Порнографија (душе)!
Извор: Нова Српска Политичка Мисао
„Тренутак истине“: Обичан човек у медијској машинерији
Драгана Кањевац
субота, 04. јул 2009.
…
У покушају наплате сопствене пропасти
Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:
‘Спавао бих са женином мајком’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
’Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
’Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!
…
Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’
…
И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.
Излагање на научном скупу „Култура и медији у (пост)глобалној ери“, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ
Duško Kadić, Podgorica
субота, 04 јул 2009
Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.
Ala субота, 04 јул 2009
Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao „sund“ i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra „instalacijom subkulture“?
Ne treba se cuditi „konzumentima kulture“ vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).
Најчешће све секте хватају на оно што ми не пружамо једни другима међусобно
Преузето са форума Видовдан.орг
djordje
Пет Јан 09, 2009
Најчешће све секте хватају на оно што ми не пружамо једни другима међусобно. А то је подршка браћи и сестрама у тешким ситуацијама. Осећај заједнице. Углавном немамо времена за друге људе и бринемо само о свом спасењу, а мање о спасењу осталих. А тада наступају секте и нуде нам/им утисак да је некоме стало и до нас/њих. Нуде нам/им осећај заједнице, топлине, коју нисмо/нису нашли у нашој цркви.
Најбоља борба против секти је да будемо бољи од њих, у сваком погледу. Да изградимо заједницу у којој ће свака бол нашег члана бити и наша бол, и где се ни један члан заједнице неће осетити сам, усамљен у својој борби са личним проблемима. Где ће нам сваки члан Цркве бити најважнији у нашем животу, колико год не одобравали његове поступке, или осећали неку антипатију према њему.
Ма шта причам, ми се не познајемо међусобно. Чак ни са оним поред кога стојимо на богослужењу, а камоли са оним који ни не долази на богослужења.
Осећај, мисао, замисао, смисао…
Osećaj
&Lunja& – Feb 11, 2004
Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?
Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.
Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?
Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?
Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?
Gde je odgovor?
Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.
Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,
na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…
Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?
Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,
dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?
Несрећа је „заразна болест“.
Odnosi u porodici
kushke 24. mart 2009.
Kako ih poboljšati kada su katastrofa?
Mislim da dajem sve od sebe, ali u tom davanju često se samo iznerviram, dok ljudi na kraju krajeva ni ne primete da neko hoće da nešto bude bolje…
Some tip?
Thx
sta-li-ja-radim-ovde (radim)
24. mart 2009.
Uvek treba početi o sebe. Ljude oko sebe ne možeš da promenis, ali sebe možeš. Ako si smorena i sve je bezveze, onda se potrudi da ti tvoj zivot bude dobar, a druge pusti da sebi organizuju zivot kako hoće. Velika vecina ljudi voli da pati i bude izbedacena, i ti tu ništa ne možeš niti treba da se mesas. Samo zato što se neko ljuti, vristi ili je depresivan, ne znači da ti treba da ih menjas ili im pomazes, jer ne bi oni bili takvi da im to na nekom nivou ne odgovara.
Jedini način da znaš šta ti stvarno srce želi je da se sa vremena na vreme odvojis od porodice i saslusas svoje zelje dok setas po parku ili gledaš omiljeni film. Onda isplaniras kako da ostvaris te zelje i radis na tome. Pocni od realno mogućih zelja, a ne od toga da ti treba 10 miliona dolara da bi kupila sebi ostrvo kod Bahama i sve će se vremenom promeniti.
Naravno, kada napravis te odluke, onda ih zapises negde, recimo u email da niko ne može da procita, i ne dozvolis da te iko pokoleba. Pitaj za savete, ali tvoje odluke su samo tvoje. Bolje je napraviti svoju grešku nego tudj uspeh.
Budi pazljiva u izboru ljudi sa kojima najviše komuniciras. Budi sto vise u kontaktu sa ljudima koji su onakvi kakva bi ti zelela da budes, a sto dalje od onih ciji zivoti ti se ne svidjaju, pa makar oni bili tvoja porodica. Nesreća je „zarazna bolest“.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста
Људска права и слободе
dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.
Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.
Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …
Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.
Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!
Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!
Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.
Demokratija kao Znanje o obliku
drustvenog uredjenja organizacije
pomoću koje se ostvaruje sloboda
Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.
