Економија деструкције или деструкција економије, само су „две стране новчанице“

Интервју: Млађан Динкић

Нек се Тадић чува својих саветника

Претње изборима базирају се на потпуно погрешним проценама тзв. медијских магова око председника

Драган Јањић

[објављено: 26/12/2008]

Ceda Bradic, 26/12/2008,

Интервју: Млађан Динкић Mozemo govoriti o rezultatu, u rasponu od izvanredno uspesno do izvanredno neuspesno – i NIKADA necemo biti u pravu! Tu je rec o vise-manje uspesnoj primeni sistema koji ne moze da funkcionise! I to, 20 vekova! ROBNO-NOVCANI sistem, koji postoji 20 vekova! „Dogura“ do (elitnog) robovlasnistva i rusi se sam po sebi (kolapsira u „demokratiju“-igre bez granica).

Pre DESETINE VEKOVA je bilo jasno da ne moze da funkcionise bez protivrecnosti, koje kolapsiraju u katastrofe! Moramo shvatiti poznato i ocigledno:

1-ekonomija sa pozicije sile = 1 svetski rat

2 – politika sa pozicije sile radi ekonomije sa pozicje sile = 2 sv. rat.

E, sada su izmislili ELITNI NOVAC (ELITE-kreatori postaju ELITNI IZVRSIOCI-ocajno, za pretendente na gospodare sveta, mozda i univerzuma ?) Sistem ponovo MORA DA PADNE (WIN mora pasti J.B Tito :).

Neminovni pad je, sada, po nalogu ELITNOG NOVCA a ne po volji elite (one sada, vise NEMAJU ni uticaj ni znacaj i NE MOGU da zaustave proces!) Gubi se dragoceno vreme oko budalaste BORBE bilo za dosezanje ELITNE pozicije, bilo za njeno ocuvanje: ELITNA POZICIJA NE POSTOJI!

HITNO mora da se razmisli o vaznijim stvarima, jer plima laznog (kreditnog) novca je indikacija, da MEHANIZAM proizvodnje novca iz nicega funkcionise ali, NE DAJE nista (suprotna tvrdnja je bes_smisao).

Medjutim, postoji RAD i REZULTAT visoko-kvalitetnog RADA civilizovanih ljudi. Sa jedne strane nastaje MANJAK robe koji obesmisljava rad tih ljudi i zavrsava GENOCIDOM, a sa druge, nastaje visak.

Taj visak OBES_SMISLJAVA (prividno precenjuje) kvalitet ljudskog rada tih ljudi. BALANS NE NASTAJE utroskom viska robe, vec DEGRADACIJOM LJUDI – angazovanjem u BES_SMISLENOM radu! Latentna faza takvog rada je idiotizam, koji U SEKUNDI prerasta u otvoreno nasilje.

Propust nije do ELITA, koje ovo ne mogu da shvate jer se uporno samozavaravaju! Zato tu i nisu resenja. Elite uporno izmisljaju STA raditi, kako bi izborli ili sacuvali ELITNI polozaj, uz kompromis – KAKO raditi? (OBAVEZNO prozivode NASILJE – moralno i materijalno).

To im je maksmalni domet, bez obzira na FORMU, kojom to prikrivaju. ZAHTEV JE: potencijalni kvalitetni RAD (21vek!), pravilno usmeriti na teziste i tu, postojecu potencijalnu vrednost KVALITETA ljudskog rada u medljuljudskim relacijama AFIRMISATI u cilju ostvanja svrsishodne KOLICINE kvalitetnog ljudskog rada. Time (KAKO ?) na taj nacin, VISOKO-MORALNE ELITE (elite, po tom kriterijumu), treba da uspostave sklad. KAKO? kada odgovarajuci mehanizam-ne postoji („trzisni sistem“ je ocigledna glupost – nemoralan je!).

PRIMARNA ODGOVORNOST je od strane VERNIKA. Ne shvataju, da svestenicke elite „popuju“ o tome STA? raditi, praveci KOMPROMIS u domenu KAKO raditi. „Flertovanjem“ sa SEKUNDARNIM (samozvanim) nosiocima elitnih funkcija PRVI prave kompromis u odnosu na ISTINU i DIREKTNO su odgovorni za NASILJE. Jer, kompromis u odnosu na ISTINU znaci j-e-d-n-o-v-r-e-m-e-n-o NASILJE i u moralnoj i u materijalnoj sferi.

