У Италији, нисам могао нигде наћи енглески натпис, осим када су у питању транснационалне фирме…

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Латинизација детињства

Слободан Антонић

субота, 30. мај 2009.

Латинизација целокупне јавне сфере у Србији добила је карактер „културцида“. За свега неколико година, латиница је постала једино комерцијално писмо у Србији. На прсте једне руке могу се још набројати производи са ћириличним натписом. Чак и оне мале етикете, које се лепе на полеђини увозних производа, или ситно одштампана упутства, са ознаком за језик – „српски“, искључиво су на латиници. Сви комерцијални билборди, на нашим улицама, такође су на латиници. Чак и произвођачи чији је бренд, током више деценија, био на ћирилици – попут воде Књаз Милош – после 2000. године су прешли на латиницу.

Заправо, 2000. година се може одредити као почетак најновијег таласа латинизације српског јавног простора и српске културе. Изгледа да је после политичких промена од 5. октобра највећи део наше комерцијално оријентисане средње класе поверовао да је основни начин „модернизације“ и „уласка у ЕУ“ прелазак на латиницу. Реч је о припадницима маркетиншких, трговачких и услужних занимања – од дизајнера у великим компанијама, до ситних трговаца. Ограниченог образовања и културе, они су кренули у типично провинцијално опонашње „Европе“ и „модерности“ преузимањем једног псеудо-статусног знака. Попут сиромашка са села који на главу стави цилиндар и умишља да је енглески гроф, тако су и наши власници С.У.Р-ова и С.Т.Р-ова, баш као и маркетиншки и дизајнерски консултанти наших компанија, своје фирме и производе почели готово стопостотно да исписују латиницом. 

…

Но, није ли латиница, током седамдесетих и почетком осамдесетих, такође доминирала у Србији? И није ли се, у наредних петнаестак година, ћирилица ипак некако повратила из мртвих? Може ли се тако нешто очекивати и сада? Тешко. Овога пута, наиме, извршена је латинизација једне сфере која је тада била поштеђена културцида – сфере детињства.

И заиста, без обзира на сву доминацију латинице у трговини и јавној сфери, сликовнице, новине и књиге, тих седамдесетих и осамдесетих година, које су биле намењене деци биле су ипак штампане на ћирилици. Ћирилица је, за све нас који смо тада били деца, ипак било наше прво и основно писмо, писмо нашег детињства, и као такво нешто што је у најдубљем смислу речи наше, топло, темељно и драго – као и само детињство, уосталом. Оно најгоре, међутим, што се данас дешава са ћирилицом јесте да је она све мање писмо наше деце. Све дечије телевизије програм емитују или искључиво на латиници (попут Ултре и Mинимакс ТВ), или са ћирилицом која се само назире у траговима (Канал Д, Пинк Кидс и Хепи ТВ). Сви дечији албуми са сличицама или картицама искључиво су на латиници. А дечије новине, сликовнице и књиге такође су у 80 посто случајева на латиници. …

Ко је крив за ово масовно идентитетско самоубиство, ко је крив за ово самозатирање читаве једне националне културе, затирање које ће се одиграти буквално у једној генерацији, чак у једној деценији? Најпре, то је наша економска елита. Једна реч Милорада Мишковића била је можда довољна да се не изврши латинизација српске трговине. Али, та реч није била изречена. Једнаку кривицу сносе и власници и уредници наших медија. Једна реч Жељка Митровића или Донке Шпичек и наша деца би своје омиљене емисије гледали у ћириличном амбијенту. И наши издавачи, власници и уредници, имају свој део кривице. Па и ми остали смо такође одговорни. Површни, равнодушни, небрижљиви, без осећаја за културу и традицију, ми лакомислено узимамо туђе и заборављамо наше само зато што је то „модерно“, или што се надамо да ћемо тако зарадити који динар више, или бити ближе „Европи“. …