Dva znanja – dve demokratije
Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.
Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.
Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.
Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.
Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.
Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.
Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.
Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.
Да не би био уништен, човек мора да уништава
GluteusMaximus
28. februar 2009.
kuenst, evolucija, revolucija, sve su to ljudske izmišljotine.
Ljudi o prirodi znaju jako malo.
Ne znamo ni kako su ni zašto nastajala ledena doba, ali znamo da će se bez obzira da li mi gajili cveće ili ložili azot ponoviti opet.
Znamo da su ogromni meteori padali na Zemlju, i da svakodnevno na nju padne milion tona kosmičk prašine, ali ne znamo kako da sprečimo sledeći meteor koji neumitno dolazi da na iebe kevu svima.
O mnogim životinjskim vrstama nemamo pojma.
Više znamo o Mesecu nego o dnu okeana itd…
I šta god mi radili, priroda ima svoje neumitne tokove.
Mogli smo da živimo u miru i slozi vekovima i da svi budemo braća i sestre divno se šetkajući mahovinastim proplancima..pa da nas sve opet iznenadi kometa veličine autobusa i da nam zatre seme za narednih 5 hiljada godina.
Čovek Kuen, ne može da uništi prirodu.
Danas kada bi ljudska vrsta nestala sa lica Zemlje, za svega 500-1000 godina ne bi više bilo ni jednog jedinog traga od civilizacije (osim onih koji i do danas odolevaju zahvaljujući nečemu što je druga tema)
ajfelova kula, ako se ne održava i prefarba svakih 7 godina, ruši se i trune u prah.
Bruklinski most, neboderi sa armaturama, knjige, CD-ovi, sve ide u prah.
Ulice sepretvaraju u reke, naselja u zatravljena brdašca..
Priroda zna svoj način Kuenst. A ljudi, ljudi i dalje uče.
Ljudi su mlada vrsta. Nije strašno što još uvek greše.
mi samo eksperimentišemo i lutamo i grešimo, misleći da možemo da prirodu stavimo koliko toliko pod svoju kontrolu.
Ova planeta je surova.
da bi zimi opstao u prirodi, morao si da ubiješ njeno drvo i zapališ vatru.
Da nije bilo uništavanja, ne bi bilo kuća, mostova, zgrada, posmrzavali bi se ili pocrkali od vrućine.
Ljudi su osetljiva vrsta i panično koristi sve što može.
Ovaj svet je pre svet mikroorganizama nego ljudi.
Da ne bi bio uništen, čovek mora da uništava.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Наш проблем је што смо велике кукавице
Верица Бараћ
Џајић је хапшен због туђих интереса
Власт хоће да прикаже да има борбе против корупције, а ја вам тврдим да те борбе уопште нема. Сигурна сам да је Џајић хапшен да би неко остварио крупне материјалне интересе у Црвеној звезди. Он је, у том односу, само жртва. А чујем да је сад син Мирослава Мишковића финансијер Црвене звезде… Мислим да је све ово афера после које би Мишковић требало, на незаконит начин, да приграби огроман капитал, као што је то било у Луци Београд, „Це-маркету“…
[објављено: 22/02/2009]
Никола Мркић, 22/02/2009,
Као што видите није тешко бити храбар, мудар, упоран. Када би се свако од нас свакодневно тако понашао, били би боље и срећније друштво. Наш проблем је што смо велике кукавице.Не смемо да се супротставимо сили, моћницима, тајкунима, политичарима. Заправо, то је веома лако. Већ при првом бунур, револту, сва та сила би се срушила као кула од карата.
Пратити Верицу Бараћ, значи бити на правом, грађанском, демократском, достојанственом, људском путу, чак и када греши. Али важан је принцип понашања, правила, етика, коју смо изгубили.
Њен лапидаран коментар о В.Д. Тужиоцу који прихвата такав статус, његовим сарадницима, о позадини афера, о Мишковићу – једноставно је бриљантан. Желим јој пуно успеха и енергије на том путу. Поштовање и место у нашем друштву је већ сама изборила.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Жалосно је да родитеље забрињава религија а не неписменост наше дјеце
Da li je deci potrebno versko obrazovanje
Jestira – 3. oktobar 2005.
