrljamo drugarica i ja pre neki dan i dodjemo do istog zakljucka.. DEFINITIVNO mu fali veliki broj ogromnih prodavnica garderobe, gde vas nezadovoljna butikasica neće stalno zapitkivati da li može da vam pomogne :) (uh to sam mrzela :)) Nego, slobodica.. BEZ PITANJA, biras, setas, uzivas, …

Molim da ne predjemo na politiku i socijalu i ostalo.. Pitanje je šta mu fali od sitnica?

skomu – 16. mart 2005.

Kako neko može uopste govoriti o kulturi tih zapadnjaka, kad isti ti zapadnjaci, kad odu u druge zemlje na odmor, postanu stoka, da ih nema vece. Znam, da su Spanci vise voljeli ljude iz ex YU, nego Nijemce, bas zbog tog razularenog ponasanja njemackih turista. Čak Nijemce nisu pustali u pojedine diskoteke, vjerovao ili ne.

Nama se čini da su oni kulturni, jer država svojim kaznama omogućava njihovu ‘kulturu’. A da nema toga, bilo bi kao kad odu u Spaniju na odmor. Tamo su ogromne kazne ako se ne propusti pjesak na pjesackom prelazu, ako se ne plati porez isto su velike kazne, muskarci moraju biti pazljivi jer ih žene mogu tuziti za seksualno zlostavljenje ako kažu neku pogresnu riječ…

A koliko su zapadnjaci samosvjesni, najbolje govori to, da npr. skandinavske države moraju kontrolisati prodaju alkohola, i alkohol prodavati po ogromnim cijenama da stanovnistvo ne bi samo sebi naskodilo zbog pretjeranog konzumiranja alkohola…:)

ma nebitno – 16. mart 2005.

Nedostaju mu pravi Beogradjani, pogotovo oni mladji koji su se zadnjih petnaestak godina sticajem raznih okolnosti rasejali po celom svetu za boljim zivotom , od Aljaske do Australije…:)

P.S. moja definicija „pravog Beogradjanina“ je sledeća:

To nije obavezno neko ko je rođen na teritoriji grada Beograda, već neko ko je živeo bar neko vreme u ovom divnom nasem Beogradu, zavoleo ga, voli ga i dalje i svojim ličnim ponasanjem daje primer kako se treba ponasati kulturno u svakom gradu pa i u nasem Beogradu. (npr. nebacati otpatke i zvake po ulici i sl.:) )
primer: Duško Radović,itd,itd

beogradu fali... – 16. mart 2005.

malo kulture, ali one osnovne, koja ništa ne kosta… a to je da se koristi redovno hvala, molim, izvolite, posle vas, dovidjenja – uz obavezan osmeh i gledanje u oci kada sa nekim razgovaras. ponavljam, malo opste, osnovne kulture, lepih manira…

znam da me razumete…

kocka*secera – 16. mart 2005.

ja bih volela da u beogradu cene budu srazmerne standardu, ne zato da bi se bilo ko iz inostranstva osecao ovako ili onako, nego da bi narod živeo kako treba. što se mene tiče, cene da budu tolike da ne mogu ni przeno jaje da kupim, ali da plate gradjana srbije prate korak sa tim i da isti žive kako i treba da žive.

izvini, scgirl (ovo nije bila sitnica), ode ti tema u pm:-)
a bas je dobra, kao sto rekoh već…

nešto razmišljam ovih dana (evo sitnice):-): fale beogradu kampovi za decu od 3 god pa na dalje (da mogu da plivaju-bude vruce leti napolju:_-), zezaju se, igraju (možda neki sport) i uce (o srbiji, beogradu, geografiji…), a da je otvoren leti tipa od 9 do 17h, da deca budu po godinama svrstana). znaci kamp bi imao bazen, neki park ili teren za igru, ucionice, i da deca budu u normalnim grupama ( u smislu, na toliko i toliko dece-ucitelj plivanja ili onaj koji vodi grupu).

+ona+ – 16. mart 2005.

Zaista bih volela da se to sa smećem kod nas regulise, i prestanite da pricate da nije tako strasno. Prvi utisak koji ljudi steknu pri dolasku u Bg-je taj. I ScGirl, šta karikiras, nisam spomenula da neko nekome baca na glavu u sred dana kesu. (ali na kvarno kad niko ne vidi-da)
Da nastavimo temu. Beogradu nedostaju nove fasade (nešto se radi na tome) i ono sto bih jako zelela lepi balkoni, sa cvecem a ne sa raširenim gacama na uzetu. To bih zabranila da se pitam.
Beogradu nedostaju normalne ljuljaske i klackalice za decu po parkovima, a ne one iz kojih vire zardjali ekseri, znaci u svakom stambenom bloku lep park.
Možda to za ScGirl nisu sitnice, ne znam. Da li me prodavacica spopada ili ne, zaboli me uvo. Kažem, hvala-samo gledam i u cemu je tu problem. Opet vise volim da su i takve nego da ne ustaju sa stolice kad musterija udje, turpijaju nokte, popunjavaju ukrstenice ili razgovaraju na telefon.

Boombastic – 16. mart 2005.

