Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Велика дела се јављају, по правилу, једном у сто година

Posted in књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on јануар 8, 2009

zxcvb (na)

23. novembar 2008

Kao sto je pisao Sopenhauer:
Ne treba citati SKRABOTINE svakidasnjih glava koje se pojavljuju svaki dan i koje svaka godina radja u velikom broju poput muva, a ljudi (poput Dovle) ih čitaju samo zato što su danas stampane i sto im se još nije osusila boja”.
citat Sopenhauer

Velika dela se javljaju, po pravilu, jednom u sto godina. I takva dela ne prolaze, ne zastarevaju. Znanje koje ona nude ima prednost apodikticnosti svojih razloga istinitiosti i osnovu koja duboko zadire u neposredna iskustva i apriornost kao i nedeljivu „intuiciju”( po Bergsonu)

Jedan epigram stalno je podsecao Sopenhauera šta da radi kada mu neka knjiga dodje pod ruku a on glasi:

„Čitajte marljivo stare, ali stvarno prave stare
Šta o tome novi kažu ne znaci bas mnogo”.

Sve ovo uzdize velika dela filozofije iznad svih skrabotina svakidnjaih glava kao cvet iz djubreta.

A vecina kao Dovla misle da su filozofska dela nešto poput novinskih clanaka, koje se danas čitaju a sutra su zastarela. Ako je nešto staro dvesta godina to je zastarelo. Tako da će Dovla zabici svet , jer on eto traje dvesta godina„ i zaronice se u djubre svakidasnje prosecnosti.

Stvarno si ti jadnik i pajac.
Da nisi ujedno smesan, ove rasprave ne bi bile zabavne, kao sto jesu.

Ponavljanje istih pricica tipa ..ko je koga, šta misli vecina, Durant, Rasel i sarlatani. Aristotel i pitanje koliko žena ima zuba, Pacovi iz djubreta i slične smesne detinjarije i nebuloze.
Zar stvarno mislis da ću po stoti put da se bavim tim idiotlucima izaslim iz tvog uma koa zakljucak tvoh citanja Duranta i Rasela ?

Ipak ne mogu da precutim ono o sinteticnim apriornim sudovima.

Šta nije valjano kod toga? Hajde pojasni i definisi prvo šta su uopste sinteticni apriorni sudovi, šta oni kazuju i na šta se odnose, i kako je Kant dao odgovor na pitanje koje glasi kako su oni uopste mogući?

Naravno kada sam tražio da izdvojis iz fragmenata predsokratovaca samo jedan jedini fragmenet gde se kaže Lokova misao da ništa nije u umu sto prethodno nije bilo u culima„. Naravno to nisi bio u stanju jer tako nešto ne postoji i to si izmsilio ne bi li ispao pametan na ovom forumu .
Zar si kretencino sposoban das odgovor koji sam postavio gore?
Hajde izvoli.

Naravno ..MUK, cutanje i laprdanje. Aristotel, Pacovi, Durant, vecina bla.bla

Dovla
~A sto ti onda nisam mogao reci za presokratovce,rekao sam sada.Dakle nadji Parmenida pa procitaj.~


E
vo imam Parmenidove fragmente ispred sebe. Ima ih ukupno 25 i stali su na sest stranica knjige. Nigde ne vidim da je on napisao da ništa nije u umu a da to prethodno nije bilo u culima. Pa ti vidim to negde vidis. Izvoli nemoj da prepisujes AKO TE VEC PO OBICAJU MRZI već lepo kaži u FRAGMENTU TOM I TOM nalazi se misao da je svest tabula rasa i da ništa nije u umu sto prethodno nije bilo u culima i sto je po tebi Dzon Lok ukrao od njega.

~Ti si budala kao i Ljubo,jer ti umišljas da vise znaš od Rasela,Popera,Nicea,Jaspersa,Hajdegera i još nekih filozofa koji znaju u prste Kanta.~

Pa kada čitam Rasela ne mogu da se nacudim koliko je taj covek ogranicen. Taj tip nema ni trunke tkz. „filozofskog razbora” .Njegova tkz. „matematicka filozofija” je cista besmislica koja osim reci nema nikakv sadrazaj. Tip je isao u bisokop ne bi li shvatio princip koga je BERGSON NAZVAO „Kinemetografski prinicip inteligencije” a u svojoj kritici istog uhvatio se za deo iz Materije i memorije gde Bergson usput ukazuje na empiriski svet kao „skup slika” na šta Rasel odlucno reaguje poput bilo kog buzdovana na ulici. Rasel jednostavno ne zna za najvece otkrice u istoriji filozofije a to je korelativnost subjekta i objekta pa samim tim ni za znanje koje stoji iza pojma „Stvar po sebi”.