Retko dolazim ovde, pa se izvinjavam ako je tema već bila postavljena. Odrasla sam u Titovoj Jugoslaviji i kada sam dosla u inostranstvo, iznenadila sam se da je u nekim zemljama zapadne Evrope verska nastava obavezna, samo da može da se bira iz koje religije. Meni se to dopada, jer mislim da deca treba da su upoznata sa osnovama religija, ali isto tako mislim da im ne treba nametati ni jednu religiju, ali ih treba usmeravati prema hrišćanskim religijama. Šta vi mislite o tome, da li vasa deca treba da imaju i versko obrazovanje i da li mislte da bi ono moglo da odvuce dete u „nezeljenom pravcu“?
slfsbor – 4. oktobar 2005.
Наравно да подржавам веронауку у школама. Она би по мом мишљењу требала да буде и обавезна а не као изборни предмет. Не прихватам образложење да све знамо о веронауци јер су је писали људи (! ), а не Бог. Да ли смо сигурни и да је све ово што уче деца сада, и све оно што смо ми учили као деца веродостојно и научно доказано као такво. Колико је само заблуда било у учењу кроз историју. Сам реч „веронаука “ нам каже да се ради о једној области људског постојања која не може бити подвргнута егзактној провери. Она има сасвим другу улогу и мисију. Питање је филозофско и нико на њега не може дати одговор. И поред тога оно опстаје више од 2.000 година и трајаће док постоји људски род.
-cemu strah – 4. oktobar 2005.
Ne znam šta je visak a šta manjak znanja ili poznavanja bilo čega pa tako recimo i religije. Zar zivot nije jedna velika skola? Jedno je religija a drugo je vjera. Nema nevjernika jer nasa dusa trazi svoju hranu, pa makar to bila i vjera u nevjerovanje. Obzirom da djeca nemaju domaće zadace (jer kuci zavrsavaju ono sto nisu stigli u skoli, a to stvarno ne možemo nazvati domaćim zadatkom) zašto nebi malo prošli i kroz religiju…Što se tiče opasnosti da ih ne odvuce negdje dublje,da postanu fanatici, jako je mala, jer motivacija za otkrivanjem i istrazivanjima u bilo kojem predmetu,pa tako i religiji,je zaista jako mala. Nemam straha da će mi bilo koji predmet odvuci dijete osim da će ga zaglupiti supljiranjima o slobodi, ravnopravnosti i sličnim bajkama.
Religija ih uci da budu poslusni, a skola da budu ravnopravni tako što će odluciti sami da li će uciti ili neće,da li će udariti drugo dijete ili ne, da li će ovo ili ono. Umjesto da prije upisa psiholog upozna djecu, upoznaje ih u toku skolovanja. Cista zezancija. Zalosno je da nas kao roditelje zabrinjava religija a ne nepismenost naše djece.Možda bismo trebali da odrastemo pa onda da razmišljamo o djeci. Da bismo nekoga izveli na put,trebamo utabati staze. Zato ne mislim da se krije bilo kakva opasnost krije u religiji jer ona ne uci da marihuana nije droga.
PS: Odoh malo u sirinu,ali eto…Ne možemo promijeniti svijet ali možemo sebe. Vjerovali ili ne ,religija je sastavni dio našeg zivota, jer kroz nju se ispreplice apsolutno sve i da li bili pasivni posmatraci ili ucesnici nije loše upoznati je.
Neverovatno_ (prilagodljiva devojka) – 4. oktobar 2005.
Vaspitana sam religion free i nikada nisam o tome razmišljala. Sasvim je OK imati tu mogućnost i čak i ako nismo religiozni treba postovati kulturu i tradiciju,a na zapadu je to najlakse ostvariti putem Srpske pravoslavne crkve. Rado bih djecu dala u neku takvu skolu jer ne vidim kako drugacije mogu saznati nešto više.
Ford_Prefekt – 5. oktobar 2005.
Tatin skolarac??? – 4. oktobar 2005.
…
A na kraju kao „obrazovanom“ coveku, gde ti je uctivost i pristojnost da prihvatis i drugaciji pogled na svet i zivot bez vredjanja.
