Троношки љетопис или Троношки родослов
„Историја о сербских царјех и краљех“,
названа у науци Троношки летопис или
Троношки родослов.
„Stefan Nemanja has its origins from the Roman king Constantine I“
Linguistics and the new chronology
by Rados Bakic
Stefan Nemanja (St. Simeon)
This is the origin of Stefan Nemanја (his monastic name – St. Simeon), the founder of the medieval Serbian state, the father of the first Serbian king Stefan Prvovencani and his brother St. Sava (which was the first Serbian archbishop). Thus, it is the central person of Serbian history. Talking about the origin of Stefan Nemanja author refers to dozens of old documents, which provide information that Stefan Nemanja has its origins from the Roman king Constantine I, as with the fourth or fifth generation of his descendants (in the documents, there is a discrepancy as to whether he was a descendant of the sisters or daughters of the king Constantine I).
For example, the text of the ancestry of Hadji-Jordan: „The pedigree of the land lords Tribaloi, that is, Serbian (! RB), as will be seen, starting with St. Simeon … St. Simeon was the father of Tehomil, which has its origin from St. Constantine the Great.
Emperor Licinius
Tehomil (ie Tehomila – RB) was the father of Bela Uros (ie Bela Uroš – RB), and has a son Uroš tormentors Licinius, the sister of the king of St. Constantine. “ Given that Stefan Nemanja died in 1200, above the text is manifestly contrary to official history, but very consistent with the brief chronology Nosovskii and Fomenko. As previously mentioned, this lineage appears to have a dozen of old documents (see / 4 /). Recall that Constantine 1 was born in Nis, one of the largest cities in today’s Serbia. Professor Novakovic also leads several papers on the origin of Stefan Nemanja (whose number is less than the number of these documents) that do not contradict directly any official timeline or chronology of Fomenko.
(translated from Russian)
Source:
„Србин, цар у Сремској Митровици је царевао Источном Римском Империјом”
StevaCar (the Tzar)
26. april 2009.
Srbin- rimski car u Sremskoj Mitrovici je carevao Istočnom Rimskom Imperijom. Licinije, o kojima ima mnogo zapisa da je baš Srbin, rođen u Zaječaru ili malo severnije, nisu utvrdili.
Oženio je polusestru Konstantina niškog..ali posle nekoliko godina ratovali su žestoko. Licinije se krio sa porodicom i riznicom u raškoj Srbici (Serdika, današnja Sofija)..ali prvo je proteran, a potom i pogubljen.
Priča o rimskim carevima-Srbima, koji ratuju međusobno
http://sr.wikipedia.org/wiki/Bellum_Cibalense
Srbin, car iz Sremske Mitrovice drži heraldički znak Srbije u rukama
On i Kostadin niški su zajedno doneli tzv„Milanski edikt” koji nije bio akt proglašenja nove religije za zvaničnu(hrišćanstvo) nego zakonski akt da se izvrši vraćanje otete imovine hrišćanima. Licinije i Kostadin su bili sveštenici Sunca..
Licinije kao Sol Invicta
na bronzanom novčiću iz Sirije (antiohije.gde će malo kasnije biti prva hrišćanska komuna i prvi sabor na kome se raspravlja da li da se svi hrišćani obrezuju ili samo jevresjki hrišćani)312 godine
Knjiga Relje Novakovića sa citatima i dokazima da je rimski car Licinije= S.R.B.I.N.
Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car
Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car
medianka 27. april 2009.
A sad bi trebalo da se malo pozabavimo s ovim, svuda su arheološki lokaliteti i uzdižu ih u glavni kadar, a niko ne priča o grobljima, logično je da su oni su tu živeli i tu umrli, trebalo bi da su tu negde sahranjeni. Zna li neko više o tome?
StevaCar (the Tzar)
27. april 2009.
Licinije je ubijen, ne znam gde je sahranjen.
Galerije, zemljak Licinijusa, obredno spaljen na brdu Magura (strmina) kod svoje palate u okolini Zaječara.
Ostalih 15?
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Сродне теме:
- Из рукописа Горњебрезничког
- Надомак Сремске Митровице био је зид, граница између Срба окупираних од Ромљана и слободних Срба-Сармата
Прилози:
Хроника: Живот деспота Стефана Лазаревића
„Историја о сербских царјех и краљех“, названа у науци Троношки летопис или Троношки родослов.