Ja ne tvrdim da znam vise od tog nazovi „filozofa” ja sam siguran u to. Tim se vise cudim sto je neko poput njega stekao slavu i zaradio milione na glupostima koje je izneo u svojoj istoriji filozofije, koja ga je i proslavila, jer njega kao tipa uzetog iz mase MASA LAKO MOŽE DA RAZUME zato je i stekao popularnost koju mi ,koji smo niko i ništa, a koji imamo tu sreću da jednostvano razumemo filozofiju nikada nečemu steci.

Ipak duhovno znanje, metafizicka uteha, otkrovenje sustine sveta i zivota tipovi poput tebe , Rasela, rulje opet i isto tako mozete samo da sanjate.

~Ja se ne secam da li on tvrdi,ali Poper i još neki sigurno tvrde da su kantovi apriorni sudovi neispravni~

Kako Proper obrazlaze tu svoju tvrdnju. Bergson je na jednom svom predavanju rekao .. citiram „Ne mogu traziti od vas da mi verujete na reč”. Ti si eto poverovao na reč da tamo nešto (o cemu nemas pojma) eto nije ispravno.

Kada bi znao šta su sinteticki sudovi apriori znao bi da je to neposredna cinjencia svesti a Kantovo pitanje nije da li su oni ispravni ili neispravni već kako objasniti cinjenicu da oni postoje. Ovde nije pitanje egzistencije već kao sto vidis nešto sasvim drugo.

~To sto ti mislis da si posvecen u tajne Kantove misli,oni su pre tebe i daleko detaljnije protresli i shvatili.Citao sam i čitam njih,pa citajuci setim se koliko si ti mali za njih i ogranicen~

Šta su oni pretresli i shvatili? Da bi doneo sud da li su oni mali ili veliki, da li su nešto shavtili ili ne moras valjda znati o cemu oni govore. Šta su oni majmune tupavi shvatili a sto eto ti si procenio neko nije? Kako covek da se ne iznervira pred ovolikom ogranicenoscu i bezobrazlukom ustvari? Ti ovde nekog vredjas vredjanja radi a ne možeš da obrazlozis niti imaš pojma o bilo cemu sto izneses. To je ono. Udari pa pobegni.

~Kad vidim onu Sopenhauerovu tabelu o vremenu,prostoru i materiji,pa koliko tu ima samo nebuloza i propusta.Kasnije je to pobila nauka i filozofija~

Ovde govoris o Sopenhauerovim predikabilijama apriori a koja se odnose na apriorna saznanja. Pa gde su tu propusti i nebuloze. Koja od njegovih predikabilija nije ispravna i ne odnosi se na apriorno saznanje I šta je to pobila nauka i filozofija?
Jel te mrzi da objašnjvas ovde u dve recenice ? Jaooo kretenu kretenski.

~Eto samo se setih se njegove i kantove zablude o praznom prostoru.~

Koje zablude o praznom prostoru. Šta bulaznis? Kažeš „ zabludu da je moguć prazan prostor”.

Kakvo je ovo lupetanje. Po Kantu prostor je apriorna sema cistoga razuma i kao takva uslov i sadrazaj svake mogućnosti iskustva a cija su pravila spoznatljiva apriori i to opazanjem apriori sto je Kant nazvao „cistom culnoscu”.
Kakva mogućnost „praznog ili punog prostora ? Gde je Kant izneo nešto takvo i na šta se to odnosi. O cemu lupetas budalo.

S..re., ti se na tvoje znanje i na tvoje pokusaje da ispadnes pametan pred interent anonimusima na internet forumu.
Nemas pojma budalo. Toliko ides ljudima na zivce. Osecam se isto kao kada bi neka potpuna neznalica dosla hirurgu u salu i pocela da ga uci šta je ispravno a šta ne prilikom operacije. Ili kada bi neko ko je citao razne istorije avijacije usao u pilotsku kabinu i poceo da uci pilota kako da vozi avion i šta je ispravno uraditi a šta ne.

SHVATI MAJUNCINO DA NEMAS POJMA i da tvoja nadmenost i glupost strasno iritira ljude. Jedini način da ti to pokazem jeste da ne razgovaram sa tobom ,što ne bih ni radio da nije tipa pod nikom ”oziman-kinik„ koji me imitira i onda se nekako i ja ovde javim jer ne mogu da precutim tvoje odgovore upucene njemu.