…
A zašto doticni/doticna najpre sam ne prihvati studentov pogled na svet, pa mu ne pokaze kako to funkcionise na svom primeru? Covek je izneo svoje mišljenje u jednoj jedinoj prostoj recenici i nicim se ne može zakljuciti da je neuctiv i nepristojan.
Smesni smo zaista.
Ja sam lično agnostik. Naucnik sam i vise mi je nego jasno da smo vrlo smesni u svojoj samouveronosti – ubeđeni smo da puno znamo i da smo puno postigli, a u stvari pojma nemamo. Dovoljna je jedna sitnica koja se ne uklapa u ono sto ocekujemo da vidimo pa da se skroz pogubimo.
Vrlo je nepromišljeno tvrditi da Bog ne postoji. Ja duboko verujem da ga ima, ali isto tako verujem i da sicusni ljudski mozak nikad neće biti sposoban da ga shvati ukoliko ga ne pojednostavi do nivoa na koji smo navikli. Za to sluzi religija.
Religija nije zlo, ali jeste ZLOupotrebljena! Nazalost…
Deci treba da budu dostupni i naucni i verski pogled na svet, a ona će sama da rese šta je za njih ispravno.
„Психолошка порнографија“
„Тренутак истине“ само за старије од 18 година
Данас седница Савета РРА, али неће расправљати о контроверзној емисији јер није било званичних притужби
Приче о ванбрачним излетима и другим интимним пикантеријама које је, на полиграфу и пред камерама, изнео први учесник емисије „Тренутак истине“ на ТВ Пинк и даље изазивају различите коментаре, а могуће је да ће се огласити и Републичка радиодифузна агенција (РРА) која надзире рад електронских медија и садржај програма који емитују, а чији савет заседа данас.
М. Петрић
[објављено: 10/02/2009.]
Милан , 10/02/2009,
Одличан је текст, повезан и са овим, у броју Политике од другог фебруара „Таблоид, серијски убица људског духа“ (аутор Иван Ергић). Собзиром да је аутор фудбалски репрезентативац, текст је објављен у рубрици „Спортске приче“, што је можда ускратило многим људима који не прате спортска збивања да га прочитају.
Свакоме ко још није имао ту прилику, препоручујем тај текст, јер даје одличну анализу таблоида. Водитељка поменуте емисије је, као и већина њених колега и колегиница у данашњим медијима у Србији управо из тог миљеа, таблоида, жуте штампе. Након вишегодишњег „таблоидирања“, стижемо и до неке врсте метастазирања тог процеса. Није та емисија једини облик те метастазе, има их још, а емисија би као интернационална била емитована и са неким другим водитељем, многи би били пресрећни да су на њеном месту. Можда сам преоштар, али ја бих овакве емисије крстио термином „психолошка порнографија“.
Уобичајена порнографија, се бави телесним, физичким, видљивим, а овакве емисије задиру у унутрашњост особа који су у некој врсти, углавном емотивних веза, бракова, сецирајући те односе уживо, пред камерама, доносећи свима корист колико и обична порнографија. Дакле, гледаоцима који се „навуку“ једну животну странпутицу, а једину опипљиву корист, материјалну, могу имати креатори, продуценти, порно-глумци и глумице, а овде водитељи и учесници.
Идеално би било емитовање свих таквих програма забранити законом, а до тада би се, за почетак, могао термин емитовања померити да буде обавезно после поноћи, јер у Србији ваљда порнографија може само тада да се емитује. Лоше је што уопште може да се емитује, али боље и овако него у ударним вечерњим терминима.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)
Šta je moral?
Dadek – 13. август 2005.
Dirkem je kazao da bi neko bio moralan iznad njega mora da postoji neko moralnije biće. On smatra da je to društvo! Ja se ne slažem sa tim, naime mislim da popjedinac u društvu može da bude moralan iako je to društvo ne moralno. Ako pod društvom smatramo naciju ili evropsko stanovništvo, svetsko, može se kazati da to društvo nije moralno, podjimo od raznih sloboda koje se pružaju različitim neiživljenim masama… Ja dakle mislim da to moralno biće koje se nalazi iznad nas jeste sam Bog!
Možemo se upustiti u raspravu?
Šta vi mislite?
