Зашто не кажу у којој мери су ОНИ нетолерантни према СВИМА који нису из њиховог „фаха”?

Podrska Gej paradi 20 septembra

Realista (programer)

21. jul 2009.

20 septembra treba da podržimo pder i ulazoimo 100% u EU.

Gej parada 20. septembra u Beogradu
Autor: Beta | 21.07.2009. – 14:00
Organizacioni odbor Povorke ponosa 2009. saopštio je da će taj skup radi zaštite prava gej i lezbejki u Srbiji biti održan 20. septembra u Beogradu.

„Povorka ponosa neće biti provokacija niti paradiranje već politički protest kojim želimo da kažemo ‘ne’ diskriminaciji gej populacije u Srbiji”, izjavila je jedna od članica Organizacionog odbora tog skupa Dragana Vučković.
Prema njenim rečima, Organizacioni odbor Povorke ponosa ima dobru saradnju sa policijom i Kancelarijom Zaštitnika građana, kao i podršku više od 60 nevladinih organizacija.
Maja Savić iz Organizacionog odbora Povorke ponosa rekla je da su stručnjaci za bezbednost napravili Studiju bezbednosti za održavanje tog skupa, kao i da su procenili da je reč o skupu visokog rizika.

AlaVolem (кад година изда)

21. jul 2009.

Zašto ne kažu da se vodi kampanja za zakonsko regulisanje gej brakova?

Zašto ne kažu da traže pravo na ocinstvo i materinstvo?

Zašto ne kažu da je u pozadini svega prisvajanje benificija eventualnog „bracnog” partnera, kako bi se ostvarilo pravo na zdravstveno osiguranje, penziju, deciji dodatak…itd?

Zašto ne kažu u kojoj meri su ONI netolerantni prema SVIMA koji nisu iz njihovog „faha”?

Jednom kada se docepaju pozicija, postaje jasno koliko su zatvoreni krug, odbojni i VEOMA selektivni kada je u pitanju bilo koja vrsta business-a, socijalnog i bilo kakvog drugog odnosa prema heteroseksualcima?

Probajte da napravite karijeru tamo gde su se „odomaćili”, da li je to moda, film, odredjene finansijske institucije itd…Jok, pedala u startu.

Probajte da udjete u njihove klubove ili da vam se ne daj Boze pizvizdi pa u gej bar…nema ulaska, pisaj u gace, mrsss napolje.

Osnova svakog drustva je hetero-seksualna zajednica, brak između muskarca i žene, porodica i potomstvo nastalo iz te zajednice.

…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Продамо кућу, од тих пара окречимо купатило да живимо као сав нормалан свет”

Srbija na u vrhu

lionac (istrazivac)

12. jul 2009.

Čitam na Vikipediji,da Srbija ima najveci razvoj u istocnoj Evropi.
Pitam se kako mi ne znamo za to?

Story (stari besposlicar) 12. jul 2009.

tajna do sledećih izbora.

dulebg (posmatrach)

12. jul 2009.

Развој се мери зарадом. А зараду чини продаја националног блага. Ови други завршили су то кудикамо пре нас, па сад немају за развој.

А ми имамо: продамо кућу, од тих пара окречимо купатило да живимо као сав нормалан свет, поживимо пола године, онда мора да се продаје њива.. Јесу паре нешто пребрзо нестале – ал то се све пика у развој – нема везе јел су однели Енглези, ил наше подгузне муве – паре су штриклиране.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Највећи број геј особа у Србији на такву параду неће ни отићи

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Gej parada – dan ponosa ili dan..

Beo_fokus (drustvene nauke)

30. jun 2009.

