Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

Posted in повесница, SerbianCafe by Соларић on 3 марта, 2009

Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

IG0R – 30. januar 2006.

Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински (Црна Гора 1897.) српски превод и издање Подгоричког ЦИД-а 1998.

„Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва је насељена Херцеговцим, док посљедња припојена подручја – Грахово, Бањани, Рудине [1], Никшић, дио Гацка [2], Пива, Дробњак – до недавно су била дио Херцеговине [3]. Остали крајеви Црне Горе, ако нијесу насељени из Херцеговине, онда су из подручја тога истога јужног говора, каква су Босна, Стара Србија [4] и Приморје [5]…

моје напомене
1) Опутне и Никшићке/Бијеле Рудине
2) Голија
3) Део Херцеговине су такође данашње општине Пљевља, Мојковац и Бијело Поље (или Горњи и Доњи Колашин уз Липово и Колашинска Поља, Кричак, Матаруге итд.) који су ослобођени тек 1912. неколико година након што је ова књига оригинално штампана
4) „Косово-Метохија и Македонија„ тачније: Косово, Метохија, Поморавље/Изморник, Сиринићка и Сретечка/Средачка Жупа, Лаб, Ибарски Колашин, Прекорупље итд.
5) Далмација, Херцеговачка обала од Пељешца до Конавала (бивша Дубровачка република), Бока которска, Паштровићи, Ма(х)ине, Бра(ј)ићи, Побори, Спичанска нахија и остатак зетске (барско-улцињске) обале

(more…)

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници

Posted in Срби у расејању, повесница by Соларић on 30 новембра, 2008

Ђуро Родић

Брисање историјског памћења

Нажалост, овде и даље преовладава став да ваља промовисати само оне вредности које почивају на националном романтизму и антикомунизму

Пуста Крајина, 28/11/2008,

Желим господину Родићу, за којег по презмену цијеним да је Крајишник, али и другим „познаваоцима“ историје, указати на неколико чињеница.

Прво, сви ми Срби, нарочито Крајишници и Црногорци, починили смо до сада никада објављене, а масовне злочине у истој тој нашој ојађеној Србији. То се десило када смо је 1944. године „ослобађали“ од самих Срба. Жалостан је податак, објављен (барем мени доступно) ове године да је мање Срба стријељано у Крагујевцу 1941. него 1944. године.

Друго, у вези саме „Револуције“ у тој нашој Крајини, коначно треба рећи истину. А она гласи: Устанак у Дрвару, Петровцу, Грахову, Книну, Србу и осталим општинама које гравитирају Тромеђи подигао је народ углавном спонатано и то углавном с вођама који су били прочетнички оријентисани (Момчило Ђујић, Половина, Манојло Роквић, Никола Плећаш, Глиша Раца и Лука Ожеговић-Луне с Бравска, Петар Шкундрић из Јелашиноваца, Никола Врачар из Рибника…), а с малобројним и по ауторитету занемаривим друге оријентације (Ђоко Јованић, Илија Дошен) који се и нису тада декларисали друкчије.

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници. Друге устаничке војске није било нити другог назива до почетка 1942.Тек тада, комунисти почињу вршити пучеве у одредима и ликвидирати стварне вође и командире, о чему се само тајно смјело говорити након рата. Тај феномен нико никада није истраживао, био је и остао табу тема. Наши Крајишници су тај ружни злочин против браће и ту своју срамоту и јад сакрили због страха и личне користи код нове власти. Момчило Ђујић је, сам, је у јулу 1941.г. имао 2000 наоружаних бораца. Истовремено, срез Дрвар је имао 6 (шест) комуниста и своју партијску ћелију, а нпр.срез Петровац само 4 и тзв. партијски актив, срез Граховао 1 (једног – Ђуру Пуцара), све од маргиналиних и неафирмисаних омладинаца, за којима у рат не би пошао нико ни из њихових породица. Сваки од ових срезова је имао 35000 до 40000 становника српске националности. Ћутимо над својом срамотом и јадом, али знамо…

Извор: Политика Online (коментари корисника)