Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали

Izvor: Nova Srpska Politička Misao

Умеће дифамације

Слободан Антонић

среда, 08. јул 2009.

Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.

Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како „другосрбијанске“ НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.

…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из „другосрбијанских“ НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као „српски национализам“ и „клерикализам“, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.

…

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, „другосрбијанске“ НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.

…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. „Поменута књига“, тврди ХОС, „није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја“[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него „жеља за (етничким) чишћењем“, као и „српски нацизам“. Стварно фасцинантно!

На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та „борба“ очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или „косоварског“ етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује „друга Србија“. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?

„А када немате образа нема ни будућности!“

ПАД САЈТА И РЕАКЦИЈЕ

Три нејасна догађаја доводе се у везу и из њих се извлачи закључак о постојању завере

Пад „Пешчаниковог” сајта побуђује на размишљање. За његово обарање оптужени су „националистички хакери”. Након тога, поједини слушаоци су јавили да се емисија чује са сметњама. У исто време, на паркингу испред Б92, ударен је и аутомобил уреднице емисије.

Пошто је пропагандном злоупотребом створена атмосфера ванредног стања, природно је да је и председник нешто предузео. Али то је очигледно био избор мањег зла. Зла, међутим, неће бити мање све док не увидимо да произвођачи несигурности и ауторитарности у овој земљи нису само малициозни хакери.

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 29/01/2009]

Ivan (Zagreb) , 29/01/2009,

Dragi građani Srbije, evo vam mišljenja jednog Hrvata, bolje rečeno polu-Hrvata jer mi je majka Srpkinja. Danas je kristalno jasno da je Srbija pala pod utjecaj fašističke zapadne hegemonije te njihovih sluga u Srbiji.

Guje su se namnožile što u politici, što u medijima, a najviše ih je u tzv. „neovisnim nevladinim organizacijama“. Ja čvrsto mislim da ste vi Srbi griješili tijekom 90tih godina prošlog stoljeća, ja čvrsto mislim da S. Milošević nije bio najbolji srpski izbor (ali nipošto nije jedini ključni krivac za zlo 90tih), ali jednako tako čvrsto mislim da ste jako pogriješili kad ste ga zarad jeftinih obećanja o boljem životu prodali zapadnim fašističkim banditima, istim onim koji su bjesomučno bombardirali Srbiju a sve da bi joj oteli povijesnu pokrajinu na koju Srbija ima pravo po slovu elementarnih principa međunardonog prava.

Ja 2001. nisam imao kristalnu kuglu, a nemam je ni danas, ali opet sam nekako znao da to što radite neće po vas dobro završiti. I nisam se prevario! Naime, život me je naučio da nije toliko važno ŠTO se radi već ZAŠTO se to radi! Nije toliko važno da li je Miloševića trebalo izručiti ili ne već ZAŠTO ste ga izručili. Ja sam 2001. predosjećao, i na kraju se moje slutnje pokazale istinitim, da ste vi čovjeka koji jest radio greške 90tih ali koji je i branio svoju zemlju od nelegitimne fašistoidne agresije zapadnih terorista izručili zbog bijednih obećanja o boljem životu bez znoja i muke. Prodali ste Miloševića, prodali ste Zapadu sve što je u Srbiji vrijedilo za bescjenje, prodali ste Kosovo ne za patike već za Fiatove karburatore, a na kraju nećete imati ni Fiatove karburatore ni bolji život ni Kosovo ali ni obraza.

A kad nemate obraza nemate ni budućnost! A tu je tzv. „druga Srbija“ da se za to pobrine. Jadna li vam majka srpska jer se nećete izvući iz pandži kolonijalnih zapadnih gospodara bez krvave revolucije!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Еуроентузијасти се не залажу за уређење државе државе ради, већ Европе ради

čovek sa severa , 14/11/2008,

@Dragan BG kažeš „Eksplicitni zahtevi EU su: DA SE RACIONALIZUJE PROIZVODNJA…“ A ja tebe pitam kakve to veze ima sa EU?

Pa niko od nas koji „ne mislimo svojom glavom“ nije protiv toga da se Srbija konačno uredi. Ali to treba da se desi ZBOG SRBIJE, A NE ZBOG EU.

Ono što meni a čini mi se i Mirjani smeta jeste jedan nekritički i neracionalan odnos prema EU. Tačnije jedno zaslepljeno idolopoklonstvo. Zato kada čujem da neko kaže ovo ili ono treba da uradimo zbog Evrope stomak mi se prevrne.

Euroentuzijasti se ne zalažu za uređenje države države radi, već Evrope radi, ne bore se za invalide invalida radi, već Evrope radi. Evropa je za njih (vas) samo sebičan san o ugodinijem životu.

Ne znam lično ni jednog zagriženog Euroentuzijastu da nije teški hedonista i materijalista. Ideološka zaslepljenost je nešto od čega Srbi boluju još od 1945, predstave raja na zemlji se menjaju ali ludilo i fanatizam ostaju isti.

Ne treba biti veliki mislilac pa sagledati samo XX vek (a on je bio nastavak XIX, a XIX, XVIII…) pa pobili su nas na milione, pa sankcije, pa nelegalno bombardovanje, pa nelegalno priznanje KiM kao šiptarske države…

Po tebi i tvojim istomišljenicima sve je to O.K. ili smo krivi mi koji nismo uradili ovo ili ono jer da jesmo, ne bi oni. Zar ti ne smeta sve veći militalizam i mržnja sa kojom nastupa „Druga Srbija“, prema svemu što je izvorno naše, tradicionalno, pravoslavno, a ti isti dobijaju pare i pohvale od Evrope?

Zar ti nesmetaju dvostruki standardi prema svemu što se dešavalo na Balkanu? Zar ti ne smeta propaganda koja je agresivnija nego u Slobino vreme? Zar ti ne smeta veličanje ljudi koji su podržavali bombardovanje Srbije i tvoga BG (ako BG još doživljavaš kao deo Srbije)?

Besmislena je rasprava EU ili SOUR, zar je izlaz iz bolesnog stanja (pod ovim mislim ideološku zaslepljenost), novo bolesno stanje? Ja čak i nisam protivnik evrointegracija (ukoliko jasno sagledamo konkretne dobiti), ali sam protivnik zaslepljenog idealizma.

Извор: Политика Online (коментари корисника)