~Ti da poznajes materiju ne bi mi postavljao potpitanja već bi znao odmah na šta ja mislim,ne ulazeci sad koliko sam ja u pravu.~

Šta ti jadniku mislis i šta covek može prepoznati u tom tvom „mišljenju”?
Pošto si ceo Aristotelov Organon ,na koga sam ti jednom ukazao, analizom mog posta, sveo na raspravu o tome da li „postoji belo kada ne postoji crno”, to jest kada si spustio Aristotelovu filozofiju na nivo deteta od tri godine tj. na svoj debilni nivo, sada smo evo sveli Kantovu i Sopenhaurovu filozofiju na nivo tvog rezonovanja i na pitanje : „Da li je moguće zamisliti prazan prostor?”
Transcendentalna estetika i transcendentalna analitika eto po tebi kažu „moguće je zamisliti prazan prostor!”
Potonji filozofi kažu „Nije moguće zamisliti prazan prostor!!!” Sada ostaje da se Dovla i svi mi opredelimo između te dve tvrdnje. Ovo je upravo ono sto je govorio Sopenhauer da su filozofska dela kao ogledalo. Ako u njih pogleda majmun videce odraz majmuna a ne neku genijalnu misao sadrzanu u delu.

Ako moramo svesti celu Kanotovu misao iskazanu u transcendetalnoj estetici u jednu recenicu onda možemo reći da pojam „prostor” nema svoje poreklo poput ostalih pojmova u apstrahovanju razlika i reflektovanju sličnosti iz spoljasnih iskustava već da je prostor formalni uslov samih mogućnosti spoljanjih iskustava i da se taj formalni uslov opet može saznati apriori nezavisno od spoljanjih iskustava tj. konstrukcijom u masti na „unutrasnjem platnu” ne koristeci pravila analitike tj, rasclanjivanja pojmova već OPAZANJEM koje opet nije empirisko opazanje već apriorno , znaci cisto opazanje.

To ne znači da neko „zamišlja prazan prostor” kako je ova budala Dovla to shvatio već da je moguće proširivati svoje znanje , koje se tiče formalnih uslova culnosti a koje se tiče prostora i vremena , prostom konstrukcijom predmeta u masti nezavisno od svakog empiriskog opazanja.
Cisto opazanje prostora nije znaci neko „zamišljanje praznog prostora” . To nema nikakve veze sa pitanjem da li je moguće saznanje oblika nezavisno od kvaliteta.

Ako ipak postavimo i takvo pitanje „Da li je moguće zamisliti oblik bez kvaliteta” odgovor je da nije moguće i niti Kant niti Sopenhauer nisu tvrdili da je moguće.
Saznati znaci saznati nešto u prostoru. Saznati opet sam prostor znaci kako je rekao jednom Bergson imati pred sobom jedno „prazno oiviceno granicnim linijama” znaci imati opet posla sa nekom vrstom „stvari”.

Ipak genijalni Bergsonov um nije ostao pri tome i sledeći svoju filozofiju trajanja otkrio je da je ipak moguće pod navodnicima „spoznati” oblik bez kvaliteta jedino pod uslovom da oblik ne uzimamo kao staticnu stvar već kao dinamicku nedeljivu semu, kao „prirodnu boru paznje” Kao aktivnost, kao trajanje koje se ,kao takvo, prozima i čini tkz„ kvalitativnu mnozinu”.

MUUUU Dovlo! Jesi li nešto ukapirao od ovoga?

~Hahaha Oblik je već sam po sebi jedan kvalitet~

:-) Evo kada konacno pokazes to svoje „preveliko” znanje filozofije a za koje te mrzi da ga ovde iznosis imamo šta i da vidimo. Potpuno neznanje i besmislice.

Kažeš „Oblik je već sam po sebi jedan kvalitet”.

Još kada bi znao šta je to „kvalitet” i šta je to oblik u filozofiji. Trebalo je cela godina da naucis šta znaci reč „spekulacija” a sada evo treba da te naucim šta je u filozofiji „kvalitet” a šta „oblik”.

Za početak razmisli o ovome:
1) Sadrzina saznanja ili „kvalitet” .
2) Oblik saznanja ili celokuponost odnosa koji se postavljaju između elemenata sadrzine.

~Pa dobro je Rasel rekao za Bergsona da je njegova misao samo ljupka pesmica.~

Sada si citajuci moj post do tancina savladao Bergsonovu filozofiju i to ti daje za pravo da sudis da li je on dobar ili los filozof. Bas me zanima na osnovu čega? Šta znaš još od Bergsonove filozofije? Da li znaš šta znace pojmovi „Nedeljivo trajanje” , kvalitativna mnozina, „elan vital”.
Nemas blage veze a ipak kažeš :„ I jeste Bergson imao samo lep stil, ne bas kao Niceov, ali dovoljan za Nobela.”
Osim stila šta si još naucio iz Bergsonove filozofije?
Ništa NARAVNO.