…

Već mesecima se domaćoj javnosti servira priča o održavanju (neodržive idje) „gej parade” u našem glavnom gradu. Dežurni i „za boj uvek spremni”, revnosni, čuvari „demokratskih načela” u Srbiji odmah su stali u front. Zadatak je bio jasan: trebalo je „neuke”, „glupe”, „zaostale” i odnosu na savremeni „moral” prilično rigidne Srbe naučiti još jednoj novoj lekciji „ljudskih prava i demokratije”. (pri tom niko nije postavljao pitanje gde je moje, gde su naša prava da nešto ne želimo da prihvatimo). Otišlo se, u sve opštem „zanosu” borbe za „ljudska prava” toliko daleko da su nas, smatrajući kako nam je IQ niži od sobne temperature, ubeđivali da je „gej parada” zapravo korak bliže EU, i da time pokazujemo i dokazujemo da smo civilizovano i građansko društvo!
Ali svako ubeđivanje zaslužuje i odgovor. Kao prvo, merilo građanskog društva nije manifestacija takvog tipa. Ona je više merilo strpljenja građana ove zemlje. Drugo, termin „civilizovanog društva” svakako je vrlo širok pojam, i niko normalan ne može da prihvati činjenicu kako je „gej parada” neko civilizacijsko dostignuće. Ne možemo, a tome nas uči i istorija, zaboraviti da su u antičko doba postojаle civilizacije koje su prinosile ljudske žrtve, koje su razarale, pljačkale i ubijale sve oko sebe i koje su progonile i porobljavale druge narode (Persija, Rim, Egipat itd.). Ali, one se danas smatraju za civlizacije svog doba. Savremeno društvo je dosta sofisticirano, sekularno, suviše „mekano” pa su njegovi današnji pogledi na moral potpuno drugačiji od pomenutih antičkih naroda, a opet čini i prihvata nešto što čak ni oni nisu rado dopuštali. Zatim, ne smemo zaboraviti da su postojale i antihrišćanske civilizaцije. Narodi koji su progonili i/li ubijali Hrišćane. Da li je i to bila civilizacija?! Jasno nam se nameće odogovor da nije civilizacijski samo nešto što društvo samo i spontano stvori, odobri ili čini, već i ono što nam se nameće. Dakle, mi smo u jednom vremenu očitog i novog, bolje reći, „neoanti-hrišćanstva”.

No, pogledajmo ko sve to želi da nam „obrazuje” i nauči našu decu osnovnim „principima demokratije”. Kao prvo, to su razne ne(V)ladine organizacije, iste one za koje je svaki ispaljeni srpski metak (čak i na svadbi) neizostavno morao da ubije nekoga, a za koje ne postoje ni srpske žrtve, ni srpski grobovi, niti su za njih svete granice srpske države. Zatim razne „gej” organizacije koje ne mogu same sa sobom da se dogovore oko takvog skupa. (Za neobaveštene – „parade” neće biti, jer „gej” organizacije nisu mogle da se dogovore oko organizovanja skupa!)

Kao da nije bilo dosta što je Vlada naše zemlje prošle godine odvojila znatna novčana sredstva za pomoć jednom „gej” sajtu (a „šapuće se javno” u isto vreme „gej oraganizaciji!), koji je navodno trebao da promoviše kulturu nenasilne komunikacije i tolerancije! Pa samo malo ”gospodo„ i ”drugovi„, ja ne mogu da ostanem..  tolerantan, kada neko iz mog džepa, u vidu poreza, uzima novac koji će potom da ”investira„ u ”razvoj malih i srednjih gej sajtova„, i to sve u mometnu kada se narodne kuhinje zatvraju jer nema novca za hranu, kada nastupa sveopšta kriza u ekonomiji… toliko je puno toga, a tako malo razuma. Da li je neko možda javno pokazao i dokazao, od onih koji su donirani tim novcem, gde je i kako on potrošen?! Nije!

Dakle, oni koji nam najviše, iz tog famoznog NVO sektora, pričaju o transparentnosti i zakonu sada ćute.
Šta zapravo hoće borci za prava homsexualaca? Mogućnosti su razne, od slobodnog ”paradiranja„ (čudan termni za one koji ne vole militarizam), do brakova, ili javnog deklarisanja svoje sexulane orijentacije.
Ali, neću sada da prozivam bilo koga. Cilj ovog teksta nije poziv na linč, privatnu pravdu ili prognon. Već pokušaj da se jasno ukaže na problem ovog društva koje neko želi na silu da natera da prihvati ono što je za njegov moral, tradiciju i kulturu ne moguće prihvatiti.

