Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

Uz napomenu da je ideolosko-politicka, verska, pa delimicno i nacionalna podeljenost (u slučajevima kad se nacije deklarisu kao posebne ideolosko-politicke ili verske grupacije) u ljudskom drustvu moguća samo kada ljudi svoje odnose uskladjuju po principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe. Ovakvi oblici podeljenosti neće moći postojati kad ljudi svoje odnose pocnu uskladjivati po principu uzajamnog pomaganja i saradnje.

Ovo je važno da se zna zbog laznih duhovnjaka, mirotvoraca i ujedinitelja sveta, kojih ima veoma mnogo, koji zagovaraju mir i ljubav među ljudima u uslovima klasne, politicke i verske podeljenosti sveta, smatrajuci ovu podeljenost prirodnom i od Boga datom, koja je nastala u skladu s osnovnim, prirodnim ljudskim pravima i slobodama.

To naravno, nije tačno. Boziji princip je princip uzajamnog pomaganja i saradnje i jedini je prirodni princip. Prirodni i Boziji je zato što je logican, tj, zato što se sva drustva u prirodi formiraju iz razloga lakseg opstanka svojih clanova zbog čega je logicnije smatrati da će pojedinci lakse opstati ako su jedinstveni i ako se međusobno pomazu, nego ako su podeljeni i uzajamno se bore i odmazu. Princip uzajamnog pomaganja i saradnje se primenjuje u svim organizacijama iz kojih se Priroda sastoji, koje su iskljucivo i samo ekonomske, u kojima bi klasne, ideolosko-politicke, verske i nacionalne podele i netrpeljivosti bile nelogicne i neprirodne. Da li bi nasa tela, na primer, mogla postojati kada bi odnosi među celijama i organima u telu bili izgradjeni na principu konkurencije i borbe; kad bi vladali neravnopravni odnosi; i kad bi se oni delili po klasama, politickim partijama, verama i nacijama?

Klasna, ideolosko-politicka, verska i (delimicno) nacionalna podeljenost je neprirodna jer među pripadnicima ovih oblika podeljenosti ne postoji logican interes za uzajamnim pomaganjem i saradnjom. Naprotiv, u skladu s principom konkurencije i borbe po kojem se klasne, ideolosko-politicke, verske i nacionalisticke organizacije formiraju, postoji logicna teznja za uzajamnim odmaganjem, tj. teznja za međusobnim nadmudrivanjem, konkurencijom i borbom. Dokaz za to je istorija ljudskih ratova koji su svi bili klasni, ideoloskopoliticki, verski ili nacionalisticki. Zbog toga svako zagovaranje mira i jedinstva sveta u uslovima ovakvih oblika podeljenosti je lažno. A svaki pokusaj da se ovakva podela sveta okvalifikuje i opravda kao prirodna i od Boga dana je bogohuljenje.

Oblik organizacije zivota i rada ljudskog drustva koji Zapadni Svet danas pokusava da sprovede na čitavoj planeti, pod nazivom „novi svetski poredak„, po receptu zvanom „demokratija„, koji bi se temeljio na slobodnom trzistu, privatnom vlasnistvu i konkurenciji, uz puno postovanje politickih, verskih i nacionalnih prava i sloboda, nije poredak koji se temelji na principu uzjamnog pomaganja, ljubavi i saradnje i visokoj svesti. To dokazuje i visoko razvijena ratna tehnologija NATO snaga pod cijom zastitom ovaj poredak treba da se zavede, za koju se ne može reci (kao ni za druge svetske ratne masinerije) da je proizvod visoke svesti jer se razvijala u skladu sa principom konkurencije, borbe i bezgranicne slobode po kojoj su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja, koja je karakteristicna za nisku svest. Ova tehnologija pokazuje da su se sredstva samounistenja brze razvijala nego ljudska svest. Ona prete da dodje i do četvrtog samounistenja pre nego će ljudi dosegnuti visoku svest.

Razlika između pakla i raja jednaka je razlici između organizacije Zivota, rada i raspodele rezultata rada koja danas postoji u ljudskom drustvu – koja se temelji na (ne)znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, gde pojedinci, da bi preziveli, moraju jedni od drugih da kradu i otimaju i tom prilikom sve ruse, pale i uzajamno se ubijaju – i organizacije Zivota i rada koja postoji u ljudskom telu – koja se temelji na Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, u kojoj svi organi tela, da bi preziveli, pomazu i služe svim drugim organima, gde, na primer, noge nose čitavo telo, zeludac vari hranu, pluca disu, oci gledaju, ruke rade, mozak misli za čitavo telo itd.