Ali takođe Majklj Maršal Smit je kazao jednom: „Moral zavisi pre svega od toga da li nas neko posmatra“, sada postoje ljudi koji su moralni samo da bi „društvo“ tako mislilo, ali sa druge strane kod nekih ljudi postoji moral koji oni suprotno predhodnom iskazuju kada su sami, a kada izadju u „društvo“ postanu ne moralni, pošto kao što sam i ranije kazao „društvo“ kao više biće utiče ne mora biti moralno i tako degradira pojedinca koji bi želeo biti moralan. Ali i taj pojedinac ima težak zadatak pred sobom, da ostane moralan u ne moralnom društvu.
Stvarno bih želeo da se neko javi da ožbiljno raspravimo o ovome.
Hvala D.P.
inss – 20. avgust 2005.
Uvek sam imao problem sa filozofima, jer oni mnogo mute vodu. Ne znaju ni sami o cemu govore, ili u najmanju ruku ne govore jasno pa ih mnogi pogresno razumeju. Prvi filozof na koga sam naisao da sam mogao da razumem šta je hteo da kaže je Niče, a on i nije pravi filozof, možda je i Rasel pisao jasno ali on je plitak, neposten, doduse i duhovit.
Šta dakle znaci to da je „drustvo“ biće koje je iznad i iz koga se izvodi moral? I može li se iz Dirkemove tvrdnje zakljuciti da društvo koje je ne moralno ne može biti osnova morala. Tu se tvrdnja sa jednim smislom tumaci na deseti način a onda se izvodi zakljucak na osnovu toga. Tipican specijalitet filozofa.
Ja mislim da je Dirkemova tvrdnja donekle tacna ako se shvati na određeni način. Ali ja ne razumem šta je to „drustvo“ kao biće. To je nekakva apstrakcija. Covek, na pustom ostrvu, koga su odnegovale divlje zivotinje, ne može imati moralnu svest kakvu je mi poznajemo. Moralni kod određuje drustvo. Ako je drustvo ne moralno, ne znači da se moralni kod ne prenosi – ako jedan deo drustva krade, kradja tolerise, a narod je cinican, ne znači da je time izgubljen i standard kradje kao nečeg ne moralnog. Po meni, Dirkemova tvrdnja stoji u smislu da moral nije urođen, već određen okolnostima. Sto je istina sporno kao tvrdnja.
S druge strane, šta znači da je Bog onaj iz koga se izvodi moral. Šta je uopste Bog? Od filozofa, gori su samo teolozi. U stvari, teolozi su glavni uzor i glavni krivci za filozofska baljezganja. Ali tvrdnja da je Bog izvor morala je centralna, i ako se shvati na određeni način može možda i imati nekog smisla.
Prvo sto ova tvrdnja kazuje, je da je moral nešto apsolutno – nezavisno od drustva. Ovo je u stvari o cemu treba pricati. Jer, na osnovu toga sto je Bog apsolutan (ma šta on bio, on je nešto recimo nepromenljivo), izvodi se ovaj zakljucak, ali religiozni fanatici u stvari mare samo za taj zakljucak. Religiozni ljudi su konzervativni, a ovo je razlog. Glavni efekat religije je da cuva neke vrednosti, i to je ono sto joj se mora priznati nezavisno od toga kakvim se obrazlozenjem služe (a ona su često prilično suluda sa stanovista modernog coveka).
Drugo što se kaže je da je moralno ono sto kaže određena religija.
Ovo nisu besmislice. Pitanje se može shvatiti na sledeći način: koliko je onog u moralnom kodu zavisno od drustva a koliko ne (koliko je urođeno).
Recimo, ja mislim da je stid delom urođen.
No moja skrivena premisa je da moral treba psiholoski tumaciti. I tu se opet vracamo nazad – šta je to uopste moral? Da li je to nešto,nametnuto, ili je to nekakav osećaj (griža savesti) ili je – šta je bre uopste to?
Uz svu duznu dozu pljuvanja po religiji, moram da istaknem jednu stvar: religije, one prave, su zasnovane na ljudskoj psihologiji. Na nekim dubokim, empirijskim cinjenicama i iskustvima, koja su deo ljudske prirode. Prema tome, spona religije i morala je prirodna, bez obzira na to da li postoji Bog ili ne (ma šta to znacilo).
Извор: SerbianCafe.com (дискуије)
Сродне теме:
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
3 comments