Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести

Posted in Србија, димитрије, друштво, политика by Соларић on 30 новембра, 2008

Pitanje za Dimitrija a i ostale..

miskop(besposlicar)

17. novembar 2008.

Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih

izbora dodje na vlast ?

On je morao da zna da su izbori pokradeni.

Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala

na izborima a to je zabranjeno.

Šta je u pitanju ?

Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.

Nije gladan vlasti (po svaku cenu).

Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on

sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??

Dimitrije_17. novembar 2008.

Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.

Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.

Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.

Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.

Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.

Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.

Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.

Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.

Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.

Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.

Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.

Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.

Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ђинђић је био мали човек на погрешном месту у право време!

Posted in повесница, политика, SerbianCafe by Соларић on 5 новембра, 2008

novelist (essayist)
01. novembar 2008.

Djindjic je bio mali covek na pogresnom mestu u pravo vreme! Nije imao ni kapacitete ni karizmu da vodi jednu zemlju u tako vaznom trenutku.

Djindjiceva vizija nije bila kako da spasi srpski narod od tudjeg, pa i sopstvenog nacionalizma, nije bila ni kako da izvrsi prelaz sa socijalne na trzisnu ekonomiju. Jedino sto je pokretalo Djindjica i njegovu svitu je bilo kako da srusi Milosevica i docepa se vlasti. Ni Djindjic pa ni njegovi nasledinici nisu imali, niti sada imaju, viziju kako da Srbiju uvedu u red malih, ekonomsko srednje razvijenih, i politicko relativno stabilnih zemalja jugoistocne Evrope.

Sve sto je Djindjic radio je bilo po inerciji, bez plana i programa. Mnoge je stvari radio po ‘direktivi’ a nije znao ni kako da ih odradi ni zašto ih radi. Oslanjajuci se na kriminalne grupe da ga izdignu u njegovoj borbi za vlast, a kasnije pokusati da se oslobodi istih tih svojih kriminalnih ‘saboraca’ bio je veliki zalogaj za Djindjica, pa i za malo sposobnije nego sto je Djindjic bio.

Mogao je Djindjic lekciju da nauci na primeru Juzne Amerike (Kolumbija) ali je samo pokazao da je bio covek bez politicke svesti koji je zeleo da menja buducnost a da nije savladao ni proslost. Djindjic je jedan od mnogih sa ovih prostora koji je ostavio balav trag iza sebe, trag nedostojan ozbiljne politicke analize.

Kao sto je Djinciceva politicka karijera nedostojna ozbiljne analize, tako ni diskusija sa bubuljicavim ‘reformatorima’, kojima mracna strana Srbije pocinje sa dolaskom Milosevica na vlast, a svetlost na kraju tunela se javila sa dolaskom Djindjica i njegovog protage-a Tadica, nema nikakvog smisla.

Pubertetlije koji nisu u stanju da prepoznaju sličnosti između grobara Jugoslavije, Milosevica, i grobara Srbije, Djindjica, ne mogu da razumeju da prosperitet jednog naroda ne podrazumevaju sengenska viza, skupa kola, kondominijumi i lake zenske. Tragedija je još veca uz cinjenicom da ovi ‘europski’ orijentisani bubuljicari ne bi bili u stanju da prezive ni 5 dana u toj istoj EUropi bez roditeljskog kazana.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)