Evo jedne price koja o tome slikovito govori:

Umre covek i dodje na nebo kod sv. Petra da ga ovaj rasporedi tamo gde treba. Sv. Petar ga upita da li želi u pakao ili raj? Pre nego odluci, covek zamoli sv. Petra da mu prvo pokaze kako izgledaju pakao i raj. Sv. Petar otvori oboja vrata i covek vide da su na oba mesta bile postavljene podjednako dobro snabdevene i ukrasene trpeze. Pošto ne vide razliku covek bez razmišljanja udje u pakao. Ali kad pridje trpezi odasvud nagrnuse ljudi. Poce jagma, tuca i otimanje, trpeza se prevrnu, sve se prosu i izgazi i svi ostase gladni i još u tuci izbijeni. Covek se pokaja sto udje u pakao, pa se izvuce van i zamoli sv. Petra da ga premesti u raj, sto sv. Petar i učini. Usavsi u raj covek ponovo krenu ka trpezi, ali ga sv. Petar zaustavi i zaveza mu dascice po duzini ruku, tako da ih nije mogao savijati u laktovima. Kad posle toga pridje trpezi i uze hranu, ustanovi da sa onako zavezanim, ispruzenim i ukrucenim rukama nije bio u stanju da je prinese ustima. Osvrnuvsi se oko sebe s namerom da potrazi sv. Petra da ga upita za objašnjenje, ugleda opet mnostvo ljudi koje se priblizavalo trpezi, ali za razliku od onih iz pakla, svi su imali povezane, ispruzene i ukrucene ruke kao i on. Šta se dalje zbilo nije teško prosuditi. Ljudi su prisli trpezama, ali posto niko nije mogao samoga sebe da hrani i sebi da ugadja, poceli su pazljivo jedni druge da hrane i jedni drugima da ugadjaju, tako da je obed prosao u najboljem redu. Svi su na kraju bili siti, zadovoljni i veseli, a hrane je još i ostalo.

maliperica1 (ing) – 8. novembar 2007.

citat Stiskavac:

1.

Uz napomenu da je ideolosko-politicka, verska, pa delimicno i nacionalna podeljenost (u slučajevima kad se nacije deklarisu kao posebne ideolosko-politicke ili verske grupacije) u ljudskom drustvu moguća samo kada ljudi svoje odnose uskladjuju po principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe. Ovakvi oblici podeljenosti neće moći postojati kad ljudi svoje odnose pocnu uskladjivati po principu uzajamnog pomaganja i saradnje.

2.
Uz napomenu da je ideolosko-politicka, verska, pa delimicno i nacionalna podeljenost (u slučajevima kad se nacije deklarisu kao posebne ideolosko-politicke ili verske grupacije) u ljudskom drustvu moguća samo kada ljudi svoje odnose uskladjuju po principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe. Ovakvi oblici podeljenosti neće moći postojati kad ljudi svoje odnose pocnu uskladjivati po principu uzajamnog pomaganja i saradnje.

***

lep text od Stiskavca,

osnovni problem ljudskih sloboda i prava lezi u najvisem monopolu VLASTI koji treba da obezbedi funkcionisanje ovih principa…

Ako VLAST ima MOC, a ne želi da postuje principe iz svog OPORTUNIZMA onda je problem proporcionalan OPORTUNIZMU vlasti tj. moći

***

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE izviru iz moralnog ucenja tj. imaju osnovu u razvoju religije i obicaja…

moral – obicaji – se ne mogu uprkos svega tako lako definisati ni pretociti u ZAKON… a, pogotovu ne aktivnu sudsku i zakonodavnu praksu…

ipak,

bez ZAKONSKE REGULATIVE, zasnovane na ustavnim i nacelnim opstim vrednostima i MORALNOM SHVATANJU i prosvecenju … nije moguće obezbediti uspostavljanje ljudskih prava i sloboda…

***

predstaviti SLOBODU kao stanje u kojem ne postoji SPOLJASNJA ZLOVOLJA jednostavno je utopisticko…

radi se o sprečavanju NAMERNE ZLOVOLJE… cinjenja stete drugome iz sopstvenog pragmatizma tj. alavosti…bez obzira kakve vrste …

***

ljudska prava i slobode su važna tekovina civilizacijskog razvoja kao i povelja UNO o ljudskim pravima i slobodama …samo je njihova POLITIZACIJA kao instrument pritiska za manje ili vise čisto pragmatske interese …problematično igranje su sustinom znacenja i sadrzajima koji se ovim terminima pokrecu..

bez ZAKONA i SUDA na usvojenim vrednostima i moralnom prosvecenju nije moguće ostvariti stanje postovanja minimuma ljudskih prava i sloboda…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)