Svojevremeno, je naša poznata novinarka Mirjana Bobić Mojsilović bila mesecima ”silovana„ (čitaj vređana i ponižavana), po raznim gej sajtovima (forumima), samo zato što je postavila pitanje sveopšteg potenciranja homesualnosti kod nas! Dakle, još jedan primer ”demokratske tolerancije i razumevanja„ iz tabora promotera istih ”vrednosti„. Još ćemo doći u situaciju da u ”cvatu sveopšte demokratije„ nećemo smeti da javno iznesemo svoje mišljenje, a (homo)sekusalna manjina će tiranisati sramnim zakonima većinu.
Nigde u svetu, ne postoji društvo koje je apsolutno tolerantno na homseksualizam kao pojavu. Ne dopustite da vas zamajavaju takvim pričama. Za mene je to moralno-psihološka devijacija. Nikada, ali nikada, svojoj deci neću tvrditi kao je to nešto lepo, normalno ili poželjno. Zar narodu kome preti istrebljenje od ”bele kuge„, čija su sela pusta, čije je stanovništvo prepolovljeno tokom XX. veka (u raznim ratovima), sada neko promoviše ”gej paradu„. Razumem Zakon protiv diskriminacije. Vara se svako ko kaže kako je to ”pederski zakon„, jer nije tako. Takav Zakon ima, i mora da ima, svaka moderna zemlja. On ne štiti samo ”prava„ homseksualca, već i prava svih diskrinimisanih grupa ili lica. Ali ne želim da verujem da će ovo društvo da dopusti mogućnost da se pod okriljem tog Zakona promovišu gej ideje. Još će nam pretiti i zatvorom, sudovima ili javnom osudom ako kažemo nešto protiv toga.
Izgleda da je došlo vreme kada će ponosni i časni gledati u zemlju od sramote, a nemoralni nam se smejati u lice. Srbijo, kuda ideš, šta ti to rade?!

neimar 30. jun 2009.

Па хоће да покажу да морате да прихватите западне ‘стандарде’ ако хоћете да будете запад.
То је иначе глобална појава и то не случајна.
Тренутно је у току глобални напад у истом смеру и у Индији где педерске групе траже измену дискриминишућег закона против хомосексуализма заосталог из времена британске империје.
Ко каже да је све било лоше у британским колонијама, ето оставили су им добро организоване возове и добре законе.
Сад Холивуд хоће додуше да уведе своје законе и у Индији и у Србији.

Па наздравље нам било.

Beo_fokus (drustvene nauke)

01. jul 2009.

Cilj mog posta nije da bilo koga vređam, ili širim mržnju. Samo sam izneo mišljenje, sigurno 2/3 građana naše zemlje. Naravno da će neko pokušati da manipuliše homseksualnom manjinom zarad svojih interesa, i koristi. To je svakome jasno. Ali isto tako je poznato, da najveći broj gej osoba u Srbiji na takvu paradu neće ni otići, mnogi to i ne podržavaju uopšte.
Svima je jasno da je Zakon tj. država ta koja određuje prava i obaveze, a ne grupacije, pojedinci, ili neki skupovi. Pitanje gej prava nije nacionalno, ekonomsko ili opšte društveno pitanje, zato ne treba da se rešava javno, posebno ne po ulicama, nego na nivou državnih institucija, zakonima. To je jedini ispravan, građanski način. Sve ostalo je samo provokacija, i manipulacija.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/013934857/gej-parada-dan-ponosa-ili-dan.html

Порнографија (душе)!

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

„Тренутак истине“: Обичан човек у медијској машинерији

Драгана Кањевац

субота, 04. јул 2009.

…

У покушају наплате сопствене пропасти

Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:

‘Спавао бих са женином мајком’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

’Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

’Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући’

– ИСТИНА.

– Аплауз…

По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!

…

Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’

…

И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.

Излагање на научном скупу „Култура и медији у (пост)глобалној ери“, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ

Duško Kadić, Podgorica

субота, 04 јул 2009

Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.

Ala субота, 04 јул 2009

Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao „sund“ i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra „instalacijom subkulture“?
Ne treba se cuditi „konzumentima kulture“ vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).

„Једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света”

Извор: Политика Онлајн

Спектакл око мртвог Мајкла Џексона

Организатори европске турнеје профитирали од смрти главног извођача, а холандски пензионери се обогатили

Од нашег дописника
Вашингтон, 3.  јула – Мајкл Џексон одлази са овог света уз светски публицитет раван ономе који је имао Елвис Присли 1977, када је претворивши се у гротеску од хемијске смесе пилула и алкохола умро на клозету у четрдесетдругој години. Само што је смрт Џексона ојачана новом технолошком медијском револуцијом још много ударнија у сваком и најзабаченијем кутку планете. …

Зорана Шуваковић

[објављено: 04/07/2009]

Ништа чудно , 03/07/2009,

Американци су склони да зарађују било на чему. Што да не и на упокојеном Певачу. То је једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света.

Ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Купити кола и стан

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Које је доба дошло – да ти, ако живиш у Београду, или ако си у државној служби, стварно зарађујеш сигурних 600-2.000Е. И зашто не би узео кредит за стан 300Е и кола 150Е, за летовање и самопослугу, када знаш да је плата поуздана.

Плус што се „младим стручњацима” нуде повољнији кредити.

—

Онда се само поставља питање: како са тим колима пред Србију? Са колима, препланулим теном и новим фирмираним крпама? Пред свет који ради за 120Е, или најчешће ништа и не ради. Са кућа цреп лети, улице се располутиле, школе затварају. А наши: просветари, медицинари, страни службеници – летуцкају у својим свемирским бродовима, ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона.

Од којих пара, од које зараде? Од распродаје свега што смо имали??!

TPACEP (Tpacep)

01. jul 2009.

Prevelike razlike među ljudima pravi ovaj kapitalizam, dobit je neravnopravno raspoređena, obično je otimaju oni koji su najpohlepniji, a dosta zapada i najodanijim pohlepnima.

Komunizam uspješno riješava taj problem raspodjele dobiti na veći dio ljudi, ali onda guši privatnu inicijativu koja je potrebna da bi se društvo ubrzanije razvijalo.

Sreća je u mješavini ova dva sistema, ali mi Srbi smo nekako skloni uvijek ekstremnim vrijednostima, a nikada nekoj kombinaciji između.

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Није код нас капитализам, него колонијална пљачка, као и између 2 св.рата. Власт своје послушнике држи у каквом-таквом благостању, а 90% народа је пустила да нестане, јер јој требају само територија и ресурси – не и живи људи.

neimar

01. jul 2009.

Београдска малограђанска класа је открила да не мора да ради и да може да живи од продаје целе земље а како сад видимо и продаје историје и народа.

Шибицари су увек налазили жртве и нису они криви.

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

…

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

…

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба града – онај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике. …

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

„Нису свесни своје несвести а имају превише утицаја”

loret (kvizer)

29. jun 2009.

Па нема Жика узалуд надимак… …е од таквих џибера и медиокритета који нису свесни своје несвести а имају превише утицаја ми је начисто мука…али неко и тог медиокритета држи на тв, …шта очекивати од те генерације изгуба на челу са Тијанићем, све су то титови пионири којима је мера успеха у животу пун стомак?! Тачно, почиње се од назови ситница, али те ситнице показују свест појединца и народа! Срби су народ изгубљен у измаглицама незнања, снобизма, загубљен у хаосу и нереду који уместо да рашчишћава, Србин тај неред гомила!!!!!

Хаос у глави, души, хаос и у држави и друштву.Никако Србин да се врати себи. И не знам шта још треба да се деси да овај народ схвати да се овако више не може?!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Љубавни случај службеника ЛДП-а

Миодраг Зарковић

петак, 26. јун 2009.