Врхобрезнички љетопис / родолсов
(кључне речи обојене by Соларић)
Пропаст Византије је порука западној Европи
Lavovic
11. decembar 2008
Поука оца Тихона
(Н. Коцић)
Откако је 31. јануара први пут приказан на програму руске државне телевизије, документарни филм „Пропаст империје – византијска поука” не престаје да узбуђује јавност у највећој земљи на свету. Ускомешали су се и многи духови ван њених граница. Не без разлога. „Пропаст империје – византијска поука” у основи се бави успоном и падом хиљадугодишњег царства, али, истовремено, и на не много скривен начин, говори о свему што се дешава у данашњој Русији, о проблемима са којима се она суочава, али и онима који јој се свакодневно намећу од стране такозваног Запада. Није стога чудно што је судбина Византије готово преко ноћи прерасла оквире средњошколских уџбеника и постала незаобилазна тема разговора свугде – од научних института и телевизијских дебата, до подземне железнице и фризерских салона…
iciparis (profesor)
11. decembar 2008.
Uzalud se svadjate i pokusavate nemoguće:
-ispravljati greške ili
-ponistavati uspehe istoriskih vojskovodja i careva!
Rastko Nemanjic je duhovni poglavar koji je putovao po istocnim hrišćanskim državama srednjega veka i sklapao mir sa duhovnim-crkvenim vlastima, koje su u to vreme krunisale Evropske i istocno-hrišćanske careve.
On je pripremao duhovno odlazak Stefana Nemanje sa prestola i primopredaju srpskog srednjevekovnog prestola, dok su se njegova dva brata (kao i danasnji Srbi, ) borila za prevlast (presto-krunu).
Stefan Nemanja je ocenivsi propadanje Vizantije, napravio kao veliki vojskovodja i svaki ujedinitelj, pokusao za zivota, da ujedini rasturene srpske državice na Balkanu u jednu veću hrišćansku i snazniju državu, poput Vizantije.
Dakle: Vizantija mu sluzi kao u z o r , u stvaranju nacionalnih država -zupa :Raska, Zeta, Duklja, Hum…kojima je na celu car ili kralj.
Sveti Sava je duhovno, u ime Hrista Spasitelja putovao i mirio zavadjene vojskovodje i otudjene srpske zupane, od svojih podanika Zecana, Dukljana, Rascijana, Humljana, Kotorana…
Za sve sto je radio i kao misionar postupao, Sveti Sava je iza svojih postupaka imao odobrenje rimskih poglavara i Konstantinopoljskih Patrijarha!
Propast Vizantije je poruka i Zapadnoj Evropi, Ujedinjenim Americkim Državama, Engleskom Komonveltu, da je propast imperije neizbezna kad nestanu duhovne vrednosti jedne ogromne ljudske zajednice koja živi na zajednickom državnom prostoru, pod istim barjakom, pod istim najvisim Zakonom-Ustavom, pod istim amblemima i vodjenoj istim geslom.
Npr. u Francuskoj: Liberté-Egalite-Fraternite, kod Srba: Samo Sloga Srbe Spasava…itd
Kada se iznevere duhovna gesla-devize, pocinje propast državnosti i raspad države i imperije.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Света Мудрост и Византија
Miroslavu i Vol Stritu – Sveta Mudrost i Vizantija
Zarko – Sep 22, 1998
Pozdrav Miroslavu i Vol Stritu!
Miroslave,
Drago mi je da ti se svideo moj tekst o Vizantiji. Sto se tice Svete Sofije originalni naziv je Hagia Sophia (u prevodu sa grckog Sveta Mudrost). E, sada, koliko ja znam ono Aja je izvedeno od toga Hagia, te se danas koristi, pa sam ga i ja koristio. Moguce je da su to Aja Turci izveli, i onda, verovatno ne bi trebalo da ga koristim govoreci o desetom veku. Mozda bi bilo najbolje da sam preveo na nas jezik.
Ako neko zna nesto vise o ovom pitanju bio bih srecan da me izvesti o pravoj etimologiji imena.
Vol Strit,
Posto si pokrenuo izvestan broj tema povodom Vizantije – sa nekima se slazem – odgovoricu ti na neke sa kojima se ne slazem. Nadam se da se slazes da bi najbolje bilo da zavrsimo sa ovom temom pa cemo nastaviti sa drugima. Cilj mi je da se slozimo u tome sta je istinito u vezi uticaja Vizantije na Srbiju.
I sam znas da je sinonim za pravoslavlje – vizantijsko hriscanstvo. A tu se ne misli samo na simbol, vec na uticaj hiljadugodisnje drzave i kulture na izgled pravoslavlja – kakav je danas. Pravoslavlje je, u stvari, helenski obojeno shvatanje hriscanstva. Sama liturgija (centar pravoslavlja) je DRAMA Hristove poslednje vecere koju su napisali Vizantinci.
Ja nisam govorio da je Vizantija ideal, vec da je najveci domet civilizacije, i da je kao i svaka ljudska tvorevina, bila gresna – mada mnogo manje gresnija od svoje pretece – rimskog carstva. Kalistos Ware je to dobro objasnio. Jeste – postojalo je dvolicnosti, svireposti i nasilja u Vizantinaca, ali to je samo delic istine, jer iza takvih promasaja Vizantije moze se proniknuti veliki IDEAL sa kojim su Vizantinci bili inspirisani – da osnuju na zemlji ozivljenu sliku Bozjeg carstva u nebesima. I zbog toga ja uzvisujem Vizantiju (iako nije potpuno uspela u svojem cilju), jer mislim da je to plemenit ideal koji ne postoji niti u jednoj drzavi sveta danas (a pogotovo ne u Milosevicevoj Srbiji), a cisto sumnjam da je i postojao ranije uzimajuci u obzir istoriju rimokatolickih drzava (uz postojecu inkviziciju, misionarstvo u krvi, indulgenciju, i drugo). Da li da Rusiju izuzmem u ovoj generalizaciji? Tesko – jer je isuvise bila anarhicna, divlja i neobrazovana, za razliku od Vizantije.
Prica o konverziji Rusa verovatno nije tacna, vec je vise legenda, a posto svaka legenda govori o izvesnoj istini spomenuo sam je samo da napomenem glas koji je bio enorman uticaj neizrecivog u lepoti i slavi vizantijskog rituala i umetnosti. Rusi su bili pokrsteni ne zbog svoje slobodne volje – vec mnogo vise jer su Vizantinci zeleli da ih pokrste. Vladimiru je data Ana, zena cara Vasilija II, za zenu – i tako se on pokrstio, a zatim i njegov narod. Misionarstvo plus trgovina.
„Vizantija nije ideal od koga sve ide na losije, vec jedna od preteca onoga sta je Srbija danas“ – ja mozda nisam razumeo sta ti mislis sa ovim recima. Ja licno mislim da je ovakva Srbija duhovno najgora Srbija koja je ikada postojala – ma kakav Aleksandar Obrenovic i njegova vremena! Neki nasi teolozi su mi rekli da bi bili srecni da je danas barem 0.01 posto Srba istinski pravoslavno. Te, nemojmo idealizovati proslost, ali ni sadasnjost, jer jedino „istina ce nas osloboditi.“
Ne slazem se da je cilj reformacije povratak na pravoslavno. Mada pre nego sto objasnim zasto to mislim voleo bih da mi ti objasnis zasto si izrekao suprotno.
Kada sam govorio da je Carigrad bio milionski grad, tu sam mislio na pojam gradjanina (kojeg je Vizantija imala) i ostalih. I mislio sam na kulturnu snagu gradjanina nad ne-gradjaninom u onom vremenu. Mislim da nije slabasan argument – jer u ona vremena Carigrad je bio najjaca kulturna sila prema kojoj su gravitirali najuceniji ljudi onog vremena u tim delovima sveta. A vec sam rekao da se ostali narodi nisu mogli ponositi svojom obrazovanoscu. Prefinjeni Vizantinci su se zapanjivali nad neukoscu zapadnih svestenika. A u nekim (svim?) uzrocima (mozda najvaznijim – npr. Filioque) rascepa crkve na istocnu i zapadnu – mozemo videti upravo razliku u obrazovanju, i s tim u vezi – shvatanju religijskih i kulturnih (a i politickih) pitanja.
Po nasem Rusu – Ostrogorskom gradjanin Vizantije je „ostao do kraja svesno najcivilizovaniji proizvod ljudske rase, svesno Rimljanin, svesno pravoslavac i bastinik grcke prefinjenosti.“
Znaci – ja se ne fiksiram na jedan period istorije – mislim da su temelji nase civilizacije Atina, Jerusalim i Rim (koji su mocno objedinjeni u Vizantiji), i mislim da je Vizantija – neizostavan stepen u razvoju civilizacije – u koga moramo upirati oci, jer je zanemaren, a enormno vredan. A postmoderna koja se, uprkos svemu, polako sve vise odomacuje, nam govori da bi sve te izvore trebalo da zaboravimo, sto je mislim veoma pogresno, ali mnogim zapadnim vladama – korisno – jer neobrazovani ljudi su lake mete za manipulisanje. A to su uzroci moje pobune protiv postmoderne.
„Ali nekoliko stvari govori da su Nemanjici to sto jesu mimo Vizantije (ne pravoslavlja vec kulture i drzave), a ne zahvaljujuci njoj„. Sa ovim se ne mogu sloziti iz vise razloga. Znas li ti sta je bio krajnji cilj naseg slavnog (mada ne mnogo visprenog) Dusana Silnog – da bude vizantijski car, a ne srpski – da bude najbolji u vizantijskoj drzavi i kulturi – da bude deo toga – glavni deo toga? On, a ni ostali Nemanjici, nisu nudili nikakav poseban srpski kulturni program. Te, mislim da postoje tu dva nivoa – politicki: krvljenje sa tada sve slabijom i iscrpljenijom Vizantijom radi vlasti (cak i ovaj nivo nije mnogo na strani samosvojnosti Srba – jer su oni zeleli da budu VIZANTIJSKI CAREVI), i kulturni: nikakav kulturni program Srba i ostajanje u vizantijskoj kulturi – a to je taj enorman uticaj Vizantije na srpsku kulturu o kojem ja pricam.
„Prvo, bilo je drugih hriscanskih princeva i vojvoda medju nama i pre Nemanje: zasto oni nisu nista uradili?“ – mislim da je to pre stvar politicke prirode, izuzetne licne vladarske sposobnosti Stefana Nemanje, i povoljne istorijske situacije. Objasni mi – zasto mislis da ovo ima veze sa nekom posebnoscu srpske kulture. Mislim da i ovde postoje gore navedena dva nivoa – politicki i kulturni. Ja sam govorio mahom o kulturnom, iako ni politicki nije bas u kontradikciji sa mojim stavom.
Sto se tice arhitekture – kao i svaka srednjevekovna – i srpska je bila mesavina veoma raznovrsnih uticaja (i romanskih i vizantijskih), ali uglavnom su to arhitekte koje su dolazile iz drugih drzava – ili su nase arhitekte bile obucavane u drugim drzavama – te i nasa najoriginalnija skola – moravska – nema neki poseban srpski stil – ili cak neku posebnu – prepoznatljivu – mesavina stilova. Mozda je jedino, u neku ruku, Gracanica izuzetak – te je i imala neki uticaj na potonju rusku arhitekturu.
Da zakljucim moje misli: Vizantija ima ogroman uticaj na Srbiju, a samosvojnost srpske kulture nemanjickog perioda – gotovo da ne postoji, jer nije ni bilo nikakvog jasnog i odredjenog srpskog kulturnog programa, niti posebno izvajanog kulturnog ideniteta.
Znas, ja bih iskreno voleo da smo mi imali nesto posebno, nesto ogromno originalno, i necim zaduzili svet, ali nazalost – nismo, i mozemo se zahvaliti – uglavnom Vizantiji – za gotovo sve sto smo dobili u srednjevekovnim vremenima – na prvom mestu – pravoslavlju – koje nas je sacuvalo kroz vekove turske vladavine. Ne bih idealizovao Srbe, jer mislim da smo nezreo narod – i da smo za najveci broj nasih problema sami krivi – od Kosova (ima Nikolaj Velimirovic veoma mudre reci o tome) – pa sve naovamo. Tek – kada pogledamo u sebe i shvatimo svoje greske, pozelimo da radimo na njima i skupimo volje za to – onda cemo imati neke sanse.
Ukratko o dve druge teme – posle ih mozemo sire razmatrati – ali bih prvo zeleo da zavrsimo pocetu diskusiju o Vizantiji. Spominjao sam ti vec Ricarda Rortija i on je posle Nicea, nekih egzistencijalista i Fukoa, proklamovao smrt filosofije. U te ideje bas ne verujem, ali mislim da ima izvanredne ideje o moci knjizevnosti – npr. nad etikom – i da nama knjizevnost moze biti mnogo korisnija u tom polju nego filosofija. Ja ne verujem premnogo u nauku – ali mislim da nam delimicno moze pomoci na putu ka istini. Ne bih je odbacio.
Ajaks (mi ga zovemo Ajant) se ubio, skocivsi na mac nabijen u zemlji, zbog sramote koja je bila prouzrokovana ludackim ponasanjem (pokolj stoke), koje je prouzrokovano njegovim narcizmom koje je uvredilo Atinu, a sve zbog toga sto je Odisej nasledio Ahilejevo oruzje umesto njega. Narcizam i zavist su doveli do ludila i smrti! Veoma mudro kao i sve u najvecoj mitologiji istorije. A – Ahilej se vraca jer je ubijen Patroklo. Da li je to – to?
Vec sam se previse ispisao. Za kraj – nisam ni znao da u obliznjoj biblioteci postoji veliki broj dela Merezhkovskog, i tek sada shvatam koliko je plodan pisac i koliko je znacajan bio. Kada nadjem vise vremena gledacu da nesto od toga procitam.
Pozdrav
Извор: SerbianCafе (Дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment