Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ужасно је тешко бити Србин у Хрватској

Posted in Uncategorized by Соларић on 21 децембра, 2008

Избеглице из Хрватске остају без земље?

Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца

Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.

Радоје Арсенић

[објављено: 18/12/2008]


Твртко , 18/12/2008,

Рецимо у општини Срб – где су наравно Срби увек били већина – спаљене су земљишне књиге. Доказивање власништва над земљом је све теже и теже.

Србија, као једина заштитница (поред Републике Српске) српског народа мора да заузме енергичан став. Заиста не разумем благодети добросуседства са Хрватском уколико вам та земља не признаје суверенитет над делом ваше међународно признате територије, која протерује и врши геноцид над делом нашег народа, која не дозвољава српске инвестиције и проток робе… и која на крају одузима сопственим, противправно расељеним људима, право на имовину.

Никад нећу разумети како Европска унија уопште толерише ту количину противправних аката и са таквом једном земљом уопште преговара о чланству. Сигуран сам да ће се преговори о чланству у ЕУ са Хрватском у неком моменту стопирати – јер та земља заиста не заслужује да иде напред – али ће се гнев хрвастких националиста по таквом сценарију сигурно традиционално свалити на оно мало преосталих Срба.

Ужасно је тешко бити Србин у Хрватској. Узимају ти буквално све без последица деценијама.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници

Posted in Срби у расејању, повесница by Соларић on 30 новембра, 2008

Ђуро Родић

Брисање историјског памћења

Нажалост, овде и даље преовладава став да ваља промовисати само оне вредности које почивају на националном романтизму и антикомунизму

Пуста Крајина, 28/11/2008,

Желим господину Родићу, за којег по презмену цијеним да је Крајишник, али и другим „познаваоцима“ историје, указати на неколико чињеница.

Прво, сви ми Срби, нарочито Крајишници и Црногорци, починили смо до сада никада објављене, а масовне злочине у истој тој нашој ојађеној Србији. То се десило када смо је 1944. године „ослобађали“ од самих Срба. Жалостан је податак, објављен (барем мени доступно) ове године да је мање Срба стријељано у Крагујевцу 1941. него 1944. године.

Друго, у вези саме „Револуције“ у тој нашој Крајини, коначно треба рећи истину. А она гласи: Устанак у Дрвару, Петровцу, Грахову, Книну, Србу и осталим општинама које гравитирају Тромеђи подигао је народ углавном спонатано и то углавном с вођама који су били прочетнички оријентисани (Момчило Ђујић, Половина, Манојло Роквић, Никола Плећаш, Глиша Раца и Лука Ожеговић-Луне с Бравска, Петар Шкундрић из Јелашиноваца, Никола Врачар из Рибника…), а с малобројним и по ауторитету занемаривим друге оријентације (Ђоко Јованић, Илија Дошен) који се и нису тада декларисали друкчије.

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници. Друге устаничке војске није било нити другог назива до почетка 1942.Тек тада, комунисти почињу вршити пучеве у одредима и ликвидирати стварне вође и командире, о чему се само тајно смјело говорити након рата. Тај феномен нико никада није истраживао, био је и остао табу тема. Наши Крајишници су тај ружни злочин против браће и ту своју срамоту и јад сакрили због страха и личне користи код нове власти. Момчило Ђујић је, сам, је у јулу 1941.г. имао 2000 наоружаних бораца. Истовремено, срез Дрвар је имао 6 (шест) комуниста и своју партијску ћелију, а нпр.срез Петровац само 4 и тзв. партијски актив, срез Граховао 1 (једног – Ђуру Пуцара), све од маргиналиних и неафирмисаних омладинаца, за којима у рат не би пошао нико ни из њихових породица. Сваки од ових срезова је имао 35000 до 40000 становника српске националности. Ћутимо над својом срамотом и јадом, али знамо…

Извор: Политика Online (коментари корисника)