~Hahhaha,ova ti je dobra.Ovo je kao malda deca kad se igraju skolice.To sto je ograniceno granicnim linijama ne može da bude prazno.~

To sto je ograniceno granicnim linijama jeste ono sto vidis ispred sebe. Vidis monitor ,koji nije neka bestelesna fantazma bez oblika, već on zauzima jedan deo u prostoru. Taj deo prostora koji zauzima monitor, granici se jukstapozicijom sa ostalim delovima prostora koji se na kraju „zavrsavaju” granicama tvog vidnog polja.
Taj skup ogranicenih delova prostora jeste ono sto je covek bilo kada opazio. Niko nikada nije opazio BEZGRANICAN APSOLUTNI prostor koji postoji samo u definiciji a ne i u iskustvu.
Ne možemo spoznati bezgranicni prostor već samo još jednom obrati paznju „OGRANICENI” znaci kada zamišljamo „PRAZAN PROSTOR” zamišljamo jedno prazno (bez monitora, bez slika bilo kog predmeta. ali i dalje ograniceno vidnim poljem, mentalnim platnom, znaci kao sto kaže Bergson ono sto zovemo „praznim prostorom” jeste jedna vrsta stvari. I to nema veze za oblikom bez kvaliteta a ono sto ima veze sa tim već sam objasnio i već si zurio u to kao tele u sarena vrata. Neću da ponavljam.

Znaci kada Kant kaže da ne možemo ukloniti prostor ali možemo zamisliti da se u njemu ne nalaze nikakvi predmeti (sto je izneo u svojoj Transcendentalnoj estetici u prvom odseku, drugom paragrafu ) jeste upravo ukazivanje na relativan ogranicen prostor koji je dostupan iskustvu a ne na apsolutan koji naravno da niko ne može opaziti samim tim ni misliti.
Nema tu ničeg spornog. To su jednostavne stvari.

ps. Uzgred nemoj mi samo reći da kada kažeš „ne postoji prazan prostor” mislis na fiziku i njena otkrica energije vakuma, kvantnih čestica i sličnih naučnih teorija koje nemaju veze sa ovim sto ti govorim i koje su sasvim druga oblast?

Znači da zakljucimo:
Po tebi Aristotel ,koji je ustanovio sam temelj zapadane filozofije, nije umeo da izbroji zube.
Isto tako i Kant ,jedan od najvecih filozofa covecanstva, neko ko je predavao Logiku i napisao „Kritiku cistog uma” eto po tebi nije mogao da shvati da se apsolutni prostor ne može opaziti samim tim ni zamisliti.

Tako si spustio Kantovu misao na tvoj nivo rezonovanja. Ogledao si se u Kritici cistog uma i video svoj odraz majmuna.

Bez komentara.

Slepcu NE POKAZUJ
Gluvom NE VICI
Glupom ne DOKAZUJ
Zadrtog NE UBEDJUJ

Glupom ne dokazuj.
Zato umesto da se zamaram iznosenjem filozofskih istina pred neciju tupavu glavu a da ne bi Dovline gluposti bile poslednje (jadniku je mnogo stalo da ispadne pametan pred internet anonimusima) …samo kratko:

A evo šta Poper piše o Parmenidu u svojoj knjizi „ Objektivno saznanje”.Najveci broj smrtnika nema ništa u svom zabludelom umu sto nije doprlo preko njihovih zabludelih čula.„

Nisam citao Propera ali izgleda da on nije ništa bolji od Rasela, pogotovu kada vidim kako je preveo sesti Parmenidov fragment.

On glasi:

”Mora se zboriti i misliti da biće postoji, jer biti jest, a ništa nije; ja ti nalazem da to ukazes sebi. Jer od tog prvog puta istrazivanja ja te zadržavam, a zatim i od onog na kome smrtnici bez ikakva znanja zaplicu dvostrukom glavom, jer smutnja u njihovim grudima zanoseci um goni; oni su noseni tamo -amo jednako gluvi i slepi; zbunjeni; nerazborita krda kojima je shvatanje da biti i ne biti jeste isto i nije isto , i za koje je povratan put staza svega. „

Iz ovoga bi trebalo valjda da vidimo olicenje Lokove filozofije.

To je problem sa tobom. Ti si citao razne kvazifilozofe, istoricare filozofije i salrlatane. Ti nisi nikada pio sa izvora već si pio već progutanu i izbljuvanu vodu u koju je svaki kreten projektovao svoja uverenja.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Артур Шопенхауер: Паренезе и Максиме

View this document on Scribd

Артур Шопенхауер: Самостално Мишљење

View this document on Scribd

Линкови:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: