Директан говор мржње и контекстуални антисрбизам „друге Србије”

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Контекстуални антисрбизам

Драгомир Анђелковић

понедељак, 15. јун 2009.

„Људска природа је таква да мрзимо оне којима смо ми учинили зло.“

(Тацит)

Недавно нас је Слободан Антонић упечатљивим текстом „Изазивање националне, расне и верске мржње и друга Србија“ подсетио на страшне аутошовинистичке испаде „наших“ родомрзаца. За Николу Самарџића Срби су „биолошки отпад“, Марко Видојковић каже да смо „крезуби смрад“, а Петар Луковић мисли да смо „колективни кретени“. Нема сумње, да су било шта од тога рекли за Јевреје у Немачкој или већини других држава ЕУ, доспели би на суд и били осуђени.

Увреда смислом исказа и последицама дела

У тим земљама би одговарали и многи други припадници тзв. Друге Србије, због онога што говоре и чине, само када би се уместо Срба радило о Јеврејима. Под антисемитизмом се подразумева – како тај појам кратко и јасно дефинише Cassell Dictionary of Modern Politics – свако испољавање непријатељства према Јеврејима. …

„Одбрамбено“ прогањање Срба

Да се сада у светлу реченог осврнемо на речи Весне Пешић. Нећу да говорим о њеним шовинистичким испадима, чији је објекат био Емир Кустурица, већ о нечему што је заступала током деведесетих година. Госпођа Пешић је тада тврдила да је „код Хрвата у питању одбрамбени национализам за разлику од српског који је агресиван“. Из чега произилази да су Срби сами криви и за све лоше што су им Хрвати учинили, односно, како то хрватски шовинисти воле да кажу – да браниоци, с обзиром на начелни карактер њихових поступака, не могу да изврше ратне злочине, чак и када учине нешто што изгледа као злодело! …

Јасеновац и Аушвиц

Тешко би другачије могао да се схвати и поступак Бранислава Димитријевића, помоћника министра културе, који је у једној телевизијској емисији одбио да се изјасни у вези са минимизирањем броја јасеновачких жртава од стране актуелних хрватских власти. Понашао се, како је то написао С. Антонић, по принципу: „Нисам био тамо, дакле, то за мене и не постоји“! Замислите само каква би била политичка судбина неког израелског функционера, који би се слично понео у вези са нечијим оспоравањем званично утврђеног броја убијених Јевреја у Аушвицу.  …

Република Српска и Израел

Да поменем и Теофила Панчића. Током ратова за југословенско наслеђе етничког чишћења је било на територијама под контролом свих зарађених страна. До истоветног процеса долазило је и током јеврејско-арапских сукоба у Палестини у доба стварања Израела, односно потоњих израелско-арапских ратова. Због оног лошег што се објективно десило у Сребреници и других злочина које су починили неки Срби – игноришући једнако страшних злодела почињених над нашим народом – Панчић за Републику Српску каже: „гнусна државолика краста“, „морбидна измишљотина“, „гломазна цркотина“. …

Нема сумње, оно што Теофил Панчић пише о Р. Српској представља директан говор мржње и контекстуални антисрбизам. О првом је непотребно ишта рећи. Што се другог тиче, не ради се само о томе да вређањем њиховог државног ентитета, многима прекодринским Србима наноси велики душевни бол и омаловажава њихова национална осећања, већ је ствар и у томе да од опстанка те „државотворне красте“ буквално зависи будућност скоро 1,5 милиона Срба у БиХ. …

КОМЕНТАРИ:

директан говор мржње и контекстуални антисрбизам друге Србије

понедељак, 15 јун 2009

Све је речено, треба нам акција! После Антонића, аутор је још експлицитнији – дигнути главу, време је за тужбе!

Ако сматрамо да нас има довољно и да нисмо крпе, хајде да се организујемо и пређемо на терен који друга Србија добро познаје и кога се плаши као ватре, тј.да их ударимо по џепу! Читао сам више пута да је у питању новац, тобоже, друга Србија га има, а прва нема, што једноставно није истина.

Ево, ја сам нешто мало зарадио у животу и припадам пр(а)вој Србији. Ако би се уредници или неко из јавног живота, коме се може веровати, потрудили да анимирају читаоце спремне на борбу и „без новчаних потешкоћа“, ја се јављам да плаћам адвокате, макар једним већим делом, и то оне добре, врхунске!

Не потписујем се из неких својих, одређених разлога, али сам на располагању уредништву ако дође до неке праве и организоване акције у смислу утужења перјаница друге Србије. У одређеним околностима не бежим ни од објављивања мојих генералија, јер живим далеко, у иностранству, а сигуран сам да ми друга Србија не може наудити ни пословно, ни било како, јер су њени припадници изван Србије напросто занемарљива мизерија…

Дакле, неко би морао да организује целу ствар, можда академици Ћосић и Бећковић(?), свакако неко од угледа и речи међу страдалницима и симпатитериам прве Србије. Финансирање судске акције не гледам као неки велики проблем, а познајем доста особа које би својим средствима радо припомогле…

Поздрав!

