За очекивати је , а било би и неопходно да се у оквиру закона о странкама одреди прецизно и питање ФИНАНСИРАЊА

Predlozene promene u partijskom sistemu**

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Slobodan Vučetić je clankom od 10. aprila ukazao na otvorena pitanja u reformama dela politickog sistema vezanog za zakon o strankama i reformama u izbornom sistemu.

partijski sistem:

citat:

U roku od šest meseci od stupanja na snagu novoga zakona, sve postojeće stranke dužne su da, u skladu sa novim zakonskim uslovima, izvrše preregistraciju. U protivnom, to jest ako ne ispune te uslove, brišu se iz registra političkih stranaka. Prema već najavljenim amandmanima većeg broja parlamentarnih stranaka, broj osnivača političkih stranaka bi trebalo da iznosi 10.000, a za partije manjina – 1.000. Tako visok cenzus može biti sporan sa stanovišta liberalno definisane ustavne slobode građana na političko i drugo udruživanje.

izborni sistem

citat:

Ako se, već, želi formiranje stabilnog parlamentarnog sistema sa nekoliko velikih i nekoliko manjih stranaka, najefikasniji instrument, bar privremeno, je uvođenje većinskog izbornog sistema. Ali, imajući u vidu njegove krupne slabosti u predstavljanju volje građana (setimo se izbora 1990 ), mnogo bolje rešenje je uvođenje mešovitog izbornog sistema na kome se zasniva predloženi zakon o izboru odbornika. Takav sistem bi, nesumnjivo, trebalo što pre uvesti i za izbor narodnih poslanika. Stranke bi za svaku od 250 izbornih jedinica, u kojima bi se glasalo, predlagale po jednog kandidata sa „imenom i prezimenom“. Ukupni izborni rezultati, zbog očuvanja proporcionalne zastupljenosti građana, računali bi se, a mandati delili po pravilima proporcionalnog sistema. Takođe, poslaničke i odborničke mandate sa stranačke kandidatske liste dobili bi kandidati sa najvećim procentom osvojenih glasova u izbornoj jedinici. Time bi se izborni proces personalizovao, to jest građani bi ne samo glasali, već i birali konkretnog i poznatog kandidata. Ispoštovala bi se, dakle, izvorna izborna volja građana u izbornoj jedinici, a ukinuo bi se sadašnji monopol partijskih vrhova da određuju ko će sa liste od 250 kandidata dobiti poslanički mandat.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=87553
***

Ja predlazem mešoviti izborni sistem. Po tom sistemu birači glasaju u svojim izbornim jedinicama prvim glasom za predlozene kandidate, a drugim glasom za odredjеnu stranku. Skupština se formira od direktnih mandata voljom gradjana, a drugim delom sa stranackih lista … Cenzus 5%, osim za manjine koje imaju stalna mesta po zakonu o zastupljenosti.

Irivadi 13. april 2009.

Ovakav sistem kakav je trenutno Srbiji nije dobar . Ovo šarenilo ne vodi nigdje . Trebalo bi razmisliti da se umjesto proporcionalnog sistema uvede sistem direktnog biranja poslanika . Odličan predlog .

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Za ocekivati je , a bilo bi i neophodno da se u okviru zakona o strankama odredi precizno i pitanje FINANSIRANJA.

Naime kao radni predlog za razmišljanje u pogledu razlicitih donacija od gradjana i gradjanki trebala bi da se vodi potpuno knjigovodtsvo sa svim pratecim podacima.

Naime cilj je onemogućiti finasiranje stranaka od strane par posebnih gradjana i gradjanki koji imaju odredjene posebne interese u celokupnom politickom sistemu.

U slučaju odredjenih prekoracenja takve zakonske odrednice može se razmisliti i o sankcijama, koje bi odgovarale ukupnom interesu koji stoji iza takvog finansiranja politike.

zemljoradnik65

(zemljoradnik)13. април 2009. у 17.19Ne može tako da se glasa.Onda nebi se postavila vecina iz kruga dvojke.Jeste da je predlog odličan ali,ali, ali,„meni“ ne odgovara.

***

Merrill Lynch pours 550 million euro into Serbian property

Nisam znao da Merrill Lynch investira odjednom tako mnogo u Srbiji.

Sad ću da im odmah pišem i molim da investriraju u Taras-City, jedan bircuz na Tisi sa malim camcem…

pa da zapevamo,

camcem plovim samim po Tisi,

***

Beograd se oteo neophodnom minimumu VLАDAVINE ZAKONA i pretvorio u najuze grlo u pogledu razvoja cele zemlje.

Ja opet kratko ponavljham da je sistem biranja u kojem se bira direktno kandidat iz izborne jedinice je bolji visestruko od ovog nastalog stanja. Ali, istovremeno se jedan deo skupstinskih delegata dobija direktnim pobednicima iz izbornih jedinica, a drugi deo glasanjem za listu …( drugi glas) – slično kao u Nemackoj, omogućava stabilnije odnose u parlamentu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)