Небојша Вуковић

субота, 30 мај 2009

Потпуно подржавам тезе које је изнео у свом тексту госп. Антонић. Срби доживљавају двоструко одумирање – оно буквално, физичко, дакле демографско, и идентитетско, културно, писмовно. У очувању ћирилице, треба поћи од једноставног принципа, аксиома, да је ћирилица једино право српско писмо, а латиница тек помоћно (допунско). Слажем се такође са предлогом да се уведе обавеза да се сви натписи ћирилизују, и то под претњом тешке глобе, јер наш се човек повинује само када му се завуче рука у џеп…
Социолошки посматрано, занимљива је улога наших „предузетника“ који су главни промотери латинице. Некада, рецимо у 19. веку, у пречанским крајевима, трговци, занатлије, фабриканти су били основни браник културног идентитета, донирали су културу, штампање књига, били поносни и на ћирилицу и на српско порекло…

Данас је потпуно обрнута ситуација, реч је (част изузецима) о необразованим скоројевићима који немају ни грама националне свести, што најбоље доказују енглески натписи фирми…

Својевремено када сам био у Италији, нисам могао нигде наћи енглески натпис, осим када су у питању транснационалне фирме…
Занимљиво је да и тзв. националне странке такође слабо посвећују пажњу овом озбиљном проблему. Једини који нешто о томе зборе су професори српског језика и књижевности кроз своја удружења, али реч је о људима који су потпуно „оперисани“ од вештина политичке борбе, комуникације и маркетинга…они у најбољем случају могу организовати полудосадно полемичко вече, скуп и то је све.

Држава Србија је озбиљно разједена и угожена од стране сопствених највиших чиновника

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

о Димитријевићима

четвртак, 14 мај 2009

Ствари у вези с писмом српског језика стоје тако да сам често помишљао, а онда и писао на једном форуму (сајт Видовдан), да се ради о субверзији језика, Устава и Државе у самој држави, у врховима власти.
Некако је све упућивало на то, по логици ствари, колико год да је на први поглед изгледало невероватно и нечувено. Сад видим да је то сасвим могуће, да вероватно није далеко од истине.
Држава Србија је озбиљно разједена и угрожена од стране сопствених највиших чиновника, који раде на њену штету, а грађани их још и плаћају за то.
У нашој држави је све могуће, и зато није чудо што овако дуго посрћемо, што нам је овако како нам је, и то не само у области језика и писма.

Зашто код нас долази до стварања дублета као што је еуро – евро, где су се медији и грађани поделили по идеолошкој основи!

Може ли без турцизама

… Може ли се замислити Андрићева На Дрини ћуприја без турцизама – један се налази и у самом наслову?

Турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Демир-капија (гвоздена врата), Ћуприја.

Како би вам звучала чувена песма Емина Алексе Шантића ако бисмо је лишили турских речи и заменили српским (онде где је то могуће) и да ли би то и даље била песма? …

Доцент на Филолошком факултету у Београду

Мирјана Маринковић

[објављено: 08/03/2009]

Ћирилица се пише срцем , 08/03/2009,

Нисам чуо да се ико озбиљан жали на постојање турцизама у српском језику, па нам чланак заправо ништа посебно и ново не доноси. Још једном пласиран исти текст. Занимљивије би било истражити зашто код нас долази до стварања дублета као што је еуро – евро, где су се медији и грађани поделили по идеолошкој основи! Тзв. прозападни, јако идеолошки и политички обојени пишу и говоре (ја кажем: еуричу) „еуро“!, а они с добрим осећајем и који су природно утемељени у српском језику, користе, наравно, облик „евро“ .

Ипак, право, горуће питање српског језика данас је: латиница или ћирилица. Постојање два писма у српском језику је лош изузетак од опште прихваћеног стандарда у свету данас, и последица је политичко-идеолошке интервенције у језик, а не његова природна потреба. Опстанак тог конфузног и накарадног решења је пораз наше језичке, националне и државне политике.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески као званичан државни језик

Џеронимо , 08/03/2009,

ЋИРИЛИЦА запео: „Ћирилица па ћирилица!“ Каква, бре, ћирилица, коме она треба!? Неекономична је – за исти слог иде 7,3% хартијског простора. У огромној су економској предности издавачи који користе латиницу. Затим, све мање Срба чита ћирилицу, па је зато „Политикин“ тираж у опадању; очекујем да ће се њени власници опаметити и ускоро прећи на лепу и економичну, европску латиницу. Санћим, „ћирилица је писмо српског језика“! Па да јесте, ваљда би је Срби здушно користили! Није – само нам смета, мота нам се око ногу ко старо домаће псето; успорава нас на путу у ЕУ. Да је среће па да је и забранимо. Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески (већ имамо његово писмо – латиницу, у оптицају!), као званичан државни језик. Српски би могао бити факултативан, за заостале и тврдоглаве. Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да покажемо добру вољу Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Илахије на српском језику“

ПОЕЗИЈА МУСЛИМАНА у Босни.

[Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Corovic: Serbokroatische Dichtungen Bosnischer Moslims, aus dem XVII., XVIII. und XIX. Jahrhundert. • Sarajevo, 1912.]

…песник Myxaмед Хеваја Ускјуфа, рођен 1601/2. Отмена порекла, богат и даровит, он je пропутовао доста света и стекао прилично знања. Знао je четири језика : турски, арапски, персијскн и српски. Поред стихова, написао je још и чувени речник „Потур Шахидије„. Карактеристичко je да je он језик којим пише називао сриским, или, као и савреник му Фрањевац Матија Дивковић, босанским. Своје „Илахије“ (побожне песме), на пример, Хеваји изрично назива: „Илахије на српском језику„. Он je y исто време први и најзнатнији песник муслимански.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Двојезични одгој

Dvojezicni odgoj

nesigurna majka – 21. август 2004

cao svima ! posto zivim u njemackoj neznam kad moj sin pocne da prica kako da ga ucim dva jezika od jednom??? dali prvo da nauci jedan pa drugi ili paralelno da uci oba jezika? htjela bih da podje u djecji vrtic sa tri godine, ali bi tada trebao znati njemacki (nije obveza, nego da razumije drugu djecu). dali je neko od vas imao isti problem i kako ste to savladali, kako su vasa djeca ucila jezike? unaprjed zahvalna !!!

vojvodjanka_mala (privatnik) – 24. август 2004

Nemam vremena da citam sve komentare a i zurim,zelim samo da prenesem svoje iskustvo. Zivim u mesovitom braku,u selu u kojem su pripadnici druge nacije. Roditelji mog supruga su od prvog dana govorili sa mnom srpski, a ja sam iz postovanja prema njima vrlo brzo naucila njihov jezik.

Kad sam se porodila, svom detetu sam se obracala na srpskom, a oni su mu pricali na svom jeziku. Kad smo ga ucili kako se nesto zove , to je bilo istovremeno na oba jezika. Dete (musko) nije progovorio do svoje druge godine, sve je razumeo, a kad je poceo da prica pricao je perfektno oba jezika i nikad nije pogresio.

Meni je bilo zamerano (od strane nekih dusebriznika) da maltretiram dete i da ga opterecujem, sto je apsolutno netacno, jer njemu kasnije nije bilo jasno kako to da druga deca ne razumeju recimo srpski, da moraju da uce jezik , a on jednostavno zna !

Ja nisam mogla da dozvolim da u susretu sa mojom porodicom on nema pojma o cemu se radi i nista ne razume, kao i da ne razume jezik sredine u kojoj zivi i drugi deo porodice. Poznavanje vise jezika u Vojvodini u mesovitim mestima je prirodna stvar medju decom. Njima je to igra, nikako opterecenje.

Danas moj sin koji ima 17 god. govori 5 jezika (za sada).

zapadna obala – 22. август 2004

Imam devojcicu od 4 godine koja odlicno govori oba jezika a nas pise cirilicom stampano i rukopisno, cita cirilicu i ovih dana sama kapira kako se cita latinica na osnovu engleskog alfabeta koji je naucila.

U kuci se iskljucivo od prvog dana govori srpski a engleski je naucila preko TV, u obdanistu i naravno preko susreta sa ovdasnjim ljudima i decom. Engleski je najmanji problem jer je svuda a deca upijaju kao sundjeri.

