Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Различити људи имају различито мишљење и тако под „здравом исхраном” не подразумевају исто

Posted in здравље, земљорад, SerbianCafe by Соларић on децембар 26, 2008

Zdrava ishrana

MBee (artist)

27. maj 2008. u 10.56

Čitam sve ove recepte… ma voda mi na usta ide… ali vecina je nezdrava. Mi koji živimo u S. Americi moramo dobro da pazimo šta jedemo da nebi nakvasali kao Amerikanci. Inače, ja pokusavam da se hranim zdravo, znaci bez soli, secera, brasna, bijele rize, maslaca, sira, krompira itd. Šta nam ostaje: sirovo ili kratko bareno povrce, belo meso na raznju, riba, braon riza… neke zitarice…hm…ima li još nešto?

ecolid19 (hemicar)

30. maj 2008.

O hrani se dosta raspravljalo na Fitnesu u okviru dijeta, a i na Zdravlju.
Ima tu da je americka hrana nezdrava i losa i neukusna, masna je zasecerena, kalorijske bombe, ogromna pakovanja i porcije, a ne zasiti nego navlaci na još, jako malo corbaste hrane, voca i povrca. I nema se kud ili da nosis od kuce ili da jedes svo to neukusno masno djubre, a uz sve to malo kretanja, pa steres, i rezultat je vidljiv.

Što se kretanja tiče ovde u NYC se dosta hoda, nema mesta za parkiranje i vrlo je skupo.Ali je nesreca u americi da su im naseljena mesta tako napravljena, sa velikim razdaljinama da se bez automobila teško može živeti, jedino u bas velikim gradovima.

Ono sto je do nedavno bilo izuzetno nezdravo su trans masti, to su neprirodni sastojci u maragarinu i biljnim mastima (gori od svinjske masti) koji potpomazu stvaranje naslaga u krvnim sudovima i nastanak arteroskleroze, drugo je holesterol iz jaja i masnih mesnih i mlecnih preradjevina.

Nazalost takav način zivota stize i u Evropu, gde ima sve vise gojaznih, ali još uvek ni blizu kao u Americi.Njihov način zivota je najnehumaniji i najgori.

HOLESTEROL I MASTI

Holesterol je prirodni proizvod, steroidni alkohol, koji nastje kao i masne kiseline biosintezom iz acetil koenzima A (acetlCoA) u svim živim organizmima, nalazi se u celijkoj membrani, ali pre svega kod zivotinjskih vrsta i coveka, najviše prisutan u jetri mozgu, kicmenoj mozdini, masti, kozi i kod prtica zumance od jajeta. Ne rastvra se u vodi već u mastima. Znatno manje se javlja u biljkama, biljke imaju razne fitosterole za koje je nadjeno da snizavaju nivo holesterola, margarin Becel u Nemackoj. Tako sve zivotinjske masti sadrže male kolicine holesterola, i zbog toga su bile proglasene nezdravim.

U biljnim uljima gotovo da nema holesterola.
Inače prirodne masti i ulja su smesa raznih triglicerida (estri glicerina i visih masnih kiselina od C8 do C18) zasicenih i nezasicenih, ali kod masti preovladjuju zasicene masne kiseline (palmitinska i stearinska), a kod ulja nezasicne masne kiseline (oleinska) .

Trigliceridi sa pretezno zasicenim masnim kiselinama su cvrste supstance zbog kompaktnog pakovanja molekula, dugacki cik-čak lanci. Nezasicene masne kiseline u uljima imaju većinom dvogubu vezu u cis konformaciji, sto daje krivinu ugljovodonicnom lancu, pa se ti molekuli ne pakuju tako dobro, te su na sobnoj temperaturi tecni. Trans konformacija dvogube veze zdržava cick čak niz i vrlo konmpaktno pakovanje molekula pa su ovi izomeri cvrste supstance visoke tacke omeksavanja.

Na ovom linku ima slika i detaljna objašnjenja:

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

Biljna ulja nemaju holesterola ali su tecna i nezgodna za mnoge upotrebe u kulinarstvu. Da bi se dobile biljne masti i margarin koje nemaju holesterola vrsi se hidrogenizacija biljnih ulja.

Hidrogenizacijom ulja se dobijaju trigliceridi kod kojih su sve masne kiseline potpuno zasicene, sto im daje dosta visoku tacku omeksavanja (tvrdja su, voskasta). Pošto je to nezgodno, i da bi se to izbeglo hidrogenizacija se ne vrsi do kraja, već parcijalno, jedan deo nezasicenih masnih kiselina prelazi u zasicene, a ostatak se pod rekcionim uslovima izomerizuje iz cis u trans-kiseline posto su one stabilnije, tako se dobija jedna bas losa kombinacija, sa zasicenim i trans masnim kiselinama, i nešto manje korisnih cis-nezasicenih masnih kiselina. Margarinu se još dodaje ulje da bi bio meksi te vitamini A,D, i E kao antioksidat.

Postoji VELIKA DILEMA šta je korisnije prirodne masti sa malim kolicinama trans-masti i holesterola ili biljne masti i margarin bez holesterola ali sa velikom kolicinom TRANS-MASTI ZA KOJE JE DOKAZANO DA SU STETNE, JER SE TALOZE NA KRVNIM SUDOVIMA, POVECAVAJU NIVO LDL holesterola i pospesuju aterosklerozu. Buter ima dosta zasicenih masti i 2-5% trans masti i dosta holesterola 33mg u kasicici. Margarin nema holesterola, manje zasicenih masti ali može imati veliki procenat trans-masti. TREBA OBRATITI PAZNJU NA DEKLARACIJU O SASTAVU KOD KUPOVINE MARGARINA I BILJNIH MASTI ima raznih vrsta. Zasada je to samo u americi naglaseno.

FDA preporucuje zdravim ljudima da ne konzumiraju dnevno vise od 200mg holesterola, te 10-15 g zasicenih masti i sto manje trans-masti.

Evo primera radi napisacu priblizni sastav nekih najcescih PRIRODNIH MASTI, ono sto mi je pri ruci.

Govedji loj: zasicene masne kiseline 55-65%, nezasicene 35-35%
Maslac: zasicene masne kiseline 45-55%, nezasicene 28-49%
Kokos: zasicene 85-92%, nezasicene 6-12%
Kukuruz: zasicene 11-16%; nezasicene 75-98%
Salo (svinjsko): zasicene 38-47%; nezasicene 48-65%
Maslina: zasicene 8-25% ; nezasicene 58-98% (oleinska)
Palm: zasicene 34-60% ; nezasicene 42-63%
Kikiriki: zasicene 15-27% ; nezasicene 57-95%
Soja: zasicene 10-18% ; nezasicene 75-95%
Bakalar jetra: zasicene 9-20% ; nezasicene 70-98%
Lan: zasicene 10-20% ; nezasicene 65-97% (polinezsicene provladjuju)

Od zasicenih masnih kiselina koje idu od C8 do C18 preovladjuju kod svih vrsta C16(palmitinska), a slede C14 (miristinska) i C18 (stearinska), uvek je paran broj.
A kod nezasicenih masnih kiselina koje idu od C16 do C20 preovladjuje kod svih vrsta C18, oleinska kiselina, sa cis dvogubom vezom,slede C18 dienske kiseline (linolna). Trans- nezasicenih masnih kiselina ima 2-5%.
Masti sa polinezasicenim masnim kiselinama sa cis-dvogubim vezama nalaze se u ribljem ulju i lanenom ulju.

Osim ovoga prirodne masti i ulja sadrže vitamine rastvorne u mastima A , D, E i još mnoge druge supstance u tragovima.
Maslinovo ulje je vrlo zdravo za ishranu zbog velikog procenta sis-nezasicene masne kiseline (oleinska), ali ga ima u razlicitim kvalitetima zavisno od tehnologije prozvodnje. Extra virgin oil je najbolji kvalitet (hladno presovano ulje).

http://en.wikipedia.org/wiki/Olive_oil

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

http://en.wikipedia.org/wiki/Margarine

E tako je nauka utvrdila da su trans masti iz margarina odprilike stetnije od holesterola iz prirodnih masti (svinjsa i buter). I sto je najlepse to nije ništa novo, to se zna već nekih 50 godina, a trovani smo „zdravim” margarinom, koliko li smo toga pojeli, sva idustijska hrana (slatkisi) su pravljeni s tim. Sad kad su u americi stigli rezultati te ishrane, oni su zabranili trans masti, shvatili su da je veca steta nego korist, slično kao sa duvanom.

