Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо

Коментар преузет са блога МАХЛАТ

Ликург Says:
February 11, 2009

Студент сам ФПН-а и активно сам учествовао у јесењим протестима иако ме то лично није дотицало (апсолвент сам). Из осећаја солидарности са својим млађим колегама али и из осећаја личног бунта против овог распалог система у којима нам дебеле бирократе сисају крв!

Лично познајем момке који су жртве репресије ове банана републике. Стицајем околности су они ти који су ушли у Народну Скупштину Републике Србије на позив госпође Јорге. Ово је чист пример најсрамотније врсте реваншизма! Јад и чемер. Ово је њихов начин да потамане будућу конкуренцију док је још у „колевци“! Као да им одговара да у овој држави нико не остане, као да прижељкују да сви буду доживотни мали Брозови…

Неће им ово овако проћи, борићемо се да јавност сазна у каквој држави живимо! У држави у којој студенте терају у затвор зато што неће да се одрекну својих школарина како би неко могао да купи жирафу!!!

Хвала ауторки овог текста на одличном тексту, под условом да ово није блог који је „служба“ направила да навлачи „проблематичне младе“
Нервирам се, нервирам се што сам за ове четири године студија схватио колико нам је друштво труло. Онај део (академски) који би требало да буде крем друштва који ће водити ову државу напред, на жалост предњачи у тој декаденцији (част изузецима). Добро је неко изразио то у једној реченици коју је у виду графита исписао на зиду једног од београдских факултета парафразирам: „интелектуалци су криви за све„.

Медиокритети жељни моћи и власти нам воде државу деценијама. Различити су, али им је презир ка променама на боље заједнички садржалац.
Нериврам се, нервирам се још више, када видим како људи посустају под притисцима, како губе наду и иду линијом мањег отпора. Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо. Видим да је питање у наслову блога „да ли да одем или да останем у другом стању“. Ја кажем – остати упркос свему! Рађати и борити се! Нико то уместо нас неће моћи да уради. То је оно што „њима“ мрси планове.

У праву си када кажеш да им одговара инертна маса, али онај најактивнији део друштва – омладина не може бити изманипулисана, зато њима одговара да сви одемо трбухом за крухом! Е, ја вала нећу!!! И нико од нас не сме то да уради , јер што више младих, нормалних и паметних људи остане, то ћемо пре истиснути медиокритете који нам седе на грбачи!

Остати (!), јер ја нећу да ми дете расте у туђини! Нећу да буде вечити странац само да би они могли да наставе да лове у мутном у нашој земљи!
Али ипак на крају… то је само мишљење једног колективисте…

mahlat.wordpress.com