Zato je fokus na nasem jeziku.  Svakog dana citamo pricice i napisemo nesto na nasem jeziku. Morate raditi svakodnevno ako zelite da deca dobro savladaju nas jezik ali nemojte na silu jer tako ne ide. Ako se pocne rano i deci jezik priblizi kroz price, pesmice, video na nasem jeziku i naravno rodbinu, prijatelje i decu (u crkvi ili van nje) sve ide mnogo lakse i prirodnije.

Moja mala stalno pita zašto mora da ide u englesku skolu kad vise voli srpski. Naravno, stvari će se promeniti kad krene u osnovnu i kasnije ali se nadam da će osnova koju je sada stekla ostati za citav zivot i ostaje da se dogradjuje i odrzava. Jedna nasa prijateljica ima malu od 6 godina koju cuva Ruskinja pa dete osim engleskog i srpskog lepo prica i ruski jezik.

buduca mama… – 23. август 2004

kompletno mi familija zivi u austriji (mislim na ujake,tetke…) i svi su svoju decu ucili do trece godine samo srpski…naravno od trece godine su deca krenula u vrtic i perfektno nemački savladali (kad se oni medjusobno druze uvek pricaju nemacki,a samo sa roditeljima u kuci pricaju srpski…i sto je po meni sasvi o.k. posto nemacki uci na svakom koraku (gde god da je vrtic, prodavnica, kroz igru sa decom…) a srpski ne (samo je taj neki mali fond što se vrti sa roditeljima svakodnevno)…moja jedna prijateljica je napravila gresku i kaže da sebi to neće oprostiti…i ona zivi takodje u austriji i kada se njen sin rodio…u samom startu pocela je da ga uci nemacki…i naravno sad joj´sin ima četiri god.

i ona bezuspjesno pokusava da ga nauci srpski, mali to uporno odbija. bili su sad kuci i mali nit koga od rodbine razumije i obrnuto i ona se zapitala šta će biti kasnije (verovatno neće ni hteti da ide ne odmor u domovinu-nece mu biti interesantno)…tuzno. inace kao pedagoski radnik; sigurna sam da je bolje po meni prvo srpski uciti, a u vrtic kad krene savladace perfektno nemacki… Sretno i pozdrav!!!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Показатељ недослиједности, немарности, људи до властитог језика

Псовка

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.

Давид Албахари

[објављено: 18/12/2008]

Језик , 20/12/2008,

Када смо већ код језика, зашто не кажемо отворено да сами Срби свој језик кваре и занемарују. Ево, у наслову прочитах „фрижидер“. А зашто не хладњак?? Гдје је „Политикин“ стручњак за језик?

Нека господин Албахари објасни зашто он, ако говори српски, онда не очисти српски од страних ријечи за које имамо своје српске. Кад смо већ код Србије, данас Србијанцима нико не „отима“ језик!!

Они сами кроје судбину српског језика у Србији! Ако у Уставу пише да је језик у Србији српски, ћириличног писма, зашто се онда тога дослиједно сви Србијанци не држе??

То је један показатељ недослиједности, немарности, људи до властитог језика а онда и до властитог идентитета. Мало је оних који оду у иностранство и задрже српски у кући. То сви знају. Али у Србији, БиХ, ЦГ, Далмацији, Крајини, Славонији, гдје живе Срби од давнина, српски језик ће бити такав како се сами Срби буду према свом властитом језику односили.

Треба бити дослиједан и пазити на свој језик као на своју главу. Позната је наиме чињеница, да су многи Срби немарни према много чему, и нажалост такође према свом националном идентитету и језику. Питање: Ко ће да пази на српски национални идентитет и српски језик ако не сами Срби??? Од самих Срба зависи будућност српског језика!!!

Могу ли Срби, којима је стало да очувају свој национални идентитет и језик рећи следеће: говорим српски без страних ријечи, осим оних страних ријечи које су се укоријениле у српски те нема одговарајуће српске ријечи; ако сазнам да је нека ријеч страна и да има српска ријеч за то, онда почињем да користим српску ријеч одмах; пишем српски само у ћирилици! Ако свако од нас почне да ради овако, онда нема проблема за српски језик!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Језик вам у иностранству не одузима нико. Одузимају вам га ваши, у Србији

ПСОВКА

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.

Давид Албахари

[објављено: 18/12/2008]

Није једноставно уочити шта се догађа…

abvgd (…) – 15. april 2007.

Није баш тако једноставно...има разних провокатора.

Нпр. тзв. „сербијанац” говори „Србијо, мила моја” а патолошки мрзи све Православно.
Друг Хммм говори о напретку „демократске” Србије, а кад саставиш потпуну слику његових жеља, Срби треба да напусте своју веру, културу, језик, писмо, треба да се извину свима за злочине, да се повуку са Косова, из Војводине, и неких делова Београда…речју, треба да нестану.

Типичне „демократе” се јављају кратким, увредљивим текстовима, чим неко напише добру тему у прилог Србије.

Има их разних фела. Неки своју мржњу према Србији прикривају наводном нетрпељивошћу према Радикалима или комунистима…

У последње време су србомрзци почели да чак користе и ћирилицу (што је за њих подвиг, јер патолошки мрзе србско писмо) не би ли унели забуну.

Није једноставно уочити шта се догађа…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Свако добро свима, латиничарима и Србима

abvgd (…) – 18. novembar 2006.

Целокупна култура Европе (а и света) базира се на знањима Старе Грчке. Ћирилица је директни наставак грчког писма. Зашто бисмо се ме одрицали своје историје и кулутре зарад тзв. „европских” језика?  Они треба да уче од нас, а не ми од њих.

Та култура Западне Европе је препуна мизерије – потрошачко друштво, лоше образовање, загађење живота, неморал до највиших граница, испразан и лош живот.  Шта је то тако добро у тој „Европи” да ми треба њима да се улагујемо?

Наш језик је старији, богатији (падежи, акценти, све говори о вишој култури од германских и романских језика) од свих других језика.

Наше писмо је најлепше.

Ко год пише ћирилицом, за мене је аристократа.

Tobijas – 18. novembar 2006.

Zašto su nam Grci toliko bliski? Blizi, recimo, od Ceha, Poljaka, Rusa, Makedonaca.
Grci su u sustini vrlo uobrazen i perfidan narod. Vrlo su vesti da iskoriste svaku mogućnost da nekome podvale. Oni nas Slovene i Srbe ne vole, prema nama imaju nipodastavajuci stav. Danasnji Grci su i tipicni balkanci. Nisu ništa prefinjeniji od nas, niti su na nekom visem kulturnom nivou. Proslost imaju, i treba da se sa njom ponose, ali u sadasnjosti ne vidim da su nešto ispred nas.  Čak, dugo godina su ekonomski bili na skoro istom nivou razvoja kao i mi.

abvgd (…) – 18. novembar 2006.

Е, мој Тобијаш…кад би мало пажљивије читао, видео би да ја пишем о СТАРИМ ГРЦИМА. А Стари Грци су нам блиски, свиђало се то теби или не. Врло је могуће да Срби имају више старогрчке крви него данашњи Грци. Сви смо ми измешани, и Византија је исто толико наша колико и грчка.

Данашња Грчка је МИНИЈАТУРНА верзија некадашње Грчке, као и Византије. Данашња Грчка није ни један десети део некадашњег царства.

Мени је довољно да видим колико се данашњи банкари (владари света) труде, упињу да уклоне Византију из историје, па да знам шта да мислим…

Таман да сви ви пређете на латиницу, ја ћу увек писати (и говорити) ћирилицу, а научићу, ако буде здравља, и црквено-словенски, старогрчки као и стари србски језик.

Свако добро свима, латиничарима и Србима.

Па, кад је та Западна култура, та твоја Фиренца, процветала, како то да се угледала на Грчку, стару културу? Како то да ни дан данас та твоја велика западноевропска култура не може да изнедри ништа оригинално, па се и њихов управљачки систем назива грчким именом, „демократски”…а све науке још увек (углавном неуспешно) црпе из науке Старе Грчке?

Како то да је тај твој „процват” проузроковао само зло, неморал, смрт, опадање европских народа? Како то да је та фамозна Јевропа на прагу да постане исламска, а Хришћански народи у њој су на умору?

Како то да, ако се настави данашњи тренд, белци ће бити мањина у СВИМ европским државама у скорој будућности?

У чему се састоји тај твој „процват”?????????????????

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)