McMurphy

12 уторак, 16 јун 2009

Neposredno pred ovaj zadnji rat, jedan hrvatski funkcioner SKH je izjavio da je hrvatski nacionalizam opasniji (od srpskog) jer djeluje kroz institucije sistema. Sad, kad nas je D.A. podsjetio na najupečatljivije izjave iz NVO pa i iz same vlasti, moramo se upitati kako se hrvatski nacionalizam tako dobro infiltrirao u institucije u Srbiji. Tako sirovu nacionalnu nesnošljivost kakva stiže iz NVO odavno ne pokazuju ni hrvatski nacionalisti u Hrvatskoj. Čak je i jedan Stipe Mesić prividno nacionalno-tolerantniji u ulozi samodeklariranog „antifašiste“. Doduše, iz te pozicije mu je puno lakše kriviti Srbe za etničku čistoću u Hrvatskoj.

jelisaveta

уторак, 16 јун 2009

Ja se prvi put javlja i ako vec mesecima pratim samo ovaj sajt, jer mi se zgadilo da citam bilo sta drugo. Ovde nalazim utehu, jer kada otvorim OTROV od sajtova koa sto je B92 ili BLIC zaista se rastuzim. Tu sam da vam da punu podrsku i da vas zamolim da zaista krenemo u odlucniju akciju, nekih peticija, angazovanja nekih javnih licnosti, podizanja tuzbi. JER NE ZELIM DA IKO MOJU PRELEPU DECU zove biloskim otpadom ili da se moj sin nekom sutra izvinjava sto je Srbin. Razmisljala sam i privatno da podignem tuzbu, jer me kao gradjanku zaista vredjaju, znam da nemam sanse, ali barem da se zna, da im ne precutimo, da galamimo, da se nedamo.

Molim vas da se ozbiljnije organizujemo

Проблем је у менталитету. У глави је проблем

Najbolji Komntar Unazad Bad 10 Dana

Novica_Newer (radi se svasta)

30. januar 2009. u 14.17

T_I (Diskutant) 29. januar 2009. u 21.29

Ne mislio sam bukvalno na kupovinu napustenih sela i salsa . Još se samo u Srbiji napustena sela i salasi mogu kupiti za bagatelu . Danas je u Srbiji jeftinije kupiti jedno napusteno selo nego izgraditi tenisko igralise, …ala ih tenisika igralista koje grade po Srbiji , jer će ionako uskoro moći rakete za tenis da zabiju sebi u gladna dupeta, a ne da se preseravaju teniskim turnirima po Srbiji i ulazu milione dolara u izgradnju teniskih terena …

————-

Care! Ovako mislim da si malo lud ali nisi budala kao čitava jedna garnitura budala ovde.

Svaka cast za komentar!

Novica_Newer (radi se svasta)

30. januar 2009.

Misko, sve to stoji ali komentar mi je bas smesan. Ima tu dosta stvari.

A isto tako, razvojem komunikacija, interneta ni selo ne bi trebalo da bude „selo“ u nasem nekom negativnom smislu. Uraditi dobar put, imati dobre skole za decu, povezati ljude internetom i komunikacijama na selu – kraj price. Zašto selo treba da bude povezano samo sa ovcama? I na kraju krajeva, svako zanimanje gde covek zaradi od sopstvenog truda i razmišljanja je plemenito, da li to bio zubar, doktor, naucnik ili strugar, neimar, seljak.

Problem je sto sve ovo iziskuje truda i rada, održavanja, neke vizije a nama je lakse da glumimo budale i trpamo se u Beograd. I „seljaci“ su sami krivi sa svojim palanackim nacinom razmišljanja. Malo vizije i može se naći način da se selo lepo ukombinuje u pojam savremenog zivota samo mi kolektivno imamo strasno naivna i skorojevicka razmišljanja. Organizovanje oko neke pozitivne vizije je potrebno svima.

Ostalom, šta fali da i selo ima i teren za tenis i bazen i dobar put… onda to već duhom prestaje da bude palanacko selo mada brojem ljudi može da bude malo. Urbani duh nije ogranicen samo na puki broj budala koje se klimaju u tramvaju mada mi to sve sazimamo na taj nivo onako u globalu gledano.

Misko, samo da dodam, ti si recimo Beogradjanin koliko se secam. Odrastao na asfaltu ali mislim da razumes šta je jedan duh grada i mislim da lako možeš da prepoznas da ogroman broj „beogradjana“ nema taj neki famozni duh grada.

Ja recimo dolazim iz manjeg grada ali znam da smo imali dosta nekog duha, nekog nacina razmišljanja kreativnog pa i urbanog ako hoćeš da kažeš. Problem je u mentalitetu. U glavi je problem.

Eto recimo Kusturica je sposoban da donese neki kreativni i pokretacki duh grada (mada to ne bi terbalo biti ograniceno na „grad“) u jednu zabitu planinu a onda ga bre dole te budale i seljacine teraju prete mu bombama i mitraljezima, prozivaju ga da ide u Istanbul! Hej bre! To su seljacine i prostaci u glavi a ne samo zato što žive u nekom selu na Mokroj Gori ili gde već. Verujem da ima ljudi tamo ali neka vecina je ucmala duhom i to nema veze sa selom. Treba promeniti duh ljudi i raditi na prihvate to neko pozitivno razmišljanje i to već nije selo makar i broj ljudi bio mali.

ALi Kusturica je već u svojoj glavi sposoban da menja taj duh, da stvori neku atrakciju, negde gde ljudi žele da dodju, da pogledaju, da stvore, da pokazu nešto pa makar to bila i Mokra Gora. Po meni to treba da se stvara i to je nas problem.

Sve najbolje!

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)