Када хомофобија, ксенофобија, расизам и антисемитизам долазе из „друге Србије“

О дијалогу (или још једном о фуснотама и барикадама)

Слободан Антонић
понедељак, 08. децембар 2008.

Растислав Динић је у свом тексту „Мали човек, или о фуснотама и барикадама“[1] подвргао критици мој чланак „Пораз геј лобија“[2]. Његова основна примедба тиче се фуснота. Он тврди да се моје фусноте могу поделити у три групе: 1. оне у којима се фалсификују релеванти извори; 2) оне у којима се наводе нејасни, недоречени или непостојећеи извори; 3) оне у којима се наводе ирелевантни или идеолошки обојени извори. Одговорићу на ове приговоре.

Наставак на: Нова Српска Политичка Мисао

Petar ,понедељак, 08 децембар 2008

Gospodin Dinić je požurio da se obračuna sa gdinom Antonićem jer je, očigledno, sezona lova na Antonićevu „političku nekorektnost“ u toku, pa Dinić ne želi da ostane bez trofeja. Zanimljivo je kako je gospodin Dinić osetljiv na (navodnu) homofobiju kada ova dolazi iz redova „naciоnalista“, dok je potpuno nezinteresovan za homofobiju ili druge oblike ksenofobije tzv. „druge Srbije“. Ja se dobro sećam prvog homofobičnog ispada u „velikoj politici“: pri samom kraju Miloševićeve vlasti, Vladan Batić je na jednom velikom opozicionom mitingu izjavio da pripadnici Miloševićevog režima nisu samo kriminalci nego su čak i homoseksualci – sugerišući da je ovo drugo, valjda, još gore.

Tada se niko od nevladinih dušebrižnika nije ogradio od ove Batićeve izjave; nikome iz LDP-a ova Batićeva izjava nije smetala kada je sa istim (Batićem) pravio koaliciju. Takođe, nikome iz „druge Srbije“ nisu smetale Batićevi i St. Protićevi stavovi o Nediću i Ljotiću. Gospodin Dinić neodoljivo podseća na dežurnog zaverologa „druge Srbije“, Jovana Bajforda, koji je, takođe, potpuno indiferentan prema eksplicitnom antisemitizmu istaknutih predstavnika „druge Srbije“, dok je u stanju da antisemitizam Srba traži u marginalnim pojavama i ličnostima poput nadri-psihologa Đurđevića i sl.

Kada homofobija, ksenofobija, rasizam i antisemitizam dolaze iz „druge Srbije“, onda je to za gospodu Dinića, Bajforda i druge NGO-analitičare, izgleda, benigni rasizam. Međutim, ako se neko ko je – poput g. Antonića – prokazan od strane „druge Srbije“, usudi da kritički analizira tzv. „politike identiteta“, odmah se pojavljuju dežurni NGO-analitičari ne bi li dokazali da se u svakoj fusnoti, reči, slovu, glasu ili pogledu g. Antonića i drugih kritičara „druge Srbije“, kriju ksenofobija, nacionalizam ili homofobija.

Извор: НСПМ (коментари)