Nisam dugo bio u Beogradu ali bi po meni Beograd trebao da promeni: potpuno imidz i da izadje iz proshlog milenijuma sa folk top listama, da se vrati stari renome beogradskih fakulteta, da se pozabavi korupcijom, traziti i kaznjavati odgovorne na funkcijama, suochiti se sa neorganizovanom gradskom chistocom, organizovanim kriminalom, loshim gradskim prevozom, loshim putevima, zameniti jednolichne komunistichke gradjevine lepim i raznobojnim fasadama, uloziti u gradsko zelenilo, uchiniti pristupachnijim kulturni zivot grada, uloziti u sportske objekte, iskoristiti potencijale koje sam grad nudi kao shto su Kalemegdan, Ada Ciganlija i Avala, obnoviti stari grad, dozvoliti tehnologiji da zazivi u svakom domaćinstvu…
A sve to se samo može postici prilivom kinte i popravljanjem standarda, ispravnom međunarodnom politikom, povratkom raseljene beogradske inteligencije, mladim snagama koje su negde u svetu već videle kako to treba da funkcionishe i kako već stotinama godina negde tamo funkcionishe…
Dozvoliti priliv stranog kapitala, znachi prihvatiti već razradjen sistem a ne biti po svaku cenu razlichit i nishta time ne postici.
Rezime: Menjati se i ići u korak sa svetom,  jer chemu nam svi ti potencijali ako nisu iskorishceni ?
Raditi na sebi i na svome okruzenju, prihvatiti pohvale ali priznati i poraz a uz priliv kinte Beograd će dobiti takvu dushu kakvu mnogi velegradi nemaju jer ljudi su ono shto chini dushu jednog grada a to je Beograd uvek imao, nekada vishe, nekada manje… Sada je chini mi se kao da spava… Ali probudice se beli grad, to je samo pitanje vremena …
Pozdrav !

Nunki – 16. mart 2005.

Bio sam u Beogradu prošle nedelje, na kratko. Mracno, ulice u centru grada su bile prekrivene ledom, kao da grad ne pripada stanovnicima, nego cekaju da se Bog smiluje i istopi taj sneg i led i pusti ih da idu ispucanim trotoarima, kako su navikli…otisao sam pomalo rastuzen, premda nicim zacudjen. Mrtvilo i apatija je neki generalni utisak. Ljudi odseceni od realnosti, mahom. Naravno, nisu toga svesni, svaka zajednica ima neku logiku opstanka, inače je ne bi bilo.

Kad gledam iz daljine, želim da se vratim, kad odem tamo, konkretno sposoban i organizovan da to izvedem, vrpoljim se do leta sa Surcina koji će da me izvuce iz još jedne moje uzaludne „izvidnice“.

Mnogo, mnogo, mnogo prazne price, svi su puni nekih „grandioznih“ planova, gotovo nikakvih konkretnih predloga. Samo daj pare. Ma, okej, ali, gde je realan plan? Dobitak? Racunica? Ono što se zavrsava, zavrsava se u krugu nekolicine na vlasti, kao i pre njih, ne vidim razliku, samo su lica nešto umivenija i negovanija. Mentalitet cinovnika Otomanske imperije.

Volim moj Beograd, ali, nazalost, deluje mi trenutno kao da su ga Turci napustili koliko juče.

-cica (jedva ceka prolece) – 16. mart 2005.

Nuki,
stoji sve sto si rekao ali pored toga ja mislim da si bio u pogresno vreme u bg-u. kraj februara, početak marta…sivilo bg-a, hladno, bljuzgavica u gradu, blato, led…
a ljudi, umorni i smoreni od hladnoce i zime…pomalo depresivni i bez energije…

bg je totalno druga prica na proleće i leto :) onda se oseti onaj duh beograda i energija koju nosi. Ali kao sto neko rece, bg je bg upravo zbog ljudi i nekog opustenog nacina zivota. Zbog izlazaka, zbog kafenisanja, zbog kafica…

Setila sam se još nečega sto mi smeta u Bg-u. Definitivno način skolovanja. U razredu po 40 ucenika, prfesori nadrkani. U srednjim skolama se i dalje uci iz kompjutera PASCAL (kompjuterski program koji odavno ne postoji vise niti se koristi). Engleski se uci 2 puta nedeljno a treba svaki dan i to iz nekih bezveznih knjiga koje imaju mnostvo dosadnih tekstova.
Na fakulteima se ne zna ko pije ko placa. Profesori otkazuju zakazuju ispite kada im se cefne, kasne na predavanja i ispite, izivljavaju se. Nisu nikada slobodni van predavanja da pomognu studentima itd.
Takođe kao sto neko rece trebalo bi pola grada da se renovira. Mnoge zgrade izgledaju toliko prljavo i oronulo da je to neverovatno. Takođe mnoge lepe gradjevine ni ne dolaze do izrazaje jer su neocuvane.

E da smeta mi sto pravosudje ne fukcionise pa može svako da te vuce za nos. Nikog ne možeš da tuzis.
I smeta mi sto kada kupis nešto ne možeš da vratis ako ti se ne svidja ili ako ti u bilo kom slučaju ne odgovara. To se svuda u svetu praktikuje.