Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“