Поносан сам на то што се не сећам да сам се икада сложио са нечим што сам прочитао на „Пешчанику“. Још сам поноснији на то што ми се ставови дијаметрално разликују од ставова Либерално-демократске партије. Могу ли онда да се радујем крају противприродног брака „Пешчаника“ и ЛДП? Смем ли да славим то што су „Пешчаник“, својеврсни спин-оф Б92, и ЛДП, својеврсни спин-оф ДС, повадили ратне секире и почели један другоме да соле памет како се бори за заједнички циљ? …

Стева Надрљански

петак, 26 јун 2009

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића. Читао сам то „Време“ откад су га направили, надао се изненађењима, али бадава – план и програм су чудо. Сећам се кад је покојни Стојан Церовић почео после бомбардовања да извија другачије тонове: на њега се сручила лавина правоверних читалаца које је изневерио само зато што је посумњао у оно што је сам пре тога некритички исповедао. Другачије мишљење у либералним медијима? Пустиће га само ако треба да га потом масакрирају, без могућности масакрираног да се одбрани. Било је неколико покушаја да симулирају оно за шта се залажу (нпр. Антонићев текст о мисионарској интелигенцији, Душан Ковачев поводом једног одвратног напада ad hominem), али све се то утапало у стихију унапред задатог мишљења. Једном сам се изненадио кад је тамо објављен текст о крсној слави, зачудо неутрално интониран; та је неутралност неке правоверне талибане „Времена“ толико наљутила да су у следећем броју морали да објаве неке коментаре невероватног степена примитивности (наравно, на рачун оних који држе славу). Хоћу рећи: не волим кад нема изненађења, кад је све по плану и програму. Има ли ту икаквог простора за слободу?
А дефинитивно сам престао изненађења да тражим кад су у Братунац на обележавање годишњице Орићевих злочина у том крају послали новинара задуженог иначе за спрдњу (не могу се сетити имена). Тад ми је дошло из дупета у главу да ту више нема шта да тражим, исто као ни на Томпсоновом концерту.
Узгред, није чудо што су се покавжили. Секташки менталитет који инсистира на сопственој праведности морао их је довести дотле да се међусобно такмиче у исправности. Кад би били на власти, истребљивали би се као комунисти.

Подсвјест је чудо а поготово ако немаш подршку а превише си мален да би се борио са тим

Mrznja

Blondinka (avanturista)

25. jun 2009.

„Toliko ga mrzim da bih ga ubila”, čujem od komsinice.

Da li ste ikada mrzeli toliko da ste želeli tudju smrt, nesrecu,da napakostite, povredite?

Šta je u osnovi mrznje – povredjena sujeta, ljubomora ili nekadasnja ljubav?

Da li je moguće da ucitelj zamrzi ucenika, ocuh posinka, roditelj dete, dete roditelja i tako u nedogled a da sve to zapravo proistice iz dubokog razocarenja u nekoga? Da li onda kada ulozite svu svoju ljubav, vreme i dobru volju u nekoga a taj vam bezobzirno okrene ledja i čak vas povredi, da li je tada mrznja opravdanje?

BaneD (istinoslovitelj)

25. jun 2009.

Mrznja je negativna energija hrišćanska nedoslednost ili nedostatak humanisticke produhovljenosti. Mrznja je opasan impuls sto pomracuje um i cera ga da pravi dalje greške.

medljeno (скот)

25. jun 2009.

Банед, кркни ми још пет минуса, много ми значи. Погледај мало боље око себе, па ћеш видети какви монструми и за каква дела изађу из затвора после кратког периода. Једино о чему размишљају је да не падну због исте глупости, а да се кају – заболе их као мене за минусе.
А, хришћанине, знаш ли да је у име бога проливено највише крви? …

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

bane,
postoje prirodni zakoni i postoje ovi shto su ljudi kreirali..
mnogo je sladje kad sam tjеrаsh pravdu za nepravdu koja ti je nachinjena. slast osvete…

kako se ja razjarim kad vidim pravosudje srbije…dvije malestirane djevojchice od sexualnog predatora…osuđen na 5-6 mjeseci zatvora…
dodje mi da iskochim iz kozhe. zna li taj sudija da su tim curama zhivoti unishteni skroz? ima li on djecu? ko je sljedeca zhrtva nakon 5 mjeseci? …

medljeno (скот)

25. jun 2009.