Neko moje razmišljanje je drzati se prirodnog, voditi racuna, ja nisam fanatik, gurman sam i tako balansiram.

Cimet regulise nivo secera u krvi i pojacava produkciju insulina kao i nivo holesterola i to snizava LDL (stetan).
Procitajte ovo:

http://www.thyroid-info.com/articles/cinnamon.htm
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=foodspice&dbid=68
http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamon

Pored emotinal eating, prejedanja od nervoze do gladi se dolazi sa losom hranom.
Glad dolazi zbog pada secera u krvi. Naime ko jede hranu sa dosta ugljenih hidrata onda se po inerciji luci vise insulina i nivo secera pada na minimum i to daje osecaj gladi, i to vuce na slatko, da bi se naravno podigao novo secera, sto opet kratko traje.
Taj zacarani krug se može preseci sa proteinskom ishranom, tj. Atkins dijetom, koja može biti manje vise rigorozna. Ili dijeta sa naizmenicnim porcijama proteinska , pa ugljeni hidrati.

Osecaj gladi i prejedanje je jedna vrsta zavisnosti od zadovoljstava, isto kao i duvan, alkohol ili droga, jer se u mozgu aktiviraju isti receptori.
Mozete procitati i ovaj naucni clanak:

http://www.sciencenews.org/articles/20050903/bob10.asp

Dijeta je ishrana za bolesne ljude, i nazalost takvih je danas sve vise: di…etes, poviseni lipidi u krvi, povisen pritisak, bubrezna slabost, osetljiva jetra, alergije, da i gojaznost kao bolest, i to ne samo kod starijih nego već i kod mladjih ponekad već oko 30-te.
Takvi ljudi po preporuci lekara moraju da jedu specificnu hranu, koja se drugacije priprema.
No i ti ljudi imaju pravo da jedu ukusnu hranu, pa su im potrebni odgovarajuci recepti.

Sva hrana koja ima dozvolu da može da se konzumira je zdrava sad zavisi od nas šta će mo da jedemo i koliko će mo da jedemo.
————————–
Upravo ovo nije tačno.

Eto opisala sam gore na primeru MARGARINA, da su nam godinama svi pricali da je to zdravo, zdravije od svinjske masti i butera, a sad ispalo da je gore, ili barem isto, naravno kad sadrzi neprironi satojak.
Kafa bez kofeina je isto proglasavana boljom od obične, dok posle nauka nije utvrdila da je gora od prirodne kafe.
Pa kontraverzni zasladjivaci, napitci i slatkisi bez secera, gde se još uvek prelama da je bolje jer nema kalorije do onoga da su vestacki zasladjivaci kancerogeni i kozna šta još. Istina je da nema boljih vestackih zasladjivaca od postojecih. Samo još da dodam da je saharin koji je bio proglasen kancerogenim rehabilitovan kao neskodljiv, bila je greška u ispitivanju.
Pa čak i voda iz vodovoda se proglasava zatrovanom i preporucuje flasirana voda, sto je opet diskutabilno.
Još i da pomenem gomilu raznih dodataka sa E oznakom, od koji su neki povuceni sa trzista, na listu dodati novi, prica se okolo da su stetni, čak i kancerogeni i sl.

Nauka menja svoje mišljenje o mnogim stvarima.

Lično smatram da se treba drzati najprirodnijeg nacina ishrane, onako starinski, te izbegavati industrijsku hranu i preradjevine.

I sve su to namirnice koje imaju dozvolu i nalaze se na trzistu, a diskutabilno je da li je uredu i koliko se može toga konzumirati, i ko kolike potrebe ima.

Drugo reč diet u engleskom i reč dijeta na srpskom bas i nemaju uvek isti smisao i upotrebu u govoru.