Zato su svestenicke elite PRIMARNO odgovorne za KUMULATIVNI PROCES (reafirmaciju NASILJA!), a politicka, ekonomska, lovacka i ribolovacka „elita“ su bezznacajan „prirepak“.

Najvise sto mogu je, da ZAJEDNO, politku („istok“) ili ekonomiju („zapad“) uzdignu na nivo RELIGIJE (videli smo kako to funkcionise). E, sada su se dosetili, da VEROVANJE u NOVAC, uzdignu na nivo religije (uz ogorcenje i zavist ostalih mernih jedinica – metara i litara:). A, to je onda, „prica“ o nafti?

Ekonomija destrukcije ili destrukcija ekonomije, samo su „dve strane novcanice“, dve FORME ispoljavanja kreditnog novca. Nemoguce je „ni makac“ dalje, dok se novac ne vrati tamo, gde mu je mesto: u ekonomiji.

G. Dinkić je UVEK, _jednovremeno_ u pravu i nije u pravu (problem je pozicija, a ne namera ili strucnsot i kompetencije).

A da sve bude jos „zamrsenije“, tu se javlja ekvivalent US$, nafta. Moramo da shvatimo, da 1 kg zlata u zemlji i 1 kg u trezoru (ili na raznim predmetima), vrede isto, i to NULA (Dinara ili bilo cega). Razlika u vrednosti nastaje zbog vrednosti KVALITETA i kolicine LJUDSKOG rada, potrebnog, da se zlato izvadi iz zemlje i uskladisti. Ali LJUDSKI RAD ne moze da se uskladisti!

Moze da se obezvredi, pa usklаdisti ROBA (ne rad). Nesto, kao sa strujom :)

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Сада, под експанзијом транзиције ( и прогреса?) нестаје и књижара „Нолит“

ЧИТАТЕ ЛИ МАКС МАРУ

Стварање новог по кроју транзиционог капитализма морало би, макар делом, да унапређује постојеће институционалне вредности у култури, а да се и Министарство културе прогласи ресорним партнером у процесима приватизације предузећа из ове области

Драгољуб Жарковић

[објављено: 05/12/2008]

paja patak, 05/12/2008, 15:02

Рођен сам и одрастао две куће изнад (бивше) Нолитове књижаре о којој је реч. У детињству нисам баш често куповао књиге у њој.

Давао сам увек предност оном малом броју антикварница у којима си понекад могао да нађеш неку добру књигу из времена „труле“ Југославије, јер се у претходнику „Нолита“ – „Новом Поколењу“ углавном продавала књига из пера соцреалиста. Касније су и антикварнице практично нестале, а у књижарама су, на срећу, почеле да се појављују и нормалне књиге.

Тако сам, када сам се пре четрдететак година најзад исељавао на трули Запад, понео са собом и пар стотина српских књига, али су ми најдража остала издања Геца Кона (Нушић ева дела и серија „Плаве птице“), Издавачке књижарнице Радомира Д.Ћуковића – Теразије 17 (онај прави „Кадок“), књижарнице Томе Јовановића и Вујића „Зелени Венац“ (дела Жила Верна са лепо илустрованим корицама), Народног Дела (са слоганом „Држава почива на просвећености“), „Југоистока“, који је упркос немачкој окупацији ипак понешто издавао, итд., итд.

Сви ови издавачи су били угушени после 1945. године. Сада, под експанзијом транзиције ( и прогреса?) нестаје и књижара „Нолит“ . Колико је то добро, показаће време. На њено место долази “Max Mara” (вероватно са својим «сателитима» Weekend i Marina Rinaldi). То је лепа, луксузна дамска конфекција, на Западу приступачна једва за горњих 5% становништва .

Тако је, бар, у Холандији, где је модални годишњи приход 31.000 Евра, а ком ли ће проценту Српкиња бити приступачно – видеће се. У досадашњим посетама, моја супруга је запазила да се у Београду могу наћи застарели модели “Max Mara”, вероватно заостаци допремљени после распродаја у Србију – али по нормалним, па чак и вишим ценама. Сада ће, ваљда, бити боље? Госп. Жарковић оплакује злехуду судбину „Нолита“.

Шта да кажем, осим оног отрцаног: „Тражили сте, гледајте.“

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)