За просветитеље:
Пре пет година, у предграђу села у околини Панчева, на улици, згажен младић од непуних 18 година од стране бахатог возача, који се из обести кретао великом брзином. Возач је био старији годину дана… После вештачења, осуђен је на три године и пуштен на слободу (и слободно даље гажење) после две године. Отац УБИЈЕНОГ младића, сачекао је убицу који се спремао за венчање и испразнио шаржер у њега.
… На исти начин је кажњен и кошаркаш Бркић, који је аутомобилом усмртио шестогодишње дете. Шта је са њиховим правом на живот које је неки ментол ускратио?

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

ja sam bila 6-ti razred i u to vreme u hrvatskoj nisu pitali koje si vjere nego za koga navijash.
brat krenuo u prvi razred i svaki dan sam ishla po njega a u njegovoj shkoli sami „hajdukovci”:)
30 njih iz jednog razreda i svi na mene…pitaju;gdje si zvezdashice?:)
ja zovem direktora da me napadaju al nema ga.
jedna mi skochi na stomak,satrala me…
nishta,odem kuci,e sad,ubice me caca shto se povlachim bez borbe..
uzmem lovachki nozh:) i nazad po brata..
opet ovi,pitaju ocu li josh.reko;prvi koji pridje biće poderan.

eto ti i direktora…prepali se..reko;gubi se,nije te bilo kad si meni trebao..doveshcu ja i cacu,ludji je od mene..:)
nakon par godina ta shto mi je skochila na stomak mi je platila pice. kazhe;sjecam te se,imash mooda:)
e da,posle su mi brata izubijali,pred rat,jer je srbin…u istoj shkoli. dosha caca:)).izvrno stol u zbornici i kazhe;svima ću vam glave poodkidati,mamu vam ustašku!!!:)))
da samo vidish kako te poshtuju vishe..kako su mirniji:))

tesla-26. jun 2009.

A šta ako tu uradi vas sin,muž,momak,cerka,tata,mama,baka,deda,da li bi ga po kratkom potupku.
Znam da će mnogi da kažu,da isto misle ali brale moj,ne daj boze da dodje do takove situacije,vidjeli vi bi..

Šta ako je vas sin malo popio i zgazi dijete i iskreno vam prizna da je eto malo popio i da mu je zao itd..itd…da li i onda pucali u noge tri puta..

Ja vas razumijem,jer sam i sam takav i muka mi je stvari koje svakodnevno vidjam ali…nisam za takve metode,jer mogu da se odbiju kao bumerang…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

malo popio pa satro djete?
ja bih sama sebi sudila kad bi to uradila.
nebi mogla zhiviti sa tim.

vidi tesla,
nije kraj mene proshao prosjak il chovjek da upita za pomoć a da nisam pomogla…a ni djete da mu se nisam nasmjeshila…a isto tako sam zvjer za okrutne.oprashtam mnoge stvari jer smo svi samo ljudi ali..

jedan pedofil unishti lanac ljudi..i roditelje i djecu i buduce generacije. pricham ti iz iskustva.
mene nije silovao jer sam pobjegla ali samo dodir ostaje za sav zhivot da sam tek sa 33 godine mogla prichati o tome.. i opet ne u detalje..jer suze i bol ugushishe. sad sam tek svjesna koliko me oshtetilo,kad sam srushila mostove iza sebe a slabo gradim ikakve ispred.podsvjest je chudo a pogotovu ako nemash podrshku a previshe si malen da bi se borio sa tim.
ili se ubijesh ili ti izrastu kandze.
dovoljno je da me malo osoba iznevjeri pa da se povuchem i uzdam samo u sebe..nebitno chak i da se radi o rođenom roditelju. nesvjesno sve odbacujem da me ne povredjuju ako mi ne mogu pomoći..

oko za oko,zub za zub!
imam samo jedan zhivot,pola su mi unishtili i nemam vremena za monstrume da im objashnjavam a monstrumi ne razumiju jezik chovjeka…

tesla-26. jun 2009.

zverko,razumijem te…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

:)
chista odmazda u svrhu zdravijih uslova za zhivot.

inache sam protiv ratova,ubijanja,ubijanja zhivotinja zbog trendaova,kozhe,krzna oko vrata…bljak..

a ove sitne odmazdice monstruma mi zvuche jako korisno i simpatichno:)

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)