Нама, који имамо високе стручности, љубави и воље да радимо са децом није омогућено

Србија разговара: Судбина вишка запослених у просвети

Жарко Обрадовић: Нема пара за социјални програм. – Леонардо Ердељи: Директори запошљавају кога стигну

Александра Бркић – Јелена Беоковић – Ивана Јешић
[објављено: 23/02/2009]

Boban Medan, 23/02/2009,
Ovo znam iz prve ruke. Imam 29 godina i visoko obrazovanje, domaće i medjunarodno radno iskustvo. Preselio sam se iz Beograda u Južni Banat, želeo da se zaposlim u školi jer se bavim nekonvencionalnim obrazovanjem već par godina. Prijavio sam se na konkurse, nije bilo šanse da dobijem posao.

Geografiju u jednoj školi predaje nastavnik fizičkog vaspitanja, a nemački žena koja je završila trogodišnju školu, bila udata za nemca pa je direktor odlučila da je zaposli! U drugoj geografiju predaje čovek koji svaki dan putuje oko 80km na posao, direktor mu plaća putne troškove a 15 ljudi se iz tog grada prijvilo na konkurs.

To što se dešava u školama je ravno prosvetnoj katastrofi, ima se osećaj da se namerno radi na tome da se deca unište, da im obrazovanje bude ravno nuli. Ovo, verovatno najvažnije pitanje u Srbiji, pitanje obrazovanja naše dece je potpuno unakaženo. Nama, koji imamo visoke stručnosti, ljubavi i volje da radimo sa decom nije omogućeno.

Sećam se da mi je jednom prilikom žena nastavnik iz škole rekla da nema šanse da budem primljen da radim jer direktorka ima srednje obrazovanje i niko od nastavnika nema ni više ni visoko, jer se ona plaši da će, ako neko dodje sa univerzitetskim obrazovanjem, ona otići u penziju u kojoj je trebala da bude pre četiri godine!

Извор: Политика Online (коментари корисника)