Evo još moram da dodam, pre oko 15 godina su otkriveni lekovi statini koji blokiraju biosintezu holesterola, lepo, ali nekako u isto vreme je spustena granica max dozvoljenog za holesterol u krvi sa 260mg/dl na 200mg/dl, sad moje koleginice koje ceo zivot rade u tim biohemijskim laboratorijama tvrde da nema teorije da osoba starija 50+ ili naročito 60+, ima tu novu nizu vrednost, i ljudi se ubijaju sa dijetama bez zivotinjskih masti i bez jaja, i ništa, da vrednost je nedostizna bez tih novih lekova, Zašto je to tako? i Šta je normalna vrednost?

Još da dodam da savremeni zivot nam je doneo tri vrste dozvoljene hrane, tj. osnovnih namirnica:

1. Obična hrana, za koju se prica da je zatrovana
2. Organska hrana (organic food), obelezena sertifikatom, bez hemijei bez gentskih modifikacija
3. Genetski modifikovana hrana, sa manje hemije,trebalo bi da je isto obelezena, još uvek diskutabilna u nauci ali legalno na trzistu

I šta je sad zdrava hrana, pa nije teško pogoditi, ono sto je najskuplje, organska. Ona prva vrsta pa zavisi od namirnice, a treca ko zna, videce se jednog dana. Možda nisam u pravu.

MBee, ne postoji definicija zdrave ishrane, može se samo reci šta su zdrave namirnice.

Zato je i doslo do toliko zabuna. Ono sto zdravstveni radnici preporucuju je BALANSIRANA I RAZNOVRSNA ISHRANA, da bi se obezbedili svi potrebni hranljivi sastojci. Svaka jednolicna ishrana je stetna.
Procitajte onaj link Nutrition.Razliciti ljudi imaju razlicito mišljenje i tako pod „zdravom ishranom” ne podrazumevaju isto.

Što se pripreme hrane tiče nema nikakvih preporuka, možda da se ne kuva i ne maltretira suvise dugo. Dimljeno ne treba jesti previse često.
Zagorelo ne valja.

Ja ne mislim da se kinezi zdravo hrane niti da žive duže od nas, i sto bih ja njih imitirala. Uzgred azijati imaju 80% laktoza intoleranciju, zbog toga ne koriste mleko i mlecne proizvode, pa su orjentisani na soju, i puno koriste natrijum-glutamat koga ima u Vegeti.
Ne mislim da je Vegeta stetna, diskutabilna je, može se povremeno koristiti.
Ne mislim da treba jesti sve sirovo, ima i takvih ljudi.
Ne mislim da su vegetarijanska ili makrobioticka ishrana zdrava, naročito ne vegan, ne bih nikad mogla tako da se hranim.

Ja ne mislim da je pohovano i zaprska stetno, može ponekad sto da ne, treba ishrana da bude raznovrsna, ali ne svakodnevno.
Može i belo brasno i secer, ali ne uvek, bolji je crni hleb.
Ne mislim da je so u ishranni stetna, stavise je korisna, ja imam nizak pritisak i treba mi bas dobro slana hrana.

Jaja su vrlo zdrava namirnica, bas to zumance i ne treba živeti bez toga, za one sa povisenim holesterolom se preporucuje 4-6 jaja nedeljno.
Neko smatra da ne treba jesti presna jaja zbog zaraze, neko bas tvrdi da je to zdravo.
A za zdrave namirnice treba imati svoju kucu sa bastom i onda imaš većinu bez ili sa minimumom hemije. Ja sam tako živela 43 godine svog zivota, do pre 8 godina.

Gore sam napisala šta je zvanicno stetno, a do nedavno je masovno korisceno, u Srbiji još uvek, biljna mast sa trans mastima, jer je neprirodno, to je ipak nešto sto kod mnogi svakodnevno tokom celog zivota konzumiraju.

Evo da preporucim jednu interesantnu knjigu:
Foods that fight cancer (Preventing cancer through diet), od Richard Beliveau i Denis Gringras, ima na Amazon.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)


Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: